Od 01.01.2004. godine Privremeni registar više ne postoji, a njegove poslove je preuzeo Centralni registar.

Privremeni registar je izdavao isprave za upis navedenih podataka u knjigu akcionara Firme.

Centralni registar – Da bi se obezbedili uslovi za organizovano trgovanje i deponovanje materijalizovanih obveznica devizne štednje, 19. novembra 2001. godine formirano je i otpočelo sa radom odeljenje u sastavu Narodne Banke Jugoslavije koje se bavilo poslovima Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Sistem je bio zasnovan na principu registracije i prenosa vlasništva nad prethodno deponovanim hartijama od vrednosti, dok je saldiranje novčanog dela transakcije bilo isključivo u bankama. Pošto je izmirenje novčane obaveze bilo u deviznom znaku, plaćanje se vršilo preko inokorespondentnih banaka, a imajući u vidu broj karika u lancu saldiranja, saldiranje značajnog broja transakcija se nije izvršavalo u predviđenom roku, T+3 (tri dana nakon trgovanja). Pored toga, sistem je bio i skup, jer se za svaki transfer novca plaćao trošak međunarodnog platnog prometa, a na iznose koji su nekada bili i manji od 100 evra, transakcioni troškovi su dostizali i do 5% od tržišne vrednosti transakcije.

Pošto sistem nije zadovoljavao zahteve korisnika niti je bio u skladu sa medjunarodnim standardima, već početkom 2002. godine započet je redizajn celog procesa i sa tehničkog i sa proceduralnog stanovišta sa ciljem da se otklone uočeni nedostatci. Takođe, pristupilo se uvođenju nove funkcije u rad Centralnog registra hartija od vrednosti, uvođenje funkcije klirinške kuće, odnosno centralizovanog saldiranja novčanog dela transakcije. Objedinjavanje saldiranja hartija sa saldiranjem novčanog toka je omogućilo da se ispuni osnovni princip na kome se zasnivaju moderne klirinško depozitne organizacije, a to je istovremeno plaćanje i prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti (delivery vs. payment - DVP).

Novi projekat je formalno započet u proleće 2002. godine, i pošto je pored registra hartija od vrednosti podrazumevao i objedinjavanje klirinške funkcije, dobio je radni naziv «BEOKLIRING» – po ugledu na Euroclear.

Povoljnu okolnost pri implementaciji novog koncepta je predstavljala činjenica da je istovremeno tekao proces pisanja novog Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata u koji je unešen i zakonski utemeljen odabrani model centralne klirinško depozitne institucije. Smanjeni obim trgovanja neposredno posle novogodišnjih praznika je iskorišćen za početak rada, tako da je 14. januara 2003. godine nova platforma za kliring i saldiranje hartija od vrednosti postala zvanično operativna.

U potpunosti je eliminisano kašnjenje u saldiranju, znatno redukovan rizik saldiranja a transakcioni troškovi dovedeni na prihvatljiv nivo. Pouzdanost i efikasnost sistema je privukla i nove emitente, tako da se pored obveznica stare devizne štednje i blagajničkih zapisa Narodne banke Srbije, od aprila 2003. godine u Centralnom registru hartija od vrednosti vrši registracija i primarna prodaja kratkoročnih hartija od vrednosti koje emituje Republika Srbija - obveznica Trezora.

Zaokruživanje celokupnog sistema je izvršeno osamostaljivanjem Centralnog registra hartija od vrednosti i njegovim izdvajanjem iz Narodne banke Srbije u decembru 2003. godine, kao i prenosom baze podataka o vlasnicima akcija iz Agencije za privatizaciju – Privremenog registra u januaru 2004. godine.

Akcijski fond – pravno lice osnovano Zakonom o Akcijskom fondu (“SL. Glasnik RS” br. 38/2001) kome se prenose akcije, odnosno udeli: