pretraga sajta

Arhiva vesti NIS "merkaju" najpoznatije svetske naftne kompanije Za razvojne projekte 1,5 milijarda dolara Najpoznatije svetske naftne kompanije zainteresovane su za kupovinu, u celini ili u delovima, srpske naftne industrije a iskazano je i interesovanje za ulaganja u modernizaciju NIS - izjavio je juče na Novosadskom sajmu direktor sektora za razvoj NIS Petar Stanojević. On je istakao da je ruski Lukoil zainteresovan za kupovinu celog NIS-a, Gazprom bi da kupi NIS-GAS, mađarski Mol za rafinerije, dok Šel prvenstveno interesuje modernizacija rafinerija, a u toku su razgovori i sa drugim kompanijama. Stanojević je ocenio da je najrealnije očekivati da se kao u Češkoj formira konzorcijum potencijalnih investitora, i dodao da su moguća strana ulaganja i pre privatizacije naše naftne kompanije u vidu pretprivatizacionih kredita kako bi se NIS reorganizovao, modernizovao i izrastao u snažnu regionalnu naftnu kompaniju. Sudeći prema razvojnim projketima NIS, u naredne dve do tri godine planira da u modernizaciju rafinerija istraživanje i proizvodnju nafte i gasa van naše zemlje, rekonstrukciju benzinskih stanica, izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, proširenje i obnovu gasne mreže, ekološke i druge projekte - uloži oko 1,5 milijarde dolara. - Razvoj NIS je strateški interes naše zemlje, jer bi snažna regionalna kompanija bila pokretač razvoja celokupne privrede Srbije i omogućila privlačenje oko milijardu dolara stranih investicija, povećanje budžetskih prihoda i državnog vlasništva za bar dva puta kao i značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita - istakao je Stanojević. Vlada Srbije formirala je radnu grupu i načelno je podržala program restrukturiranja NIS čija bi primena trebalo da počne ove godine, ali još nije donela odluku o tome. U međuvremenu, NIS je za prva četiri meseca ove godine zabeležio gubitak od 1,148 milijardi dinara pošto cene derivata nisu pratile rast cena nafte na svetskom tržištu. Ova kompanija je , po rečima Nataše Nedeljković, pomoćnika generalnog direktora NIS za promet, za razliku od privatnih snabdevača, ostvarila sve svoje obaveze u pogledu snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima, pa čak i premašila utvrđene kvote, jer se neki derivati kao što su dizel, evro dizel i bezolovni benzin mogu naći gotovo isključivo na pumpama NIS-NAP i NIS-Jugopetrola. Izvor: Danas. Erste banka dala najbolju ponudu za Novosadsku, a Nova ljubljanska banka za Continental banku DINKIĆ: Rekordna cena za kapital jedne od banaka Erste banka dala je najbolju punudu za kupovinu 83,28 odsto akcijskog kapitala Novosadske banke, dok je Nova ljubljanska banka ponudila najveći iznos za 98,97 odsto akcijskog kapitala Continental banke. Ovo je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije saopštio ministar finanisija Mlađan Dinkić, naglašavajući da jedna od ove dve ponude predstavlja rekord kada je reč o ponuđenoj ceni u odnosu na vrednost kapitala banke. On je, međutim, podsetio da time postupak privatizacije ove dve banke nije okončan. - Direktni pregovori oko zaključenja kupoprodajnog ugovora biće nastavljeni 25. maja u slučaju Continental banke, a 30. maja kada je reč o Novosadskoj banci i trajaće najduže 45 dana, rekao je Dinkić, koji nije bio spreman da saopšti ponuđene cene, ali je istako da je Vlada izuzetno zadovoljna ponudama. U takmičenju za Novosadsku banku učestvovali su još Unikredit banka i EFG koja je bila takmac i za Continental banku. naslovna Evropa Događaj dana Ekonomija Globus Terazije Hronika Vojvodina Kultura Sport Feljton Dežurna Periskop TV Program Dijalog --------------- --------------- NIS "merkaju" najpoznatije svetske naftne kompanije Za razvojne projekte 1,5 milijarda dolara Novi Sad - Najpoznatije svetske naftne kompanije zainteresovane su za kupovinu, u celini ili u delovima, srpske naftne industrije a iskazano je i interesovanje za ulaganja u modernizaciju NIS - izjavio je juče na Novosadskom sajmu direktor sektora za razvoj NIS Petar Stanojević. On je istakao da je ruski Lukoil zainteresovan za kupovinu celog NIS-a, Gazprom bi da kupi NIS-GAS, mađarski Mol za rafinerije, dok Šel prvenstveno interesuje modernizacija rafinerija, a u toku su razgovori i sa drugim kompanijama. Stanojević je ocenio da je najrealnije