 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
MMF zahetva smanjenje javne potrošnje, srpska privreda traži manja poreska opterećenja, a ekonoms
Javna preduzeća opterećena kvazi fiskalnim deficitom
Preporuka Srbiji da mora ozbiljno da smanji javnu potrošnju ne stiže samo od Međunarodnog monetarnog fonda, niti je vezana za pregovore o šestoj reviziji trogodišnjeg aranžmana koji bi, kako je planirano, trebalo da budu okončani do 28. oktobra. I eksperti Svetske banke su 2003. godine, na to upozoravali navodeći da bi pri rastu BDP od oko četiri do pet odsto godišnje, a javna potrošnja u BDP sa 46,8 odsto na kraju 2010. godine (po prvom scenariju) mogla da bude svedena na oko 40 odsto, a po drugom, koji podrazumeva prosečan rast BDP od dva-tri odsto premašila 47 odsto BDP. Domaći ekonomski stručnjaci dele mišljenje stranih eksperata da je osnovni problem fiskalne politike u Srbiji zapravo visina javne potrošnje. Sa tim se slaže i Vlada Srbije, koja je objavila plan smanjenja učešća poreskih prihoda sa 41,8 odsto BDP u ovoj, na 38,8 odsto BDP u 2008. godini, i smanjenje učešća budžetskih rashoda sa sadašnjih 45,7 odsto BDP na 42,5 odsto 2008. godine. Tada bi ostali rashodi budžeta sa 41,9 trebalo da padnu na 38,3 odsto BDP. Suštinu previsoke javne potrošnje treba tražiti i u tome što i pored očitih promena u javnim finansijama učinjenim posle 2000. godine, i dalje postoji veliki kvazi fiskalni deficit u neprivatizovanim javnim i društvenim preduzećima, ali i u tome što je politika subvencioniranja veoma netransparentna i što ne postoji čvršća kontrola javne potrošnje na lokalnom nivou. Iako je vlada načelno prihvatila da u sistemu ne sme da bude privilegovanih i finansijski nedisciplinovanih, u praksi to nije slučaj, a uz to još oko deset odsto BDP odlazi upravo tim subjektima kroz subvencije, koje su ove godine smanjene za oko tri milijarde dinara. Uprkos tome, iznos od tridesetak milijardi dinara u budžetu za ove namene previsoka je stavka. Eksperti ukazuju i na sve veći rast vanbudžetskih nameta kao što su putarine, TV pretplata i slično, što ukazuje da zapravo nema odlučne spremnosti za sprovođenje suštinskih rezova u oblasti javne potrošnje. Privrednici ističu da vlada nedovoljno pažnje posvećuje smanjenju poreskih opterećenja očito ne misleći da je najavljeno smanjenje poreza na zarade dovoljan dokaz da će biti ispunjeno obećanje o poboljšanju uslova privređivanja. U prilog njihovim kritikama ide i studija Svetske banke, u kojoj smo proglašeni za lidera u napretku reformi. Rezultati istraživanja SB pokazuju da svakog ko odluči da započne biznis u Srbiji čeka čak 41 poreska obaveza koju mora da izmiri a da bi to uradio mora da izdvoji 168 sati tokom godine i što je još važnije 46,3 odsto ostvarenog profita. Da bi bilo smanjeno učešće javne potrošnje u BDP i promenjena njena struktura, neophodno je smanjiti državni budžet, pri čemu javni prihodi ne bi smeli da rastu brže od rasta BDP. Preduslov za to je postojanje političke volje za preduzimanje korenitih reformi pre svega socijalnog osiguranja i državne uprave, ali i ubrzanja privatizacije realnog sektora. Jedino tako se u budžetu može naći više sredstava nego što je potrebno za prostu reprodukciju državne administracije, isplatu fondovima socijalnog osiguranja i otplatu duga, koji bi bio usmeren u investicije. Počeli pregovori SCG sa Misijom MMF Beograd - Misija Međunarodnog monetarnog fonda i delegacija