Slaba zaštita svojine
U takvoj situaciji menadžment može iscrpljivati firmu smanjivanjem vrednosti njene imovine i sklapati dogovore sa preuzimacima, ukazuje dr Živkovic, uz opasku da tokom preuzimanja cene akcija dostižu maksimum, premda su i tada, najcešce, ispod realnih tržišnih vrednosti.
S druge strane, eksproprijacija prava akcionara povecava rizik od neprijateljskog preuzimanja, posle kojeg se vrednost preduzeca može radikalno uvecati jednostavnim uklanjanjem procesa „tunelovanja”.Tako se preuzimanje javlja i kao kazna za menadžment koji ekspropriše vlasnike.
Medutim, dosadašnje iskustvo pokazuje da se i posle preuzimanja firmi, u Srbiji teško i masovno ugrožavaju svojinska prava manjinskih vlasnika, što preti da na dugi rok kompromituje finansijsko tržište, upozorava naš sagovornik.
Uz to, novi, dominantni akcionar nije zakonom prinuden ( kao što je uobicajeno u svetu) na povecanje svog ucešca u kapitalu preuzetog preduzeca. Standardna procedura otkupa akcija svih vlasnika koji su za to zainteresovani i to po ceni preuzimanja, u našem zakonodavstvu – ne postoji, ukazuje dr Živkovic.
Drugi potencijalni vlasnici( individualni i institucionalni investitori) ne kupuju akcije preuzetog preduzeca, zbog niskog nivoa zaštite svojine. Jer, dominantni akcionar može da prikrije dobit ili da je transferiše u drugu sopstvenu firmu.
Umesto otkupa akcija postojecih akcionara novi vecinski vlasnik cesto pribegava fiktivnoj dokapitalizaciji, koja za posledicu ima drasticno razvodnjavanje, a u konacnom ishodu – pojevtinjenje kapitala firme. Jer, cena akcija nove emisije je, po pravilu, znatno niža od stvarne ili poslednje ostvarene tržišne, odnosno cene po kojoj je obavljeno preuzimanje. Registrovani su slucajevi da je vrednost akcija u procesu dokapitalizacije smanjena na svega 10 odsto cene po kojoj je akcionarsko društvo preuzeto.
Za razliku od preuzimanja u kojem ucestvuje partnerski kupac, od finansijskih investitora se ne mogu ocekivati dodatna ulaganja u preuzetim preduzecima, zato što je njihov strateški cilj – sticanje kapitalne dobiti.
U poslednje vreme prisustvo ovih investitora, posebno fondova poreklom iz „poreskih rajeva”, se povecava, dok su domaci kupci ove vrste defavorizovani, jer Zakon o investicionim fondovima vec godinama ceka na donošenje, upozorava dr Živkovic.

Preuzimaci – jedini dobitnici
Imajuci sve to u vidu, ocigledno je da su preuzimanjem na „srpski nacin” (nezavisno od toga da li se ono realizuje na berzi, dokapitalizacijom ili javnom ponudom) favorizuje samo jednu grupu ucesnika na tom tržištu – preuzimace, dok je na normalnim tržištima obrnuto!
Jer, ti investitori ne moraju da otkupe akcije malih vlasnika, vec ih mogu legalno obezvrediti, tako što mogu da „napadnu” akcionarsko društvo cija je cena nepoznata, jer njegove akcije nisu bile u javnom prometu, najcešce zaslugom postojeceg menadžmenta.
Pritom su, u našim uslovima, najteže pogodeni vlasnici malih akcionarskih paketa, cija vlasnicka prava nisu zašticena, ukoliko se ne odazovu ponudi za preuzimanje.
Da nevolja bude veca, ovi akcionari su, i pre preuzimanja, teško pogodeni time što menadžment ne poštuje njihova elementarna svojinska prava time što ih, izbegavajuci da potpiše prospekt preduzeca, onemogucava da slobodno raspolažu svojom imovinom, ili im uskracuje dividendu.
Preuzimanjem je, takode, pogodena i država, odnosno Akcijski fond, koji, po sadašnjim zakonima, ne može da zaštiti svojinska prava kad se citava operacija završi, upozorava dr Živkovic.
Ovaj obeshrabrujuci nalaz ne znaci da bi trebalo ugasiti tržište korporativne kontrole donošenjem prohibitivnih zakona kakvi postoje u bliskom okruženju. Naprotiv, dobro tržište firmi disciplinuje menadžment i štiti privatnu svojinu, smatra dr Živkovic.
A nepoželjne osobine sadašnje prakse preuzimanja je moguce ukloniti reformom korporativnog zakonodavstava (Zakona o preduzecima) i zakonodavstava o finansijskim tržištima.
Pritom glavni smer reforme tog zakonodavstva jeste zaštita svojine i ugovora po standardima modernih, razvijenih ekonomija. Ako se to ne ucini brzo „jeleni - kapitalci” ce biti sasvim istrebljeni, upozorava prof. dr Boško Živkovic.