očekivati da se kao u Češkoj formira konzorcijum potencijalnih investitora, i dodao da su moguća strana ulaganja i pre privatizacije naše naftne kompanije u vidu pretprivatizacionih kredita kako bi se NIS reorganizovao, modernizovao i izrastao u snažnu regionalnu naftnu kompaniju. Sudeći prema razvojnim projketima NIS, u naredne dve do tri godine planira da u modernizaciju rafinerija istraživanje i proizvodnju nafte i gasa van naše zemlje, rekonstrukciju benzinskih stanica, izgradnju podzemnog skladišta gasa u Banatskom Dvoru, proširenje i obnovu gasne mreže, ekološke i druge projekte - uloži oko 1,5 milijarde dolara. - Razvoj NIS je strateški interes naše zemlje, jer bi snažna regionalna kompanija bila pokretač razvoja celokupne privrede Srbije i omogućila privlačenje oko milijardu dolara stranih investicija, povećanje budžetskih prihoda i državnog vlasništva za bar dva puta kao i značajno smanjenje spoljnotrgovinskog deficita - istakao je Stanojević. Vlada Srbije formirala je radnu grupu i načelno je podržala program restrukturiranja NIS čija bi primena trebalo da počne ove godine, ali još nije donela odluku o tome. U međuvremenu, NIS je za prva četiri meseca ove godine zabeležio gubitak od 1,148 milijardi dinara pošto cene derivata nisu pratile rast cena nafte na svetskom tržištu. Ova kompanija je , po rečima Nataše Nedeljković, pomoćnika generalnog direktora NIS za promet, za razliku od privatnih snabdevača, ostvarila sve svoje obaveze u pogledu snabdevanja domaćeg tržišta naftnim derivatima, pa čak i premašila utvrđene kvote, jer se neki derivati kao što su dizel, evro dizel i bezolovni benzin mogu naći gotovo isključivo na pumpama NIS-NAP i NIS-Jugopetrola. R. B. Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus juče otvorio privatnu fabriku sijalica u Vladimirovcu U ovoj godini 100 hiljada štednih sijalica U martu tržištu isporučeno 30 hiljada sijalica: Fabrika u Vladimircu Pančevo - Potpredsednik Vlade Srbije Miroljub Labus i vlasnik nemačke Narve, Ginter Erman, juče su u selu Vladimirovac, na oko dvadeset kilometara od Pančeva svečano otvorili prvu privatnu fabriku sijalica u Srbiji. Pančevačka firma Panelektro, Narva iz Nemačke i istoimena firma iz BIH izgradile proizvodnu halu na 1.700 kvadratnih metara, koju je nemački partner opremio najsavremenijom opremom. Labus je istakao da je ovo jedan od prvih projekata baziran na štednji električne energije koji su evropske zemlje odavno usvojile. On je izrazio zadovoljstvo činjenicom da je opština Alibunar prepoznala vrednost otvaranja ovakvog pogona koji će doprineti povećanju zaposlenosti u ovoj inače, maloj i nerazvijenoj sredini. Labus je naglasio da će država kroz Agenciju za energetsku efikasnost pri Ministarstvu energetike i poreske podsticaje stimulisati sve projekte koji se zasnivaju na štednji energije. - Pančevačka fabrika sijalica Tesla doživela je fijasko zbog prilika u kojima se našla cela domaća privreda koja se suočila a gubitkom tržišta. Ovako male firme, kao Narva, koja je osvojila modernu tehnologiju sada može da se takmiči sa Filipsom i drugim stranim kompanijama u ovoj oblasti - naglasio je Labus. Branko Stojsavljević, vlasnik Narve kaže da će se u domaću sijalicu ugrađivati 80 odsto delova proizvedenih kod nas jer je Panelektro osvojio proizvodnju "startera" za štedne sijalice, što je njen najkomplikovaniji deo. Planirano je da ova fabrika u prvoj godini proizvede 100 hiljada komada štednih sijalica, dva miliona startera, pet miliona sijalica za opštu upotrebu i deset hiljada upaljača za natrijumove sijalice za uličnu rasvetu, sa radom u jednoj smeni. - Prva količina od 30 hiljada komada štednih sijalica isporučena je tržištu početkom marta. Domaća štedna sijalica u maloprodaji košta oko 300 dinara sa uračunatim PDV i prvi put u Srbiji, sijalice prodajemo uz garantni rok na šest meseci. Rok trajanja štedljivih sijalica je 6.000 sati odnosno oko dve godine - rekao je Stojsavljević. U Narvi trenutno radi 16 radnika, ali on napominje, da će do kraja godine taj broj porasti na 35. Oni će proizvoditi štedljive sijalice od 11 do 23 W, koje traju šest puta duže od standardne, a troše pet puta manje struje od sijalice od 100 W. V.J.P. Potpisani prvi ugovori o korišćenju podsticajnih sredstava za razvoj sela u 2005. godini u vrednosti od oko 150 