Nova dokapitalizacija
To je razumljivo, imajuci u vidu da je u toku investicija, prevashodno u opremu, vredna 13 miliona evra, a da se, najverovatnije krajem januara, planira donošenje odluke o novoj dokapitalizaciji koja ce omoguciti prikupljanje sredstava za akviziciju, odnosno kupovinu firme slicne proizvodne orijentacije.
„Na meti” požarevackog koncerna ce se naci „Soko Štark”, što bi, ukoliko dode do spajanja dve srodne konditorske firme, doprinelo njihovom ekspanzivnom razvoju i jacanju zajednickih tržišnih performansi i pozicija i to ne samo u Srbiji, vec i u regionu, otkriva ekskluzivno za „Politiku” investicione namere „Bambija” predsednik Upravnog odbora kompanije.
Ovih dana se ocekuje i pristupanje „Banata” iz Vršca grupaciji koju je „Salford” formirao cime ce se pozitivni efekti ukrupnjavanja srpske konditorske industrije brzo osetiti.
Premda je „Salford” u ime investicionog fonda koji predstavlja, najveci pojedinacni akcionar „Bambija”, jer poseduje 135.828 akcija firme (125.000 iz dokapitalizacije, a ostatak iz portfelja emitenta) Požarevljani predlažu investicione planove i usmeravaju ulaganja, naglašava naš sagovornik.
Prevedeno, to znaci da manjinski akcionari koji poseduju više od 30 odsto kapitala, imaju znacajan uticaj na donošenje strateških odluka, s obzirom na to da je u posedu države 18,5 procenata akcija, ali bez prava upravljanja.
To pokazuje ispravnost izbora finansijskog partnera (Nju vorld velju fond) cime su akcionari i zaposleni u „Bambiju” samostalno izabrali svoju vlasnicku sudbinu, izbegavši da postanu „slucaj”, kao što se desilo firmama poput „Knjaza Miloša”, ili „Ce marketa”, izricit je dr Đerkovic.

Partnerstvo sa kupcem
Podsecanja radi, „Bambi” je bio jedna od pet srpskih firmi koju su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju odabrali da nastavi proces privatizacije metodom „javne ponude”.
Do toga nije došlo, pa je firma preuzela inicijativu napravivši strateški zaokret u konceptu. Umesto prodaje akcija brojnim kupcima, što bi na kraju verovatno opet rezultiralo ukrupnjavanjem vlasništva, „Bambi” je izabrao finansijskog institucionalnog investitora.
Izbegnuto je traženje strateškog partnera, a time i ugrožavanje „Bambijevih” robnih marki, postojecih tržišnih pozicija, kao i osujecenje razvojnih planova i namera da se firma pozicionira na medunarodnom tržištu, naglašava prof. Đerkovic.
Izabrani partner je vec bio vlasnik pet velikih mlekara u Srbiji, a sinergetski efekat – mogucnost porasta plasmana uz pad troškova proizvodnje, dodatno ce ojacati, ukoliko postojeca grupacija investira u još neku firmu iz prehrambene industrije – uljaru, ili proizvodaca voda.
Zastupajuci kupca „Salford” nije insistirao da odmah postane vecinski vlasnik, deklarišuci se tako kao pravi poslovni partner. Pritom je ispoštovao interese zaposlenih garantujuci radna mesta, isplatu bonusa od 300 evra po radniku u neto iznosu, a ovih dana se sticu uslovi i za rast zarada za 10 odsto.
Uz to, akcionari imaju sigurnost da ce i njihove, kao i akcije koje je „Bambi” prodao iz svog portfelja, biti placene po ceni od 7.000 dinara po komadu, koju je „Salford” garantovao i Akcijskom fondu.
Ukazujuci na to da ima mišljenja da je ugovorena cena akcija mogla biti i viša od knjigovodstvene vrednosti, naš sagovornik podseca da su akcije „Bambija” imale tržišnu verifikaciju na Beogradskoj berzi na kojoj su postigle cenu od 5.006 dinara.
U prethodnoj dokapitalizaciji akcije su koštale 4.000 dinara, a imajuci u vidu medunarodne standarde, kojima se vrednost firme meri profitabilnošcu, ima razloga za zadovoljstvo postignutom cenom, tim pre što je knjigovodstvena vrednost nastala uknjižavanjem ranije procene vrednosti kapitala i izvršenih dokapitalizacija.
Za „Bambi” je znacajno i to što je finansijski investitor, koji je kupio 40,3 odsto njegovog kapitala, izabrao Srbiju kao zonu svog investiranja na Balkanu, cime je ispoljena ambicija kupca da firme, ciji je vecinski vlasnik ili partner, postanu lideri u regionu, naglašava prof. dr Zoran Đerkovic.

Izvor: Politika.

