"Milenijum tim", jedna od omiljenih kompanija bliskih vladajućem režimu, povukla se iz kupovine državnog instituta "Jaroslav Černi", rečeno je juče iz te kompanije za Nova.rs.
Država je napravila prvi korak ka privatizaciji Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, vrednog oko 190 miliona dinara, iako javnost nije obaveštena zbog čega prodaje firmu koja ima strateški značaj za vodoprivredu u regionu i posluje sa značajnim dobitkom.

Ministarstvo privrede objavilo je javni poziv za prikupljanje pisama zainteresovanosti za privatizaciju Instituta za vodoprivredu “Jaroslav Černi”, koji traje do 21. juna.
Prema poslednjim dostupnim finansijskim izveštajima Agencije za privredne registre, Institut je u 2019. godini imao je 237 zaposlenih i ostvario je neto dobitak od 20 miliona dinara, dok je njegova procenjena vrednost iznosila 189,3 miliona dinara. “Černi” se vodi kao akcionarsko društvo, dok je država vlasnik 92 odsto njegovog kapitala.

Za sada je javnost od premijerke Ane Brnabić dobila samo obećanje da će prodaja ovog instituta biti u potpunosti transparentna i da je državi u interesu da ima što više zainteresovanih kako bi postigla što bolju cenu.

Premijerka je, dakle, objasnila da želi da država prodajom Instituta koji okuplja više od 17 doktora nauka i 136 visokoobrazovanih stručnjaka, želi što više da zaradi. Nije objasnila zašto država uopšte želi da proda Institut koji ima strateški značaj za vodoprivredu u regionu i koji pritom posluje s dobitkom.

Programski direktor Transparentnosti Srbija Nemanja Nenadić za Nova.rs kaže da je upavo to pitanje na koje bi država trebalo da odgovori.

“Bilo bi dobro da Ministarstvo privrede osim ovog poziva objavi i informacije na osnovu kojih bi građani mogli da zaključe da li je prodaja Instituta ‘Jaroslav Černi’ zakonska obaveza. Ako nije reč o zakonskoj obavezi onda da objasne na osnovu čega je zaključeno da se više isplati da država proda svoj udeo u vlastištvu nego da ostane vlasnik”, kaže Nenadić za Nova.rs.
Generalni direktor Instituta “Černi” Dejan Divac rekao je u martu, kada je prodaja ovog Instituta još bila na nivou spekulacije, da su se ljudi iz Milenijum tima javili i rekli da su zainteresovani za kupovinu.

Iz Milenijum tima smo dobili odgovor da to nije slučaj:

„Molimo vas da objavite da Milenijum tima nije poslao pismo o zainteresovanosti, niti će to učiniti“, napisali su.

Iz Narodne stranke su ranije za N1 rekli da je cilj ove privatizacije staviti „Černi“ pod kontrolu i ugušiti stručno mišljenje, a da bi prodaja bila još spornija ukoliko kupac bude bio Milenijum tim.

Milenijum tim je firma koja je zastupljena u procesu izgradnje projekta „Beograd na vodi“, ali prema nekim našim informacijama i u projektu izgradnje metroa na Makiškom polju, odnosno svih tih građevinskih objekata koji će tamo biti građeni. Ako bi se taj Institut privatizovao od nekog ko je umešan u projekat cela procedura bila bi lakša“, naveo je Miloš Pavlović iz Narodne stranke.
Černi je u poslednje vreme bio u žiži javnosti baš zbog hidrotehničkog rešenja za Makiško polje. Uprkos upozorenjima stručne javnosti da bi gradnjom na Makišu bilo ugroženo vodosnabdevanje, “Černi” je izneo mišljenje da je sužavanje zone zaštite vodoizvorišta radi gradnje bezbedno po pijaću vodu.

Nenadić kaže da ne postoji zakonska prepreka da Milenijum tim bude kupac, kao ni bilo koja druga firma. Međutim, ukoliko se to desi, država kasnije ne bi trebao da “Černi” angažuje za izradu eventualnih nezavisnih studija za koje bi njegov vlasnik bio zainteresovan.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5778 dinars for one euro on Wednesday, approximately the same as on Tuesday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE – The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5778 dinars for one euro on Wednesday, approximately the same as on Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar rose by 0.2 pct to 95.9819 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was up by 1.2 pct against the dollar m-o-m and by 12.2 pct y-o-y, declining by 0.3 pct relative to the beginning of the year.

Kompaniji Toza Marković u Kikindi biće odobren nastavak distribucije gasa, a oko 500 zaposlenih ostaće na svojim radnim mestima, dogovorili su se predstavnici Sindikata preduzeća građevinskog materijala i rukovodilaca u JP Srbijagas, većinskog vlasnika kikindske kompanije.

