Cene nafte bi ovog leta mogle privremeno da skoče na 80 USD po barelu ili više, jer se potražnja oporavlja vrlo brzo, saglasni su tržišni analitičari.

Ponovno otvaranje ekonomija već je dovelo do rasta cena sirove nafte za oko 40% od početka 2021. godine, a intenziviranje putovanja tokom letnje sezone odmora u SAD, kao i povećanje robnog tranporta i i obnavljanje avio-saobraćanja, mogli bi dodatno da pritisnu cene, navodi se u prilogu američke tv stanice CNBC.

Za potrošače to znači da bi efekte poskupljenja goriva, do kojeg obično dolazi početkom leta, mogli da osete kasnije tokom sezone.

Fjučersi severnomorske nafte Brent, koja predstavlja međunarodnu cenovnu referencu za "crno zlato", porasli su u sredu 1,6% na 71,48 USD po barelu, na najviši nivo od 8. januara 2020.

Cena američke WTI nafte na terminskom tržištu, za isporuku u julu, takođe je ojačala za 1,6% na 68,83 USD za barel, nakon što je u jednom momentu tokom trgovinske sesije dotakla nivo od 69,65 USD, najviši od 23. oktobra 2018.

- Potražnja raste vrlo brzo, jer svi voze, vidimo da se i Evropa ponovo otvara. Čini se da je u Indiji dostignut vrhunac infekcija, u smislu broja korona slučajeva, što bi po mom mišljenju moglo da znači da će uslediti povratak mobilnosti - kaže Francisko Blanš, globalni strateg za sirovu naftu i derivate u Bank od America.

Energetski analitičari se slažu da svet čeka period viših cena goriva, ali se ne slažu oko toga u kolikoj meri ni koliko dugo.

Blanš smatra da je Brent u ovom kvartalu već dostigao maksimum od 70 USD, ali ima mnogo optimističnije srednjoročne procene od ostalih analitičara.

- Mislim da bismo u naredne tri godine mogli ponovo da vidimo cenu od 100 USD za barel i ostajem pri tome. To bi bila priča za 2022. i 2023. godinu - dodaje on.

Svoj stav argumentuje time da je "deo te priče činjenica da OPEK drži sve karte u rukama", da na strani ponude tržište ne odgovara naročito cenama, ali da postoji velika potisnuta tražnja, koju je saplela panemija...

- Takođe imamo rast inflacije na svim stranama, a nafta kaska s rastom u odnosu na cene u celoj ekonomiji - navodi Blanš.

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici, grupa poznata kao OPEK+, postepeno vraća naftu na tržište. Složili su se da sprovedu svoje ranije planirano povećanje proizvodnje od 350.000 barela dnevno u junu i još 450.000 barela dnevno počev od jula.

Saudijska Arabija je takođe odlučila da obustavi svoje dobrovoljno veće smanjenje pumpanja od oko milion barela dnevno nego što se sporazumom OPEK-a tražilo od nje, a koje je uvela početkom godine.

Grupa OPEK+ se dogovorila u aprilu da do kraja jula poveća proizvodnju za više od dva miliona barela dnevno.

Američki naftaši sada proizvode oko 11 miliona barela dnevno, u poređenju sa oko 13 miliona barela dnevno pre pandemije. Analitičari kažu da je neizvesno koliko će brzo ni da li će američke kompanije obnoviti proizvodnju do tog nivoa.

Suprotno od Blanša, potpredsednik analitičke kuće IHS Markit Danijel Jergin, procenjuje da će se cena nafte tokom ove godine u proseku zadržati na oko 70 USD po barelu.

- Vidimo brzi rast potražnje od prvog do trećeg kvartala, za sedam miliona barela dnevno. Slučaj, koji je malo verovatan, da cena nafte dostigne 80 USD, izazvao bi reakciju. To bi uticalo na potražnju, a takođe bi bilo i političke reakcije na to - kaže Jergin.

Politički lideri će se, uveren je, u toj situaciji latiti telefona. Jergin dodaje da je predsednik Džo Bajden u politici dovoljno dugo "da zna da su visoke cene benzina uvek problem za onoga ko je predsednik".

Analitičari takođe smatraju da će zbog ubrzanog rasta potražnje tržište moći da apsorbuje dodatnih milion barela iranske nafte dnevno, ako budu ukinute američke sankcije, što je uslovljeno zahtevom Bajdenove administracije da se Tehran vrati pridržavanju ranije preuzetih obaveza iz sporazuma o nuklearnom programu zemlje.

Kada bi to moglo da se dogodi, za sada ostaje nepoznanica, navodi CNBC.

Od danas će Er Srbija za sletanje i poletanje koristiti Terminal 1 Međunarodnog aerodroma Džon F. Kenedi u Njujorku, umesto Terminala 4 koji je koristila od 2016. godine, saopštila je srpska nacionalna avio kompanija.
BEOGRAD - Od danas će Er Srbija za sletanje i poletanje koristiti Terminal 1 Međunarodnog aerodroma Džon F. Kenedi u Njujorku, umesto Terminala 4 koji je koristila od 2016. godine, saopštila je srpska nacionalna avio kompanija.