U SUSRET 110. GODIŠNjICI PRVE BEOGRADSKE BERZE

Beogradska berza, odnosno Srpska berza, kako su je tada u poslovnoj caršiji zvali, koja je osnovana na Arandelovdan 1894. godine po Zakonu o javnim berzama (usvojenom 3. novembra 1886. godine), pocela je s radom prodajom 300 zlatnika „napoleona” ciji srednji kurs je bio 23,49 dinara.
„Pošto je na Novu godinu svecano otvorena i osvecena, Berza je pocela s radom 2. januara 1895. godine, na prvom spratu starinske kuce u kojoj je bila kafana „Bosna” u Savamali”, navodi Milorad Zebic, generalni sekretar Beogradske berze od 1935 do 1937 godine, u svojoj knjizi „O berzama i posebno o Beogradskoj berzi”.
Zasluga za stvaranje Beogradske berze pripada beogradskim trgovcima koji su bili okupljeni oko Srpskog trgovackog društva, a nadahnuti uverenjem „da je izvor moci jedne države i blagostanja njenog naroda u dobro uredenoj trgovini i naprednoj narodnoj privredi, bez cega jedna država ne može napredovati niti jaka biti”.
„Uvereni da je njihov rad koristan po zemlju i po opšte interese, obuzeti verom u konacan uspeh, oni su osnovali berzu i poceli rad sa vrlo skromnim sredstvima, malim prihodom od clanarine i skromnom pomoci od 5.000 dinara koju im je darovala beogradska opština”, navodi Zebic.
Pišuci o atmosferi na pocetku rada berze, koja je svojevrsni privredni barometar, prestonicke novine su izveštavale, kako navodi Milko Štimac u knjizi „Srpsko berzansko poslovanje”, o „nekoj vrsti bojažljivosti, pocetnicke vere u sebe, izvesnom oduševljenju, što se naizmence mogu primetiti na licima prisutnih”.

Mešovita berza
„Mada su osnivaci Beogradske berze smatrali da je najglavniji zadatak srpske berze da doprinese snaženju srpske izvozne trgovine, koja je u ono vreme bila u slabim rukama, oni su, ipak, stvorili opštu – mešovitu berzu, koja je obuhvatala tržište produktima, efektima , valutama i devizama”, zapisao je Zebic.
„Njihova je misao bila srecna misao, jer se ubrzo pokazalo da poslovanje produktima nece moci da se tako brzo usredsredi na samoj berzi iz više razloga, a najpre otuda što javno tržište nije godilo ponajvecem broju trgovaca, cija je nedoraslost u ono vreme i bila uzrokom slabosti naše trgovine”, ukazuje Zebic.
„Na pocetku rada održavan je po jedan berzanski sastanak – za valute, efekte i robu zajedno. Poseta je bila dobra, ali su poslovi bili slabi. Uprava (na celu s prvim predsednikom Dimitrijem Stamenkovicem), je nastojala da za poslovanje na berzi pridobije državna nadleštva, novcane zavode, pa i neke ugledne trgovacke firme, koje su uporno ostajale po strani”, navodi Zebic.
Tri su razloga ove , kako se može zakljuciti iz prvog Godišnjaka berze „stare navike mnogih trgovaca – nepoznavanje berzanskog mehanizma i nepoverenje, te namerno ometanje javnog i otvorenog nacina poslovanja”, piše Štimac u svojoj knjizi.
Slicno misli i Milorad Zebic, koji navodi da „produktno tržište nikako nije išlo. Promet je bio neznatan, nemar ovdašnjih izvoznika bio je veliki, otpor raznih nazadnih elemenata nesavladiv, tako da je uskoro produktna berza zatvorena godine 1896. Ponovo je pocela da radi 1897 godine”.