Kako je za Radio-televiziju Vojvodina rekao predsednik Organizacije nezavisnog sindikata Zoran Sredojev, nastavak proizvodnje očekuje se prvih dana u junu, kada bude okonačan remont postrojenja koji je u toku.

- Od većinskog vlasnika, a ujedno i direktora Srbijagasa Dušana Bajatovića dobili smo čvrsta uverenja da je orijentacija Srbijagasa, a samim tim i Vlade Srbije da naša kompanija nastavi da radi. Neće biti bankrota niti problema, tako da smo sada u periodu kada treba da proglasimo novo rukovodstvo koje će nastaviti da upravlja kompanijom i da se bavimo primarnom delatnošću - rekao je Sredojev.

U kompaniji Toza Marković nedavno je obustavljena proizvodnja crepa jer je Srbijagas prekinuo snabdevanje gasom usled duga od 8,5 mil EUR.

Rukovodstvo nekadašnjeg giganta u proizvodnji građevinskog materijala podnelo je ostavku, a oko 500 radnika tražilo je pregovore sa predstavnicima Srbijagasa.

- Od samog početka sastanka sindikalcima je jasno stavljeno do znanja da dug od 8,5 mil EUR nije veliki finansijski problem i da je sve rešivo. Radnici su ponudili i mogućnost odlaska uz otpremnine, ali je stav Srbijagasa da Toza Marković mora da posluje - rekao je Sredojev za RTV.

Predstavnici sindikata u preduzeću trenutno ne dozvoljavaju preuzimanje crepa sve dok se ne postavi novo rukovodstvo, kako bi se sagledala situacija i napravio presek. Oni predlažu da novo rukovodstvo bude sačinjeno od iskusnih nekadašnjih radnika.

- Želim da kažem da plate nisu kasnile, ali su se dosta teško isplaćivale, tako da do kraja ove nedelje završavamo aprilsku platu koja je i redovna u maju, porezi i doprinosi su plaćeni i radnici po tom pitanju nemaju problema. Od sledeće nedelje očekujemo novo rukovodstvo - kazao je Sredojev.

Na lageru u kompaniji je nekoliko miliona komada crepa i grube keramike, kao i nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara keramičkih pločica. Ima i sirovine jer glinokopi nisu prestajali da funkcionišu.

Predsednik NLB grupe Blaž Brodnjak izjavio je danas Tanjugu da ta banka ima mogućnosti i potencijala za preuzimanje još neke banke u regionu, ali da je ta tema za sada preuranjena, kao i da je za NLB trenutno najvažnije da završi integraciju NLB-a sa Komercijalnom bankom u Srbiji.
BEOGRAD - Predsednik NLB grupe Blaž Brodnjak izjavio je danas Tanjugu da ta banka ima mogućnosti i potencijala za preuzimanje još neke banke u regionu, ali da je ta tema za sada preuranjena, kao i da je za NLB trenutno najvaženije da završi integraciju NLB-a sa Komercijalnom bankom u Srbiji. Brodnjak je tako odgovorio na pitanje da li NLB ima planove za preuzimanje još neke banke u regionu, ali je dodao da razmišljaju o ulasku u Albaniju.

"Za sada radimo integraciju dve banke (Komercijalne i NLB Beograd) u Srbiji, računamo da će to biti završeno do kraja aprila naredne godine. U međuvremenu već razmišljamo potencijalno o ulasku u Albaniju, jer bi na taj način postali jedina banka koja je prisutna na svih šest tržišta Zapadnog Balkana i na zajedničkom putu ka Evropi", naveo je Brodnjak.

Kompanija Promist, novi vlasnik pančevačke Azotare, planira da ponovo pokrene proizvodnju u tom preduzeću, kaže za eKapiju Danilo Tomašević, direktor Promista.

- Plan je da se pokrene deo proizvodnje, najpre pogoni neophodni za proizvodnju tečnog đubriva UAN, a u kasnijem periodu i granulisanog đubriva KAN - rekao je Tomašević.

Projektovani kapacitet proizvodnje, prema njegovim rečima je 250-300 hiljada tona godišnje.

Dalji planovi obuhvataju i razvoj HIP Azotare u smeru proizvodnje đubriva, kao i razvoj distribucije đubriva u zemlji i regionu.

- Planiramo i uspostavljanje strateškog partnerstva sa domaćim i ino partnerima u domenu otkupa, lagera i prevoza primarne poljoprivredne proizvodnje iz Srbije - istakao je Tomašević.
Kompanija Promist iz Novog Sada se već 20 godina bavi poslom distribucije đubriva.

HIP Azotara prodata je nedavno za 650 miliona dinara. U stečaju je bila od 2018. godine, a na prethodne dve neuspešne prodaje bila je nuđena po početnim cenama od 5,8 i 2,3 milijarde dinara.

Azotara je u stečaj otišla kao najveći proizvođač mineralnih đubriva u Srbiji i jedini proizvođač amonijaka.

I. Milovanović