Kompanija Šar-Prom iz Vlasotinca kupila je na javnom nadmetanju imovinu preduzeća Vinarska-podrumi iz tog mesta, po početnoj ceni od skoro 41,5 miliona dinara, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Najznačajniju prodatu imovinu čine građevinski objekti, zgrade prehrambene industrije i proizvodnje pića, podrumi, radionica, upravna zgrada i pomoćni objekti. Takođe, na prodaju je ponuđeno i zemljište, kao i oprema i zalihe.

Društveno preduzeće Vinarska - Podrumi Vlasotince u stečaju je od 2010. godine, a 2013. najavljeno je da su kupci iz Rusije zainteresovani za kupovinu.

Članice Organizacije zemalja proizvođača nafte (OPEK) i njihove saveznice predvođene Rusijom, dogovorile su se danas da ne povećaju proizvodnju.

Analitičari su očekivali da će se članice OPEK danas dogovoriti o bar malom povećanju proizvodnje, a odluka da ga ne bude brzo je dovela do poskupljenja nafte.

Na onlajn sastanku predstavnika država članica kartela OPEK i njihovih saveznica, Saudijska Arabija je navela da će bar do aprila nastaviti proizvodnju nafte smanjenu za milion barela dnevno. Ministar energetike Saudijske Arabije Abdulaziz bin Salman je rekao da "mrzi kada mora da razočara one koji su pokušali da predvide" šta će odlučiti članice OPEK.

Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak izrazio je "oprezni optimizam" da dolazi do stabilizacije tržišta nafte.

Po dogovoru, proizvodnju mogu malo da povećaju Rusija i Kazahstan, zemlje koje spadaju u grupu OPEK plus.

Zemlje iz grupe OPEK plus, koje nisu deo kartela, ali usklađuju proizvodnju nafte s članicama OPEK, znatno su smanjile proizvodnju u 2020. godini kako bi sprečile drastičan pad cena nafte.

Kada je posle prvog talasa pandemije širom sveta došlo do obnove ekonomske aktivnosti u većoj meri, grupa je u decembru odlučila da poveća proizvodnju za 500.000 barela dnevno, a Saudijska Arabija u januaru dobrovoljno smanjila proizvodnju za milion barela dnevno.

Dok se Saudijska Arabija protivi povećanju proizvodnje, Rusija je za to. Stavovi Rijada i Moskve se razlikuju, jer Rusija može da uravnoteži finansije i uz niže cene nafte, ali Saudijska Arabija to ne može.

Kompanija Optimum Consulting iz Smedereva kupila je za 209,5 miliona dinara Klanicu Plana iz Velike Plane, objavila je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Kao deo imovine ovog pravnog lica prodato je 26 zgrada među kojima su klanica za krupnu stoku, upravna zgrada, linija za klanje svinja, kafilerija, sušara, utovarna rampa, sistem za prečišćavanje otpadnih voda i tako dalje.

Bitkoin je danas u značajnom padu, pa se oko 11 sati cena najpopularnije kriptovalute kretala oko 47.100 dolara. Vrednost digitalnog novčića je u konstantnom "minusu" od ponoći, po srpskom vremenu, kada je cena dostigla skoro 49.000 dolara.

Tako je u poslednja 24 sata bitkoin oslabio za više od 6 procenata.

Tokom prošle nedelje bitkoin je prošao izvesnu korekciju, a sa njim i skoro sve druge kriptovalute.
Naime, pošto je 21. februara dostigao rekordnu vrednost od 58.000 dolara, što je dvostruko više nego prilikom ulaska u 2021. godinu, cena mu je prošlog petka pala na 44.000 ili 25 odsto manje od rekorda.

O značaju bitkoina dosta govori i najava američke bankarske grupacije Goldman Saks da će ponovo uspostaviti trgovinski biro namenjen kriptovalutama. Oni su takav biro pokrenuli još 2018. godine, ali je ovo otvaranje nastupilo u trenutku kada je vrednost bitkoina opala za 70 odsto, što je smanjilo interesovanje za trgovinu.

U međuvremenu se poboljšala i infrastruktura i popularnost kriptovaluta poput bitkoina, a procenjuje se da je i institucionalno interesovanje za kriptovalute tokom prošle godine poraslo za 470 odsto.
Zanimljivi su i rezultati nedavnog istraživanja softverske kompanije Kardifaj, koji su pokazali da samo 16,9 odsto investitora koji su kupili bitkoin „potpuno razume“ vrednost i potencijal kriptovalute, dok 33,5 odsto kupaca ili ne zna ništa o ovoj oblasti ili je nivo njihovog znanja "u povoju".

Ipak, nedostatak znanja ili razumevanja nije ih sprečio od kupovine te virtuelne valute.

Obim ulaganja u kriptovalute je u januaru ove godine bio 23 puta veći nego 2019. godine, navodi Kardifaj, pri čemu je prosečan pojedinačni iznos kupovine porastao na 1.212 dolara u odnosu na samo 432 dolara u istom mešecu 2020.

Veliki investitori "guraju" bitkoin
Brojne kompanije, poput Square, Tesle ili MicroStrategy, u skorije vreme počele su da kupuju zalihe popularne kriptovalute u iznosima koji se mere stotinama miliona ili milijardama dolara, što ukazuje na potencijal za trgovanje kriptovalutama na duže staze.
Sve je počelo sa kompanijom Tesla koja je kupila bitkoine u vrednosti od 1,5 milijardi dolara, a potom je stigla najava i iz kompanije Apple da bi mogla da krene istim putem.

Ipak, trgovci i stručnjaci za kripto tržište podsećaju i da je mart tradicionalno najgori mesec za kriptovalute. Loši rezultati zabeleženi su od 2015. do 2018. godine, kao i 2020, sa padovima u rasponu od 15 do 60 odsto.