Autosaobracajno preduzece Negotin privatizovano u devetom pokušaju: Cena jedva premašila pocetnu

- Posle uspešno obavljene devete licitacije negotinsko Autosaobracajno preduzece u stecaju konacno je privatizovano. Na poslednjoj aukciji privatizovana je i treca celina AS Negotina - upravna zgrada sa tehnickim održavanjem i petnaest autobusa sa pravom korišcenja - deset medumesnih i medunarodnih linija. Novi vlasnik postao je Ljubiša Ficulovic, vlasnik privatne firme AS Vanca, koji je, kao jedini ucesnik na licitaciji, firmu kupio po ceni koja je za samo hiljadu dinara bila viša od dvanaest miliona dinara. Ficulovic je, inace, vec dva puta ucestvovao na aukcijama AS Negotina, kada se ovo preduzece prodavalo kao celina, zajedno sa autobuskim stanicama u Negotinu i Kladovu. Prvi put, on je proglašen kupcem ove firme i tada je ponudio cetrdeset tri miliona dinara, dok je drugi put ponudio oko trideset devet miliona. Oba puta Ficulovic je polagao i depozit od po milion dinara, ali kako u predvidenom roku nije uplatio izlicitiranu sumu, aukcije su poništene. - Prema odredbama ugovora, kompletnu izlicitiranu sumu trebalo je isplatiti u roku od mesec dana, ali ja nisam uspeo da ispoštujem taj rok, zbog problema sa naplatom stare devizne štednje kojom sam raspolagao - objašnjava Ficulovic, uz obrazloženje da sada ne postoje prepreke za poštovanje rokova.
Imajuci u vidu da je preduzece u stecaju, novi vlasnik nije u obavezi da zadrži radnike, ali ce, kako je rekao, on to ipak uciniti. Takode, Ficulovic želi da uspostavi dobru poslovnu saradnju sa sadašnjim vlasnicima nekadašnjih delova ove firme, autobuskih stanica u Negotinu i Kladovu, ali i da investira u firmu koju je kupio.
- Moj prvi poslovni potez bice obnavljanje voznog parka koji je prilicno zastareo, cime ce biti ispunjeni osnovni uslovi za korišcenje linija u medunarodnom saobracaju - rekao je Ficulovic, koji je dužan da u roku od 20 dana potpiše ugovor o kupovini, a u roku od mesec dana da isplati izlicitiranu sumu.
Zanimljivo je da se putem aukcija, Autosaobracajno preduzece Negotin u stecaju, prodaje od juna prošle godine. U tom periodu bilo je sedam neuspešnih licitacija, ikljucujuci i dve prve kada je kupac bio sadašnji vlasnik. Na osmoj licitaciji, koja je nedavno održana, nove vlasnike su dobile autobuske stanice u Negotinu i Kladovu.

Izvor: Danas.

Poništen tender o prodaji Srpske fabrike stakla

PARACIN - Tenderska komisije poništila je tender za prodaju Srpske fabrike stakla u Paracinu grckoj grupi "Jula" jer se, ni posle dve godine, nije izjasnila o kupovini, prenosi Tanjug.
Slobodan Baletic, direktor paracinske staklare, objasnio je da je potencijalni kupac iz Grcke imao obavezu da se o kupovini tog preduzeca izjasni najkasnije do kraja novembra, što nije ucinio. On smatra da su Grci samo "kupovali vreme" kako bi posrednim putem došli do tržišta na Balkanu jer nisu prihvatili nijedan predlog paracinske staklare za poboljšanje ponude.
Grcka kompanija je, naime, tražila da u staklari od sadašnjih 3.500 radnika, ostane samo 1.200, a nije želela da prihvati dugove fabrike, ni socijalni program.

Izvor: Glas javnosti.

Poreska uprava, posle tri godine, rešila da naplati zaostale poreze: Placanje dugova ili prinudna n