Srbije i Crne Gore počeli su juče u Beogradu zvanične pregovore o poslednjoj reviziji trogodišnjeg aranžmana. Delegaciju SCG predvodi guverner Narodne banke Srbije (NBS) Radovan Jelašić, dok je šef Misije MMF Pirita Sorsa. Predviđeno je da pregovori traju do petka, 28. oktobra. Dolazak Misije MMF u Beograd bio je najavljen za 5. oktobar, ali je odložen uz obrazloženje da je potrebno da se napravi računica o efektima primene Zakona o penzijsko-invalidskom osiguranju, koji je usvojen krajem septembra. Uspešno okončanje trogodišnjeg aranžmana sa MMF uslov je za dodatni otpis duga SCG Pariskom klubu u iznosu od oko 700 miliona dolara. Ukoliko do kraja godine ne bi bio okončan tekući finansijski aranžman sa MMF, SCG bi morala da plati poveriocima Pariskog kluba punu kamatu na dug koji bi, prema sadašnjem kretanju kursa dolara, iznosio 2,61 milijardi dolara. Sa otpisom taj dug bi bio 1,98 milijardi dolara. Ukupna vrednost aranžmana SCG sa MMF, čija je realizacija počela 2002. godine, je 995 miliona dolara. Izvor: "Danas".
NBS: STOPA OBAVEZNE REZERVE BANAKA POVEĆANA NA 29 ODSTO
Narodna banka Srbije povećala je juče stopu obavezne rezerve na inostrane kredite banaka u Srbiji sa 18 na 29 odsto, koja će početi da se primenjuje od 10. novembra ove godine. Povećanje te stope, u skladu je sa planom NBS da se postepenim prilagođavanjem uspori zaduživanje srpskih banaka u inostranstvu. Kako navodi NBS, njen Monetarni odbor usvojio je i izmene Odluke o uslovima i načinu obezbeđenja likvidnosti isplate deviznih depozita fizičkih lica kod banaka. U skladu sa tom odlukom, smanjiće se procenat izdvajanja sredstava banaka po osnovu nove devizne štednje sa 42 na 41 odsto. NBS podseća da je taj proces postepenog smanjenja obaveznog deponovanja po osnovu novoprikupljene devizne štednje započet u avgustu ove godine i navodi da je za nepuna dva i po meseca, NBS tu obavezu banaka smanjila ukupno za šest procentnih poena. Prema procenama NBS, najnovija mera smanjenja devizne štednje, dovešće do oslobađanja sredstava poslovnih banaka u Srbiji u iznosu od oko 1,5 milijardi dinara, za koliko će se povećati mogućnost da ubuduće budu kreditno aktivne sve više na osnovu domaće akumulacije sredstava. Izvor: "Danas".
AKCIONARI VALJAONICE U SEVOJNU TRAŽE REVIZIJU PRIVATIZACIJE
Udruženje manjinskih akcionara Valjaonice aluminijuma u Sevojnu koju je 2002. godine kupio Impol iz Slovenske Bistrice traži nagodbu sa državom koja je dozvolila da se firma čija je neto vrednost kapitala procenjena na oko 130 miliona evra proda za 6,37 miliona evra. Akcionari smatraju da je Agencija za privatizaciju narušila jedno od načela Zakona o privatizaciji koje "traži" da se prodajna cena formira prema tržisnim uslovima. Oni tvrde da su u postupku privatizacije oštećeni za oko 17 miliona evra. Manjinski akcionari, koji poseduju 15 odsto akcija, očekuju da im se nadoknadi šteta nastala lošom prodajom valjaonice, odnosno, da se vrednost akcije sa 1.051 dinara podigne na najmanje 139 evra. Mali akcionari će u slučaju izostanka revizije privatizacije, tužiti Agenciju za privatizaciju i tražiti odštetu od 17,3 milona evra, koliko su stručnjaci UMAS procenili da vredi njihov ukupan kapital po tržišnoj vrednosti. Zahtev za poništenje privatizacije Udruženje akcionara uputilo je svim nadležnim institucijama Republike Srbije očekujući da će privatizacija biti poništena ili da će im šteta biti nadoknađena. Izvor: "Danas".
