 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Kakva sudbina čeka akcionare Štarka:
U igri i tender i preuzimanje
Iako su akcionari Štarka već pokušavali da svoje akcije iznesu na berzu, kao i u većini preduzeća u tome ih je sprečavao menadžment, koji je izbegavao da potpiše prospekt. Najnovijim izmenama Zakona o privatizaciji, dovoljno je 10 odsto akcionara pa da se inicijativa za iznošenje akcija na berzu pokrene. Da se situacija sa akcijama Štarka kreće u dobrom smeru govori i podatak da je u Komisiji za hartije od vrednosti prošle nedelje, pristigla ponuda od Grand kafe za preuzimanjem 100 odsto akcija Štarka. Grand kafa je, kako nezvanično saznajemo, ponudila 900 dinara po akciji. U igri je oko 3.200.000 akcija za čiji je otkup ponuđena cena od 36 miliona evra. Komisija za HOV bi o ovoj ponudi trebalo da se izjasni u narednih 30 dana. Nakon ovih "uzburkali su se i duhovi u državi", koja u Štarku ima paket od 40 odsto akcija. Kao i ranije, u slučaju Knjaza, stav države je da bi najbolje bilo udružiti se sa akcionarima, formirati većinski paket i na taj način postići višu cenu za pojedinačnu akciju. Direktor Štarka Danilo Ivanović u izjavi za Danas nije hteo da precizira za koju će se opciju - preuzimanje ili tender - menadžment opredeliti. Ovo utloliko pre što ponuda Granda još nije ozvaničena od strane Komisije za hartije od vrednosti. U ovom trenutku izvesno je da je menadžment otvoren za dogovor sa državom kako bi se pronašlo rešenje koje bi odgovaralo svim stranama. - Prema našim saznanjima Grand je spreman da otkupi ceo paket akcija po ceni od 900 dinara po akciji. Da li će proces preuzimanja krenuti, teško je to u ovom trenutku reći. Mi još uvek pregovaramo sa velikim strateškim parnterima i dogovor je da ne iznosimo u javnost njihova imena, ali mogu reći da su oni 20. maja dolazili sa jednom preliminarnom ponudom i saopštili da će u roku od dve nedelje izaći sa obavezujućom ponudom - kaže Ivanović. Prema ranijim saznanjima za Štark su bile zainteresovane velike konditorske firme poput Nestle, ali i investicioni fond Salford koji je preko preduzeća Bambi već uspostavio neku vrstu poslovne saradnje sa Štarkom. Činjenica je, međutim, da se malim akcionarima veoma žuri. Prema rečima predsednika Kluba malih akcionara Štarka Milanke Stanimirović, akcionari neće dozvoliti da državi i menadžmentu da ih spreče da upravljaju svojim akcijama. - Ako krene proces preuzimanja, sigurno je da se neće zaustaviti na jednom ponuđaču. Za sada ne želim da komentarišem početnu cenu, jedino mogu da kažem da smo se veoma obradovali kada smo čuli za tu ponudu. Očekujemo, da će to biti početak jedne tržišne utakmice. Akcionari se nadaju da će sa državom postići saglasnost - rekla je Stanimirović i dodala da akcionari nemaju ništa protiv opredeljenja države da prodaje svoje akcije putem tendera, ali da ne žele da se i dalje zloupotrebljava njihovo stprljenje. Branko Pavlović, zastupnik Udruženja radnika i malih akcionara u kome se i nalazi preduzeće Štark izjavio je za Danas da on iako još uvek nije zvanični zastupnik Štarka o "ovom slučaju" može da kaže da je tražio od države (Ministarstva privrede) da se izjasni o svojoj strategiji kada je Štark u pitanju. -Od Ministarstva privrede sam dobio dopis da su oni veoma zainteresovani za prodaju većinskog dela paketa Štarka. U dopisu koji sam dobio traži se od malih akcionara da se ukoliko su zainteresovani za tu mogućnost obrate Agenciji za privatizaciju i Akcijskom fondu - kaže Pavlović. Izvor: Danas.
