 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Krušik ugovorio izvoz vredan 8,5 miliona dolara
Valjevski Krušik izvezao je 2005. godine pet puta više robe nego prethodne godine i ostvario izvoz vredan oko 3,7 miliona dolara, rekao je generalni direktor tog preduzeća Jovan Davidović. Na svečanosti povodom Dana fabrike, Davidović je precizirao da je Krušik do sada ugovorio izvoz u ovoj godini, vredan oko 8,5 miliona dolara i najavio da postoji mogućnost da se sklopi novi ugovor, vredan oko sedam miliona dolara. Kao najveće probleme te fabrike, direktor Krušika je naveo nedostatak kadrova i nedovoljno ulaganja u novu opremu i savremene tehnologije. Pukovnik Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore Vlado Radić izrazio je očekivanje da će Krušik opstati uprkos finansijskim teškoćama, kao i pet preostalih fabrika vojne industrije Srbije. Radić je naveo da je Vlada Srbije za ovu godinu, namenila 22 miliona evra za modernizaciju šest fabrika vojne industrije Srbije, u Valjevu, Užicu, Kragujevcu, Čačku, Lučanima i Bariču. Povratak Krušika na svetsko tržište potvrdio je i zamenik direktora Jugoimporta SDPR Miloš Bejatović, koji je najavio sklapanje novih ugovora za izvozne poslove sličnim onom iz novembra 2005. godine. Izvor: "Danas".
Aleksejev: Ruski investitori traže isti tretman
Ruske firme spremne su da investiraju u Srbiju, ali dobre namere ruskih investitora nisu uvek nailazile na dobar prijem o čemu svedoči i najnoviji primer neuspelog pokušaja bankarske grupe Konvers da kupi Kulsku banku. Narodna banka Srbije nije odobrila tu transakciju, što ukazuje na činjenicu da ruske firme nemaju isti tretman kao drugi strani investitori - izjavio je juče, u Privrednoj komori Beograda Aleksandar Nikolajevič Aleksejev, ambasador Ruske Federacije u Srbiji i Crnoj Gori. On je naglasio da su ruske kompanije zainteresovane za izgradnju skladišta gasa u Banatskom Dvoru, kao i za gasifikaciju juga Srbije. "Ruski privrednici ne traže posebne uslove i poseban tretman kad je reč o investiranju i poslovanju sa firmama iz Srbije. Dovoljno je da imaju iste uslove na tržištu kao i ostali" - naglasio je Aleksejev. Ruski ambasador podsetio je da su u toku pripreme da se Vladi Ruske Federacije uputi predlog memoranduma za rešavanje klirinškog duga SCG i Rusije, a najavljena je i ratifikacija Sporazuma o slobodnoj trgovini. Prema rečima Aleksejeva, robna razmena je prošle godine premašila 1,9 milijardi dolara i veća je za oko 30 odsto. Problem je što nije ostvaren pozitivan pomak u strukturi razmene, pa se i dalje izražava veliki deficit na strani SCG. Gordana Todić, državni sekretar u Ministarstvu trgovine, turizma i usluga, izjavila je da su pripreme za izgradnju distributivnog centra u Moskvi pri kraju , da su obezbeđeni investitori, projektant i izvođač radova. Izvor: "Danas".
Za kreditiranje poljoprivrednih gazdinstava šest milijardi dinara
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije potpisalo je ugovore sa devet poslovnih banaka koje će u 2006. godini učestvovati kreditiranju registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. U tovm poslu učestvovaće Komercijalna banka Beograd, Vojvođanska banka Novi Sad, Nacionalna štedionica Beograd, Kulska banka Kula, Hipo alpe adria banka beograd, Panonska banka Novi Sad, Erste banka ( Novosadska banka ) Novi Sad, Meridian banka Novi Sad i Kontinental banka Novi Sad. Za kratkoročno i dugoročno kreditiranje poljoprivrednih gazdinstava u republičkom budžetu ove godine izdvojeno je 3,5 milijardi dinara, od čega 1,5 milijardi za kratkoročno i dve milijarde za dugoročno kreditiranje. Uz više od tri milijarde dinara ostvarenih povraćajem kredita odobrenih prethodnih godina u Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će za kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u 2006. godini biti na raspolaganju ukupno od šest do sedam milijardi dinara. Izvor: "Danas".
