 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije, najavio novi set mera monetarne politike:
Pozajmice uz niže kamate
S obzirom na to da je zaključno sa oktobrom ukupna inflacija u Srbiji bila 5,6 odsto, a bazna 5,8 odsto, centralna banka odlučila je da snizi referentne kamatne stope za 0,5 procentnih poena, odnosno sa 18 na 17,5 odsto na godišnjem nivou. Analizirajući ostvarena i projektovana monetarna kretanja, a pre svega kretanja stope bazne inflacije i kursa dinara, Monetarni odbor zaključio je da su se stekli uslovi za snižavanje kamatnih stopa na novčanom tržištu. Sniženje referentne kamatne stope, koja se primenjuje za dvonedeljne repo transakcije, trebalo bi da dovede do pada i ostalih kamatnih stopa Narodne banke Srbije na novčanom tržištu, što će u narednom periodu uticati i na kretanje kamata u bankarskom sektoru - izjavio je juče, na konferenciji za novinare Radovan Jelašić, guverner Narodne banke Srbije. Izmenom Odluke o obaveznoj rezervi banaka kod NBS, stopa obavezne rezerve na dinarsku osnovicu snižena je za tri procentna poena, odnosno sa 18 na 15 odsto. Zahvaljujući toj meri, čiji je cilj dodatna afirmacija dinara i podsticanje dinarske štednje, biće oslobođena dinarska likvidnost od oko 5,2 milijarde dinara, a banke će u istoj srazmeri imati jeftinije izvore i mogućnost da ponude stimulativnije uslove za dinarske depozite. Osim toga, bankama je dozvoljeno da lakše upravljaju raspoloživim likvidnim sredstvima time što je ukinuta obaveza da dnevno stanje izdvojene obavezne rezerve ne sme biti manje od 50 odsto njenog obračunatog iznosa. On je naglasio da je u oktobru prvi put od januara 2004. godine, bazna inflacija iznosila samo 0,2 odsto, dok je ukupnj inflaciji od 5,6 odsto na godišnjem nivou, osim restriktivnih mera monetarne politike, umnogome doprineo i pad cena naftnih derivata za 23 odsto u avgustu i septembru, mada su, kako je zapazio, aktuelne maloprodajne cene derivata i dalje više za oko dva odsto u odnosu na one koje su važile na kraju prošle godine. Na osnovu dosadašnjih kretanja, NBS procenjuje da će ostvariti postavljeni cilj za ovu godinu da bazna inflacija bude između sedam i devet odsto, pri čemu će, najverovatnije, biti bliža donjoj granici, istako je Jelašić, napominjući da su sve mere centralne banke usmerene ka tome da dinar bude jedina i prava mera vrednosti u Srbiji. Objašnjavajući zbog čega referentna kamatna stopa nije još više snižena, imajući u vidu da je inflacija u proteklih šest meseci stavljena pod kontrolu i da je već danas na godišnjem nivou jednocifrena, Jelašić je naglasio da razloge treba tražiti u tome što još nije pripremljen budžet za 2007. godinu, a ovogodišnji rebalans budžeta je već ekspanzivnijeg karaktera, naročito kada je reč o porastu plata, što će imati efekte u narednim mesecima. Do drastičnijeg smirivanja referentne kamatne stope nije moglo da dođe i zbog značajne aprecijacije kursa dinara. "Projektovana fiskalna potrošnja do kraja godine neće bitnije uticati na kretanje bazne i ukupne inflacije, ali NBS će tek po usvajanju budžeta za narednu godinu moći da opredeli mere koje će, ukoliko to bude potrebno, uticati na smanjenje efekata eventualne fiskalne ekspanzije na inflaciju", naglasio je Jelašić. Izvor:"Danas".
Četvrta emisija štednih zapisa NBS:
Od 6. novembra NBS startuje sa četvrtom emisijom štednih zapisa u ukupnoj nominalnoj vrednosti od milijardu dinara. Zapisi dospevaju na naplatu 1. novembra 2007. godine, a kamatna stopa iznosi 17 odsto na godišnjem nivou. Izvor:"Danas".