POSLE SEDAM GODINA DRŽAVA VRAĆA DUG ZA AUTOPUT FEKETIĆ – SUBOTICA:
„Vojvodinaputu” 13 miliona evra u dve rate
Direktor Republičke direkcije za puteve Branko Jocić i direktor “Vojvodinaputa” Marko Cigić potpisali su juče sporazum o načinu i uslovima namirenja zaostalih obaveza Republičke direkcije prema ovom vojvođanskom putarskom preduzeću. Iznos od oko 7,4 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti biće naplativ za deset dana a od oko 6 miliona evra za 90 dana. Menice s ovim rokovima dospeća, koje je potpisao ministar finansija Mlađan Dinkić, juče su uručene direktoru “Vojvodinaputa”, koje je, zajedno s “Mostogradnjom” i drugim graditeljima i dobavljačima, čekalo na ovaj dan sedam godina. - Zadovoljan sam što je konačno pobedila pravda - izjavio je na konferenciji za štampu Marko Cigić. - Graditelji koji su 1997. godine izgradili jedini kapitalni objekat u zemlji, poluautoput Feketić - Subotica, bili su zakinuti čak za trećinu cene. Nakon što je nedavno Viši trgovinski sud doneo pravosnažnu presudu, Vlada je zahtevala da se odloži izvršenje, što smo prihvatili. U međuvremenu postignut je sporazum kojim je “Vojvodinaput” smanjila potraživanje po osnovu zateznih kamata za više od 10 miliona evra. Tim činom želeli smo da pokažemo razumevanje prema državi i svim korisnicima budžeta, posebno za socijalni program. Cigić je rekao da je 10 miliona evra vrednost leve trake autoputa Novi Sad - Beška, ali kompromis je bio neophodan, tako da je i Vlada odustala od zahteva za zaštitu zakonitosti i ustavnosti sudske odluke. On je istakao da su zbog duga “Vojvodinaput” i “Mostogradnja”, kojoj pripada nešto više od 11 procenata duga, imale ogroman pad standarda zaposlenih i obnavljanja opreme, tako da je oko 3.500 radnika juče dobilo nagradu za strpljenje. - Još prošle godine bili smo odlučni da okončamo ovaj spor, kada smo u Skupštini Vojvodine potpisali sporazum - rekao je direktor Direkcije Branko Jocić. - Iako je i tada postojala sumnja da li će doći do rešenja, i Vlada i ministar za kapitalne investicije sugerisali su da se mora staviti tačka na ono što je bilo pre. Tako će vojvođanska preduzeća dobiti bar deo kolača koji im pripada, što će biti investicioni impuls za putnu infrastrukturu. Jocić je rekao da je Direkciji ostalo još nekoliko sporova, nakon čega će se podvući crta, kako senka prošlosti ne bi ugrožavala poslove. Na naše pitanje kada će se vratiti lanjski dug putarima, što je bliska prošlost, Jocić je obećao da će se izmiriti do avgusta. Počeće se s izmirenjem svih poreza u ukupnoj vrednosti od oko 800 miliona dinara, a pojedinačni ugovori počeće se izmirivati od druge polovine jula. Na naše pitanje kada će početi radovi na saobraćajnicama, koji su zamrznuti do 1. jula, Jocić je izneo novi momenat o otpočinjanju investicione sezone na današnji dan. On je zaustavljanje investicione aktivnosti obrazložio odgađanjem povećanja putarine, jer je MMF povećanje cena ocenio kao inflatorni faktor. Nove veće cene putarine za domaća i strana vozila trebalo bi da se primene od 1. jula. „Koncesija korisna za Pokrajinu” Odgovarajući na naše pitanje o spornoj koncesiji za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa Horgoš - Požega, Branko Jocić je rekao da će i APV imati koristi od ove koncesije, jer će, shodno članu 28 zakona, 30 odsto od koncesione naknade biti usmereno u infrastrukturu Pokrajine. Krajem septembra i početkom oktobra u planu su pregovori s budućim koncesionarom. Izvor: Dnevnik.
