 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Šta Srbija dobija, a šta gubi potpisivanjem sporazuma CEFTA:
Otvorena vrata novog tržišta
Premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica potpisaće danas, na samitu CEFTA u Bukureštu, sporazum o zoni slobodne trgovine koji će obuhvatiti sve zemlje zapadnog Balkana i Moldaviju i trebalo bi da zameni glomazan i neefikasan sistem koji čine tridesetak bilateralnih sporazuma o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi. Cilj proširenja CEFTE je da se taj lavirint sporazuma pojednostavi i olakša njegova primena, dok zemlje potpisnice sporazuma mogu da računaju na tržište od oko 60 miliona stanovnika. Koliko je ovaj sporazum značajan za sve zemlje zapadnog Balkana govore podaci Evropske komisije da se obim trgovine u regionu, od 2001. do 2005. godine, povećao za 33 odsto, dok je trgovinska razmena između zemalja jugoistočne Evrope i EU sa 52 milijarde evra u 2001. porasla na 79,8 milijardi evra u 2005. godini, što predstavlja skok od čak 53 odsto. Iako će premijer Srbije zajedno sa predstavnicima svih zemalja danas staviti svoj potpis na sporazum, činjenica je da još nije pronađeno rešenje za prevazilaženje problema nastalih usled zahteva Hrvatske koja traži da Srbija smanji opterećenja na uvoz cigareta, odnosno da se akcize za uvozne cigarete izjednače sa akcizama za domaće cigarete. Kako su najavili srpski zvaničnici, odlučeno je da se sporazum potpiše a da se pitanje akciza rešava u hodu i da taj problem bude rešen do sredine sledeće godine za kada je planirana ratifikacija sporazuma. Dilema da li je za Srbiju korisnije da ostane dosledna u davanju privilegija domaćim proizvođačima cigareta koje su iznuđene 2003. godine kada su na tržište ušli Filip Moris i Britiš amerikan tobako (zbog, kako je procenjeno, njihove velikodušnosti koju su pokazale kroz ogromne investicije u našu zemlju) ili da zbog CEFTE izmeni propise i postane njena članica, gotovo da i ne postoji. Analitičari procenjuju da bi odbijanje Srbije da pristupi CEFTA bio jasan signal da još nije spremna ni za regionalne, a da ne govorimo o evropskim integracijama. Oni, takođe, smatraju da bi problem koji može nastati sa proizvođačima cigareta trebalo posmatrati iz drugog ugla, odnosno perspektive činjenice da proizvodnja cigareta nije ekonomska nego politička kategorija. To praktično znači da poslovanje duvanskih kompanija u svim razvijenim zemljama u velikoj meri zavisi od političkih odnosno administrativnih odluka birokrata u pojedinim ministarstvima koje mogu da im u potpunosti izmene okruženje u kojem posluju. Na pitanje šta će se dogoditi ukoliko Srbija popusti pred zahtevima Hrvatske, odnosno, na koji način će to biti saopšteno stranim investitorima (Filip Moris i BAT) jedan državni zvaničnik rekao je u izjavi za Danas da će taj problem verovatno biti ostavljen u amanet narednoj vladi. "To znači da bi trebalo promeniti tri zakona - Zakon o duvanu, Zakon o akcizama i Zakon o carinskom postupku. Imajući u vidu da trenutno nemamo parlament, moraćemo da sačekamo da se konstituiše novi parlament koji će o tome raspravljati." Dakle, vruć krompir će se, zbog nedostatka političke odgovornosti, opet prebacivati iz ruke u ruku. Izvor:"Danas".
Nakon otvaranja finansijskih ponuda na tenderu raspisanom za privatizaciju RTB Bor:
Kuprum zadovoljan ishodom
Ponudili smo realnu cenu od 400 miliona dolara, koja je ujedno garancija da planiramo dugoročno da poslujemo na srpskom tržištu. Planirali smo i dodatne investicije u modernizaciju proizvodnje, rešavanje problema životne sredine, socijalni program i razvoj kompanije kao i cele regije - izjavio je juče Horia Simu, predsednik rumunske kompanije Kuprum, komentarišući rezultate otvaranja finansijskih ponuda na prvoj sednici tenderske komisije za privatizaciju Rudarsko topioničarskog basena Bor. Na tenderu koji je raspisan početkom septembra, javilo se pet kompanija i konzorcijuma. Na prvoj sednici tenderske komisije, najpre je iz daljeg nadmetanja zbog nepotpune dokumenatcije eliminisan američki konzorcijum Simon metaludžik, dok je kiparska filijala ruskog koncerna Bejzik element dostavila pismeno obaveštenje da nisu spremni da plate 266,7 miliona dolara koliko je određena minimalna cena na tenderu. U trci su ostale tri kompanije. Rumunski Kuprum ponudio najvišu cenu, sledi konzorcijum londonskog ORN fonda i kiparskog Ist pointa Zorana Drakulića, koji je ponudio 340 miliona za vlasništvo nad borskim gigantom dok je kiparski Amalko izrazio spremnost da plati 280 miliona dolara. Prema propozicijama tendera, presudnu ulogu u kupovini RTB Bor ima ponuđena cena. Tenderska komisija je za 24. decembar najavila drugu sednicu na kojoj će se na predlog privatizacionog konsultanta izvršiti rangiranje ponuda i odrediti sa kojim učesnikom će otpočeti pregovori o zaključivanju kupoprodajnog ugovora. Izvor:"Danas".
BAMBI I BANAT ZAJEDNO NA TRŽIŠTU:
Koncern za proizvodnju i promet konditorskih proizvoda Bambi-Banat a.d. Beograd, koji je nastao pripajanjem jedne od najstarijih fabrika čokolade i bombona - Banata iz Vršca lideru u proizvodnji konditorskih proizvoda - Bambiju iz Požarevca počinje da radi od januara 2007. godine. Odluku o spajanju doneli su akcionari obe kompanije, a ovih dana očekuje se da Komisija za hartije od vrednosti i Agencija za privredne registre i zvanično verifikuju tu statusnu promenu. Sedište nove kompanije biće u Beogradu, dok će se proizvodnja odvijati u pogonima u Požarevcu, Vršcu i Braničevu. Spajanjem dve kompanije završen je proces povezivanja, započet prošle godine, kada je Salford preuzeo vršački Banat. Planom prodaje nove Kompanije Bambi - Banat za 2007. godinu predviđeno je da se tržištu isporuči 28 hiljada tona konditorskih proizvoda i ostvari prihod od 72,5 miliona evra. Izvor:"Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