"Jak" dinar podigao prosek zarada za deset odsto:
Građani bogatiji, privreda u kolapsu
Prosečna plata u Srbiji (oko 270 evra) ponovo je dostigla rekord zabeležen u drugoj polovini 1990. godine, odnosno pre uvođenja sankcija. Da li bi građani Srbije trebalo time da budu zadovoljni? Da, ako neko može da im garantuje da će se trend rasta zarada nastaviti. Ekonomisti, međutim, upozoravaju da je rast plata posledica veštačkog jačanja domaće valute a ne realnog rasta produktivnosti i "buđenja" privrede. Jačanje dinara u odnosu na evro objašnjava se kao "prateća pojava" povećanog priliva deviza kroz privatizaciju i doznake. Znači da su podaci Republičkog zavoda za statistiku koji upućuju zaključak da su plate i uvoz na nivou iz 1990. u senci onih drugih koji govore da izvoz i bruto domaći proizvod kaskaju za njima. S druge strane, može da obraduje podatak da produktivnost raste, ali radost bi bila veća kada se ne bismo suočavali sa smanjenjem broja zaposlenih nego sa realnim povećanjem proizvodnje robe i usluga. Kako god bilo, prosečna zarada je u odnosu na septembar prošle godine nominalno porasla za 21,3 odsto, a realno za 8,7 odsto. Ekonomisti upozoravaju i na sve snažniji pritisak da se zarade i dalje povećavaju (iz političkomarketinških razloga), uprkos tome što rast kupovne moći podiže stopu uvoza, jedne od najvećih boljki domaće ekonomije. Spoljnotrgovinski deficit, odnosno nedostatak robe i usluga koji bi se uspešno plasirali na inostrano tržište prati u stopu srpsku privredu više od 15 godina, na šta su u najnovijem izveštaju upozorili stručnjaci Međunarodnog monetarnog fonda. Komentarišući podatke o dostizanju prosečnih zarada iz doba pre sankcija, Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište tvrdi u izjavi za Danas da je zabluda da su plate u Srbiji u tom periodu bile visoke. "Prosečna plata u Srbiji nikada nije premašila 400 dolara, ali treba podsetiti da je za tih 400 dolara u to vreme moglo da se kupi više robe nego sada. U ovom trenutku jačanje kursa dinara za oko deset odsto, sigurno je doprinelo rastu zarada, ali građanima to ne znači mnogo jer su i cene skočile u tom procentu. Jedina korist je to što građani koji putuju u inostranstvo mogu jeftinije da prođu jer evro nabavljaju po nižoj ceni. Prema tome, ovo insistiranje na rastu zarada treba posmatrati u kontekstu predizbornih aktivnosti. Isticanje statističkih podataka koji političarima odgovaraju idu u prilog pa i pozivanje na standard tzv. "zlatnih" osamdesetih i početak devedesetih, neumoljivo ukazuje na predstojeće izbore i želju da se iz te trke izađe kao pobednik - kaže naš sagovornik. Još jedna od "veštačkih" tvorevina kreatora ekonomske politike, procenjuju ekonomisti, jeste snižavanje stope inflacije koja se veštački sputava i moraće da eksplodira. To se, pre svega, objašnjava činjenicom da država kontroliše više od 45 odsto cena proizvoda čija su poskupljenja neminovna, jer bi u suprotnom ti veliki sistemi propali, a to ne bi smeli sebi u ovoj situaciji da dozvole ni najveći demagozi. Narodna banka Srbije pokazala je, s druge strane, da "nije baš raspoložena" da u svakom trenutku interveniše na tržištu kako bi sprečila veštačko jačanje dinara, iako takva tendencija nije bila prisutna onda kada je htela da ga sačuva od pada. Zbog toga ekonomisti upozoravaju da je domaća privreda u paradoksalnoj situaciji jer su devizne rezerve premašile deset milijardi dolara, dok, kako tvrdi predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević, privreda "skapava", i izvoz je u katastrofalnom stanju. Posledica takvog stanja je da izvoznici prave gubitke, a izgubljeno nadoknađuju višim cenama na domaćem tržištu. I to je jedan od razloga zbog kojeg građani, iako primaju "vredniji" dinar, ne osećaju njegovu jačinu, jer cene i pored dve iznenađujuće deflacije rastu, umesto da padaju. Zoran Drakulić, direktor kompanije Ist point naglašava da ovakvo ekonomsko ustrojstvo posebno negativno utiče na izvozne rezultate. Iako je primetno da privrednici "teret" veštačkog osnaženja dinara prebacuju na cene na domaćem tržištu, Drakulić tvrdi da privreda radi sa gubitkom i da je najveći gubitnik u trenutnoj ekonomskoj igri. - Pišem pisma premijeru Srbije u kojima ga upozoravam da će, ukoliko se nastavi sa ovakvim vođenjem ekonomske politike, privreda i ovako krhka kolabirati. Budžet ne bi trebalo da služi za povećanje plata pre svega jer se puni od privrede. A ako se od nje uzme, onda bi njoj trebalo i vratiti - tvrdi Drakulić. Izvor:"Danas".
Za Niteks ponuđeno 2,8 miliona evra:
Na tenderu za prodaju Niške industrije tekstila Ratko Pavlović - Niteks prvorangirani ponuđač je konzorcijum u kojem su beogradske firme Irva investicije i Jabuka i Slavko Đorđević iz Vranja, saopštila je juče Agencija za privatizaciju. Ukupna vrednost ponude tog konzorcijuma je 2,8 miliona evra. Za preuzimanje 100 odsto kapitala Niteksa ponuđena je cena od 2,25 miliona evra, kao i inevsticioni program u vrednosti četiri miliona evra. Drugorangirani ponuđač je kompanija Broadhurst investment iz Nikozije, čija je ponuda vredna 2,7 miliona evra. Niteks je jedini tekstilni kombinat u Srbiji koji ima zaokružen tehnološki proces od proizvodnje prediva do gotovih odevnih proizvoda. U avgusta 2004. godine, nakon dva neuspešna tendera, započelo je restrukturiranje tog preduzeća, u kojem je zaposleno 800 radnika. Izvor:"Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
