Izvor: Danas.

PUTARI IPAK POTPISALI UGOVOR S DIREKCIJOM ZA PUTEVE: Koliko para, toliko preuzetog rizika

Kako je za ovogodišnje održavanje puteva izdvojeno malo novca iz budžeta, putari su bili u dilemi da li da produže ugovor o održavanju s Republičkom direkcijom za puteve, koji je istekao 31. marta. Glavni razlog ovoj nedoumici bilo je pitanje odgovornosti, koju su do sada preuzimale firme koje održavaju saobraćajnice, a koje zbog nedovoljno para za ovogodišnje popravke nisu želele da na svoja leđa natovare taj teret, na čije smanjenje ne mogu da utiču. Putari i Direkcija za puteve pronašli su kompromisno rešenje i 24 preduzeća, koliko je u Srbiji angažovano na održavanju saobraćajnica, produžilo je ugovor za godinu dana. Za sve posledice prema trećim licima, prouzrokovanim neopravdanim neispunjavanjem obaveza iz ugovora i zakonskih propisa, izvođači radova pristali su da snose materijalnu, krivičnu i drugu odgovornost, ali samo do nivoa predviđenih finansijskih sredstava i datih pojedinačnih naloga za izvršenje radova.
Načelnik Regionalnog centra “Sever” Republičke direkcije za puteve Miodrag Kavgić podseća da je za održavanje vojvođanskih saobraćajnica ove godine namenjeno samo 450 miliona dinara, što je tri puta manje nego lane, a osam puta manje od potreba. Taj novac biće podeljen putarskim preduzećima koja održavaju puteve na području Vojvodine i do tog nivoa dobiće naloge, za koje će i odgovarati. To su firme iz sistema “Vojvodinaputa” u Zrenjaninu i Pančevu, Bačka put” iz Novog Sada, “Srem put” Ruma , zatim “Vojput” Subotica i JKP “Put” Novi Sad. Svu preostalu odgovornost preuzima Direkcija za puteve. Kako je većina kolovoza propala, što potvrđuje i analiza stanja putne mreže, Direkcija će teško organizovati radove na popravci s ukupno 2,7 milijardi dinara za celu Republiku. Samo u Vojvodini je više od polovine kolovoza u lošem stanju, a, ukoliko bi dodali i lokalne puteve, procenat oštećenosti popeo bi se čak na 80 odsto. Ni mostovi i natputnjaci nisu u ništa boljem stanju, što upućuje na preispitivanje koncepta održavanja naših puteva. Tim pre što je od predviđenih 450 miliona dinara za Vojvodinu zimsko održavanje već odnelo oko trećinu novca, tako da za letnje održavanje nije preostalo ni za obnovu signalizacije i košenje trave. Vozačima zato preostaje da voze oprezno, jer su drumovi prepuni rupa, saobraćajni znakovi su prekriveni neobrezanim drvećem...

Izvor: Dnevnik.

Tromesečni promet na BGD berzi 170 miliona evra

- Na Beogradskoj berzi u prvom tromesečju ove godine ostvaren je promet od 13,7 milijardi dinara, odnosno 170 miliona evra. U odnosu na poslednje tromesečje 2004. godine zabeležen je porast obima prometa za oko 2,8 miliona dinara, odnosno za 25,4 odsto - izjavila je juče Gordana Dostanić, direktor Beogradske berze.
Najveći pojedinačni obim prometa ostvaren je u trgovanju akcijama Fidelinke, Knjaza Miloša, Alfa plama iz Vranja, Hemofarm Koncerna i Energoprojekt holdinga.

Izvor: Danas.

