Prema našoj informaciji, nije rec samo o rutinskoj kontroli da li kupci ovih 80 firmi ispunjavaju ugovorne obaveze, vec o ispitivanju kompletnog procesa njihove prodaje. Posebno su apostrofirane sumnjive prodaje šecerana u Kovacici, Bacu, Pecincima i Crvenki, zatim "Putnika" , "Zdravlja", "Nisala", "Hempra" i "Jugoremedije", cija je kontrola vec pocela. Sigurno je i da kupci ovih preduzeca, medu kojima su i makedonska "Jaka 80", islandski "Farmako", grcki "Helenik šuger" nece sedeti skrštenih ruku, pa ce u slucaju poništenja ugovora, presaviti tabak i tužiti državu i Agenciju za privatizaciju.

Sam raskid ugovora sa kupcem ne znaci brisanje novog gazde iz privrednog registra, jer druga ugovorna strana, a to je Agencija za privatizaciju morace najpre sve nalaze i sumnje da dokaže i na sudu.

Miodrag Kostic, vlasnik "MK komerca", inace veoma blizak DS -u, na tenderu je kao jedini ucesnik kupio u jesen 2002. godine fabrike u Bacu, Pecincima i Kovacici, plativši državi za 70 odsto njihove vrednosti ukupno 630 dinara. Bagatelna prodaja, umesto poništenja tendera, tumacena je velikim dugovima ovih fabrika, ali novinari nikada nisu uspeli u Agenciji za privatizaciju da dobiju podatak o tome koliko i kome ove fabrike duguju.

U javnosti je objavljeno da je nakon privatizacije, NIS, kao jedan od najvecih poverilaca ove fabrike, u vreme dok je predsednik UO bio Branislav Pomoriški, otpisala deo dugovanja Kosticu, ali je Pomoriški objasnio da je "MK komercu" zapravo omoguceno da dug izmiruje na pocek.

Nedavno je grupa radnika šecerane u Kovacici optužila Kostica da ne ispunjava ugovorne obaveze u delu investicija, a postojecu opremu knjiži na ime svoje maticne firme u Novom Sadu, kao i da vodi pregovore sa nekom stranom firmom o njenoj prodaji. U "MK komercu" su to odmah demantovali. Ipak, sve navedene sumnje su izgleda bile dovoljan razlog da Maršicanin i zvanicno pokrene postupak revizije prodaje tri vojvodanske šecerane.

Ništa manje nije komlikovan ni slucaj fabrike u Crvenki koju je kupila grcka kompanija "Helenih šuger", koja je u vecinskom državnom vlasnišvu. Njena prodaja pre dve godine trajala je mesecima zato što je Sindikat fabrike uz pomoc svog konsultanta Nebojše Medojevica uspeo da ospori zvanicne nalaze o dugovima fabrike od 28 miliona evra. Dokazali su da umesto dugova firma ima zapravo zalihe šecera vredne 12,5 miliona evra.

Veoma dobra šecerana je prodata za oko dva i po miliona evra, a u ovom slucaju se desio presedan, jer se oglasio i finansijski konsultant Agencije za privatizaciju u ovom poslu, " Prajs voter haus ". Oni su javno izneli da je vrednost fabrike potcenjena, jer nije ukljucena za 70 odsto veca proizvodnje šcera u odnosu na prethodnu godinu. Recept je bio: "proceni je u prolece, a onda je punih ambara prodaj po bajatoj vrednosti na Jesen". U prvoj varijanti šeceranu je hteo da kupi konzorcijum "MK komerca" i "Helenika". Prodaja najstarijeg turistickog preduzeca "Putnika" juna prošle godine pracena je optužbom manjinskih akcionara ove firme da je kupac Srba Ilic, vlasnik americkog "Univorlda", prekršio ugovorne obaveze.

Prvo, da je vec prodao znatno više od pet odsto imovine i da zadužuje "Putnik" kroz hipotekarne kredite. Darko Šukovic, predsednik Udruženja akcionara "Putnika" i donedavno jedan od njegovih direktora, tvrdi da Ilic nije prve godine investirao predvidenih 4,4 miliona evra, a da je umesto procvata firme nabacio za zadnjih šest meseci prošle godine gubitak od 3,2 miliona evra. U javnosti se pricalo da je pri izboru kupca presudilo to što je Ilic iz Niša kao i tadašnji premijer Zoran Živkovic.

Nedavno je i Odbor za privatizaciju pokrenuo pitanje prodaje leskovacke farmaceutske fabrike "Zdravlje" i "Hempra" iz Beograda. Prodaja" Zdravlja", tvrde manjinski akcionari, obavljena je po proceni "Dilojt tuša" od samo 564 miliona dinara, iako je revizorska kuca "Nomura" utvrdila vrednost fabrike na 2,16 milijardi dinara ili 35 miliona evra. Preduzece je prodato Islandanima za 3,5 miliona evra, ili po recima akcionara za samo 16 odsto ukupne vrednosti.

I manjinski akcionari "Hempra", uglavnom penzioneri ove firme, tvrde da je ona sa 2.744 kvadrata u vlasništvu prodata na aukciji za samo 2,32 miliona evra, jer je konsultant "Ces Mekon" kroz procenu obezvredio, a Agencija za privatizaciju prikazala nepostojece dugove. "Hempro" je kupio jedan od direktora "Vojvodanske" banke, ciji su oni komitent.

