 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Različite reakcije na Odluku Vlade Srbije da uveze 15.000 tona zejtina:
Interventni uvoz ulja privremeno smiruje tržište
Odluka Vlade Srbije da odobri uvoz 15.000 tona jestivog ulja bez naplate carine, može se protumačiti kao radikalna, antimonopolska mera, ali i kao signal proizvođačima da odustanu od novog poskupljenja. Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu Privredne komore Srbije smatra da Vlada Srbije može i treba da deluje u pravcu smirivanja tržišta ali dodaje da je pre odluke o interventnom uvozu trebalo razmotriti mogućnost smanjenja poreza i drugih dažbina i tako uljarima olakšati položaj utoliko pre što je u budžetu registrovan suficit. - Ako je procenjeno da će interventni uvoz ulja smiriti inflaciju onda je potez države u redu. Međutim, na inflaciju ne utiče samo cena ulja, već i drugi " faktori".Inače, ulja iz domaće proizvodnje ima dovoljno i uvoz nije bio potreban. Ali, naše tržište je liberalizovano, uvoz je slobodan i čudim se da uvoznici i trgovci nisu ranije reagovali i na uvozu ulja dobro zaradili, ne čekajući ovakav potez države - izjavio je za Danas Milan Prostran. Komentarišući razloge uljara da tako često posežu za poskupljenjima Prostran kaže da je ovogodišnji rod suncokreta podbacio, a i kvalitet zrna je lošiji. Tome treba dodati poskupljenje energenata. - Da li će najavljeni uvoz smiriti cene ulja teško je reći, jer se još ne zna po kojoj ceni će država da uveze i prodaje ulje - ističe Prostran i dodaje da bi eventualno monopolsko ponašanje uljara tek trebalo utvrditi. Miodrag Vukotić, direktor Vitala, odobrava potez države da interventnim uvozom zaustavi rast cena. - Evidentno je, međutim, da je ovogodišnji rod suncokreta loš, kao i da su otkupne cene sa 13 dinara prošle godine porasle na 17 dinara za kilogram suncokreta, a poskupeli su i energenti. Ipak mislim da poskupljenje ulja ne predstavlja najveći udar na potrošački džep, s obzirom na to da jedna porodica u proseku mesečno potroši manje od četiri litra. Vital je korektan proizvođač, ima svoj brend i na potrošačima je da odluče čije će ulje kupovati - kaže Vukotić. On smatra da će uvozno ulje privremeno regulisati tržište, ali bi za proizvođače bilo bolje da je država uvezla sirovo ulje i tako zaposlila domaće fabrike. - Početkom godine Vojvodina agrar ugovorila je sa prerađivačima da otkupna cena suncokreta bude 175 evra po toni, ali zbog slabijeg roda, cena je premašila 180 evra po toni. Uprkos tome uljari su imali dovoljno prostora da se "ugrade" i ne podižu cenu ulja. Treba podsetiti da je cena suncokreta u okruženju dostigla 270 evra po toni, a ulje je jeftinije nego na našem tržištu. Činjenica je, dakle, da su prerađivači iskoristili lošu situaciju sa suncokretom i podigli cene. Nije na nama da ulazimo u njihove razloge, niti da cenimo da li je reč o monopolskom ponašanju ili ne, to treba da proceni država - kaže Stevan Milin, član Upravnog odbora Asocijacije Vojvodina agrar i dodaje da je suncokret ove jeseni otkupljivan po ceni od 13 do 16 dinara po kilogramu, bez PDV. Naš sagovornik ocenjuje da bi se moglo dogoditi da iduće godine ratari seju manje suncokreta u odnosu na soju. - Ne podržavamo odluku države da uveze određenu količinu ulja bez carine uz obrazloženje da će na taj način oboriti cene. Primarni proizvođači smatraju da se ove godine i uz smanjenju proizvodnju suncokreta ipak može proizvesti dovoljno ulja za potrebe domaćeg tržišta. Najavljeni uvoz ulja samo pokazuje da država uvek više štiti potrošački lobi nego proizvođače - ističe Milin. Prema rečima Dragana Filipovića, direktora Maxi diskonta reakcija tržišta zavisiće od cene uvoznog ulja. - Najavu uvoza ove namirnice, bez nekih drugih finansijskih "elemenata", teško je komentarisati - tvrdi Filipović. PROKOPIJEVIĆ: Mera sa ograničenim dejstvom Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže za Danas da se država očigledno "naljutila" na proizvođače ulja. Ipak, najavljeni interventni uvoz samo je privremena mera sa ograničenim dejstvom. - Država bi trebalo manje da štiti poljoprivredu i omogući slobodan uvoz poljoprivrednih proizvoda. Tada bi potrošači mogli da kupuju