Zaposleni u namenskoj industriji nezadovoljni programom restrukturiranja koji su ponudili "Diloit i
- Program restrukturiranja domace namenske industrije - "Zastava Oružje" iz Kragujevca, "Krušik" iz Valjeva, "Prvi partizan" iz Užica, "Sloboda" iz Cacka, "Milan Blagojevic" iz Lucana i "Prva iskra" iz Barica trebalo bi uskoro da se nade na dnevnom redu jedne od sednica Vlade Srbije. Ono što je, medutim, izvesno, jeste da je program restrukturiranja preduzeca srpske namenske proizvodnje, koji su ponudili konsultantska kuca "Diloit i tuš" i beogradski institut, neprihvatljiv.
- Ponudeni program restrukturiranja, ima niz manjkavosti, nedorecen je i sasvim je neprimenjiv - kažu za Danas u "Zastava Oružju", naglašavajuci da je za izradu tog programa iz republickog budžeta izdvojeno sedam miliona dinara.
O tome da je program restrukturiranja domace namenske industrije neupotrebljiv, Sindikat "Zastava Oružja" obavestio je republickog premijera Vojislava Koštunicu, potpredsednika Vlade Miroljuba Labusa, ministre Predraga Bubala, Mladana Dinkica i Slobodana Lalovica. - Strategija restrukturiranja koju su predložili "Diloit i tuš" i Ekonomski institut predstavlja zbir podataka, dobijenih iz fabrika namenske proizvodnje, koji su cesto netacno i nestrucno interpretirani. U tom programu nema odgovora na pitanje šta preduzeti da bi se fabrike dovele u poziciju da mogu tržišno da posluju. Umesto toga, ponudene su nam mere koje odslikavaju nepoznavanje tehnicko-tehnološko-proizvodnih karakteristika fabrika namenske industrije - kaže se u pismima koja je Sindikat "Zastava-Oružja" uputio Koštunici i drugim nadležnim funkcionerima u Vladi Srbije.
Sindikat "Zastava-Oružja", uz saglasnost poslovodstva traži od Vlade Srbije da program restrukturiranja domace namenske industrije urade strucnjaci iz vojnih fabrika i to u roku od 30 dana.
- Ti programi bi bili usaglašeni sa predlozima nadležnih republickih ministarstava i Ministarstva odbrane SCG. Nakon toga bi u roku od mesec dana bio usvojen kompletan program restrukturiranja domace namenske industrije. Ako ovaj naš zahtev ne bude prihvacen, država ce i dalje morati da subvencioniše proizvodnju u domacoj namenskoj industriji, a problem i dalje nece biti rešen - upozoravaju sindikalci "Zastava-Oružja".Realizovano samo 30 odsto plana proizvodnje
Godina na izmaku za "Zastava Oružje", bila je najneuspešnija u poslednjih deset godina, jer se u kasu slilo samo oko šest miliona evra buduci da su ugovorne obaveze izvršene sa 30 odsto, a stepen iskorišcenja proizvodnih kapaciteta nije premašio desetinu proizvodnih mogucnosti. Prema recima direktora "Zastava Oružja" Dragoljuba Grujovica, nizak nivo realizacije rezultat je nedostatka obrtnih sredstava i otežanih uslova plasmana vojnih artikala na inostrano tržište. - "Zastava Oružje" bi u 2005. godini trebalo da ostvari prihod od 15 miliona evra. Taj plan ce biti realizovan samo ako se iz Fonda za razvoj obezbedi kredit od oko 100 miliona dinara za podsticaj izvoza i ukoliko država subvencioniše proizvodnju sa 360 miliona dinara tokom cele naredne godine - naglasio je Grujovic. Izvor: Danas.
Predrag Bubalo, ministar za privredu najavio izmene Zakona o privatizaciji: Otpisom dugova do atrakt
- Vlada Srbije usvojila je predlog izmena Zakona o privatizaciji kojim se predvida da se preduzecima koja su u restrukturiranju, kao i onima koja su ušla u proces privatizacije, otpišu svi dugovi prema državi, odnosno da se dugovi poverilaca namire iz privatizacionih prihoda. Skupština Srbije ce se o tom predlogu izjasniti 15. januara iduce godine, rekao je juce u Novom Sadu Predrag Bubalo, ministar za privredu na sastanku u Samostalnom sindikatu metalaca Vojvodine.
Prema njegovim recima, Ministarstvo za privredu i privatizaciju je iniciralo ovakav predlog izmene Zakona pošto je proces privatizacije zastao, zbog opterecenosti preduzeca koja se prodaju dugovima. Otpisivanjem svih dugova prema institucijama ciji je osnivac država, ova preduzeca bi postala atraktivnija kupcima.
- Otpisom bi bili obuhvaceni dugovi prema Fondu penziono invalidskog osiguranja, Republickim robnim rezervama, Fondu za razvoj, bankama ciji je vecinski vlasnik država. To je neophodno uciniti buduci da se u odnosu na 2003. godinu smanjilo interesovanje kupaca za preduzeca, a da se slican trend ocekuje i u iducoj godini. Prosecan dug preduzeca privatizovanih u 2003. godini bio je 24 miliona dinara, ove godine je 43 miliona, a ocekujemo da ce iduce godine biti još veci - podsetio je Bubalo. U decembru 18 tenderskih prodaja
- U decembru ce biti raspisano 18 tendera, više nego u bilo kojem mesecu do sada. Izmedu ostalih, na tendersku prodaju bice ponudeni i HIPOL iz Odžaka, "Prva petoletka", i "16. oktobar", odnosno preduzeca koja su završila proces restrukturiranja, i za koje vec imamo zainteresovane kupce. Zatražicu od Vlade Srbije da donese odluku da svi slucajevi poništavanja privatizacije dobiju prioritet pred trgovinskim sudovima, kako bi rešili probleme velikog broja radnika koji su na taj nacin ostali bez posla - rekao je Bubalo. Izvor: Danas.
