Novi izazov i zadatak rudnika bakra Novo Cerovo u Boru jeste da dnevna proizvodnja dostigne 10.000 tona rude od aprila, izjavio je direktor tog rudnika Jian He Juan.

- Daćemo sve od sebe da ispunimo i taj zadatak. Iz dana u dan postajemo sve bolji - rekao je Jian He Juan, a saopšteno iz Zijin Copper.

Dodaje da kada su menadžeri odlični, onda i ostatak tima funkcioniše kao vojska i svaki posao se obavi dobro.

- Oduvek verujem da je to recept za uspeh, a u Novom Cerovu je upravo tako - kaže Jian.

Ističe da su rukovodioci otvorenog uma, veoma pozitivni i nikada se ne žale na posao.

- Zajedno pronađemo rešenje za svaki problem na koji naiđemo, jer diskutujemo o svemu i odlično sarađujemo. Dragan Ilić je dao šansu mladim ljudima, koji su budućnost ovog rudnika, da se pokažu i dokažu. I, to je bila mudra odluka - naveo je Jian.

Kaže da je u Fabrici drobljenja i mlevenja, u kojoj je prošle godine bilo mnogo poteškoća, prvenstveno zbog čestih zaglava rude, situacija sada neuporedivo bolja.

- Uz nesebičnu pomoć zaposlenih, ova fabrika danas odlično radi, a tako i izgleda jer se mnogo pažnje posvećuje i uređenju okoline - navodi Jian.

Novo Cerovo je, kako kaže, manji rudnik od onog u Velikom Krivelju ili Majdanpeku, pa je za godinu dana standardizovan svaki segment poslovanja.

- Postigli smo sve zadate ciljeve po pitanju proizvodnje, iskopina, troškova, uređenja okoline. Iza nas su teška vremena, koja nećemo zaboraviti, a ispred nas je dug put. Naš novi izazov i zadatak jeste dnevna proizvodnja 10.000 tona rude od aprila, pa ćemo dati sve od sebe da i u tome uspemo - rekao je Jian.

Površinski kop Novo Cerovo je februara dobio novu upravnu zgradu montažnog tipa, u neposrednoj blizini izrađuje se magacin za rezervne delove, a u planu je i izgradnja nove radionice za popravku mehanizacije.

Air France has confirmed the relaunching of the air service between Paris and Belgrade for March 28, 2021.

The company has removed this service from its offer on several occasions in the past nine months, due to the coronavirus pandemic. The flights were first discontinued in March 2020, when a ban on air travel in Serbia was implemented. The service was then reinstated in the summer, but discontinued again on October 24. Since then, passengers from Serbia have only been able to use the codeshare flights of Air Serbia to connect to the network of intercontinental flights of Air France from Paris.

Air France will offer three flights a week: Wednesdays, Fridays and Sundays.

The company will monitor the situation in the market and potentially add new flights ahead of the peak summer season if there’s a demand for it.

Kompanija Coinbase u četvrtak je objavila dokumente za svoj izlazak na Nasdaq berzu direktnom kotacijom.

Ova platforma za digitalno trgovanje u svojoj prijavi je kao faktor rizika navela tvorca bitkoina, Satoši Nakamota - reč je o pseudonimu koji koristi osoba ili grupa ljudi koji su stvorili najpopularniju kriptovalutu, piše Insajder.
Ako bi bio otkriven identitet autora, to bi moglo prouzrokovati pad cena bitkoina, navodi se u prijavi Coinbase-a.

Takođe se kao značajna pominje i Nakamotoova lična zaliha bitkoina, koja ukupno iznosi više od milion novčića. Tokom februara je jedan bitkoin vredeo i više od 50.000 dolara.

Nakamoto bi mogao negativno uticati na Coinbase, saopštila je kompanija, i destabilizovati celo tržište kriptovaluta ako bi tvorac odlučio da prenese svoje bitkoine, čija se vrednost procenjuje na više od 30 milijardi dolara.

Kreator bitkoina je bio prvi koji je ikada kopao (rudario) kriptovalutu, a Nakamotov ulog u digitalnoj valuti čini skoro 5 odsto celokupnog tržišta bitkoina, jer postoji samo 21 milion bitkoina koji se mogu iskopati.
Vrednost bitkoina je u velikoj meri vođena tendencijama deflacije. Ako bi 1,1 milion bitkoina bio pušten na tržište, cena digitalne valute bi gotovo sigurno pala, ističe Insajder.