Do kraja godine 500 preduzeća u stečaju
Centar za sprovođenje stečajnih postupaka Agencije za privatizaciju, od januara prošle godine pripremio je za prodaju imovinu 235 preduzeća u stečaju a do kraja godine planirano je da se još toliko preduzeća nađe u nadležnosti Centra. Prema rečima direktora Centra, Dejana Jokića, imovina 48 dužnika već je ponuđena na prodaju putem licitacije, javnog prikupljanja ponuda ili putem direktne pogodbe. - Imovina 22 preduzeća prodata je u celosti, 20 preduzeća prodato je u delovima, dok za šest preduzeća nismo uspeli da pronađemo kupca - naglasio je Jokić i dodao da će na narednim licitacijama koje će se održati u martu i aprilu biti ponuđena imovina 20 privrednih subjekata, a procenjuje se da će za kupce najatraktivniji biti deo imovine preduzeća Plitvice iz Beograda koja će biti ponuđena na prodaju 27. marta. Jokić je naglasio da se cena po kojoj se imovina preduzeća prodaje formira po metodu likvidacione vrednosti i da obično iznosi 50 odsto od procenjene vrednosti. Uprkos tome iz prodajne cene namiruje se svega 20 do 30 odsto potraživanja poverilaca. Retki su slučajevi gde je namirenje i do 100 odsto, a kao primer naveo je preduzeće Sartid Metalac iz Ražnja. On je podsetio da se prilikom stečajnog postupka vodi računa o tome da se zaštite osnovni interesi poverilaca tako što će se sačuvati imovina firme i eventualno, ako je preduzeće još uvek u funkciji uvećati, stečajna masa. - Kada je reč o zaposlenima i njihovom ostanku na poslu, o tome konačnu odluku donosi novi vlasnik dok odluku o tome da li će preduzeće ići u likvidaciju ili reorganizaciju donosi Odbor poverilaca i trgovinski sudovi a ne stečajni upravnik, kako se to obično misli - ističe Jokić i podseća da je Odbor poverilaca dosad podneo šest planova za reorganizaciju. Predstavnici Centra izneli su interesantan podatak da je gotovo 75 odsto stečajeva, koji su sada u nadležnosti ove institucije započeta po starom zakonu o stečaju. Kako je osnovni smisao skraćenje roka za sprovođenje stečaja, iz ove institucije navode da će se kod većine preduzeća koja su u njenoj ingerenciji stečaj okončati za godinu dana počev od trenutka postavljenja stečajnog upravnika u preduzeću. Izvor: "Danas".
Afera sa reeksportom šećera u Evropsku uniju vraća se u srpsko dvorište:
Italijani traže milionsku odštetu
Italijanske firme, koje su pre nekoliko godina kupovale šećer od srpskih preduzeća da bi ga uvezle i prodale zemljama Evropske unije, još jednom će odložiti stavljanje tačke na aferu sa reeksportom šećera. One će verovatno tužiti Srbiju i tražiti milionsku naknadu štete zbog toga što su im posle godinu dana poništeni sertifikati o poreklu robe koji su bili dokaz da je reč o srpskom šećeru, pa im sada italijanska carina traži da naknadno plate dažbine, a uz to i ogromne kazne. Šećerna afera je zapravo ponovo otvorena kada je u martu prošle godine Kancelarija za carinske poslove pri Ministarstvu za međunarodne ekonomske odnose Srbije i Crne Gore poslala dopis italijanskoj Upravi carina kojim je obaveštava da osporava 63 sertifikata EUR 1, odnosno potvrdu o poreklu robe italijanskim trgovcima koji su šećer kupovali između 26. juna 2002. i 7. maja 2003. godine. Kancelarija Srbije i Crne Gore time je retroaktivno osporila da je šećer koji je kupljen van fabričkog kruga naših šećerana domaćeg porekla, a to znači da italijanski kupci nisu imali pravo na oslobađanje od carine i PDV-a. Naime, Srbija je izvoz ostvarivala po preferencijalnom režimu, što znači da je ta roba bila oslobođena plaćanja carina. Italijanska carina je sada od firmi uvoznika zatražila da naknadno plate carinu, porez i kamate, uz napomenu da će obračunati i kaznu i naknadne dugove. Tako, na primer, na šest kamiona uvezenog šećera u Italiju, što je teško 144 tone, uvoznik treba da plati 150.000 evra, plus 30.000 evra sudskih i advokatskih troškova. Neke firme koje su uvezle veće količine terete se da plate čak po dva-tri miliona evra. NJihovi vlasnici su pokušavali da stupe u kontakt sa čelnicima ove srpsko-crnogorske kancelarije, ali se nisu odmakli od početka problema jer su se, kako oni kažu, na svakih šest meseci menjali službenici. Šef kancelarije koji je potpisao dokument o osporavanju sertifikata Mihailo Milić je u tom trenutku bio predstavnik Crne Gore, a pošto je kancelarija ukinuta krajem prošle godine, vratio se u crnogorsku carinu odakle je i došao. U srpskom Ministarstvu za ekonomske odnose sa inostranstvom kažu da nisu čuli niti su obavešteni o tom problemu. Italijanske firme, međutim, ne odustaju od toga da do kraja isteraju pravdu, pa su unajmili advokata koji će naknadu štete tražiti verovatno od Srbije koja je, da apsurd bude veći, takođe izdala te sertifikate, a nakon više od godinu dana to osporila. Kancelarija je to samo verifikovala, a nezvanično se priča da je nalog Savezne vlade da se ospori EUR 1 svima koji su šećer kupili izvan fabričkog kruga bio nekoliko meseci nepotpisan jer su službenici kancelarije smatrali da je to nelogično i da se prebacivanjem problema u dvorište inostranih kupaca ne može okončati priča o pronalaženju domaćeg krivca za reeksport šećera. KO SE KAKO SNAŠAO Na listi preduzeća od kojih je kupovan šećer spornog porekla su "Geneks", MK komerc, "Tamiš", Međunarodna distribucija šećera, "Dženeks", "Komora sistem", "Almeks", "Eko primat"Ö Kupci verovatno neće teretiti ova preduzeća, već samo državu, čak i u slučaju da su uvezla šećer, pa ga preprodala, jer su ona očigledno uspela da nabave sertifikat da trguju domaćim šećrom i time su odgovornost prebacila na državne organe koji su izdali dokumente. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