miliona dinara Ulaganja u farme ali i u sisteme za navodnjavanje Predstavnici Ministarstva poljoprivrede potpisali su prošle nedelje prvu grupu ugovora o korišćenju podsticajnih sredstava za unapređenje sela. Pozitivno su rešeni zahtevi 76 podnosilaca, a vrednost odobrenih sredstava kreće se oko 150 miliona dinara. Reč je o bespovratnim sredstvima predviđenim za unapređenje sela koje je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljoprivrede Srbije prvi put počelo da realizuje prošle godine. Tada je za ove namene u republičkom budžetu izdvojeno 350 miliona dinara, da bi u 2005. godini taj iznos bio gotovo udvostručen - planirano je 750 miliona dinara. U ukupnoj investiciji Ministarstvo učestvuje sa 30 do 50 odsto, zavisno od namene, dok ostatak novca obezbeđuju oni koji ulaze u investicioni projekat. Tov junadi na Pešteru Soko Balić, mladi poljoprivrednik ( 24 godine ) iz sela Glogovik u opštini Tutin, idealno se uklapa u planove revitalizacije sela. Neoženjen i najmlađi od ukupno petoro braće, želi da nastavi porodičnu tradiciju razvoja stočarstva, a mogućnosti koje pruža prirodni ambijent pešterske visoravni tome svakako idu u prilog. Soko je dobio maksimalan iznos ( pet miliona dinara ) bespovratnih sredstava predviđenih za fizička lica i novac će investirati u izgradnju velike štale za tov junadi. - Za početak planiramo tov 80 bikova. Imamo dovoljno sopstvene zemlje a uzimamo nešto i u zakup, tako da očekujemo dobre rezultate - kaže mladi poljoprivrednik iz opštine Tutin. U Ministarstvu kažu da je ove godine broj zainteresovanih korisnika sredstava višestruko uvećan, čemu je u velikoj meri doprinela bolja informisanost građana. Osnovna ideja prilikom uvođenja mera za unapređenje sela bila je zaustavljanje odliva stanovništva iz sela u grad tako što bi se mladim poljoprivrednicima dala finansijska podrška neophodna za pokretanje proizvodnje. Namera je bila i da se podstakne ruralni razvoj, imajući u vidu pažnju koja mu se danas posvećuje u svim razvijenim zemljama. Pravo da konkurišu za dobijanje podsticajnih sredstava za razvoj sela dobili su poljoprivrednici - nosioci poljoprivrednih gazdinstava mlađi od 40 godina, zemljoradničke zadruge i udruženja građana, kao i jedinice lokalne samouprave ( mesne zajednice i opštine). Prošle godine 153 poljoprivrednika dobilo je više od 173 miliona dinara a novac je investiran u nabavku stoke i mehanizacije, izgradnju štala i sistema za navodnjavanje. Za izgradnju hladnjača, sistema za navodnjavanje, sređivanje atarskih puteva, promociju seoskog turizma i druge namene zadrugama i udruženjima građana odobreno je blizu 70 miliona dinara, dok je 17 mesnih zajednica i opština dobilo oko 58 miliona dinara. Ove godine podsticajna sredstva dobila je i opština Smederevo. Prema rečima Jasne Avramović, predsednika opštine, sa Ministarstvom poljoprivrede potpisan je ugovor za izgradnju kanalizacije u selima Kulič i Šalinac. - Dobili smo deset miliona dinara, što predstavlja 50 odsto ukupne vrednosti investicije u prvoj fazi. Na važnost ove investicije ukazuje i činjenica da se u Šalincu nalazi fabrika za preradu vode. Dakle, ne samo što će ova sela kao prva u opštini Smederevo dobiti kanalizacionu mrežu, već će izgradnjom kanalizacije biti zaštićeno izvorište vode od velikog značaja za čitavu opštinu - naglašava Avramović. Č. Popović bojan DIMITRIJEVIĆ: Inflacija neće probiti projektovani okvir Beograd - Bojan Dimitrijević, ministar trgovine, turizma i usluga, izjavio je juče na konferenciji za novinare da projektovani okvir inflacije od 9,1 odsto neće biti probijen ukoliko mesečna inflacija do kraja godine ne premaši 0,4 odsto. On je naglasio da su cene počele da se smiruju i da je zabeležen opadajući trend, kao i da preduzeća koja su u nadležnosti Vlade nenajavljuju poskupljenja. Dimitrijević je podsetio da je poskupljenje struje u julu za oko devet odsto već ukalkulisano u projekciju inflacije, tako da se neće odraziti na njen rast. - U prva tri meseca ove godine prihodi od turizma porasli su za 45 odsto u odnosu na isti period lane i dostigli 55 miliona dolara. Očekujem da ove godine prihodi od turizma dostignu 350 miliona dolara jer nam predstoje brojne sportske manifestacije i kongresi - kaže Dimitrijević i najavljuje da će se poslanici u Skupštini Srbije izjašnjavati o Zakonu