jeftinije ulje, ali i druge proizvode, a domaći proizvođači bi morali da više "zasuču" rukave. Teško da će uvoz ulja razbiti postojeći monopol - tvrdi Prokopijević. MILOSAVLJEVIĆ: Više tržišta manje administriranja - Mislim da je prvo trebalo intervenisati iz robnih rezervi, ukoliko u rezervama ima ulja, a zatim se potruditi da u zemlji bude više tržišta a manje administriranja. Najavljeni interventni uvoz ulja je administrativna mera, a postoje i drugi mehanizmi za sprečavanje monopolskog ponašanja. Tako, recimo, kada bi antimonopolska komisija dobro funkcionisala, tri fabrike ulja koje kontrolišu tržište u Srbiji, sigurno bi došle pod udar veoma restriktivnih antimonopolskih zakona o zaštiti konkurencije i ne bi se ni usudile da neopravdano podižu cene - kaže za Danas Slobodan Milosavljević, predsednik Privredne komore Srbije. Izvor: "Danas".
U polupraznoj skupštinskoj sali juče nastavljena rasprava o budžetu za 2006. godinu:
O budžetu bez prisustva ministara
U praznoj sali sa samo desetak poslanika vladajuće koalicije, bez ijednog ministra, otpočela je juče rasprava u pojedinostima o predloženom budžetu za 2006. godinu. Prema oceni poslanika Srpske radikalne stranke i SPS to je znak koliko je ovoj vladi uopšte stalo do mišljenja parlamenta o jednom tako važnom dokumentu kakav je budžet. Oni su u više navrata prekidali sednicu Skupštine zahtevajući da se obezbedi prisustvo predstavnika vlade, pre svega nadležnih ministara. Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS, rekao je obraćajući se pre svega okupljenim novinarima, da je ovo još jedan dokaz kako su ministri u vladi Vojislava Koštunice "ekonomski izdajnici svoje zemlje" koji, umesto da u Skupštini brane budžet, otvaraju robnu kuću Merkur. Radikali su obeležili i početak rasprave o amandmanima na budžet ulazeći u međusoban sukob sa dojučerašnjim stranačkim kolegom Branislavom Stevanovićem, koji se za govornicom pojavio sa bedžom SRS na reveru i pridružio amandmanu Srpske radikalne stranke u kome se traži da se budžetski suficit preraspodeli i to na donacije penzionom, invalidskom i socijalnom fondu, za odbranu zemlje i za subvencije poljoprivredi. Predstavnici Demokratske stranke koji ne učestvuju u radu parlamenta o budžetu su govorili na konferenciji za novinare. - Srbija mora da ima budžet koji će podsticati investicije, smanjivanje javne potrošnje, ograničavati rast plata u javnim preduzećima, ali takav budžet koji neće dovesti privredu u situaciju da se guši u nelikvidnosti - rekao je između ostalog Aleksandar Vlahović, poslanik DS. On je ukazao i na postojanje parafiskalnih deficita u budžetu, navodeći kao primer sve veće uplitanje državne administracije u funkcionisanje EPS koje sa ovim troškovima, kako je rekao i cenama koje mu država utvrđuje, ni na koji način ne može pozitivno da posluje. - Ovogodišnji rezultati kojima se Vlada hvali su neuporedivi sa 2004. s obzirom na to da je dobar deo privrednog rasta ostvaren privođenjem sive ekonomije u normalne tokove. Da toga nije bilo, rezultat bi nedvosmisleno pokazao da je došlo do pada industrijske proizvodnje i to u značajnim segmentima, a što je rezultat zaustavljanja privatizacije u 2004. godini - naglasio je Vlahović. I Vlahović i Dušan Petrović insistirali su na tome da je vladajuća koalicija pre samo dve godine tvrdila da vlada koja ne uživa poverenje građana mora da raspiše izbore. Trenutno, po njihovim rečima, tri četvrtine domaće javnosti ne pokazuje poverenje prema vladi. VLAHOVIĆ: Pogrešne mere za suzbijanje inflacije Predloženi budžet nije antiinflacioni ni reformski i kreiran je u atmosferi opšteg nepoverenja prema vladi, a suficit praktično potreban kako bi međunarodna zajednica bila sigurna da će država Srbija izmiriti svoje obaveze po osnovu inostranih kredita u narednoj godini. Kreatori ekonomske politike vode nekonzistentnu i nedoslednu politiku licitirajući više puta tokom godine sa budžetskim stavkama i planiranom inflacijom. Mere fiskalne i monetarne politike ne mogu da suzbiju inflaciju u korenu jer se ona nalazi u nerestrukturiranim javnim preduzećima koje ova vlada i ne počinje da privodi tržištu - naglasio je Aleksandar Vlahović, poslanik DS. Izvor: "Danas".