Time će Er Srbija na Terminalu 1 pridružiti najvećim međunarodnim avio kompanijama koje lete za Njujork...

Cene nafte mogle bi ovog leta privremeno da skoče na 80 dolara po barelu ili više, jer se potražnja vrlo brzo oporavlja, saglasni su tržišni analitičari.

Ponovno otvaranje ekonomija već je dovelo do rasta cena sirove nafte za oko 40 odsto od početka 2021. godine, a intenziviranje putovanja tokom letnje sezone odmora u SAD, kao i povećanje robnog tranporta i obnavljanje avio-saobraćanja, mogli bi dodatno da pritisnu cene, navodi se u prilogu američke TV stanice CNBC.

Za potrošače to znači da bi efekte poskupljenja goriva, do kojeg obično dolazi početkom leta, mogli da osete kasnije tokom sezone.
Fjučersi severnomorske nafte Brent, koja predstavlja međunarodnu cenovnu referencu za "crno zlato", porasli su u sredu 1,6 odsto na 71,48 dolara po barelu, na najviši nivo od 8. januara 2020.

Cena američke WTI nafte na terminskom tržištu, za isporuku u julu, takođe je ojačala za 1,6 procenata na 68,83 dolara za barel, nakon što je u jednom momentu tokom trgovinske sesije dotakla nivo od 69,65 dolara, najviši od 23. oktobra 2018.
"Potražnja raste vrlo brzo jer svi voze, vidimo da se i Evropa ponovo otvara. Čini se da je u Indiji dostignut vrhunac infekcija, u smislu broja korona slučajeva, što bi po mom mišljenju moglo da znači da će uslediti povratak mobilnosti", kaže Francisko Blanš, globalni strateg za sirovu naftu i derivate u Bank of America.

Energetski analitičari se slažu da svet čeka period viših cena goriva, ali se ne slažu oko toga u kolikoj meri ni koliko dugo.
Blanš smatra da je Brent u ovom kvartalu već dostigao maksimum od 70 dolara, ali ima mnogo optimističnije srednjoročne procene od ostalih analitičara.

"Mislim da bismo u naredne tri godine mogli ponovo da vidimo cenu od 100 dolara za barel i ostajem pri tome. To bi bila priča za 2022. i 2023. godinu", dodaje on.


Svoj stav argumentuje time da je "deo te priče činjenica da OPEK drži sve karte u rukama", da na strani ponude tržište ne odgovara naročito cenama, ali da postoji velika potisnuta tražnja, koju je sapela panemija.

"Takođe imamo rast inflacije na svim stranama... a nafta kaska s rastom u odnosu na cene u celoj ekonomiji", navodi Blanš.

Članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) i njeni saveznici, grupa poznata kao OPEK+, postepeno vraća naftu na tržište. Složili su se da sprovedu svoje ranije planirano povećanje proizvodnje od 350.000 barela dnevno u junu i još 450.000 barela dnevno počev od jula.

Saudijska Arabija je takođe odlučila da obustavi svoje dobrovoljno veće smanjenje pumpanja od oko milion barela dnevno nego što se sporazumom OPEK-a tražilo od nje, a koje je uvela početkom godine.


Grupa OPEK+ se dogovorila u aprilu da do kraja jula poveća proizvodnju za više od dva miliona barela dnevno.

Američki naftaši sada proizvode oko 11 miliona barela dnevno, u poređenju sa oko 13 miliona barela dnevno pre pandemije. Analitičari kažu da je neizvesno koliko će brzo ni da li će američke kompanije obnoviti proizvodnju do tog nivoa.

Suprotno od Blanša, potpredsednik analitičke kuće IHS Markit Danijel Jergin, procenjuje da će se cena nafte tokom ove godine u proseku zadržati na oko 70 dolara po barelu.

Vidimo brzi rast potražnje od prvog do trećeg kvartala, za sedam miliona barela dnevno. Slučaj, koji je malo verovatan, da cena nafte dostigne 80 dolara, izazvao bi reakciju. To bi uticalo na potražnju, a takođe bi bilo i političke reakcije na to, kaže Jergin.
Politički lideri će se, uveren je, u toj situaciji latiti telefona. Jergin dodaje da je predsednik Džo Bajden u politici dovoljno dugo "da zna da su visoke cene benzina uvek problem za onoga ko je predsednik".

Analitičari takođe smatraju da će zbog ubrzanog rasta potražnje tržište moći da apsorbuje dodatnih milion barela iranske nafte dnevno, ako budu ukinute američke sankcije, što je uslovljeno zahtevom Bajdenove administracije da se Teheran vrati pridržavanju ranije preuzetih obaveza iz sporazuma o nuklearnom programu zemlje.

Kada bi to moglo da se dogodi, za sada ostaje nepoznanica, navodi CNBC.

Hemijska industrija "PKS-LATEX-HLC" u stečaju ponuđena je na prodaju javnim nadmetanjem po početnoj ceni od 122 miliona dinara, objavio je stečajni upravnik.
Najvažnija imovina ove firme je fabrika hemijske industrije u Čačku sa 40 objekata u pogonima Latex i PKS, kao i oprema, zalihe, vozila i potraživanja.