o turizmu 23. maja. U toku konferencije ministru Dimitrijeviću stigla je poruka na ceduljici od predsednika Skupštine Srbije Predraga Markovića, da će Zakon o zaštiti konkurencije ipak ostati u proceduri, iako je najavljano njegovo povlačenje zbog rasprave o poverenju Vladi. - Usvajanje Zakona o zaštiti konkurencije je veoma bitno jer bez njega ne možemo pristupiti procesu pridruživanja Evropskoj uniji. Osim toga, u proceduri se nalazi i Zakon o trgovini, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja leta - rekao je Dimitrijević. Komentarišući kretanje kupovne moći stanovništva, ministar je naglasio da je prosečna plata u martu (15.863 dinara) pokrivala minimalnu ali ne i prosečnu potrošačku korpu, za koju je bilo potrebno izdvojiti 1,4 prosečne plate. On podseća da su najviše poskupeli hrana i piće, ali i zelena pijaca. Dimitrijević je podsetio da su hoteli u Beogradu puni gostiju koji će prisustvovati Skupštini EBRD. On je naglasio da bi u ovoj godini trebalo da dobije na ubrzanju privatizacija hotela, kao i da je u saradnji sa Agencijom sa privatizaciju napravljena strategija privatizacije. - Očekujemo od Ministarstva finansija odgovor na naš zahtev da turističke agencije koje dovode strane turiste u Srbiju dobiju status izvoznika i budu oslobođene poreza na dodatu vrednost - kaže Dimitrijević. S. Č. Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije Bolesna privreda mora da popije gorku pilulu Vlada nikada nije bila jedinstvenija ni jača: Mlađan Dinkić Bez obzira na to kakve su njene političke pozicije, Vlada je jača nego ikada i jedinstvena u rešenosti da sprovede brze reforme u svim sektorima. Ekonomski deo Vlade je sada sinhronizovan na kraju će se pokazati nešto u šta je bilo teško poverovati da je ovaj ekonomski tim bolji od prethodnog, jer osim što imamo odlične pojedince, kao tim delujemo hrabrije i odlučnije, kaže u intervjuu Danasu Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije. Kada je došlo do tog preokreta, jer samo do pre nekoliko meseci neki ministri su nezadovoljnim građanima obećavali upravo ono što ste Vi tvrdili da nećete učiniti? Sporazum o pridruživanju EU do proleća Parlament će morati da radi ceo juni kako bismo se pripremili da krajem septembra otpočnemo pregovore o sklapanju sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU. Oni će po našoj proceni kratko trajati i možemo ih okončati za šest nedelja ako budemo efikasni, tako da bismo najkasnije na proleće dobili ugovor o stabilizaciji i pridruživanju EU. -Mnogi ljudi došli su u Vladu sa jednom vrstom mišljenja, ali su posle suočavanja sa konkretnim problemima, a posebno nakon susreta i razgovora sa predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija promenili stavove. Tako se recimo, uprkos dilemi da li treba krenuti sa privatizacijom javnih preduzeća, sada je prevladao stav da se mora hrabrije ući u taj proces. Jedan od prelomnih trenutaka je svakako bio štrajk u Jatu. Zbog toga što nismo promenili mišljenje, mada su pritisci bili ogromni, proces restrukturiranja se sada odvija baš onako kako smo zamislili. Bili smo jedinstveni i kada je trebalo odgovoriti na neopravdane zahteve sindikata Rafinerije u Pančevu. Pozitivna studija izvodljivosti, zatim produženje aranžmana sa MMF i nagoveštaj pozitivne pete revizije tog aranžmana kao i najavljeni dolazak oko 2.500 bankara, državnika i poslovnih ljudi koji će prisustvovati skupštini Evropske banke za obnovu i razvoj, daju nam podstrek za ono što radimo i sada sam siguran da smo na puta sa kojeg nema odustajanja. Trenutno uživamo mnogo bolji rejting u svetu nego kod kuće, kao što je uostalom to imala i prethodna i sve druge tranzicione vlade. Suficit u budžetu 3,2 milijarde dinara Očekujem da ćemo u ovoj godini uspostaviti potpunu makroekonomsku stabilnost, što znači da će inflacija imati drastično opadajući trend u nastupajućim mesecima zahvaljujući još čvršćoj monetarnoj i fiskalnoj politici. Imaćemo suficit u budžetu od 3,2 milijarde dinara, a spoljnotrgovinski deficit će biti značajno manji nego lane, najmanje za 600 miliona dolara. Biće manji i deficit tekućeg bilansa koji ne bi trebalo da premaši 11 odsto BDP, a lane je bio 13,7 odsto. Ostaje plan da društveni proizvod raste između 4,5 i pet odsto uz rast izvoza od najmanje 25 odsto i rast uvoza od