Delta banka ukinula proviziju za transfer novca iz inostranstva
Delta banka nece do 31. avgusta naplacivati proviziju za transfer novca iz inostranstva. Ova olakšica važi i za penzionere koji svoje inostrane penzije primaju preko ove banke - kaže se u saopštenju Delta banke. Osim toga, u saopštenju se naglašava da je rok za otplatu gotovinskih kredita za fizicka lica sa 12 produžen na 24 meseca.
Jugoremediji preti stecaj
Nakon donošenja sudske odluke kojom se direktoru zrenjaninske Jugoremedije Aleksandru Radovanovicu, garantuje pravo na ulazak u fabriku preostaje još i da se ta odluka realizuje. Pokušaj vracanja direktora na radno mesto pobunjeni radnici još jednom su sprecili krajem protekle nedelje, tako da je sada podnet zahtev za prinudno izvršenje sudske odluke.
- Ocekujem da cu se tokom ove nedelje vratiti na posao. Šteta nacinjenja štrajkom je neprocenjiva a ako se ovako nastavi, preti stecaj. Do svega ovoga nije trebalo da dodje - istice direktor Radovanovic.
Fabrika lekova u Zrenjaninu ne ostvaruje cak ni propisanu minimalnu proizvodnju od pet medikamenata. Clanstvo Sindikata "Nezavisnost" objavilo je da je štrajk nezakonit i da podržava samo zakonom propisane radnje, te da ce se farmaceuti i tehnicari vratiti na posao kada se situacija u preduzecu smiri i svako bude radio svoj posao. U meduvremenu, Trgovinski sud u Zrenjaninu doneo je rešenje o poništenju tužbe radnika na ime nezakonite dokapitalizacije. Ocigledno, zahtev za poništenjem privatizacije "Jugoremedije" vruca je tema za sve aktere na domacoj politickoj sceni, pa ce okoncavanje te price verovatno sacekati završetak izbora. Lomljenje kopalja preko ovog kolektiva za sada je štetu nanelo samo zaposlenima, koji su prvi put od osnivanja fabrike ostali bez plate.
Zdravko Deuric, clan Štrajkackog odbora Jugoremedije, kaže da je obezbedenje koje je nasilnim putem zauzelo fabriku 1. januara ove godine i dovelo pse u krug fabrike otvoreno pretilo njemu i clanovima Štrajkackog odbora.
- Pretnje tipa da cemo videti s kim imamo posla nas ne mogu da uplaše. Zakon je na strani zaposlenih Jugoremedije, i preostaje nam samo da sacuvamo fabriku do pravosnažnog sudskog izvršenja odluke o poništenju privatizacije - naglašava Deuric.
Neposredno pre pojavljivanja Aleksandra Radovanovica i njegovog obezbedenja ispred ulazne kapije, u Jugoremediji je održan sastanak sindikalnih rukovodilaca zrenjaninskih firmi (Jugoremedije, BEK, IPOK, NIS-Naftagasa i drugih) kojim je predsedavao Mirko Malešev, predsednik Regionalnog Veca samostalnih sindikata srednjeg Banata. Malešev je nakon sastanka saopštio da ce se zbog izuzetno teškog položaja u kojem se nalazi vecina preduzeca na teritoriji zrenjaninske opštine, u sredu, 23. juna održati novi sastanak sa ciljem da se upozori javnost na alarmantnu privrednu situaciju na tom podrucju.
- Razmišljamo o totalnoj blokadi grada u kojoj ce ucestvovati zaposleni iz svih ugroženih zrenjaninskih firmi - naveo je Malešev i najavio radikalnije mere u odbrani zrenjaninske privrede.
„Azotara” i „Sever” našli partnere
U razmaku od nekoliko dana, posle dugo vremena, iz „Azotare” i „Severa” stigle su dobre vesti i najava da su ove dve firme, po svemu sudeci, našle potencijalnog kupca. Trebalo bi to da oznaci pravi preokret u životu ova dva preduzeca s obzirom da je „Azotara” od oktobra prošle godine u stecaju, da proizvodnje nema, a da radnici nisu primili platu godinu dana. U „Severu” situacija je znatno povoljnija, medutim, taj proizvodac elektromotora, koji znatan deo plasira na inostranom tržištu, vec dve godine je u procesu privatizacije, ciji se finale tek ovih dana naslucuje.
U slucaju „Azotare” kao prodavac pojavljuje se Stecajno vece Trgovinskog suda u Subotici, kome je ponudu za kupovinu dao „BC invest” iz švajcarskog grada Lugana. Prodaja „Severa” na tenderu odvija se posredstvom Agencije za privatizaciju kojoj je ponudu dostavilo preduzece „ATB Austrija”. Za oba preduzeca zajednicko je da informacije o uslovima kupovine stižu tek posredno. Takode, u oba slucaja novi potencijalni vlasnik je prakticno nepoznat, odnosno sa firmama koje kupuje do sada nije znacajnije saradivao.Cena mala, ulaganja obecavajuca
Švajcarski kupac „BC Invest” – Lugano spreman je da plati 8,290 miliona evra za kupovinu našeg najveceg proizvodaca veštackog dubriva. Bila je to i jedina ponuda koja je pristigla Stecajnom sudiji Iloni Stajic, koja kaže da su se vodili mnogobrojnim razlozima o prodaji za ovu relativno malu sumu. U te razloge spada i ponuda za dodatna ulaganja od osam miliona evra u obrtna sredstva, pet miliona evra za rekonstrukciju fabrike i oko 20 miliona evra za uvodenje nove tehnologije. U zbiru, može se reci da „Azotara” treba da dobije dvostruko više od svoje vrednosti s obzirom da je fabrika procenjena na oko 21 milion evra, a da ukupna ulaganja firme iz Lugana, zajedno sa kupovnom cenom, iznose oko 41 milion evra.
Pera Stipancevic, predsednik sidnikata, iako je firma u stecaju, kažu da su bili na vreme informaisani o toku prodaje „BC Investu” . Medutim, o ceni rada ili socijalnom programu još nije bilo reci sa buducim kupcem. Ocekuje se da ce nakon potpisavanja ugovora, zakazanog za danas (8. jun) to doci na red. Ono što je za radnike trenutno najvažnije jeste mogucnost da se vrate na posao i dobiju zarade.
Najveci balast „Azotare”, zbog kojeg je i otišla u stecaj, jesu njena dugovanja. Uostalom, ona nikada i nije imao pozitivan „skor”, jer je uvek vukla dugove nastale iz gradnje fabrike.
Najavljena prodaja „Azotare” donela je olakšanje ne samo ljudima koji su neposredno bili angažovani u ovaj posao, i njenim radnicima, vec i lokalnoj samoupravi. Od nekada blizu 800 radnika, na poslu je zadržano oko 180, dok je fabrika za vreme stecaja potpuno prestala sa radom. Rešenja koja su im tada nudena, kao što je kupovina njihovog poslovnog prostora u centru grada, predstavljala su tek kratkotrajni predah i finansijsku injekciju nedovoljnu da podmiri zarade radnika za više meseci. Pokretanje proizvodnje u najvecoj i najmodernijoj fabrici hemijskog kompleksa u gradu trebalo bi smanji pritisak nezaposelnih i socijalne tenzije, ocenjuje Mirko Ostrogonac, clan Izvršnog odbora.
– Ovim prodajama ostvaruje se, pre svega, dugoricni interes grada i zemlje da se privatnim kapitalom oživi proizvodnja, što posredno dovodi i do veceg priliva u opštinske fondove i pozitivno utice na stabilnost budžeta. Na neposredne efekte, kao što su izdvajanje pet odsto od prodajen cene, nažalost, potrebno je dugo cekati, cak i do godinu dana. „Sever” u paketu
Pune dve godine Holding „Sever” savladavao je zamke tranzicije, ostvarujuci korak po korak ciljeve koji su trebali da ih vode do uspešne prodaje. Prvi, najbolniji potez bio je otpuštanje trecine radnika. U sredini gde se socijalni mir grada merio raspoloženjem „severaša” bilo je to veoma osetljivo pitanje, koje je moglo da ugrozi ne samo korporaciju, vec da dovede i do velikih društvenih tenzija. Medutim, oko 1.300 radnika „Severa” poslato je kuci uz nadoknadu koju im je uredno isplatila Vlada.
Kada je Agencija, medutim, otvorila ponude na tenderu, ciji je rok produžavan upravo zbog obima dokumentacije, koju su potencijalni kupci hteli da prouce pre donošenja ponude, kao potencijalni kupac pojavila se neocekivana austrijska firma „ATB”. Citav posao oko prodaje „Severa” na tenderu vodi Agencija za privatizaciju, a Mirko Simic, predsednik Holdinga, kaže da ga poslovni moral obavezuje da za sada ne iznosi detalje ponude, pa cak ni visinu cene. Inace, „Sever” je procenjen na 59,4 , a obaveze su 35,2 miliona evra. Najveci poverilac je upravo država, kroz banke i Republicku upravu javnih prihoda.
– Na zadovoljstvo, što smo dobili ozbiljnu ponudu, senku baca jedino to što pred prodaju nismo uspeli da rašcistimo dugove. Samtram da je država na sebe preuzela zaduženja „Severa” da bi se javio veci broj zainteresovanih partnera za kupovinu i da bi samim tim bili u prilici da odaberemo najbolju ponudu, kaže Simic.
