 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Berzansko trgovanje još uvek nepoznanica za male i neupućene deoničare:
Cena akcija postepeno skače
Akcije zrenjaninskog preduzeća "Radijator" 19. jula bi trebalo da se prvi put nađu na Beogradskoj berzi. Pošto je reč o prvom trgovanju deonicama ove firme, kreće se od njihove knjigovodstvene vrednosti koja iznosi 3.610 dinara. Po oceni malih akcionara kompanije, ta cena nije njihova prava vrednost, jer je reč o veoma uspešnom preduzeću za proizvodnju radijatora i kotlova. Njihova očekivanja da mogu da se udruže sa državom, i tako postignu najbolju cenu, su se izjalovila zato što pravila berze limitiraju iznetu količinu akcija na najviše 15 odsto od ukupno emitovanih. Ovaj način prodaje paketa deonica po objedinjenoj ceni predviđen je pravilima berze samo za Akcijski fond. U "Radijatoru" država ima 50 odsto akcija, dok preostali deo poseduju mali akcionari. Ipak, do donošenja zakona o finansijskom tržištu, Akcijski fond može da prodaje velike pakete na berzi zajedno sa sitnim akcionarima, bez ikakvog ograničenja. Međutim, država, berza i akcionari oko toga često imaju sučeljene stavove. Komentarišući tvrdnje vlasnika malog broja akcija da nemaju zaštitu od veštih trgovaca na berzi, Siniša Krneta direktor poslovnih operacija Beogradske berze, naglašava da berza mora da obezbedi ravnopravne uslove za sve prodavce i kupce, kako bi zaštitila investitora. - Pravila naše berze su doneta u skladu sa onima koji važe u svetu gde su investitori najveći kupci. Njihov cilj nije kupovina velikih paketa i, na taj način, preuzimanje kontrole, već investiranje radi zarade - objašnjava Krneta. On podseća da direktor berze u pojedinim slučajevima može da odobri i prodaju paketa većeg od 15 odsto od ukupnog broja akcija. "Ako je preduzeće pred gašenjem, normalno je, ako ima kupaca, da se odobri prodaja većeg paketa, jer takva transakcija, odnosno promena vlasnika može da izvuče firmu iz teškoća. Međutim, kod prodaje akcija uspešnih firmi, kao što su "Štark" ili "Knjaz", za to nema berzanske logike, jer ionako postoji veliko interesovanje kupaca", kaže Krneta. Evropske berze, dodaje on, nemaju metod prodaje velikih paketa akcija jer u praksi to narušava sve što se prethodno ili naknadno dešava sa hartijama od vrednosti. Krneta smatra da je neopravdan strah malih akcionara da će kroz ovakva pravila trgovanja biti oštećeni jer, navodno, ne mogu da dobiju maksimalnu cenu, koja se dobija prodajom velikih paketa. - Prvom cenom se samo opipava puls tržišta, što znači da akcionar ne mora da ih proda odmah po toj knjigovodstvenoj vrednosti. Ponuda i tražnja vremenom mogu da dovedu do drastičnog skoka cene, što se pokazalo na primeru više preduzeća. Međutim, presudna je ona cena koju tražite za akciju, a koja se se nalaže brokeru. Ako firma dobro posluje, nakon određenog perioda, cena akcije će dostići realnu vrednost. Kada je tražnja veća od ponude, prilikom svake naredne aukcije na berzi, cena automatski za 20 odsto skače - objašnjava Krneta i dodaje da, u slučaju da postoji saglasnost prodavca i kupca u pogledu cene akcija, berza može u startu, na prvoj aukciji, da dozvoli "dogovornu" trgovinu. Slaba vajda od tendera Ministar privrede Predrag Bubalo i Akcijski fond se zalažu za prodaju paketa većih od 15 odsto na berzi, ali uprava berze smatra da bi to bila prodaja preduzeća, a ne akcija. Za sada ta mogućnost postoji, ali samo preko tendera, kroz udruživanje države sa malim akcionarima. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
