Dogovoricemo se sa menadžmentom o strategiji razvoja "Knjaza"
Prva velika investicija FPP Balkan Limitid na ovim prostorima je ulaganje u u jednu od najuspešnijih Kompanija u Srbiji - "Knjaz Miloš". Verujemo u vašu zemlju a svoje uverenje konkretizovali smo ulaganjem u ovu kompaniju - izjavio je juce na konferenciji za novinare Alksandar Stakovic, generalni direktor FPP Capital Advisers, kompanije FPP Grupe, u cijem sastavu u svojstvu zavisnog preduzeca posluje FPP Balkan Limitid.
Prema njegovim recima FPP Balkan osnovan je sa ciljem da investira u Sribiju i stoprocentno je u svojini FPP Capital Advisers, koje je takode zavisno preduzece FPP Grupe. Stakovic je negirao spekulacije u javnosti da se iza kapitala FPP Balkan Limitid kriju vlasnici iz Srbije. On je naglasio da su svi akcionari FPP stranci.
Kada je rec o ulaganjima, Stakovic je istekao da je ovaj fond najpre bio zainteresovan za ulaganja u vodu "Vrnjci", ali zbog dugotrajne i složene procedure taj posao nije doveden do kraja. Nakon toga Fond se preorijenistao na "Knjaz Miloš" jer je procenjeno da je rec o uspešnoj kompaniji sa dobrim rukovodstvom. Na konstataciju novinara da na njihov ulazak u preduzece menadžment ne gleda blagonaklono Stakovic je kazao da su sve izjave koje je dao menadžment "Knjaz Miloš" samo pocetne i da ce se preomeniti vrlo brzo, cim pocnu da pregovaraju.
- Pregovaracemo o svim bitnim stvarima. O socijalnom programu sa sindikatima a o dokapitalizaciji sa menadžmentom - naglasio je Stakovic.
On nije želeo da komentariše kakvu ce poziciju zauzeti FPP Balkan Limitid ukoliko država uspe da sakupi vecinski paket, ali je pomenuo da predstavnici Fonda prate dešavanja na tom planu.
- Rok za udruživanje akcija sa državom istekao je juce. Ne znam kakvi su uslovi tog tendera za prodaju akcija, znam samo da postoji namera države da realizuje tu prodaju. Ukoliko vlada odluci da na tender iznese voje akcije, videcemo šta cemo. Trenutno ne želimo da spekulišemo i odgovaramo na pitanja tipa ako, kada i zašto - rekao je Stakovic.
Podsetimo, do sada je na racun FPP Balkan Limitid deponovano 25 odsto akcija Kompanije "Knjaz Miloš", odnosno 42,62 odsto akcija sa upravljackim pravima. Imajuci u vidu veliki odziv Fond je produžio rok otkupa akcija na zakonom propisanih 20 dana od zatvaranja ponude.
- Ovu šansu pružio nam je cl. 10 Zakona o Akcijskom fondu i cl. 82 Zakona o hartijama od vrednosti i mi smo je iskoristili - rekao je Stakovic.Ne manipulišemo akcionarima
Nije nam namera da manipulišemo akcionarima, kada saopštavajuci da smo sakupili 42,62 odsto upravljackih akcija, odnosno 25 odsto svih akcija. Kada ucestvujemo u javnoj ponudi mi u svojim analizama baratamo podacima koji se odnose na procenata upravljackih akcija. Zbog toga smo u saopštenju naveli taj podatak - kaže Srdan Muškatirovic, predstavnik FPP Balkan Limitid u Beogradu.
SLUCAJ „KNjAZA” I DALjE U ŽIŽI INTERESOVANjA JAVNOSTI
Nadmetanje za akcije najvece domace fabrike mineralne vode „Knjaz Miloš” još nije završeno. Tek što je fond sa Kajmanskih ostrva „Balkan limitid” objavio da je uspešno okoncao javnu ponudu i prikupio 25 odsto akcija, država je svoj paket formirala na oko 72 odsto akcija (oko 42 odsto akcija iz Akcijskog fonda plus oko 30 odsto akcija prikljucenih malih akcionara). U ponedeljak ce taj paket (procenat akcija je, inace, slican kao i za tendersku prodaju) biti ponuden potencijalnim investitorima, uz garancije za socijalni i investicioni program firme. Kroz mesec dana trebalo bi da bude poznato ko sve i koliko nudi za vecinski paket „Knjaza”.
Oko prodaje akcija ove fabrike je, ocigledno, stvorena konfuzija u kojoj su paralelno tekla tri procesa: dokapitalizacija koju je nudio Vlade Divac (koja se gotovo više i ne spominje), javna ponuda u kojoj su razlicite cene za akcije ponudile jedan fond i dve kompanije i, na kraju, javni poziv države za pridruživanje akcija njenom paketu. Da li je morala da se vodi borba za akcije malih akcionara kakvu smo videli prošlih nedelja u Arandelovcu? Kakva je regulativa na našem tržištu hartija od vrednosti? O kakvoj haoticnosti je rec – neka su od pitanja na koje je za „Politiku” odgovorio prof. dr Stojan Dabic, poznavalac ove oblasti.
Cudan redosled
Prema njegovim recima, do napete situacije oko prodaje akcija „Knjaza” ne bi došlo da su menadžment i upravni odbor, odmah izašli sa svojom procenom i jasno rekli akcionarima koja je ponuda u redu:
– Oni na to imaju obavezu. Izjave u štampi nisu zamena za dokument koji se upucuje na adrese svih akcionara i u kojem se preporucuje šta je najbolja opcija za kompaniju i za male akcionare. Ili, mogu da upozore da nije dobra – kaže dr Dabic.
Prema recima našeg sagovornika, prilicno je cudan redosled poteza oko prodaje akcija „Knjaza” – prvo memorandum sa Divcem, onda javna ponuda, pa javni poziv države.
– Ukoliko je država imala kupca, onda je trebalo da izade sa javnom ponudom da kupi onoliko akcija koliko joj je potrebno za ukupni paket koji želi da proda partneru. Sa takvim paketom više ne mora ici na javnu ponudu vec može da radi u operaciji blok trgovanja na berzi. Ali, ocigledno je da je država u ovaj proces ušla nespremna. Pa, ako vec nije imala dovoljno novca da sama kupi akcije, onda je trebalo da garancije pruže menadžment i upravni odbor da ce cena biti sigurna. Bez cvrstih, obavezujucih garancija, malim akcionarima se ostavlja da veruju na rec, što u poslu sa akcijama i novcem nije poželjno – kaže dr Dabic.
Sa druge strane, investicioni fondovi su kod nas nova pojava jer su ovde ušli pre dve godine. Zakona još nema, pa cesto izazivaju podozrenje i sumnju oko toga ko sve stoji iza udruženog kapitala sa egzoticnih ostrva. Kako rešiti problem sumnjivog kapitala i nesigurnog fondovskog investitora?
Prema recima dr Dabica, najveca odgovornost je na Komisiji za hartije od vrednosti koja daje saglasnost za javnu ponudu. Ona je obavezna da proveri sve date podatke.
U slucaju zainteresovanih za „Knjaza” Komisija je morala da ima izveštaj ovlašcenog oditora o kompaniji koja je zainteresovana za kupovinu akcija javnom ponudom i tek tada da ude u proces – kaže dr Dabic.
Sporan zakon
Medutim, i sam Zakon o hartijama od vrednosti koji je sada u primeni nije najbolji jer ima dosta rešenja koja su preuzeta iz drugih sredina i nisu primenjiva kod nas, upozorava dr Dabic. On istice da je Zakon radilo više autora koji medusobno nisu saradivali i zato su ugradena kontradiktorna rešenja. Na primer, jedan clan Zakona kaže da sve akcije moraju ici na berzu a drugi kaže da ne moraju sve nego do 25 odsto, a preko toga se ide na javnu ponudu.
– Sadašnji Zakon o hartijama od vrednosti mora da se menja, jer je nastao kao posledica situacije u kojoj su ljudi na vlasti pravili zakone prema svojim aršinima, ne vodeci racuna da oni nece vecno biti na vlasti. Naš prvi zakon je uraden 1989. godine, za ondašnju Jugoslaviju, a sadržao je medunarodna iskustva i bio je bolji od ovoga što imamo danas. Na primer, po sadašnjem zakonu Komisiju za hartije od vrednosti imenuje vlada, a zna se da Komisija treba da bude vrhovno regulatorno i kontrolno telo. Zašto je tako uradeno? Zato što su politicari shvatili da je Komisija vlast, pa su dovodeni ljudi koji moraju da urade posao onako kako im se kaže – podseca dr Dabic.
Pritisci na akcionare kojima se nudi potpisivanje papira, uz „keširanje” od kojih stotinak evra, surevnjivost i nesloga medu samim brokerima, teška socijalna i materijalna situacija mnogih malih akcionara koji brzo prihvataju gotov novac, manjkavo zakonodavstvo kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti – samo su deo ovdašnjih problema u privatizaciji koja nije daleko odmakla. Siromašni akcionari na jednoj strani, a na drugoj bogati „tajkuni“, ucinice da uskoro nestanu mali akcionari. Oni ce unovciti svoje papire, dok ce se preduzeca pretvoriti u zatvorena društva i, ukoliko nemaju obavezu, nece ni kotirati akcije na berzi. To je samo deo sadašnjih opasnosti srpske tranzicije i privatizacije.
Kanadani zainteresovani za JAT i RTB Bor
Razgovori o zakljucenju sporazuma o izbegavanju dvostrukog oporezivanja izmedu Srbije i Kanade su u završnoj fazi, izjavio je u Otavi zamenik srpskog ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Ljubiša Jovanovic.
Jovanovic je rekao da je pregovarano i o ugovorima o civilnoj avijaciji i o zaštiti investicija.
Uz ucešce predstavnika JAT ervejza, Jovanovic je razgovarao sa rukovodstvom i menadžerima jednog od najvecih svetskih proizvodaca aviona "Bombardije". Ta kompanija je zainteresovana da isporuci letelice i opremu namenjenu modernizaciji dela JAT-ove regionalne flote. Jovanovic ce razgovarati sa rukovodiocima velikog kanadskog investicionog fonda zainteresovanog za kupovinu Rudarsko-topionicarskog Basena Bor.
|
