Sa isplatom penzija dešava se ono što nije decenijama – mesečna isplata finansira se iz uplate doprinosa zaposlenih. Od početka godine naplata doprinosa je veća za 36%, a nadležni to objašnjavaju povećanjem zaposlenosti.

Sedamdesetih godina kada je četvoro radilo, a jedan primao penziju, iz tadašnjih SIZ-ova je prelivalo, pa se od doprinosa gradila Gazela i Sava centar. U osamdesetim bilo je taman za penzije. Početkom devedesetih ta organizacija prerasta u Fond PIO koji se stalno dotira iz državnog budžeta.

- Ono što je jako dobra vest za našu zemlju jeste da je prvi put u istoriji od kad postoji od 1992. godine Fond PIO samostalno isplatio penzije za tekući mesec - kaže Relja Ognjenović, zamenik direktora Fonda PIO.

Od 58 milijardi dinara, koliko je potrebno za mesečnu isplatu penzija, u junu je pokrivena isplata za milion i 400.000 penzionera koji su nekad bili zaposleni, dok je država sa 11,5% dotirala isplatu poljoprivrednim i penzionerima koji su ranije samostalno obavljali delatnost. Ukupna dotacija 2012. godine za sve penzije bila je preko 48%, 2016. se smanjila na 35%, a prošle godine na 20%.

- To je direktan pokazatelj ekonomskog osnaživanja države, povećanja stope zaposlenosti, smanjivanja sive ekonomije i nadamo se da će se ovo nastaviti i u narednom periodu - navodi Darija Kisić Tepavčević, ministarka za rad, boračka i socijalna pitanja.

Preokrenut je trend koji je pretio izjednačavanjem broja zaposlenih i penzionera. U nadležnom ministarstvu kažu da je sada 1 na prema 1,6 u korist zaposlenih koji uplaćuju doprinose. Oko tri milijarde dinara doprinosa, mesečno stiže od firmi koje su iskoristile mogućnost da zbog korone obaveze iz prošle godine izmiruju u ovoj.

- Doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje jesu ostvareni u iznosu od 288,1 milijardu dinara i moram da kažem da je taj trend rasta značajan i u principu konstantan - naglašava Mira Stanojev iz Poreske uprave.

- Imajući u vidu da u prvoj polovini ove godine je za oko 64 milijarde dinara više novca u budžetu PIO fonda, nego što je to bilo prethodne godine, sa rastućim trendom možemo očekivati da će se sve više smanjivati potreba za bilo kakvom dotacijom - poručuje Kisić Tepavčevićeva.

Od 708 milijardi dinara, potrebnih u ovoj godini za isplatu penzija i ostalih davanja, Fond je računao na 153 milijarde iz državnog budžeta. Ostaje da se vidi koliko je zaista i neophodno.

The Serbian dinar’s official median exchange rate against the euro is 117.5663 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.
BELGRADE – The Serbian dinar’s official median exchange rate against the euro is 117.5663 dinars for one euro on Wednesday, which is a slight change from Tuesday, the National Bank of Serbia said.

The dinar is steady against the euro m-o-m, y-o-y and relative to the beginning of the year.

The dinar’s indicative exchange rate against the dollar slid by 0.1 pct to 99.8949 dinars for one dollar on Tuesday.

The dinar was down by 0.8 pct against the dollar m-o-m and up by 3.0 pct y-o-y, declining by 4.2 pct relative to the beginning of the year.

Predsednik je naglasio da će to dodatno promeniti na bolje situaciju u celom tom okrugu.
DESPOTOVAC - Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će ponovo raditi fabrka stakla u Paraćinu i da su za nju zainteresovani investitori iz Švajcarske, Austrije i Slovenije.

"Mislim da imamo tri zainteresovana ponuđača - Švajcarce, Austrijance i Slovence. To su dobri kupci, a ne kao oni što su bili pre koji su tu samo hteli da opljačkaju", rekao je Vučić tokom obilaska Despotovca.




Uložićemo dodatni novac u namensku industriju



Predsednik Srbije je rekao da će država uložiti dodatni novac u razvoj namenske industrije koja je veoma profitabilna i da će pokušati da pronađu investitora koji bi koristio prostor bivše fabrike kablova u Despotovcu.

Vučić je tokom posete Tehničke škole u Despotovcu rekao da bivša fabrika ima 10.000 kvadrata i da se prostire na tri hektara zemlje.

Na azijskom trgovanju, dolar je ojačao prema korpi valuta za 0,2 posto na 93,166 poena, dostižući najviši nivo u tri i po meseca, izveštava Rojters.
LONDON - Averzija prema riziku prisutna je i danas na valutnim tržištima u svetu zbog zabinutosti izazvane rastom slučajeva korona virusa od početka ove nedelje, što je rezultiralo skokom vrednosti dolara kao sigurnog utočišta na najviši nivo od početka aprila.

Delta soj korona virusa je zamenio inflaciju kao primarni izvor zabrinutosti investitora ove sedmice, uzrokujući oštar pad akcija u ponedeljak na globalnim berzama.

Na azijskom trgovanju, dolar je ojačao prema korpi valuta za 0,2 posto na 93,166 poena, dostižući najviši nivo u tri i po meseca, izveštava Rojters.
LONDON - Averzija prema riziku prisutna je i danas na valutnim tržištima u svetu zbog zabinutosti izazvane rastom slučajeva korona virusa od početka ove nedelje, što je rezultiralo skokom vrednosti dolara kao sigurnog utočišta na najviši nivo od početka aprila.

Delta soj korona virusa je zamenio inflaciju kao primarni izvor zabrinutosti investitora ove sedmice, uzrokujući oštar pad akcija u ponedeljak na globalnim berzama.

Serbian President Aleksandar Vucic stated today that the glass factory in Paracin (“Srpska fabrika stakla”) would work again and that investors from Switzerland, Austria and Slovenia were interested in it.

– I believe that we have three interested bidders – the Swiss, the Austrians and the Slovenes – Vucic said while visiting Despotovac.

Let us remind that the Commercial Court of Kragujevac pronounced bankruptcy over the bankruptcy debtor Srpska fabrika stakla A.D. and ordered the bankruptcy supervisor to initiate the procedure of monetization of the bankruptcy estate without delay.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da će ponovo raditi fabrka stakla u Paraćinu i da su za nju zainteresovani investitori iz Švajcarske, Austrije i Slovenije.

- Mislim da imamo tri zainteresovana ponuđača - Švajcarce, Austrijance i Slovence - rekao je Vučić tokom obilaska Despotovca.

Podsetimo, Privredni sud u Kragujevcu proglasio je bankrot nad stečajnim dužnikom Srpska fabrika stakla A. D. i naložio je stečajnom upravniku da bez odlaganja započne postupak unovčenja stečajne mase.