Slično tome, bitkoin je pohvaljen zbog svoje decentralizovane prirode. Iza valute ne stoji nijedna institucijia ili pojedinac. Ako bi Nakamoto bio razotkriven, to bi valutu stavilo pod jedan entitet, što bi moglo obeshrabriti trgovce koji su je kupovali zbog njene decentralizovanosti.

Međunarodna rejting agencija Fitch predviđa da će cena zlata ove godine pasti sa 1.734 na 1.600 dolara za uncu, a 2022. godine smanjiti se na 1.400 dolara "zbog povećane potražnje usled investicijskih tokova i kupovine od centralne banke". Godine 2023. zlato bi moglo pasti na nivo iz iz 2013, prenosi portal SEEbiz.
Prema Fitchu, cene mnogih roba "kratkoročno će imati koristi od povratka potražnje, dok je odgovor ponude i dalje spor, a zalihe pri kraju". Agencija za rejting je objavila da očekuje da će cene zlata pasti na 1.200 američkih dolara po unci do 2023. godine, piše RT.
Cena plemenitog metala je u poslednje vreme pod značajnim pritiskom. Cene zlata pale su ispod nivoa od 1.800 dolara ove nedelje, povećavajući gubitke zbog slabe potražnje valuta sigurnog utočišta i rastućih prinosa na američke obveznice, što gura cene zlata naniže.

Cene su u petak skliznule više od jedan odsto, na 1.734 dolara za uncu.

Cene nafte na svetskim tržištima prošle nedelje su porasle, pa su u celom februaru zabeležile skok od oko 20 odsto, jer se ulagači nadaju ubrzanju oporavka privreda od koronakrize, a time i potražnje za crnim zlatom, piše portal SEEbiz.

Cena barela na londonskom tržištu prošle nedelje je porasla 4,8 odsto, na 64,42 dolara, dok je na američkom tržištu barel poskupeo 3,8 odsto, na 61,50 dolara.

Polovinom sedmice cene nafte dosegle su nove najviše nivoe u poslednjih 13 meseci jer se ulagači nadaju da će se ubrzanjem procesa vakcinacije protiv covida-19 ubrzati i oporavak privreda od koronakrize, a time i potražnje za naftom.

Podršku cenama pružili su i podaci američke vlade prema kojima je proizvodnja sirove nafte u SAD prethodne nedelje pala za više od 10 odsto ili milion barela dnevno zbog neuobičajenog talasa hladnoće u Teksasu. Smanjena je i prerada, na najniži nivo od septembra 2008. godine, budući da su niske temperature izazvale prekid u snabdevanju strujom.

Ipak, krajem sedmice cene nafte su izgubile deo dobitaka, između ostalog i zbog toga što se očekuje ponovno pokretanje proizvodnje u Teksasu. Cene je pritisnuo i jači dolar jer to znači da nafta poskupljuje za one koji je kupuju drugim valutama.

Uz to, deo trgovaca odlučio se na dobitonosnu prodaju jer su cene nafte u februaru skočile oko 20 odsto, što potražnja baš i ne podržava.

"Cene nafte porasle su previše i prebrzo. Londonsko tržište je iznad nivoa pre pandemije, a to se još ne može reći za globalnu potražnju za naftom", rekli su analitičari PVM-a.

Iako se puno priča o smanjivanju razlike između ponude i potražnje, potražnja ni izbliza ne opravdava sadašnji nivo cena, upozorili su.
Ulagači su oprezni i zbog toga što bi se Organizacija zemalja izvoznica nafte (OPEC) i njeni saveznici, uključujući Rusiju, trebali sastati 4. marta kako bi razmotrili proizvodnu politiku.

OPEC i njegovi saveznici već duže vreme koordinirano smanjuju proizvodnju za 7,2 miliona barela dnevno kako bi je uskladili sa smanjenom potražnjom u vreme pandemije koronavirusa. No, početkom marta OPEC+ razmotriće mogućnosti povećanja proizvodnje nakon aprila, s obzirom na oporavak cena, kažu izvori u OPEC+.

Od početka godine cene nafte su skočile više od 25 odsto, nakon što su prošle godine zbog koronakrize pale više od 20 procenata.

