NJUJORK - Američko Ministarstvo finansija saopštilo je da odlaže stupanje na snagu zabrane trgovanja akcijama kineskih kompanija koje navodno imaju veze sa vojskom Kine.

Prema novoj odluci, ograničenje trgovanja stupiće na snagu 11. juna, a ne 27. maja kako je prvobitno bilo najavljeno, prenosi CNBC.

Ako je suditi po najavama svetskih eksperata, vreme jeftinog zaduživanja je na izmaku jer je sve izvesnije da se nazire kraj globalne ali I naše krize izazvane pandemijom korona virusom,što bi moglo da dovede do većih kamata na kredite, kojih neće biti pošteđeni ni privreda ni građani Srbije.Na tu činjenicu nedavno je upozorila Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope. Prema njenim rečima globalna ekonomija je u aprilu počela da se popravlja i da su ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i Kine „dva motora koja snažno rade”. Dodala je i da očekuje da će Evropska unija zahvaljujući vakcinaciji već u letnjim mesecima sustići ove dve ekonomije,čime će se oporavak ubrzati.Ako je suditi po najavama svetskih eksperata, vreme jeftinog zaduživanja je na izmaku jer je sve izvesnije da se nazire kraj globalne ali I naše krize izazvane pandemijom korona virusom,što bi moglo da dovede do većih kamata na kredite, kojih neće biti pošteđeni ni privreda ni građani Srbije.Na tu činjenicu nedavno je upozorila Kristalina Georgijeva, predsednica Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), koja je nagovestila da bi svet trebalo da se pripremi za rastuće kamatne stope. Prema njenim rečima globalna ekonomija je u aprilu počela da se popravlja i da su ekonomije Sjedinjenih Američkih Država i Kine „dva motora koja snažno rade”. Dodala je i da očekuje da će Evropska unija zahvaljujući vakcinaciji već u letnjim mesecima sustići ove dve ekonomije,čime će se oporavak ubrzati.

Te njene procene realnim smatraju i srpski stručnjaci ali su, za razliku od nje, obazriviji u davanju procena kada bi to moglo da se desi jer neizvesnost oko korone još traje. Ta neizvesnot dovela je i do istorijskog minimuma vrednosti euribora od -0,5 posto, za koji je većina kredita kod nas vezana, pa pošto bi oporavak privrede , pored Kine i Amerike, mogao da krene i u Evropi, izvesno je da će doći i do uvećanja njegove vrednosti.Doduše, trend njegovog pada nije počeo u vreme pandemije već još 2010. godine, zbog čega su kamate na kredite od tada do danas gotovo prepolovljene. Tako keš krediti pre 10 godina mogli su da se uzmu sa kamatom od prosečnih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata. Istovremeno, prosečna kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.

To zlatno doba niskih kamata , prema mišljenju Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) potrajaće još a koliko će trajati zavisi od brzine ekonomskog oporavka od pandemije korona virusa.- Izvesno je da oporavak privrede ne može biti jako brz, što znači da još duže vreme možemo očekivati niske kamatne stope, kako bi novac bio što dostupniji i preduzećima i građanima. Euribor ima negativnu vrednost i nalazi se na istorijskom minimumu.U uslovima aktuelne zdravstvene krize kreditna aktivnost u Srbiji ni u jednom trenutku nije prestajala, što je dobra vest koja govori da kriza nije izazvala potpunu blokadu u poslovanju i životu naših ljudi. To pokazuje i izveštaj Kreditnog biroa iz juna, u 2020. godini iz koga se vidi da su gotovinski krediti porasli za 6,8 odsto dok je masa stambenih kredita u odnosu na isti period prošle godine veća je za 10,4 odsto – kaže Vasić.Inače, kamate na kredite su od 2010. godine do danas praktično prepolovljene, pa su tako keš krediti pre 10 godina mogli da se uzmu sa kamatom od prosečnih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata.

Istovremeno, prosečna kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.

Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu gde stoji i danas.Eventualni skok Euribora na 1,5 procenta mogao bi današnju ratu kredita od 267 evra da poveća na 316 evra, odnosno 49 evra mesečno više.

