 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
PROGRAM ZA POPRAVLjANjE IMIDžA FIRME:
Proizvođači imaju šansu
Kada su se devedesetih godina na našem tržištu pojavile žvakaće gume u ambalaži na kojoj su bila utisnuta ćirilična slova, proizvod „Paraćinke” u Paraćinu, takozvana „žvazbuka” počela je naglo da osvaja domaće potrošače. Pomenuta „žvaka” sa slovima, potpomognuta zanimljivim TV reklamama, progurala je na tržište, po pravilu rezervisano za strane proizvode, žvakaću gumu „Made in” Paraćin. I danas paraćinski konditor proizvodi „žvazbuku”, ali zbog nedostatka novca za medijsku kampanju, ne samo ovog već i stotinak drugih proizvoda koliko ima u svom asortimanu, kao i problema sa naplatom isporučene robe velikim trgovinskim lancima, na koju se čeka i 90 dana, sve manje je „u modi”, kaže Radosav Urošević, direktor „Paraćinke”. I dok su klinci, žvaćući paraćinsku „žvazbuku”, učili prva slova, ovih dana, menadžment pomenute fabrike od evropskih stručnjaka u konditorskoj industriji uči kako proizvodnju, razvojne programe, ambalažu i izvoz primeriti evropskim merilima. Naime, Fabrika konditorskih proizvoda „Paraćinka” AD, u prvobitnoj selekciji 68 preduzeća jedna je od 25 izabranih firmi u kojoj će se narednih meseci primenjivati takozvani TAM program Evropske banke za obnovu i razvoj, koji finansira EU preko Agencije za rekonstrukciju. Time što je u vlasništvu akcionara 70 odsto kapitala „Paraćinke”, ova fabrika, po rečima dr Romana Pelke, koordinatora TAM programa za Srbiju, ispunjava jedan od bezuslovnih kriterijuma za firme koje konkurišu za TAM program. U obzir dolaze i firme koje se nalaze na početku privatizacionog procesa, kao i društvena preduzeća, ukoliko Agencija za privatizaciju dostavi dokaze da će se i ona u doglednom vremenu privatizovati. – U TAM program uključuju se isključivo domaća preduzeća, pri čemu se 20 odsto učešća stranog kapitala toleriše – kaže Pelka i dodaje da je jedan od kriterijuma i postojanje godišnjeg prometa od najmanje miliona evra, dok se obavezan broj zaposlenih kreće od sto do dve hiljade radnika. To što se program sprovodi u većim, a ne i firmama koje su na samom startu, Pelke objašnjava činjenicom da samo prve poseduju infrastrukturu koja omogućava da program koji se primenjuje u njima bude delotvoran. Važno je i da proizvodnja odabrane firme bude izvozno orijentisana, a ne manjeg značaja je i kooperativnost menadžmenta sa stručnjacima TAM programa. Ima primera, kaže, gde saradnja upravo zbog neispunjenja ovog poslednjeg kriterijuma nije uspela. Pelke objašnjava da za razliku od nekih očekivanja učešće u TAM programu firmi ne donosi gotov novac, niti kredite. Ali, činjenica da je preduzeće uspešno prošlo kroz TAM program, kandiduje ga kao firmu sa dobrim šansama kod evropskih partnera, kao i banaka. Slični put, podseća Pelke, prešlo je u protekloj deceniji, potpomognuto TAM programom više od 12.000 firmi u istočnoevropskim i drugim zemljama Evrope. Sada je fokus Evropske banke za razvoj na Balkanu. Istovremeno, ohrabruje domaće privrednike, jer kaže: ,,Niti su sve vaše firme, kako se misli, loše, niti su sve firme sa zapada dobre”.U zajedničkom poslu domaćeg menadžmenta i eksperata za pojedine oblasti TAM programa, smatra on, domaći proizvođači imaju šansu za plasiranje svojih proizvoda na tržištu Evrope. Sa spiska od 3.000 saradnika TAM programa u Londonu za saradnju sa „Paraćinkom” Roman Pelke je odabrao Norberta Vogta koga je, pored ostalog, preporučila i činjenica da je svojevremeno radio za čuvenog svetskog konditora „Milku”. Vogt, sabirajući utiske o našoj fabrici, kaže da je proizvodnja dobro organizovana, da je menadžment kooperativan i da će u narednom periodu zajedno sa njim raditi na popravljanju imidža firme. Ali i osvajanju stranog tržišta, za šta objektivno ima šanse. Posebno kada su u pitanju slani program, proizvodnja čipsa od kukuruza u desetak varijanti. Izvor: "Politika".