Italija treci trgovinski partner Srbije
Privredni odnosi izmedu Srbije i Crne Gore i Italije su prilicno dobri, o cemu svedoci podatak da je Italija treci trgovinski partner Srbije, izjavio je Tanjugu direktor Italijanskog instituta za spoljnu trgovinu Enriko Barbijeri. Italija je u osam ovogodišnjih meseci bila drugi najveci uvoznik robe iz Srbije, posle Bosne i Hercegovine, u vrednosti 249 miliona dolara, 1,8 odsto više nego lane u istom periodu.
Barbijeri je dodao da je Italija treci izvoznik u Srbiju, posle Nemacke i Rusije, sa 636,5 miliona dolara, 38,8 odsto više nego u osam meseci lane. 'Mislim da ima prostora za poboljšanje trgovinske razmene u oba smera. Ima niz proizvoda koje Srbija može da izvozi u Italiju, posebno poljoprivrednih, ali i u drugim oblastima kao što su tekstil, odeca, obuca, drvni proizvodi i drugi', rekao je on. Barbijeri je kazao da u tim sektorima ima dosta italijanskih kompanija koje dostavljaju firmama u Srbiji materijal ili delove za proizvodnju, a potom gotove proizvode vracaju u Italiju. Izvor: Ekonomist.
Miroslav Miletic, generalni direktor Koncerna zdrave hrane Bambi: Na pomolu udruživanje sa Štarkom
- Koncern zdrave hrane Bambi zainteresovan je za vlasnicko udruživanje sa drugim velikim konditorskim proizvodacima u Srbiji. Rec je pre svega o Štarku iz Beograda i Banatu iz Vršca.
Kako je na jucerašnjoj konferenciji za novinare izjavio generalni direktor Bambija Miroslav Miletic, Upravni odbor dve kompanije procenio je da je od interesa za domacu ekonomiju da se u okviru konditorske industrije formira snažan vlasnicki povezan sistem, koji ce biti konkurencija slicnim konditorskim proizvodacima u susednim zemljama.
- Upravni odbor koncerna, kao lidera u tom sistemu, vidi Bambi, dok bi najznacajniji partneri trebalo da budu Štark i Banat. U tu svrhu Upravni odbor koncerna doneo je odluku da na nekoj od narednih Skupština preduzeca predloži povecanje kapitala za 15 miliona evra kroz novu dokapitalizaciju - rekao je Miletic.
Govoreci o poslovnim rezultatima, on je naglasio da je u ovoj godini Bambi postigao izvrsne rezultate. - Miletic je tu konstataciju potkrepio podatkom da je proizvedeno 22 hiljade tona proizvoda, što je za hiljadu tona više nego lane. Od toga, proizvodnja konditorskih proizvoda cini 16 hiljada tona, a proizvedeno je i hiljadu tona duboko zamrznutog voca i pet hiljada tona prirodne mineralne vode "duboka". Izvozom na inostrana tržišta Bambi je ostvario promet od sedam miliona evra, što je na nivou prošlogodišnje rekordne vrednosti izvoza, dok je ukupan prihod Bambija 2,4 milijarde dinara što je za 10 odsto više nego lane.
Predsednik Upravnog odbora Zoran Đerkovic podsetio je da Bambi, zahvaljujuci strateškom partnerstvu sa New World balue fondom i Stafordom krupnim koracima grabi ka svom glavnom cilju da bude lider u proizvodnji konditorskih proizvoda na Balkanu.
Da je Bambi dostigao sve standarde kvaliteta govore podaci o osvojenim nagradama. Rukovodilac sektora Marketing Goran Spasic rekao je da je Bambi u 2004. godini osvojio 62 medalje, a izmedu ostalog Bambi je nagraden Velikom zlatnom medaljom Medunarodnog instituta za selekciju kvaliteta (Monde selection) sa sedištem u Briselu za svoj vodeci proizvod mineralnu vodu "duboka". Izvor: Danas.
HEMOFARM KONCERN predstavio rezulatate poslovanja u 2004. godini: Ocuvana liderska pozicija
- Hemofarm je i ove godine potvrdio lidersku poziciju na domacem tržištu sa 33,51 odsto ucešca u prodaji lekova, što je za oko deset odsto više nego prošle godine - rekao je na tradicionalnoj, prednovogodišnjoj svecanosti predsednik Hemofarm koncerna Miodrag Babic i dodao da vrednost izvoza ove godine iznosi 66,3 miliona dolara, što je za 15 odsto više u odnosu na prošlu godinu, kada je od izvoza ostvareno 57,5 miliona dolara.
I dalje su najvece Hemofarmovo tržište zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza u koje je izvezeno 61, 24 odsto, sledi Jugoistocna Evropa sa 28 odsto i zemlje Evropske unije sa 4,92 odsto. Hemofarm koncern, koji posluje u više od 20 zemalja, pored maticne kuce u Vršcu cini i 28 zavisnih "kcerinskih" preduzeca od kojih je 18 u zemlji, a deset u inostranstvu. Jedan od najznacajnijih dogadaja ove godine za Hemofarm svakako je sklapanje ugovora o kreditu sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj u visini od 22 milona evra, a sredstva su namenjena izgradnji farmaceutskog kompleksa u Rusiji, gde Hemofarm posluje vec više od dve decenije. Takode, u 2004. godini Hemofarm je nastavio desetogodišnju saradnju sa kompanijom Novo Nordisk i potpisao ugovor o licenci za proizvodnju PEN - insulina, komfornog i savremenog leka za dijabeticare. Izvor: Danas.
|