STUDIJA O IZVODLJIVOSTI ELIKSIR ZA KAPITAL: Mini-bum na Beogradskoj berzi

Nakon dobijanja pozitivne ocene za Studiju o izvodljivosti Srbija i Crna Gora očekuju daleko veći priliv stranih investicija. Sa ovom činjenicom slažu se i svi teoretičati. A da to ipak neće ostati samo pretpostavke moglo se ove sedmice videti i na Beogradskoj berzi.
- Već od početka ove nedelje kada je bilo nagoveštaja da će studija o izvodljivosti dobiti pozitivnu ocenu interesovanje je počelo da raste. Zabeležili smo porast od 1,9 odsto na dnevnoj osnovi a to je 80 poena ispod istorijskog maksimuma na Berzi - kaže rukovodilac Odeljenja za trgovanje Siniša Krneta. - Porastao je i obim trgovanja a i vrednost akcija. Očekujemo da , ukoliko se naše približavanje EU bude razvijalo u dobrom pravcu, zanimanje bude još veće. A da bismo sami pospešili to interesovanje potrebno je da što pre inoviramo stari ili donesemo novi zakon o hartijama o vrednosti. Treba doneti zakone o penzionim i investicionim fondovima.

Izvor: Dnevnik.

Viceguverner Ana GLIGORIJEVIĆ Kotiranje obveznica Republike Srbije na Luksemburškoj berzi značaja

Kotiranje državnih obveznica na međunarodnim berzama pouzdano je merilo kreditnog rejtinga svake zemlje, odnosno njene sposobnosti da izvršava svoje obeveze uredno ili o roku, ali i uslov za normalizaciju odnosa svih poslovnih subjekata sa inostranstvom. Izlazak obveznica Republike Srbije na Luksemburšku berzu, za Srbiju je i više od toga. To je konkretan dokaz da je do kraja regulisala svoj dug prema poveriocima Londonskog kluba, ali, što je i te kako značajno, i snažan signal stranim investitorima da je smanjen rizik njihovog ulaganja u Srbiju, rekla je juče Ana Gligorijević, viceguverner Narodne banke Srbije, novinarima nekoliko beogradskih medija.
Obveznice Srbije pojavile su se na Luksemburškoj berzi 8. aprila ove godine i njihova trenutna cena je 85,25-86 centi za jedan dolar duga. To je po oceni Gligorijević, povoljan pokazatelj s obzirom na to da je srpskim dugom pre regulisanja naših odnosa sa Londonskim i Pariskim klubom trgovano i po ceni od 20 centi za dolar. Očekuje se da će ta cena rasti paralelno sa odvijanjem daljih pregovora sa EU o tempu naših reformi, odnosno o sporazumu o asocijaciji i pridruženju evropskoj 25-torici. Podseća pri tom da je izlasku državnih obveznica na međunrodnu berzu prethodilo dobijanje kreditnog rejtinga zemlje.
Visina duga pre otpisivanja je, podseća Gligorijević, bila 2,656 milijardi dolara i nakon pregovora koji su trajali više od tri godine, dogovoren je otpis 62 odsto tog duga, pri čemu se otpis odnosi i na deo glavnice, a ne samo na kamate kao u slučaju BIH kojoj su one otpisane u potpunosti, ili Makedonije kojoj je otpisana trećina kamata. Preostali deo obaveza Srbije prema komercijalnim bankama poveriocima od 1,080 milijarde dolara reprogramiran je na 20 godina, sa počekom od 5 godina, sa kamatama u periodu počeka od 3,75 procenata, a nakon toga od 6,75 procenata. Dogovoreno je i to da se otplate kamata servisiraju dva puta godišnje, u maju i novembru svake godine, a glavnica duga od maja 2010. u 30 polugodišnjih rata. Te godine zapravo poveriocima Londonskog kluba moraćemo da platimo oko 135 miliona dolara a tek od 2018. godišnji nivo tog duga će biti spušten na ispod 100 miliona dolara.
U prvih pet godina naša obaveza je da u budžetu za otplatu duga prema povericima Londonskog kluba osiguramo po oko 40 miliona dolara godišnje, objašnjava Ana Gligorijević i dodaje da je u ovom trenutku emitovano državnih obveznica u vrednosti od 1,020 milijardi dolara.
- Regulisanjem duga prema Londonskom klubu Republika Srbija je praktično rešila oko 95 procenata dospelog, a neregulisanog duga. Preostalo je pregovaranje sa još dve do tri zemlje koje za sada nisu prihvatile opšte uslove otpisa, ali se nadamo da ćemo i sa njima ovaj proces uspešno okončati.
Napominjući da je još u toku pregovaranja oko otpisa duga prema povericima Londonskog kluba rešeno pitanje povezanih lica koja su otkupljivala stari dug koristeći državna sredstva bivše SFRJ, viceguvrener NBS napominje da se među najvećim poveriocima Srbije između ostalih nalaze banke Calyon, Paris, filijala u Luksemburgu, UBS AG iz Ciriha, filijala u Njujorku, JP Morgan Chase N. A i Citibank N.A iz Njujorka, bivša BFG a sada SEB AG iz Frankfurta, WESTLB AG iz Dizeldorfa, Societe Generale iz Pariza.
Fiskalni agent za naše obveznice je Dojče banka, filijala u Londonu.
Ovo je prva međunarodna emisija obveznica Republike Srbije. Što se tiče Kraljevine Srbije, postojala je emisija obveznica iz 1881.godine po osnovu takozvanog "Lutrijskog zajma" za izgradnju železnice.