Privatizacijom niškog "Nisala" bavio se i Savet za borbu protiv korupcije, po prijavi zaposlenih. Preduzece je avgusta prošle godine kupila firma "Domal- inženjering" ciji je suvlasnik - direktor pogona "Nisala". Vrednost kapitala bila je procenjena na 128 miliona dolara, a prodata je za samo 325.000 evra, uz obavezu investiranja 3,1 miliona evra i minimaln socijalni program. Iako firma nije imala gubitke, pre prodaje je "namešten" gubitak. Savet je u izveštaju izneo sumnju, navodeci i imena sumnjivih iz Agencije za privatizaciju, da je forsiran "Domal".

Ni prodaja fabrike lekova "Jugoremedije" iz Zrenjanina nije prošla bez afera. Novine su bile pune napisa da je Jovica Stefanovic, vecinski vlasnik "Jake 80", osoba sa potenice Interpola. Ova firma je pre dve godine kupila na berzi državni paket od 41,93 odsto da bi vlasništvo posle uvecala kroz konverziju potraživanja od 4,76 miliona dolara. Skupština preduzeca je maja 2003. godine to ozvanicila kroz dokapitalizaciju, ali su akcionari koji poseduju 60 odsto udela u "Jugoremediji", podneli tužbu Trgovinskom sudu u Zrenjaninu.

Medunarodni monetarni fond sve nervozniji zbog precenjenog kursa dinara prema inostranim valutama

BEOGRAD - Medunarodni monetarni fond zatražice od Narodne banke Srbije da pod hitno bitnije koriguje kurs dinara prema inostranim valutama, zbog, kako "Glas" saznaje, sve veceg i neodrživog rasta spoljnotrgovinskog deficita zemlje. MMF, vec više od godinu dana, zahteva od NBS devalvaciju dinara zbog, kako, izmedu ostalog isticu, sve manje pokrivenosti uvoza izvozom naših proizvoda. Ta najznacajnija finansijska institucija ce, saznaje "Glas", u narednom periodu ponovo insistirati na ovom zahtevu i od njega, ovog puta, nece odstupiti.

- Kurs je problem vec godinu dana. NBS odreduje kurs, ona je market-mejker. NBS vodi politiku korekcije evra u odnosu na dinar, da bi zadovoljila MMF, koji od nas zahteva bitnu korekciju kursa - izjavio je nedavno za "Glas" dr Boško Mijatovic, ekonomista i predsednik Programskog saveta Centra za liberalno-demokratske studije. On nije mogao da precizira koliku korekciju kursa traži MMF, ni u kojem roku smo obavezni to da uradimo, ali je i dodao da je to neminovnost.

MMF veoma brine to što uvoz i dalje raste, a izvoz se bitno ne povecava, što je neodrživo, potvrduje informaciju dr Kori Udovicki, bivši guverner NBS. Pokrivenost uvoza izvozom spala je sa prošlogodišnjih 37 odsto na manje od 30 odsto. Velika dilema je u takvoj situaciji da li napraviti jednokratnu devalvaciju ili ici postepeno. Jednokratna ima brže efekte, ali to narušava teško steceno poverenje u dinar. Devalvacija sama po sebi, na dugi rok, ne bi dala efekata, takode jednokratna devalvacija uljuljkuje kreatore politike da su posao obavili, nastavlja Udovicki i naglašava da taj proces mora da prati i drasticno smanjenje potrošnje i njenu stalnu kontrolu.

- Brža devalvacija od inflacije i drasticno smanjenje potrošnje je recept za postizanje bolje konkurencije domace privrede. Ukoliko bismo samo devalvirali dinar a potrošnju ostavili nedirnutu, inflacija bi brzo pojela efekte - porucuje Udovicki i dodaje da je to veoma osetljiv proces jer se mora imati u vidu da on izaziva narušavanje poverenja gradana u domacu valutu.

- Ovaj kurs nije održiv, jer je spoljnotrgovinski deficit, i generalno deficit, izuzetno veliki i ne pokazuje znake smanjenja. On se mora prilagoditi, samo je pitanje kada i na koji nacin - kaže za "Glas" Vladimir Gligorov, istraživac u Beckom institutu za medunarodne ekonomske odnose, podsecajuci da u poslednju godinu dana dinar gubi vrednost - evro je bio 60, sada je 70 dinara.

Po njegovim recima, MMF je u ranijim analizama sugerisao promenu kursa, tražio vecu fleksibilnost dinara i korekciju, a pri njihovom poslednjem boravku u Beogradu, ukazano je na problem trgovackog deficita. - Podaci iz januara su zabrinjavajuci, jer pokazuju da je uvoz tri puta veci od izvoza. U januaru je izvoz porastao za dva do tri odsto, a uvoz za više od 20 odsto. Ako se tako nastavi, javice se problem održivosti odnosa evro-dinar. Postoji nekoliko nacina da se kurs promeni. U svakom slucaju, neophodno je smanjenje uvoza i podsticanje izvoza - obrazlaže Gligorov.