Rast penzija za 3,6 odsto
Primanja penzionera za oktobar, novembar i decembar biće, prema prvim nezvaničnim računicama, veća za oko 3,6 odsto u odnosu na penzije za treći kvartal ove godine. Sa ovom povišicom prosečna penzija za poslednje tromesečje iznosiće oko 12.300 dinara. Povećanje penzija rezultat je kretanja plata i troškova života u trećem ovogodišnjem kvartalu. Plate su u julu porasle za 1,04, u avgustu za 1,87, a u septembru za 2,16 odsto. Troškovi života rasli su znatno sporije, u julu 0,9, avgustu 0,1, a u septembru za 1 odsto. Izvor: "Blic".
Stvaranje regionalnog energetskog tržišta:
Kraj monopola EPS
Ministar energetike Radomir Naumov danas će u Atini potpisati Sporazum o stvaranju jedinstvenog tržišta električne energije u regionu jugoistočne Evrope. Sporazum ostvara mogućnost da potrošači ubuduće biraju ko će ih snabdevati električnom energijom. EPS više neće biti monopolista, ali zato ni struju više nećemo plaćati po najnižoj ceni u Evropi. Uklanjanjem ograničenja izvoza i ukidanjem carina stvaraju se uslovi da se u regionu, osim monopolističkih državnih elektroprivreda, pojave i drugi proizvođači i trgovci. Mogućnost da biraju prvi će dobiti veliki industrijski potrošači. Jedan od prvih ugovora te vrste, o isporuci 18,5 megavata struje, potpisali su prošle nedelje bugarski ogranak kompanije EFT i jedan od najvećih proizvođača veštačkog đubriva u Bugarskoj „Agropolychim“ iz Devinje. Tim povodom Svetislav Bulatović, direktor prodaje „EFT Group“, ocenio je da potpisivanje Atinskog sporazuma omogućava kompanijama kao što je EFT da direktno ponude struju potrošačima kao što je „Ju-Es stil“. Da će vlasnik smederevske železare među prvima, već za godinu-dve, moći da bira hoće li struju kupovati od EPS-a, nemačkog RV-a, francuskog EDF-a ili velikog EON-a, slaže se i većina analitičara. Na pitanje koliko je to dobro, ekonomisti su, po običaju, podeljeni. Jedni smatraju da jedinstveno energetsko tržište neće profunkcionisati dok se ne izvrši privatizacija elektroprivrednih preduzeća u regionu, dok drugi tvrde da privatizacija nije neophodna, već da će biti dovoljno da se smanje troškovi proizvodnje i povećaju ulaganja u postojeće objekte i izgradnju novih objekata. Zahtev koji EPS, s ukorenjenim nedostakom volje za smanjenje troškova, teško može da ispuni. Naime, u EPS-u, bar prema pisanju časopisa „Kilovat“, smatraju da jesu monopolisti, ali pre svega na svoju štetu. Uz priznanje da nemaju dovoljno kvalitetnih kadrova i da su loše organizovani, rukovodstvo EPS veruje da je Atinski sporazum prilika za realno vrednovanje našeg elektroenergetskog sistema, pre svega hidropotencijala. A šta Atinski sporazum donosi građanima? Do 2015. godine svako domaćinstvo će moći da bira da li će struju kupovati od države ili od nekog odavde već pomenutog velikog trgovaca i proizvođača električne energije. Jedno je, međutim, sigurno. Struju više nikada nećemo trošiti po sadašnjoj ceni. Naprotiv, biće mnogo skuplja. Ali, za utehu, ni naši kućni aparati više neće isključivo zavisiti od tromog i razmaženog snabdevača koji nas decenijama ucenjuje jeftinim kilovatima za čiju proizvodnju troši mnogo više para nego što dopušta ekonomska logika. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