Izvor: Danas.

Domaći partner fonda „Ašmor“: Drakulić u trci za „C market“

Pored „Merkatora“ i konzorcijuma „Primer C“, na čijem je čelu Slobodan Radulović, a jedan od članova i „Delta holding“, u trku za „C market“ uključen je i Zoran Drakulić koji u postupku preuzimanja nastupa kao partner britanskog investicionog fonda „Ašmor“, tvrdi izvor „Blica“ koji je želeo da ostane anoniman.
U prvoj fazi postupka preuzimanja, koji je Komisija za hartije od vrednosti zamrzla do odluke suda u sporu između „C marketa“ i Centralnog registra (ročište je zakazano za 25. maj), najveću ponudu istakao je „Primer C“ - 19.500 dinara za akciju, Drakulićev „Ašmor“ je bio drugi, dok je „Merkator“ ponudio 19.200 dinara. „Ašmor“ u Beogradu nema kancelariju a njihov predstavnik gospodin Milan Marković koristi prostorije Drakulićeve firme „YU Point“. Poslovne veze Zorana Drakulića i Markovića, tvrdi naš izvor, datiraju još iz vremena kada je Marković, kao kadar Borke Vučić, u Londonu obavljao poslove otkupa dugova za Slobodana Miloševića.
Za tvrdnju da su Drakulić i „Ašmor“ ozbiljni konkurenti „Merkatoru“ i firmama okupljenim oko Radulovića, mogu se naći brojni dokazi. Kao prvo, sam Drakulić nikad nije krio da se njegove ambicije za učešće u srpskoj privatizaciji završavaju sa kupovinom jednog trgovinskog lanca. Budući da drži više od 40 odsto proizvodnje brašna, hleba, testenina itd., sopstvena distribucija mu je preko potrebna. Kao firma koja upravlja velikim sredstvima u preko 20 fondova u raznim zemljama, „Ašmor“ je idealan partner za takav poduhvat.
Da su Drakulić i „Ašmor“ ozbiljni takmaci, slaže se i Branko Pavlović, pravni zastupnik sitnih akcionara, koji kaže da je „C market“, zbog toga što se relativno lako može popraviti njegovo poslovanje, idealna meta za preuzimanje baš od strane investicionih fondova. U firmi Zorana Drakulića juče nismo uspeli da dobijemo komentar slučaja „C market“ jer su i Drakulić, njegovi najbliži saradnici, a i predstavnik „Ašmora“ Milan Marković, čitave ove nedelje na službenom putu u inostranstvu.
U beogradskom „Merkatoru“ za komentar su nas uputili na centralu u Sloveniji, dok nam je predsednik Upravnog odbora „C marketa“ Milivoje Belić rekao da rukovodstvo ove firme do konačne odluke Suda neće davati nikakve izjave.

Izvor: Blic.