Ipak, šta će se dešavati na srpskom tržištu zajmova u mnogome zavisi od svetskih kretanja, pa zato ne čudi što svi pažljivo osluškuju signale kreatora svetske ekonomske politike, posebno u vreme kada zaseda američki FED kao što je to bilo prošle nedelje. Američki ekonomisti već pozivaju na početak razgovora o smanjenju podrške centralne banke privredi, upozoravajući na neravnotežu na finansijskim tržištima I očekuju da će FED morati da počne da podiže kamatne stope već sledeće godine što je više od godinu dana ranije nego što se predviđalo.

FED je inače prošle sedmice zadržao referentnu kamatnu stopu na istom nivou u rasponu od nule do 0,25 odsto i nastavio mesečnu kupovinu 80 milijardi dolara državnih obveznica i 40 milijardi dolara hipotekarnih.Poledice ovakvog velikog štampanja novca , koje nije prisutno samo u Americi, već i u većini zemalja sveta, po mišljenju Boška Živković, profesora na Ekonomskom fakultetu u Beogradu , nisu zanemarljive.

- Sada štampanje para donosi korist svima, ali ako se pandemija oduži biće naštampano još i taj proces je teško kontrolisati. Ako se ekonomska aktivnost brzo oporavi taj novac će biti apsorbovan. Signali upozorenja da će toliki novac da poveća inflaciju su već prisutni.

Rastu cene metala, energije, hrane, nekretnina, akcija, berzanskih indeksa, bitkoina. Oni koji imaju novca igraju se njime, a to je opasno –rekao je Živković za Politiku.Onima pak koji ga nemaju, odnosno siromašnim zemljama, rast kamata napraviće probleme i preti opasnost da dožive kamatni šok. Njegovo mišljenje deli i Kristalina Georgijeva koja je navela da bi države koje još nemaju privredni rast i koje imaju nagomilani dug mogle da se nađu u dosta teškoj situaciji u potencijalnom okruženju rastućih kamatnih stopa.Da li će taj kamatni šok da zadesi i Srbiju za sada je neizvesno ali ono što je izvesno, bar po oceni UBS to je da srpski bankarski sistem u 2021. godinu ulazi sa vrlo pozitivnim poslovnim okruženjem.

- U novu godinu ulazimo sa stabilnim i organizovanim bankarskim sistemom, sa stabilnom valutom koja omogućava predvidivo planiranje, sa dobrim makroekonomskim pokazateljima i najavom visokog rasta –kaže generalni sekretar UBS .

Te njene procene realnim smatraju i srpski stručnjaci ali su, za razliku od nje, obazriviji u davanju procena kada bi to moglo da se desi jer neizvesnost oko korone još traje. Ta neizvesnot dovela je i do istorijskog minimuma vrednosti euribora od -0,5 posto, za koji je većina kredita kod nas vezana, pa pošto bi oporavak privrede , pored Kine i Amerike, mogao da krene i u Evropi, izvesno je da će doći i do uvećanja njegove vrednosti.Doduše, trend njegovog pada nije počeo u vreme pandemije već još 2010. godine, zbog čega su kamate na kredite od tada do danas gotovo prepolovljene. Tako keš krediti pre 10 godina mogli su da se uzmu sa kamatom od prosečnih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata. Istovremeno, prosečna kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.

To zlatno doba niskih kamata , prema mišljenju Vladimira Vasića, generalnog sekretara Udruženja banaka Srbije (UBS) potrajaće još a koliko će trajati zavisi od brzine ekonomskog oporavka od pandemije korona virusa.- Izvesno je da oporavak privrede ne može biti jako brz, što znači da još duže vreme možemo očekivati niske kamatne stope, kako bi novac bio što dostupniji i preduzećima i građanima. Euribor ima negativnu vrednost i nalazi se na istorijskom minimumu.U uslovima aktuelne zdravstvene krize kreditna aktivnost u Srbiji ni u jednom trenutku nije prestajala, što je dobra vest koja govori da kriza nije izazvala potpunu blokadu u poslovanju i životu naših ljudi. To pokazuje i izveštaj Kreditnog biroa iz juna, u 2020. godini iz koga se vidi da su gotovinski krediti porasli za 6,8 odsto dok je masa stambenih kredita u odnosu na isti period prošle godine veća je za 10,4 odsto – kaže Vasić.Inače, kamate na kredite su od 2010. godine do danas praktično prepolovljene, pa su tako keš krediti pre 10 godina mogli da se uzmu sa kamatom od prosečnih 26 odsto, pet godina kasnije kamata je pala na 18 odsto, a danas se dinarski gotovinski zajmovi mogu naći i po kamati od 8-9 procenata.