Za sada je izvesno da ce se najkasnije za sedam dana znati svi detalji oko prodaje „Severa”. Neizvesno je da li ce u prvoj godini biti otpuštanja radnikam, s obzirom na to da je njihov potencijalni partner takode preduzece koje proizvdoi elektromotore, ali sa njim do sada nisu saradivali.
Prosecna neto zarada u maju 13.455 dinara
Prosecna isplacena neto zarada u maju 2004. godine u Srbiji bila je 13.455 dinara i realno je bila niža za 7,91, a nominalno za 6,53 odsto nego mesec dana ranije, saopštio je danas Republicki zavod za statistiku. Prema podacima tog zavoda, prosecna zarada bez poreza i doprinosa koja je u maju isplacena u privredi u Srbiji iznosila je 12.542 dinara, a u vanprivredi 15.666 dinara. Isplacena majska prosecna neto zarada u privredi bila je, kako se navodi, realno manja za 8,78 odsto, a u vanprivredi za 6,27 odsto. U maju je prosecna isplacena bruto zarada bila 19.451 dinara i realno je od aprilske bila niža za 7,90, a nominalno za 6,52 odsto. U srpskoj privredi je prosecna isplacena zarada sa porezima i doprinosima bila 18.134, a u vanprivredi 22.641 dinara. Prosecne bruto zarade u privredi je u maju realno niža za 8,79 odsto, a u vanprivredi za 6,22 odsto.
Na pomolu rešenje „Zastavinog” duga
Italijanski „Fiat”, zbog sopstvenih teškoca, nije zainteresovan za bilo kakvu formu partnerstva sa kragujevackom „Zastavom”. Razgovor sa celnicima ove firme kao i predstavnicima italijanske vlade, ipak ce doprineti da se razreše višegodišnji problemi koji su našeg proizvodaca automobila pritisnutog teretom dugova prema „Fijatu” cinili neatraktivnim u procesu traženja strateškog partnera, kaže zamenik ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulovic. On je protekle nedelje boravio u Italiji sa našom delegacijom koju je predvodio ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Predrag Bubalo.
– Ono što predstavlja dobro polazište za uspešno rešavanje problema duga „Zastave” prema „Fijatu”, kaže Sekulovic, jeste da nema niceg spornog po ovom pitanju. I po našim i po njihovim papirima taj dug iznosi, zajedno sa manjim iznosom dugovanja DMB, oko 35 miliona evra. Naš predlog, upucen celnicima italijanskog proizvodaca automobila jeste da se on delom otpiše a delom vrati koristeci pri tome i mogucnost procesa privatizacije naše firme.
I tu nema problema, tvrdi Sekulovic, sem što je za sada naš predlog za otpis duga nešto viši i iznosi 66 odsto od utvrdene vrednosti dok celni ljudi „Fijata” predlažu da se otpiše polovina duga a druga polovina se vrati. Koje ce rešenje na kraju biti usvojeno znace se na jesen a do tada Ministarstvo za privredu Srbije treba da sacini pismeni predlog rešavanja problema duga i dostavi ga negdašnjem „Zastavinom” partneru.
Sekulovic smatra da ce rasterecenjem duga „Zastava” postati atraktivnija za strana ulaganja i napominje da zainteresovanih za kupovinu pojedinih zdravih delova kragujevacke firme vec ima. Objašnjava i da je dug od „Fijata”, svojevremeno, uzeo „Zastava” holding i da je nerešeno pitanje njegove raspodele na 26 preduzeca koliko ih u holdingu ima ne jednom zatvaralo vrata kragujevackog proizvodaca za pregovore sa potencijalnim stranim partnerima.
– Ukoliko Italijani pristanu na naš zahtev 34 odsto duga podelice se na 26 „Zastavinih” preduzeca, pa ce i najvece od njih „Zastava” automobili, rasterecena velikog duga biti atraktivnija za prodaju. Bolje ce se, smatra on, „udati” i ostala preduzeca medu kojima je nemali broj onih koja imaju dobru tržišnu šansu. Preduzetnicima 34 miliona evra
Razgovor naše delegacije sa predstavnicima italijanske vlade o razrešenju duga „Zastave” prema „Fijatu” doprineo je i da se odblokira 34 miliona evra pomoci koje je vlada Italije svojevremeno odobrila kao pomoc našim malim i srednjim firmama. Konkretna realizacija ovih, inace veoma povoljnih, kredita ocekuje se do jeseni.
Istovremeno, boravak naše delegacije omogucio je deblokadu i 16 miliona evra namenjenih zdravstvu, obrazovanju i poljoprivredi. Rec je o nepovratnim sredstvima.
|