JEDNI POVEĆAVALI DRUGI SNIŽAVALI CENE NA PUMPAMA:
Gorivo skuplje prosečno 0,50 para za litar
Privatne naftne kompanije poput grčkog Helenik-Petroleuma, ruskog Lukoil-Beoetprla, Petrobart-AVIA koje su pre sedam dana povećale cene derivata u proseku za oko 3,5 dinara po litru, snizili su ih juče za tri dinara. Upravo za onoliko za koliko su usvajanjem novog Zakona o akcizama smanjena državna zahvatanja u ceni goriva. To praktično znači da je sada gorivo u maloprodaji skuplje u zavisnosti do vrste derivata od 0,10 do 0,90 dinara po litru, osim benzina od 86 oktana koji je jeftiniji za 0,60 dinara. Istovremeno litar motornog i bezolovnog motornog benzina od 95 oktana košta 66,30, supera 73,70, evro dizela 59,90 i dizela D2 55,40. Vlasnici privatnih pumpi koji su sledili NIS i nisu prošlog vikenda povećavali cene učinili su to prošle noći, poštujući maksimalno dozvoljene cene koje je odobrila vlada Srbije, a prema kojima su one u maloprodaji takođe više od 0,10 do 0,90 dinara za litar. Iako u se u NIS-u i juče dugo premišljali da li da uopšte koriguju cene naviše, saznaje se da su i oni to učinili tako da su sada cenovnici i kod privatnika i na državnim pumpama gotovo ujednačeni. Iako je sada realno očekivati da će dizela i evro dizela kojih danima nema pre biti dovoljno, jer su prometnici pored pet dinara marže dobili i povećanje cena za oko 3,5 dinara, (tri kroz akcize i u proseku za oko 0,50 na pumpama), situacija na terenu je nepromenjena. Zbog velike potražnje i neke NIS-ove pumpi bile su proteklih dana bez ovih derivata. Radomir Ristić, predsednik Skupštine „Nafte” ad, kaže da očekuje da će se situacija stabilizovati za neki dan, kada bi sve pumpe trebalo da imaju dovoljno goriva, ali i da dodatni problem pravi to što su postojeće cene pravljene po kursu dolara od 62 dinara, a on je juče bio čak 67,8 uz stalni rast cene sirove nafte koja je prešla 54 dolara za barel. Što bi, kako je naglasio, moglo da znači da će ukoliko situacija ostane takva, odnosno cene nastave da rastu gorivo za mesec dana morati da poskupi. Inače ga neće biti. Jer, se uvoznicima i prerađivačima već sada ne isplati da kupuju skuplje, a prodaju jeftinije. I u Lukoil-Beoptrolu, kako kažu, veruju da će narednih dana dizela i evro dizela biti dovoljno, tim pre što su obe rafinerije posle remonta u pogonu i rade punim kapacitetima. Međutim, ono na šta upozoravaju prometnici to je da država ubuduće mora strogo da sprovodi Uredbu o cenama derivata prema kojoj gorivo poskupljuje ili pojeftinjuje kada se ukupni troškovi cene sirove nafte i kursa dolara povećaju u proseku za 2,5 procenata. U suprotnom će nestašica i dalje biti, jer nikome se ne isplati da hronično rade sa gubicima. Primera radi za celu prošlu godinu i NIS i privatne pume radile su bez „stresa” samo tokom decembra. Sve pre toga bilo je dugo natezanje sa Ministarstvom finansija da li će i za koliko dozvoliti korekcije cena što je dovodilo do otežanog snabdevanja i tokom cele prošle godine, posebno u vreme prolećne setve i žetve što je slučaj i sada. Izvor: "Politika".
|
|
|
|
|
|
|
|