devet odsto. Naši ključni ciljevi su zaustavljanje trenda rasta inflacije, koji se osećao do februara, u nameri da je do 2008. godine svedemo na 4,5 odsto godišnje, kao i smanjenje spoljnotrgovinskog deficita. Ubeđen sam da ćemo u tome uspeti - tvrdi Dinkić. Rejting u svetu sigurno ćete pokvariti ako ne budete uspeli da završite sve preuzete obaveze prema MMF, a sami ste priznali da su vašingtonski pregovori za Vas bili najteži u karijeri. -Vašingtonski pregovori sa MMF su za mene zaista bili najteži u karijeri, jer sam bio u šoku kada sam shvatio da bi ove godine trebalo da ostvarimo suficit u budžetu, a lično sam smatrao da je dovoljno da imamo minimalan budžetski deficit. Kako je međutim, vreme prolazilo i sam sam došao do zaključka da je suficit u ovom trenutku nužan. Zato su beogradski razgovori brzo završeni, iako je prihvaćeni plan veoma ambiciozan, jer predviđa ubrzanje privatizacije i to ne samo društvenih, nego i javnih preduzeća. Nas zapravo sada čeka da za godinu dana uradimo ono što je trebalo raditi 2,5 godine ali sam siguran da ćemo uspešno realizovati prihvaćene obaveze. Proces restrukturiranja javnih preduzeća na koji ste se obavezali podrazumeva dosta lomova. Znači li to da ste pre dogovora sa MMF već postigli dogovor sa sindikatima? -Mi samo ubrzavamo program koji smo već predstavili u dijalogu sa sindikatima kroz Socijalno ekonomski savet. I u Kragujevcu smo ovih dana jasno rekli radnicima koji je to put kojim mora da ide Srbije. Ponovili smo im da ne mogu da stalno računaju na subvencije, da je mnogo pametnije uložiti te pare u izgradnju novih fabrika. Naravno, iz budžeta ćemo nastaviti da dajemo subvencije, ali u smanjenom obimu sve dotle dok te nove fabrike ne budu otvorene. Nemamo nameru bilo koga da lažemo. Sigurni smo da će Srbija ubrzano da se razvija u narednim godinama, ali preduslov za to je da bolesni deo naše privrede popije gorku pilulu, a to znači da se suoči s istinom i da se spasi ono što se može spasti. Dokle se stiglo sa nužnom reformom državne uprave i javnih službi? -Ključne izazove uspešno smo savladali, pošto je iz javnih preduzeća dobrovoljno, uz stimulativne otpremnine, već otišlo oko 10.000 ljudi, a još 10.000 zaposlenih izdvojeno je u posebna preduzeća koja će biti privatizovana. Dakle, mi smo javna preduzeća rasteretili za višak od 20.000 ljudi bez bilo kakvih socijalnih protesta. Za ovu godinu to je dovoljno. Osim toga, proces restrukturiranja radne snage u društvenim preduzećima gotovo je okončan. Preostali su državna uprava i javne službe.U toku je i smanjivanje broja zaposlenih u civilnom sektoru vojske, a u završnoj fazi su pripreme za smanjivanje državne administracije. Do prvog jula bi i taj proces trebalo da bude okončan i nadam se da ćemo, iduće godine konačno imati modernu i efikasnu državnu administraciju n Da li će se pre letnje pauze pred poslanicima republičkog parlamenta naći i rebalans budžeta i kako će on izgledati? Predlog rebalnasa budžeta trebalo bi da usledi odmah nakon usvajanja paketa ekonomskih zakona, dakle pre letnje pauze. Predložićemo smanjenje tekućih rashoda za oko 10 milijardi dinara i povećanje prihoda za 37 milijardi dinara, tako da suficit budžeta bude 3,2 milijarde dinara. Ostvarićemo sigurno veće prihode od rashoda a računamo i na veće privatizacione prihode od planiranih, procenjujem najmanje 25 milijardi dinara, pa ćemo moći deo tih sredstava da usmerimo na vraćanje nekih dugova, recimo putarima, a deo ćemo svakako uštedeti. Hitno treba ratifikovati i Sporazum o tekstilu sa EU koji takođe čeka u skupštinskoj proceduri. U svakom slučaju, penzioneri nemaju razloga za brigu, mada ove godine moramo da krenemo i u reformu penzionog sistema kako bi on bio dugoročno održiv i stabilan. Prihvatate li ocenu nekih uglednih ekonomista da je u Srbiji pravilo da se može uraditi samo ono što se mora i kada se mora? -Možda to važi za neke, za mene ne. Ja se ne uklapam u taj kliše i ponekad nekima i dosađujem svojim inicijativama. Smatram da se ljudi pamte po tragovima koje u svom radu iza sebe ostavljaju. Ono što je iza mene ostalo posle obavljanja funkcije guvernera NBS jesu konvertibilan dinar, potpuno reformisan bankarski sistem, uvođenje dinakard, prevođenje platnog prometa u banke, a sada kao ministra finansija - uvođenje PDV. To su sve krupni