Mere NBS protiv inflacije
Narodna banka Srbije najavila je da će preduzeti sve mere potrebne za obuzdavanje inflacije čak i ako bude prinuđena da povuče dodatne nepopularne poteze. Inflacija u maju od 1,1 odsto pokazala da nije nastavljen trend smanjivanja iz prethodna dva meseca.Da bi se postiglo minimalno odstupanje od planirane jednocifrene inflacije, koja je već sada dostigla 7,1 odsto, preduslov je da svi akteri ekonomske politike učestvuju u obuzdavanju inflatornih očekivanja. Centralna banka upozorava da trend rasta zaduživanja u inostranstvu kako banaka, tako i privredne, omogućava kreditiranje prekomerne tražnje koja hrani inflaciju i da će to primorati NBS da, ako podizanje devizne obavezne rezerve uskoro ne pokaže rezultate, da preduzme dodatne mere. Izvor: Blic.
Narodna banka Srbije upozorava na neplanirani rast inflacije:
Banke i privreda se prekomerno zadužuju
Inflacija u maju od 1,1 odsto pokazala je da nije nastavljen trend njenog smanjivanja iz prethodna dva meseca i da ona za prvih pet meseci iznosi ukupno 7,1 odsto. Imajući u vidu i predstojeće planirane korekcije cena plan jednocifrene inflacije za ovu godinu očito je prenapregnut i neophodno je da se preduzmu sve potrebne mere da odstupanje od projektovane godišnje inflacije bude minimalno - navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije. Narodna banka je već preduzela mere iz oblasti monetarne politike, koje su u značajnoj meri, kroz sterilisanje novca, doprinele određenom ograničenju domaće tražnje, smanjenju spoljnotrgovinskog deficita i usporavanju inflacije. Monetarni odbor će posebno sagledati posledice povećanog zaduživanja banaka u inostranstvu, koje je u prva četiri meseca dostiglo 390 miliona dolara, od čega je čak 90 odsto tog iznosa realizovano u aprilu. To omogućava kreditiranje prekomerne tražnje koja hrani inflaciju. Pri tom pozitivno je to što su banke u izvesnoj meri preusmerile svoju kreditnu aktivnost od stanovništva ka privredi, pa su tako, od 38,6 milijardi dinara porasta ukupnih kredita za prva četiri meseca, svega 8,1 milijarda bili potrošački krediti, a ostalo krediti odobreni privredi. Istovremeno značajno je povećana depozitna baza bankarskog sektora. Za prvih pet ovogodišnjih meseci štednja je povećana za oko 220 miliona evra, ili za 18 milijardi dinara, što je znatno više nego u istom periodu prošle godine. Ovakva situacija, pogotovo ako podizanje devizne obavezne rezerve uskoro ne pokaže željene rezultate, primoraće NBS da preduzme dodatne mere. Rastu i prihodi republičkog budžeta, kao i prihodi lokalnih samouprava, pa se imperativno nameće obaveza da se ispoštuje stroga budžetska disciplina i politika sa MMF-om dogovorenog budžetskog suficita. Centralna banka će preduzeti sve potrebne mere za obuzdavanje inflatornog pritiska, čak i ako bude prinuđena da povuče dodatne nepopularne poteze, ali upravo zbog postizanja tog cilja i svi ostali moraju da preuzmu svoj deo odgovornosti. U protivnom inflacija će se kao bumerang vratiti svima-kažu u NBS. Visoka cena potrošnje Nebojša Savić, saradnik Ekonomskog instituta predstavljajući najnoviji broj "Konjunkturnog barometra" istakao je da su mere NBS nužne iako to znači dalje ograničavanje dugoročnih kredita za privredu. - To će se negativno odraziti na rast bruto društvenog proizvoda, ali tako se plaća cena inflaciji koja je izmakla kontroli zbog prevelike potrošnje - kazao je Savić. Izvor: Glas javnosti.
|
|
|
|
|
|
|
|