Nekretnine građevinskog preduzeća Rad u stečaju koje se nalaze na teritoriji beogradske opštine Savski venac, ponuđene su na prodaju po početnoj ceni od 77,7 miliona dinara, objavio je danas stečajni upravnik.
BEOGRAD - Nekretnine građevinskog preduzeća Rad u stečaju koje se nalaze na teritoriji beogradske opštine Savski venac, ponuđene su na prodaju po početnoj ceni od 77,7 miliona dinara, objavio je danas stečajni upravnik.

Imovina se nalazi u nedovršenom objektu u ulici Mihajla Bogićevića, a čini je 13 stanova površine od 36 do 94 kvadratna metra, kao i tri lokala u prizemlju.

Ministarka za evropske integracije i nacionalni IPA koordinator Jadranka Joksimović predložila je devet projekata za dodelu bespovratnih sredstva iz Investicionog okvira za Zapadni Balkan.

Joksimović je u izjavi za agenciju Tanjug navela da je taj okvir poseban instrument podrške EU i međunarodnih finansijskih institucija za pripremu i realizaciju infrastrukturnih projekata, kao i za realizaciju Ekonomsko-investicionog plana za Zapadni Balkan, prenosi sajt Vlade Srbije.

Ona je podsetila na to da pomenuti plan predviđa ulaganja EU u iznosu do devet milijardi evra u prioritetne oblasti i projekte na Zapadnom Balkanu koji treba da doprinesu daljem povezivanju u regionu kao i poboljšanju veza sa Unijom, čime će se ubrzati slobodan protok ljudi i robe i produbiti ukupna trgovinska i ekonomska saradnja.

Ministarka je precizirala da je najveći broj predloženih projekata posebno važan za klaster 4 - Zelena agenda, digitalizacija i infrastrukturno povezivanje, ali i za klaster 3 koji se odnosi na podizanje konkurentnosti i inkluzivni rast.

Iz oblasti transporta za investicioni grant predložena su tri projekta, od kojih je jedan iz oblasti železničkog saobraćaja i predstavlja deonicu pruge Niš–Dimitrovgrad i Koridora 10, a druga dva projekta odnose se na razvoj rečne transportne infrastrukture i rešavanje kritičnih sekcija na Savi i Dunavu, čime će se omogućiti bezbedan transport robe na našim rekama, objasnila je ona.

Joksimović je predočila da je iz oblasti energetike za investicioni grant predložen nastavak projekata Transbalkanski koridor- sekcija 4- Bajina Bašta Pljevlja- Višegrad, koji predstavlja regionalnu interkonekciju Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

Projekat će, kako je istakla, doprineti nadogradnji i modernizaciji postojeće mreže čime će se osigurati stabilnije, pouzdanije, sigurnije snabdevanje električnom energijom stanovništva i privrede.

Prema njenim rečima, sve to zajedno dovešće do povećane prekogranične trgovine, a samim tim i većih prihoda za našu zemlju.

Ministarka je navela da je iz oblasti životne sredine predložen projekat koji se odnosi na izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Jagodini, Kikindi, Pirotu, Požarevcu, Vršcu, Trsteniku, Smederevu i Pančevu.

Ona je rekla da se očekuje da će izgradnja postrojenja započeti u četvrtom kvartalu 2022. godine, a realizacijom tog projekata značajno će se poboljšati kvalitet životne sredine u tim gradovima i opštinama.

Joksimović je napomenula da je u ovoj rundi aplicirano i za investicioni grant u iznosu od 35 mil EUR za projekat izgradnje nove dečje bolnice Tiršova 2 koja će biti najsavremenija dečija bolnica, ne samo u Beogradu i Srbiji već i regionu.

Svi pomenuti projekti doprineće rastu investicija i životnog standarda u našoj zemlji, ali i ostvarivanju ciljeva Zelene Agende za Zapadni Balkan, koju je Srbija prihvatila na Samitu Zapadnog Balkana u Sofiji u novembru 2020. godine, a posebno u delu razvoja ekološki prihvatljivih vidova transporta, kao što su železnički i rečni, naglasila je ona.

Ukupna investiciona vrednost svih predloženih projekata iznosi približno 760 mil EUR, dok je iznos tražene bespovratne pomoći oko 157 mil EUR.

Upravni odbor Investicionog okvira za Zapadni Balkan u junu 2021. godine doneće zvaničnu odluku o tome koji predlozi će biti podržani.