Mladan Dinkic, ministar finansija, nedavno je upozorio da je prošlo vreme u kojem su velike firme mogle nekažnjeno državi da duguju poreze i doprinose. Izgleda da se najveci broj poreskih dužnika dovodi u red jer je napravljen plan kako ce one isplatiti svoje obaveze, koji u slucaju nepoštovanja reprograma predvida prinudnu naplatu.
U kojoj meri u Srbiji postoji poreska nedisciplina pokazuje iznos od oko 255 miliona evra ili 20,2 milijarde dinara neizmirenih poreza i doprinosa i to samo kod 534 najvecih dužnika. Dug je nastao tokom tri godine, ukljucujuci i zadnje neizmirene obaveze do 31. avgusta ove godine. Moma Kijanovic, pomocnik direktora Poreske uprave Srbije, kaže da bi ova suma bila mnogo veca da prošle godine nije donet Zakon o poreskoj administraciji koji uvodi efikasan nacin prinudne naplate.
Država, medutim, od poreskih obveznika potražuje znatno više od ovih 20,2 milijardi dinara jer još 11 milijardi dinara za neplacene poreze i doprinose duguju privatizovane firme, kao i one koje su ušle u ovu proceduru. To znaci da samo kod ove tri navedene kategorije poreskih obveznika postoji dug od blizu 400 miliona evra. Na pitanje da li je kod neke od 534 firme došlo do prinudne naplate, Kijanovic kaže da je rano o tome govoriti zato što im je odobren novi rok za uplatu duga.
- Postupak prinudne naplate ne može se obaviti za nekoliko dana vec je za to potrebno i po tri meseca. U kojem periodu se od dužnika prodajom njegove imovine može naplatiti dug, zavisi od toga koliko puta se mora obaviti javna prodaja imovine, a zakon predvida samo tri. U slucaju da nijedna ne uspe, automatski postaje imovina države - objašnjava Kijanovic. Kod ovih 534 preduzeca ocekuje se do kraja godine smanjenje ukupnog duga za više od milijardu dinara. Dužnici inace moraju da plate ne samo osnovni dug vec i zakonsku kamatu na ceo iznos.
- Za ovih 534 firmi napravili smo sanacioni program prema kojem one izmiruju svoje obaveze. U prvoj grupi su preduzeca kod kojih obaveze mogu da se naplate do 31. januara ove godine, drugima je dat rok do juna naredne godine, a u poslednjoj grupi su firme koje zaostale poreze i doprinose moraju da izmire do kraja 2005. godine - kaže Kijanovic, koji istice da sva ova preduzeca moraju medutim redovno da placaju tekuce obaveze.
On istice da su veliki poreski dužnici pod stalnom prismotrom službenika PU koji prate njihovu dnevnu likvidnost. Kijanovic podseca da postoji precizna zakonska procedura kome i na koji nacin može da se odobri produženi rok za izmirenje zaostalih obaveza, a cime ove firme dobijaju šansu da ne dode do prinudne naplate duga blokadom poslovnih racuna ili prodajom njihove pokretne ili nepokretne imovine.
- Odluku o odlaganju poreskog duga donosi iskljucivo direktor Poreske uprave ili ministar finansija. Ako je rec o dugu od pet do deset miliona dinara, o reprogramu odlucuje direktor PU, a za veci dug iskljucivo ministar finansija koji je doneo 51 takvo rešenje u ukupnom iznosu od 2,5 milijardi dinara - precizira Kijanovic i dodaje da je rec o relativno malom broju dužnika jer se ovde traže kvalitetne garancije.

Prodate firme imaju dug 4,6 milijardi dinara
Kijanovic kaže da postoji i posebna kategorija dužnika, a to su 1.044 prodata preduzeca koji duguju državi 4,6 milijardi dinara, pri cemu se naplata vrši iz prodajne cene, najcešce na rate jer je rec o aukcijskoj privatizaciji. Postoji i 1.286 firmi u procesu privatizacije sa dugom od 6,4 milijardi dinara koji ce se naplatiti jedino kod onih koji se prodaju.

Javna preduzeca najviše dužna
- Medu najvecim dužnicima su uglavnom društvena i državna javna preduzeca. Poreski dug može, i to samo na osnovu odluke vlade, a na predlog ministra finansija, biti oprošten samo preduzecu u postupku privatizacije ili restrukturiranja. Medutim, ova vlada nijednom nije iskoristila ovu zakonsku mogucnost - kaže Kijanovic. Jednokratno odlaganje ili reprogram zaostalih obaveza u najviše 12 rata daje se u slucaju da taj dug za firmu predstavlja visoko opterecenje ili ako bi jednokratna naplata pricinilo firmi znatnu ekonomsku štetu.

Izvor: Glas javnosti.

"Balkan" menja Statut "Knjaza"

ARANĐELOVAC - Izvršni odbor AD "Knjaz Miloš" zakazao je za 27. decembar vanrednu skupštinu Kompanije "Knjaz Miloš", koja ce se održati u Kneževoj dvorani hotela "Staro zdanje" u Bukovickoj banji.
Kako je planirano, bice izabran Upravni i Nadzorni odbor, a u skladu sa promenom vecinskog vlasnika i strukturom akcionara bice izvršena i promena Statuta. Posle održavanja Skupštine vecinski vlasnik, investicioni fond FPP "Balkan limited" svecano ce preuzeti "Knjaz Miloš".
Prema recima Srdana Muškatirovica, predstavnika "Balkana", odmah ce biti uložen svež novac od 25 miliona evra za vracanje dugova. "Deo novca ce biti uložen u investicije jer je cilj da se sacuva brend ovog poznatog proizvodaca, kako na domacem tako i na inostranom tržištu", dodao je on.

Izvor: Glas javnosti.

"Matijevic" vlasnik "Kikindskog mlina"

- Vlasnik Industrije mesa "Matijevic" postao je vecinski vlasnik A.D. "Kikindski mlin", otkupivši na Beogradskoj berzi 53 odsto akcija ovog renomiranog preduzeca. "Matijevic" je za 17 hiljada akcija platio oko 170 miliona dinara. Istog dana došlo je do skoka vrednosti preostalih akcija na 10 hiljada dinara po komadu. Trgovalo se sa 9.367 akcija.

Izvor: Danas.