Istovremeno, prosečna kamata na stambene kredite indeksirane u evrima iznosila je 2010. godine 6,6 odsto, dok se danas najpovoljnija kamata kreće oko 2,5 odsto.

Pre ekonomske krize 2008. godine, euribor je dostigao rekordnih 4,7 odsto, da bi već sledeće godine pao na ispod tri odsto, a u 2010. na manje od jedan odsto. Nakon blagog oporavka narednih godina, euribor je od 2016. godine u minusu gde stoji i danas.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5829 dinars for one euro on Wednesday, approximately the same as on Tuesday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE – The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5829 dinars for one euro on Wednesday, approximately the same as on Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar rose by 0.3 pct to 96.3084 dinars for one dollar on Tuesday.

Akcije kompanija na azijskim berzama su danas potonule prateći pad na Vol Stritu u kojem su prednjačile deonice tehnoloških divova.
TOKIO - Akcije kompanija na azijskim berzama su danas potonule prateći pad na Vol Stritu u kojem su prednjačile deonice tehnoloških divova.

Reperni indeks japanske berze Nikei 225 je na popodnevnom trgovanju po lokalnom vremenu u minusu od 1,6 posto, i trguje se na nivou od 27.964,19 poena.

Hotel "Jagodina", ni danas, u drugom javnom nadmetanju, nije prodat, nadmetanje nije ni održano jer nije bilo zainteresovanih kupaca, izjavio je Tanjugu, ovlašćeno lice, poverenik Miodrag Ćosić.
JAGODINA - Hotel "Jagodina", ni danas, u drugom javnom nadmetanju, nije prodat, nadmetanje nije ni održano jer nije bilo zainteresovanih kupaca, izjavio je Tanjugu, ovlašćeno lice, poverenik Miodrag Ćosić.

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, oglasila je drugu prodaju, metodom javnog nadmetanja, hotel "Jagodinu" iz sastava preduzeća "Palas" Jagodina u stečaju, 18. aprila.

The Serbian company Millennium Resorts and US hotel giant Marriott International signed a contract on Wednesday to build a hotel complex in Vranjska banja, southern Serbia.
BELGRADE – The Serbian company Millennium Resorts and US hotel giant Marriott International signed a contract on Wednesday to build a hotel complex in Vranjska banja, southern Serbia.

Millennium Team CEO Stojan Vujko said the company would invest 90 mln euros in the project, which will create 350 jobs.

He said the signing of the contract was a significant step in the development of Serbia-US economic relations.

Millennium Resorts General Manager Ivan Bosnjak said the complex in Vranjska banja - once known as a spa town - would include two Marriott hotels and a medical centre, as well as apartments, villas and bungalows.

Marriott International Regional Vice President for Europe Markus Lehnert noted that the project to build the Vranjska banja hotel complex was a very important step for the company, which he said was expanding from Belgrade to other parts of Serbia.

The signing of the contract was also attended by Serbian PM Ana Brnabic and US Ambassador to Belgrade Anthony Godfrey.

The Usce-based company FMO Ekonom from Usce, the buyer of Mataruska Banja and Bogutovacka Banja, which operated as a single entity for a long time, says that the aim is to revive these once popular spas in the Kraljevo area.

– We want to put everything back into operation. We bought the spas with honest intentions, not to resell them and make a profit from it, but with the aim of reviving them, and I hope that we will manage to do so – the director of FMO Ekonom, Dejan Antonijevic, says for eKapija.

According to him, everything is still in the planning phase, but the priority is to put back into operation hotels and spa baths primarily.

He reveals for our portal that the preparatory works for the reconstruction of the most valuable property, Hotel Termal in Mataruska Banja and Hotel Mineral in Bogutovacka Banja, have already begun.

– We will certainly not aim for the popular model of Slovenian thermal spas. We will keep the spirit that the spas used to have. The aim is to save the spa and not to go for sheer commercialization. But the fact is that the accommodation capacities need to be increased, because the current ones were built in the 1970s and they are insufficient for the current demands. There’s plenty of land there and there’s a possibility of the construction of new hotels and apartments, but we will certainly not turn the spa into a “city”. Furthermore, there are also buildings which are protected, such as old villas, which we will reconstruct – the new owner says.

He also points out that Bogutovacka Banja has high quality springs:

– It’s great water, and, in the entire Europe, it is only a German spa that has anything comparable. The water was used for the treatment of nerves, which we now call stress.