Stroža kontrola banaka
Viceguverner Dejan Simić izjavio je juče da će sve banke do 1. oktobra 2006. godine morati da prilagode svoje poslovanje novom zakonu o bankama, koji se nalazi u Skupštini Srbije. NBS će, ukoliko zakon bude usvojen, do 30. juna doneti niz podzakonskih akata koji su neophodni za sprovođenje zakona. "Štedionice, kreditne zadruge i druge finansijske organizacije imaju rok od godinu dana od dana stupanja na snagu zakona da obezbede potreban nivo kapitala i usklade organizacionu strukturu, odnosno da se transformišu u banku. One, u tom roku, mogu da se pripoje nekoj banci ili prestanu sa radom", rekao je Simić, predstavljajući novi zakon, i dodao da je minimalan kapital banke ostao na 10 miliona evra. Novine u zakonu su - stroža kontrola rada sektora, uvođenje kolektivne odgovornosti u upravljanju i bolji uvid u promenu vlasničke strukture banaka. Jedna od najznačajnijih novina je da se za kupovinu kapitala banke iznad pet odsto mora tražiti saglasnost centralne banke. Taj cenzus do sada je bio 15 odsto, a snižen je, kako je rekao Simić, da bi se bolje kontrolisala vlasnička struktura banke. "Dešavalo se da neka lica kupe po 14,6 odsto kapitala banke, za koje je teško reći, ali i ustanoviti da nisu povezana". Simić je dodao da je predviđeno da pravna lica i banke moraju tražiti saglasnost od NBS za sticanje učešća u drugim bankama od pet do 20 odsto, značajnog učešća od 20 do 33 odsto i od 33 do 50 odsto, ili kontrolnog učešća iznad 50 odsto kapitala. Govoreći o novom konceptu upravljanja u bankama, viceguverner je naglasio da će biti ukinuta funkcija direktora banke, dok će funkciju preuzeti izvršni odbor. Uvodi se i institucija Upravnog odbora od najmanje pet članova, od kojih trećina moraju biti nezavisni, koji nisu akcionari banke. Banke će prema novom zakonu moći i da obavljaju poslove osiguravajućih kuća, uz saglasnost NBS, a moći će kupuju prodaju i naplaćuju potraživanja. Takođe, u zakonu će, kako je rekao Simić, prvi put biti precizirana bankarska tajna i propisana obaveza informisanja klijenata. Izvor: "Glas javnosti".