potezi na koje sam ponosan, a urađeni su tako kako nisu ni u jednoj zemlji istočne Evrope - ističe Dinkić. Tanja Stanković Uoči novog tendera EPS predstavnici Udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije najavljuju Zajedničkom ponudom protiv strane konkurencije Beograd - Na tenderu Elektroprivrede Srbije za nabavku 200 hiljada brojila koji će kreditirati Evropska banka za obnovu i razvoj učestvovaćemo sa zajedničkom ponudom kako bismo tako ujedinjeni mogli da konkurišemo ponudama stranih proizvođača - poručili su sa jučerašnje konferencije za novinare predstavnici Udruženja proizvođača opreme za merenje električne energije. Prema rečima Dragana Vasiljevića, direktora firme Enel, članice Udruženja su iznenađene što je poništen prethodni tender EPS za nabavku 20.000 brojila imajući u vidu da je bilo znatno manje propusta nego na prethodnim. Uz konstataciju da je na poništenom tenderu potvrđena samo jedna kvalifikacija, zajednička ponuda dve članice Udruženja - Siti i Enel, Vasiljević je ipak istakao da su neke članice Udruženja neopravdano diskvalifikovane što predstavlja svojevrsnu diskriminaciju domaćih proizvođača. On je kritikovao odluku EPS da obezbedi kredit za kupovinu brojila, pošto se krediti uzimaju za realizaciju krupnijih investicija, a brojila se postepeno nabavljaju i ugrađuju. Komentarišući ocene da EPS diskriminiše domaće proizvođače Momčilo Cebalović, direktor Sektora za odnose sa javnošću ove kompanije istakao je da nije tačno da se domaći proizvođači diskriminišu jer se u tom slučaju ne bi desilo da među kvalifikovanim proizvođačima na poništenom tenderu budu i dva domaća pored dva inostrana. On je dodao da nadležne u EPS raduje što se uoči "sudara" sa međunarodnom konkurencijom na novom tenderu, domaći proizvođači udružuju i da će ovog puta uraditi ono što nisu uradili u proteklih petnaest godina. G. V. Austrijski Mobilkom želi većinsko vlasništvo u Mobtelu Ili 51 ili 100 odsto udela u Mobtelu Beč - Austrijski operater mobilne telefonije Mobilkom, koji je deo grupacije Telekom Austrija (TA), zainteresovan je da postane većinski ili jedini vlasnik srpskog operatera mobilne telefonije Mobtel. Neimenovani izvor iz Telekoma Austrije rekao je austrijskoj novinskoj agenciji APA da ta kompanija želi "ili 51 odsto ili 100 odsto" udela u Mobtelu, a da im nešto ispod ili između tih procenata nije zanimljivo. Trenutno je još nejasno ko poseduje većinu u Mobtelu, srpska država ili konzorcijum austrijskih biznismena koje predvodi Martin Šlaf, ukazuje APA i dodaje da se čeka odluka Međunarodne arbitraže u Cirihu pred kojom se vodi spor osnivača Mobtela oko udela vlasništa. Prema osnivačkom ugovoru, Republika Srbija je preko javnog preduzeća PTT vlasnik 49 odsto kapitala Mobtela, a kompanija BK trejd iz Moskve koju je prošle sedmice kupio austrijski konzorcijum poseduje 51 odsto. Komisija Vlade Srbije je utvrdila da je državni deo vlasništva u Mobtelu najmanje 58 odsto. U Telekomu Austrije očekuju da će se problem oko konačne vlasničke strukture rešiti narednh meseci. "Ako arbitraža bude potvrdila da austrijski investitori poseduju 51 odsto Mobtela, Telekom Austrije će morati od njih da kupi najmanje dva odsto akcija da bi postao većinski vlasnik kompanije", naveli su u toj kompaniji. Telekom Austrije bi najradije da otkupi 100 odsto srpskog operatera, iako se udruživanje sa investitorima oko Šlafa ne isključuje kao mogućnost, prenosi APA. Beta Erste banka dala najbolju ponudu za Novosadsku, a Nova ljubljanska banka za Continental banku DINKIĆ: Rekordna cena za kapital jedne od banaka Beograd - Erste banka dala je najbolju punudu za kupovinu 83,28 odsto akcijskog kapitala Novosadske banke, dok je Nova ljubljanska banka ponudila najveći iznos za 98,97 odsto akcijskog kapitala Continental banke. Ovo je na konferenciji za štampu u Vladi Srbije saopštio ministar finanisija Mlađan Dinkić, naglašavajući da jedna od ove dve ponude predstavlja rekord kada je reč o ponuđenoj ceni u odnosu na vrednost kapitala banke. On je, međutim, podsetio da time postupak privatizacije ove dve banke nije okončan. Konfernecija EBRD - međunarodni događaj godine Predstojeća konferencija EBRD, koja je bez ikakve sumnje međunarodni događaj godine, šansa je da Srbija pokaže svoje pravo lice pred više od 3.000 gostiju iz celog