The plan is to also build an aqua park in Mataruska Banja.

Inflacija u Srbiji će se, prema majskim projekcijama Narodne banke Srbije, u narednih godinu dana kretati oko centralne vrednosti cilja od tri procenta, saopštila je guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković.

Tabakovićeva je u obraćanju, povodom prezentacije majskog izveštaja NBS o inflaciji, izjavila da će prema majskoj projekciji, međugodišnja inflacija se u narednoj godini dana kretati oko centralne vrednosti cilja pod uticajem privremenih faktora, pre svega svetske cene nafte i primarnih poljoprivrednih proizvoda, koje već izvesno vreme rastu usled povećanog optimizma oko globalnog privrednog rasta.

Po očekivanom prestanku delovanja ovih faktora, od sredine naredne godine, inflacija će se, kaže, kretati u donjoj polovini ciljanog raspona od tri posto plus/minus 1,5 odsto i tu će se zadržati u srednjem roku.

Guverner ističe da je inflacija u Srbiji ostala čvrsto pod kontrolom uprkos brojnim šokovima koji su dolazili kako iz međunarodnog okruženja, tako i po osnovu izmenjenih uslova poslovanja i potrošnje u Srbiji, što će se, po oceni NBS, nastaviti i u narednom periodu.

Prosečna inflacija u 2020. je, kako navodi, iznosila 1,6 procenata, a oko donje granice cilja inflacija kretala se i u prvom tromesečju ove godine, čime je NBS očuvala ukupnu makroekonomsku stabilnost, a time i povoljne uslove poslovanja i realnu vrednost dohodaka građana.

- Kao i u drugim zemljama u regionu, pod uticajem viših cena energenata i hrane, kao i usled delovanja efekta niske baze iz istog perioda prethodne godine, inflacija se u aprilu našla blizu centralne vrednosti cilja. Na nivou od oko ili ispod dva procenta sve vreme nalazi se i bazna inflacija, što potvrđuje da su inflatorni pritisci sa strane tražnje i dalje niski - objašnjava Tabaković.

Uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali povoljni

Guvernerka NBS je takođe rekla da su uslovi zaduživanja na domaćem tržištu ostali povoljni, i da je nastavljen rast kreditne aktivnosti, kao rezultat prethodnog ublažavanja monetarne politike.

Podsetila je da je u periodu od prethodnog Izveštaja o inflaciji, referentna kamatna stopa zadržana na jedan posto, što je njen najniži nivo u režimu ciljanja inflacije.

- Finansijski uslovi na domaćem tržištu ostali su podsticajni, a zahvaljujući efektima prethodnog ublažavanja monetarne politike, kao i odobravanju kredita iz garantne šeme po povoljnim uslovima, kamatne stope na dinarske kredite privredi približile su se stopama na evroindeksirane kredite. To je rezultiralo i povećanim korišćenjem dinarskih kredita i daljim napretkom u procesu dinarizacije - navela je Tabakovićeva.

Rast kredita privredi i stanovništvu je, kaže, na međugodišnjem nivou iznosio u proseku 8,7 procenata u prvom tromesečju, predvođen povećanjem investicionih kredita privredi i stambenih kredita stanovništvu, što ukazuje na to da je struktura kredita povoljna sa stanovišta podrške održivom privrednom rastu.

- Ne manje važno, prvi put od izbijanja pandemije, rezultati ankete o kreditnoj aktivnosti pokazuju da su banke u prvom tromesečju ove godine ublažile kreditne standarde, kao i da se očekuje da će to nastaviti i u narednom periodu - dodaje guverner.

Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima i dalje je ispod pretkriznog nivoa i u martu je iznosilo 3,9 posto, navela je guvernerka, pri čemu je značaj takvog rezultata ilustrovala činjenicom da je u vreme prethodne, finansijske krize 2008. godine, taj pokazatelj iznosio preko 17 procenata.

- Upravo ovaj podatak govori o značaju donetih monetarnih i fiskalnih podsticaja u uslovima krize izazvane pandemijom, ali i relativne stabilnosti deviznog kursa, jer je to omogućilo da se očuva finansijska stabilnost i da se nastavi snažna interakcija realnog i finansijskog sektora - naglasila je Tabakovićeva.

Prioritet monetarne politike i u narednom periodu biće obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu, poručila je guverner NBS Jorgovanka Tabaković.