Firma „Vetprom“ predložila način izmirenja duga:
Pita se Vlada Srbije
Sa predstavnicima Republike Srpske razgovarali smo o visini otpisa duga koji RS ima prema zdravstvenim ustanovama u Srbiji, kao i o roku izmirenja naših potraživanja. Dogovorili smo se da otpis bude 25 odsto, a rok tri godine. Nije pominjan konkretan način, a ni imena preduzeća, kaže za „Blic“ Tomica Milosavljević, ministar zdravlja Srbije, povodom spekulacija da se naprasno pojavio plan da se preko „Vetproma“ namiri dug od oko 20 miliona evra, tako što bi ta veledrogerija iz Novog Sada isporučila lekove zdravstvenim ustanovama u Srbiji, a to naplatila preko Fonda RS. U Ministarstvu finansija Srbije, praktično istovetnom konstatacijom potvrđuju reči ministra Milosavljevića o razgovorima vođenim u Banjaluci. Sve što se u budućnosti bude dogovorilo na relaciji RS - Srbija o načinu regulisanja duga, moraće, prema Milosavljevićevim rečima, da razmotre obe vlade. Isto tvrdi i Nebojša Zgonjanin, direktor Fonda zdravstvenog osiguranja RS. - Način izmirenja duga koji je predložila firma „Vetprom“ prevazilazi ingerencije Fonda, i to se može dogovarati samo na nivou vlada, zato nismo potpisali takav dogovor. Ujedno, to je bilo samo jedno od razmatranih rešenja, koje nismo prihvatili, a sve ostalo su spekulacije - kaže Zgonjanin, dodajući da to ne znači da Fond zdravstva RS izbegava svoje obaveze, jer su svesni odgovornosti i duga. „Blic“ je uspeo preko svoje dopisničke mreže da nakratko razgovara sa ministrom zdravlja Republike Srpske, gospodinom Ivom Komljenovićem, koji nam je obećao da će nas ubrzo pozvati njegova sekretarica i da će odgovoriti na svako pitanje o dugu i načinu naplate. Međutim, posle tog kratkog razgovora, ministar Komljenović je za novinare „Blica“ bio neuhvatljiv i nedostupan. Mladen Lučić, direktor „Vetproma“ iz Novog Sada, kaže da je ta veledrogerija poslala pismo o namerama o načinu izmirenja međusobnih potraživanja i dugovanja, na osnovu javnih informacija o dugu RS zdravstvu Srbije. Na naše pitanje kako je to pismo moglo da bude poslato 10. oktobra, što je čak mesec dana ranije pre zvanične posete srpske delegacije i, uopšte, otkud saznanja da će baš o tome biti reči, Lučić odgovara: - Svako ko je u ovom poslu zna za međusobna potraživanja i dugovanja zdravstva RS zdravstvu Srbije. Ne vidim šta je tu sporno, mi smo samo dobro obavešteni. U pismu o namerama stoji predlog da „Vetprom“ svoje obaveze prema Ministarstvu i Fondu zdravlja Srbije izmiri u lekovima prema važećim službenim cenama. S druge strane, Ministarstvo i Fond zdravlja RS trebalo bi da izvrši plaćanje „Vetpromu“ u 24 jednake mesečne rate, s tim da isplata počne nakon grejs perioda od devet meseci. Direktor Lučić smatra da je njihova ponuda veoma korektna, a konstataciju „Blica“ da je to nelogično, jer su jedini ponuđač, on kaže da ne vidi krivicu u tome i da su to mogli da učine i drugi. - To što nisu, nije problem „Vetproma“ - zaključuje on. Izvor: "Blic".
Penzionerima u decembru prosečno po 15.300 dinara
Osim redovne novembarske penzije, penzioneri korisnici Fonda PIO zaposlenih dobiće u decembru i prvi deo duga u visini jedne četvrtine penzije. Ta četvrtina, budući da se radi o primanjima iz trećeg ovogodišnjeg kvartala (u dug su pretvoreni drugi avgustovski i oba septembarska čeka), u proseku iznosi oko 3.000 dinara, tako da će penzioner sa prosečnim primanjem u sledećem mesecu ukupno primiti oko 15.300 dinara (prosečna novembarska penzija je 12.300 dinara). Da li će dug najstarijima biti isplaćen uz prvi ili drugi novembarski ček još nije odlučeno. Čeka se usvajanje izmena nedavno usvojenog zakona kojim je regulisano vraćanje dugovanja penzionerima. Ove zakonske izmene, kako nam je rečeno u Ministarstvu finansija, trebalo bi da se za petnaestak dana upute u skupštinsku proceduru. U Ministarstvu navode da se neće ništa menjati u odnosu na saopštenje ovog ministarstva od pre nedelju dana kada je rečeno da će korisnicima Fonda PIO zaposlenih prva četvrtina duga biti isplaćena u decembru ove, druga u julu sledeće godine, a ostatak u 2007. i 2008. godini. Ali u tom saopštenju nije navedeno ništa o vraćanju duga penzionisanim seljacima. Ranije usvojenim zakonom bilo je propisano da se taj dug vrati u pet godišnjih rata, počev od sledeće godine. Međutim, priprema se izmena i ovog zakona čime će konačno biti regulisana dinamika isplate duga seljacima. Prema nezvaničnim najavama, vraćanje bi počelo ne 2006. nego 2007. godine u četiri rate, umesto ranije predviđenih pet. Upravni odbor Penzijskog fonda zemljoradnika prihvatio je da se, ako tako mora, početak isplate pomeri za godinu dana, ali da se u tom slučaju na deo koji je trebalo da bude isplaćen u 2006. seljacima obračuna kamata. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