sveta - rekao je Dinkić, inače domaćin ovog skupa. On je napomenuo da će tokom predstojećeg vikenda u Beogradu boraviti 59 zvaničnih državnih delegacija, na čijem čelu će se nalaziti premijeri, ministri inostranih poslova, ministri finansija ili guverneri centralnih banaka. Predviđeno je i održavanje poslovnog foruma, okruglog stola premijera regiona, pojedinačno predstavljanje 27 zemalja među kojima i Srbije i Crne Gore. Skup otvaraju premijeri Srbije i Crne Gore Vojsilav Koštunica i Milo Đukanović, a na posebnom investicionom formu Srbije i Crne Gore, pet ministara predstaviće stranim investitorima potencijale naše zemlje. - Direktni pregovori oko zaključenja kupoprodajnog ugovora biće nastavljeni 25. maja u slučaju Continental banke, a 30. maja kada je reč o Novosadskoj banci i trajaće najduže 45 dana, rekao je Dinkić, koji nije bio spreman da saopšti ponuđene cene, ali je istako da je Vlada izuzetno zadovoljna ponudama. U takmičenju za Novosadsku banku učestvovali su još Unikredit banka i EFG koja je bila takmac i za Continental banku. Andreas Trajhl: Novosadska banka će postati lider Beograd - Erste banka ponudila je nešto više od 5,7 milijardi dinara ili 73,1 milion evra za 83,28 odsto akcija Novosadske banke, što je 3,3 puta veća vrednost od one utvrđene IFRS standardima (međunarodni standardi finansijskog izveštavanja). - Srbija, sa jasnom orijentacijom ka ekonomskom, društvenom i zakonodavnom razvoju, predstavlja važnu prekretnicu u našoj generalnoj strategiji rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Uz podršku Erste banke, Novosadska banka će se naći u poziciji da postane jedan od lidera u pružanju finansijskih usluga populaciji od 7,5 miliona stanovnika, kao i privrednom i javnom sektoru - rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste banke. Prema Dinkićevim rečima, sve je spremno da 31. maja otpočne isplata ovogodišnje rate stare devizne štednje. Za razliku od proteklih godina sada će prvi put biti isplaćivani ne fiksni iznosi, već 5,4 odsto preostalog duga, pri čemu će minimalna isplata biti 500 evra. - Svi oni kojima država duguje do 9.216 evra ove godine moći će da računaju na isplatu 500 evra. Za dug od 10.000 evra biće isplaćivano 543 evra, za dug od 100.000 evra 5.425 evra, a na dug od milion evra 54.251 evra. Praktično, od 4,2 milijarde evra koliki je bio dug po osnovu stare devizne štednje do 14. maja u obveznice je konvertovano 3,2 milijarde evra, a do sada je isplaćeno oko 720 miliona evra. Od toga štedišama državnih banaka oko 600 miliona evra. Sa prošlom godinom je praktično završena isplata sitnih štediša, a nadalje će se dug vraćati prema utvrđenim koeficijentima s tim što će oni sve do 2016. godine biti iz godine u godinu veći - rekao je Dinkić ističući da je u ovogodišnjim budžetom za isplatu stare devizne štednje predviđeno 255 miliona evra. Komentarišući rezultate konkursa Vlade Srbije za mikrokredite za samozapošljavanje, Dinkić je to ocenio kao izuzetno uspešan potez, jer se do sada prijavilo više od 1.000 lica zainteresovanih za ovu vrstu kredita uz obećanje da će otvoriti 2.200 novih radnih mesta. Konkurs se završava u petak, a kako poslednjih dana stiže dnevno po stotinak zahteva, računa se da će ovaj broj biti još veći. U budžetu je za ovu namenu bilo planirano oko 600 miliona dinara ali već do sada pristigli zahtevi za 324 miliona dinara premašuju tu cifru. Konfernecija EBRD - međunarodni događaj godine Predstojeća konferencija EBRD, koja je bez ikakve sumnje međunarodni događaj godine, šansa je da Srbija pokaže svoje pravo lice pred više od 3.000 gostiju iz celog sveta - rekao je Dinkić, inače domaćin ovog skupa. On je napomenuo da će tokom predstojećeg vikenda u Beogradu boraviti 59 zvaničnih državnih delegacija, na čijem čelu će se nalaziti premijeri, ministri inostranih poslova, ministri finansija ili guverneri centralnih banaka. Predviđeno je i održavanje poslovnog foruma, okruglog stola premijera regiona, pojedinačno predstavljanje 27 zemalja među kojima i Srbije i Crne Gore. Skup otvaraju premijeri Srbije i Crne Gore Vojsilav Koštunica i Milo Đukanović, a na posebnom investicionom formu Srbije i Crne Gore, pet ministara predstaviće stranim investitorima potencijale naše zemlje. Andreas Trajhl: Novosadska banka će postati lider Beograd - Erste banka