Država se odrice potraživanja
- Ministar za privredu Predrag Bubalo izjavio je juce da bi država trebalo da se odrekne potraživanja u velikim javnim preduzecima koja su predvidena za restrukturiranje tokom ove godine.
" To je neophodno da bi sprecili njihovo dalje propadanje", kazao je Bubalo.
Navodeci izmene i dopune Zakona o privatizaciji, Bubalo je ocenio da bi bilo "pogubno" da se sada menja model, kad se Srbija nalazi pred "trecom, finalnom" fazom privatizacije velikih javnih sistema.
On je istakao da se izmenama Zakona uvodi "uslovni otpis" kako za državne, tako i za komercijalne poverioce u velikim javnim preduzecima, s tim što komercijalni poverioci mogu naplatiti svoje dugove i iz prihoda od prodaje tih preduzeca. On je naveo da u nekim od tih preduzeca, državna potraživanja cine i do 90 odsto ukupnog duga.Izvor: Glas javnosti.
Rastu devizne rezerve
- Narodna banka Srbije saopštila je juce da je rast deviznih rezervi nastavljen u januaru 2005. i da su one poslednjeg dana januara iznosile 4,266 milijardi dolara. To znaci da su u odnosu na kraj prošle godine povecane za 21,8 miliona dolara.
Izražen u evrima, rast deviznih rezervi iznosi 151,5 miliona, i iznosile su 3,268 milijardi, kaže se u saopštenju. U toku januara 2005. dinarska protivvrednost evra povecana je za 1,3 odsto, što znaci da je dinar u istom procentu nominalno depresirao prema evru. Nakon rekordnog priliva po osnovu neto otkupa deviza u decembru od 163,3 miliona evra, priliv je u januaru bio nešto niži iz sezonski razloga.
U januaru je, naime, neto otkup deviza po osnovu menjackih poslova obogatio devizne rezerve NBS za 70,3 miliona evra, ali je to istovremeno bilo znacajno povecanje u odnosu na isti mesec 2004. kada je ovaj priliv u devizne rezerve iznosio 45,5 miliona evra. Izvor: Glas javnosti.
"Kora" ipak dolazi u Srbiju
Francusko-belgijski lanac hipermarketa "Kora" pokazao je veliko interesovanje da ude na naše tržište još pre tri godine, a kako Glas saznaje, sada ce mu to konacno poci za rukom. Kao moguca lokacija pominje se Borca, mesto preko puta "Like prometa", na Zrenjaninskom putu. Potpisivanje ugovora sa vlasnicima zemljišta gde bi trebalo da se izgradi ovaj hipermarket su u toku, a pojedinima su vec isplacene dogovorene sume.
Prvi hipermarket "Kore" u Srbiji trebalo je da se gradi kod kvantaša, u bloku 53, na raskrsnici puteva za Zagreb i Novi Sad, još pre tri godine. Na 15,2 hektara trebalo je da nikne zdanje od 50.000 metara kvadratnih. "Delta kompanija" je u tom trenutku pronašla jakog inostranog partnera. Prvi "Korin" hipermarket trebao je da se otvori najkasnije do jeseni 2003. godine.
- Sa predstavnicima "Kore" "Delta" je raskinula saradnju još pre godinu i po dana. Tacno je da smo trebali da udemo zajedno u otvaranje novih hipermarketa, ali je to sada prošlost. "Kora" trenutno nema predstavništvo u Beogradu - rekao je Dejan Racic, direktor "Delta razvoja".
Serija otvaranja stranih hipermarketa pocela je decembra 2002. godine. Prodajni prostor "Kore" najverovatnije ce biti na nivou drugih stranih hipermarketa i nece biti manji od 15.000 metara kvadratnih. Objekat ce, kao i svi ostali moderni šoping centri, imati i servise, radnje, magacinski prostor, parking, vrtice i zabavu za decu dok roditelji kupuju.
Od stranih trgovackih kompanija "Merkator" je jedini javno istakao da ce ponudu u njegovom hipermarketu ciniti 40 odsto robe iz Srbije, 40 odsto iz Slovenije i 20 odsto iz sveta. Time se preko domacih proizvodaca i dobavljaca obezbeduje plasman robnih marki domace proizvodnje.
Svakako da je interes naših gradana da kao potrošaci napokon dobiju dobru ponudu i kvalitetnu uslugu, ali interes im je i to da država sacuva postojeca radna mesta i otvori nova, poveca društveni proizvod i podigne kupovnu moc prosecnog kupca. Domaci lanci ce, posle otvaranja još jednog stranog tržnog centra, svakako pretrpeti promene u svom poslovanju i morace da zatvaraju male radnje. Izvor: Glas javnosti.
|