Saplitanje prometa
„Valutno i devizno tržište, koje je, mimo ocekivanja, lepo napredovalo imalo je, takode, svoje skrivene neprijatelje, koji su uspeli da se donese zakon po kome su menjacke radnje što rade na berzi više porezane od no one koje ne rade na berzi”, ukazao je Zebic.
„Uz to, udarene su razne takse na berzanske zakljucke, što je sve imalo za rezultat da su neko vreme i na ovom tržištu obustavljeni poslovi.
Posle dužih pregovora i energicnog nastojanja berzine uprave, suspendovana su ova rešenja i na berzi je nastavljen redovan rad”.
Uprkos trnjem posutom putu berza se postepeno uspinjala o cemu svedoce i podaci po kojima je u prvoj godini poslovanja obrt bio 10.582.396,15 dinara, 1904. godine – 30.048.314,80 dinara, a od osnivanja do uoci prvog svetskog rata (kraja 1913. godine) obrt je iznosio ukupno 549.839.058,83 dinara.
„Naša berza je danas živahna i bucna, ali razumna i realna”, zapisao je Zebic 1937. godine.
„U trgovini hartijama od vrednosti najviše se radi s državnim obveznicama, jer se naši berzijanci drže pravila – ako hocete dobro da jedete kupujte akcije, a ako hocete mirno da spavate kupujte državne papire”, zapisao je Zebic.
Poruke generalnog sekretara Beogradske berze su i danas aktuelne, jer on veli: – „Kako je Beogradska berza po prvašnoj nameni svojoj imala doprineti koncentrisanju trgovine u Beogradu, njenom snaženju i unapredenju, to novome trgovackom naraštaju Beograda ostaje da delo osnivaca Beogradske berze, da stvore pogodbe za njen novi polet i prestiž, kako bi i ona imala, u ovom delu Evrope, ulogu koja joj pripada prema položaju Beograda, prema velicini i prirodnom bogatstvu naše zemlje”.

Inflacija zbog neuspešnih reformi

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Mladen Kovacevic ocenio je da je rast inflacije u Srbiji posledica neuspešnih društvenih i privrednih reformi.
"U razvijenim zemljama, skok cena od preko tri, a pogotovo više od pet odsto smatra se velikim problemom i promašajem ekonomske politike", kazao je on.
"Zvanicnici, a posebno ministar finansija, tvrde da je osnovni uzrok ubrzane inflacije rast uvoznih cena sirove nafte i nekih obojenih metala", kazao je on, ali je i dodao da su mnoge zemlje, koje znatno više zavise od nafte, uspele da održe nizak nivo inflacije. Cene derivata morale su biti osetno vece, kazao je on, isticuci, medutim, da su cene derivata porasle prevashodno zbog povecanja akciza.

RTB Bor i Ist point dogovorili isporuku bakra

Rudarsko-topionicarski basen Bor ugovorio je sa kiparskom firmom "Ist Point" isporuku 13.000 tona koncentrata bakra za preradu u pogonima borskog kombinata bakra. Kako se navodi u saopštenju koje je juce dostavljeno medijima, na osnovu tog ugovora, u Bor je na preradu vec dopremljeno 2.570 tona uvoznog koncentrata, a ocekuje se da mesecno budu isporucene dve do tri hiljade tona te sirovine.
Kako Beta saznaje, rec je o koncentratu bakra turskog porekla. Dodaje se da su nezavisno od tog ugovora u toku i intenzivni pregovori sa firmom "Ist Point" o nabavci dodatnih kolicina uvoznog koncentrata bakra kako bi se obezbedilo još oko 10.000 tona te sirovine mesecno. Te kolicine ce, racunajuci i koncentrat bakra iz sopstvenih rudnih ležišta RTB-a, povecati iskorišcenost kapaciteta u Topionici, dodaje se u saopštenju. Novim ugovorom predvidene su i povoljnije cene prerade koncentrata, i da ce sirovina biti upotrebljena u domacim preradivackim kapacitetima, Fabrici kablova u Zajecaru (bivša fabrika RTB-a) i Valjaonici bakra u Sevojnu. Dodaje se da ce se finalni proizvodi iz tih fabrika plasirati na evropsko tržište.
Fabrike u Zajecaru i Sevojnu nedavno je kupila firma Ist point ciji je predsednik biznismen Zoran Drakulic. Drakulic je nedavno rekao agenciji Beta da nije zainteresovan za ucešce u privatizaciji RTB-a, ali da ima interesa da to preduzece i dalje proizvodi. On je dodao da je za njegove fabrike mnogo povoljnije snabdevanje katodnim bakrom iz RTB-a, nego da tu sirovinu uvozi. Ugovor RTB-a sa "Ist Pointom" borska firma je obelodanila svega nekoliko dana nakon što su tri svetske kompanije pisano izrazile spremnost za kupovinu kombinata bakra na osnovu prospekta koji je objavila Agencija za privatizaciju. Zainteresovanost za RTB pokazala je ruska firma "Bejzik Element" ciji je vlasnik milijarder Oleg Deripaska, jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji. On je vecinski vlasnik akcija "Ruskog aluminijuma", kompanije koja namerava da kupi Kombinat aluminijuma u Podgorici.