ponudila je nešto više od 5,7 milijardi dinara ili 73,1 milion evra za 83,28 odsto akcija Novosadske banke, što je 3,3 puta veća vrednost od one utvrđene IFRS standardima (međunarodni standardi finansijskog izveštavanja). - Srbija, sa jasnom orijentacijom ka ekonomskom, društvenom i zakonodavnom razvoju, predstavlja važnu prekretnicu u našoj generalnoj strategiji rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Uz podršku Erste banke, Novosadska banka će se naći u poziciji da postane jedan od lidera u pružanju finansijskih usluga populaciji od 7,5 miliona stanovnika, kao i privrednom i javnom sektoru - rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste banke. Izvor: Danas. Ministar Dinkić najavio početak isplate nove rate stare štednje Štedišama najmanje po 500 evra Ministar finansija Mlađan Dinkić rekao je na jučerašnjoj konferenciji za novinare da je država spremna za isplatu ovogodišnje rate stare devizne štednje, koja ukupno iznosi 255 miliona evra. Isplate starim štedišama počinju 31. maja, i ove godine, po prvi put, neće biti isplaćivan fiksni iznos rate, već 5,4 odsto od ostatka duga, rekao je Dinkić. On je objasnio da će svim štedišama, bez obzira na visinu uloga, biti isplaćeno minimalnih 500 evra, a da maksimalni iznos nije limitiran. - To znači da štediša visinu uloga treba da pomnoži sa koeficijentom 5,43 i tako dobija ovogodišnju ratu. Dakle, ako je pojedincu ostalo 10.000 evra, sada će mu biti isplaćeno 543 evra. Oni kojima je, recimo, ostalo 600 evra, ove godine će biti isplaćeno 500 evra - objasnio je on i dodao da će se od sada svake godine povećavati koeficijent isplate. Govoreći o privatizaciji Novosadske i Kontinental banke, Dinkić je rekao da je, na juče okončanom tenderu, Tenderska komisija ocenila da su najbolje ponude dale austrijska Erste banka, odnosno slovenačka Nova ljubljanska banka. Za 83,28 kapitala Novosadske banke najviše je ponudila Erste banaka, dok je drugorangirana bila italijanska Unikredito banka. Za 98,97 odsto akcijskog kapitala Kontinental banke ocenjeno da je najviše ponudila Nova ljubljanska banka, a drugorangirana je EFG Jurobanka, naveo je Dinkić. - Za jednu od te dve ponude postignut je apsolutni rekord u ceni u odnosu na procenjen kapital. Ne mogu da kažem koja je postignuta cena, ali podsećam da je do sada najbolji odnos kapital-cena bio jedan na prema tri u privatizaciji Delta banke. Sa prvorangiranim bankama počinjemo zaključne pregovore 25, odnosno 30. maja. U roku od 45 dana, saopštićemo rezultate, ali ističem da cene ostaju kakve su i ponuđene - rekao je ministar. Dinkić je još rekao da će godišnja skupština Evropske banke za obnovu u razvoj za Srbiju biti događaj bez presedana i šansa za promenu imidža u svetu. "Očekujemo 3.000 gostiju i 59 državnih delegacija. Biće to najveći skup od godišnje skupštine Svetske banke, koja je održana sedamdesetih godina. Vlada Srbije i rukovodstvo Beograda su svesni da je ovo šansa za promenu imidža i privlačenje stranih investitora. Troškovi organizacije ovog skupa iznose 300 miliona dinara, od čega je 172 miliona izdvojeno iz budžeta dok ostatak obezbeđuje grad Beograd. Od svih događaja u okviru Skupštine, izdvajam Okrugli sto premijera svih zemalja jugoistočne Evrope -rekao je on i dodao da je Vlada uvidela, pripremajući događaj, da je hitno potrebna privatizacija hotela. Zato će Vlada Srbije objaviti tendere za prodaju hotela "Jugoslavija" i "Slavija", dok će hotel "Metropol" biti dokapitalizovan. Za Novosadsku banku nude 73,1 milion evra Agencija za osiguranje depozita, sanaciju stečaj i likvidaciju banaka je juče je odlučila da je Erste banka prvorangirani ponuđač na tenderu za privatizaciju Novosadske banke. Erste banka je ponudila 5,786 milijardi dinara ili 73,167 miliona evra za 83,28 odsto akcija banke što odgovara 3,3 puta većoj vrednosti u odnosu na onu koja je za Novosadsku banku 31.12.2004. godine utvrđena, saopštila je Erste banka. "Srbija, sa jasnom orijentacijom ka ekonomskom razvoju, predstavlja važnu prekretnicu u našoj generalnoj strategiji rasta u Centralnoj i Istočnoj Evropi", rekao je Andreas Trajhl, generalni direktor Erste banke. Ukupna aktiva Novosadske banke u decembru prošle godine iznosila je iznosila 132,3 miliona evra. Izvor: Glas javnosti.

"Mali" akcionari Emitenti Posrednici Investitori