Javno nadmetanje za ovu čačansku hemijsku industriju u stečaju zakazano je za 2. juli.

Azijska tržišta su u četvrtak većinom bila na pozitivnoj teritoriji, a najveći rast beleži se u Južnoj Koreji. Investitori su pozitivno reagovali na podatke objavljene u Australiji i Kini, pa je MSCI Asia Pacific Index porastao 0,3 odsto, piše portal SEEbiz.
Akcije kontinentalne Kine bile su do poslepodneva u plusu. Shanghai Composite je porastao 0,4 odsto, dok je Shenzhen Composite podignut 0,5 odsto. Honkoški Hang Seng smanjio se za 0,4 procenta.

Privatno istraživanje objavljeno u četvrtak pokazalo je usporavanje rasta aktivnosti kineskih usluga u maju.

Indeks menadžera nabave Caixin / Markit za maj stigao je u četvrtak na 55,1, niže od očitavanja od 56,3 u aprilu. Ipak, to je bilo znatno iznad nivoa 50 koji razdvaja ekspanziju od kontrakcije.
Rezultati PMI iznad 50 predstavljaju ekspanziju, dok ona ispod tog nivoa označavaju kontrakciju.
Nikkei 225 podignut je 0,5 odsto, dok je Topix indeks napredovao 0,83 odsto.

Deonice u Australiji takođe su porasle, a S&P / ASX 200 porasle su za 0,44 odsto. Australijska maloprodaja porasla je za 1,1 odsto na mesečnom nivou u aprilu, sezonski prilagođeno, pokazuju podaci objavljeni u četvrtak od strane Državnog zavoda za statistiku.

The Serbian dinars official median exchange rate against the euro is 117.5708 dinars for one euro on Thursday, the same as on Wednesday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE – The Serbian dinar’s official median exchange rate against the euro is 117.5708 dinars for one euro on Thursday, the same as on Wednesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinars indicative exchange rate against the dollar slid by 0.1 to 96.3142 dinars for one dollar on Wednesday.

The dinar was up by 0.6 pct against the dollar m-o-m and by 9 pct y-o-y, declining by 0.7 pct relative to the beginning of the year.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto saopštio danas da je potpisao 15-godišnji sporazum o snabdevanju gasom s ruskom energetskom grupom Gasprom, koji će stupiti na snagu čim postojeći ugovor istekne u septembru.

Mada je poslednjih godina diverzifikovala kanale snabdevanja gasom otvarajući prekogranične interkonektore sa susedima, većim delom se, ipak, u uvozu priprodnog gasa oslanjala na Rusiju cevovodom preko Ukrajine. Otvaranjem novog južnog gasovoda preko Balkana, to će se promeniti, prenosi Rojters.

- Od sada imamo na raspolaganju novu rutu za kupovinu gasa... Mađarska neće biti bez prirodnog gasa - poručio je Sijarto u video snimku na svojoj Fejsbuk stranici, dodajući da će konektor na granici između Srbije i te zemlje biti u funkciji do oktobra.

Šef mađarske diplomatije nije precizirao količinu gasa koju će Mađarska uvesti prema novom sporazumu, kao ni cenu, navodeći samo da će cene biti "fleksibilne" i da će kompanije dve zemlje pregovarati o detaljima.

Sijarto, koji boravi u Sankt Peterburgu na energetskom samitu u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma, takođe je rekao da je u odvojenim razgovorima postigao dogovor s ruskom državnom nuklearnom kompanijom Rosatom da se od jeseni ubrzaju radnje vezane za izgradnju nove mađarske atomske centale Paks.

Mađarska uprava za atomsku energiju mora do septembra da odobri zahtev za davanje dozvole državnoj kompaniji Paks 2 Zrt za izgradnju elektrane, a Sijarto je naveo da očekuje da bi Rosatom mogao da počne izgradnju sledeće godine.

Dodao je da vlada u Budimpešti već pregovara sa susednim zemljama o prodaji eventualnih viškova električne energije kada nuklearna elektrana Paks 2 bude priključena na mrežu za desetak godina.

Mlekara Šabac gradiće fabriku u Rusiji i u tome ima podršku Trgovinsko industrijske komore Ruske Federacije (TIK RF), dogovoreno je danas u Sankt Peterburgu na sastanku Marka Čadeža, predsednika Privredne komore Srbije (PKS) i Sergeja Katirina, predsednika TIK RF, saopšteno je iz PKS.

- TIK RF podržaće izgradnju fabrike Mlekare Šabac i projekte drugih srpskih kompanija koje žele da prošire svoje poslovanje i da se što bolje pozicioniraju na ruskom tržištu - poručio je Katirin.

Mlekara Šabac će fabriku u Moskovskoj oblasti početi da gradi sledeće godine i u njoj će proizvoditi meki sir i jogurte od najkvalitetnijeg ruskog mleka po IFS standardu za rusko i inostrana tržišta.