 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Ministarstvo rudarstva i energetike predlaže snižavanje cene goriva za oko dva dinara:
Litar benzina oko 83 dinara
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije danas će na adrese Ministarstva finansija i Ministarstva trgovine i turizma uputiti zahtev za snižavanje maloprodajne cene benzina za oko dva dinara. Kako Danas saznaje u republičkom Ministarstvu rudarstva i energetike razlog za korekciju cena derivata nafte treba tražiti u padu cene sirove nafte koja je za proteklih petnaest dana "kliznula" za 4,5 odsto. - Naša obaveza je da pratimo kretanje cena nafte na svetskom tržištu i da u skladu sa tim predlažemo korekcije cena goriva. Konačnu odluku o tome kada će i za koliko benzin poskupeti donose u Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine i turizma, pa je potrebno da i oni daju saglasnost na naš predlog - ističe Željko Martinović, portparol republičkog Ministarstva rudarstva i energetike. Inače, ministar finansija Mlađan Dinkić, koji je nebrojeno puta dosad pokazao da je neprikosnoveni autoritet za to da li će do poskupljenja benzina, ali i ostalih energenata doći, izjavio je u intervjuu za sajt Enerdžiobzerver da će Ministarstvo finansija odobriti poskupljenje goriva. Prema njegovim rečima snižavanje maloprodajne cene benzina oboriće martovske inflaciju. Predsednik Upravnog odbora Nafta a.d. Nebojša Atanacković u izjavi za Danas izrazio je negodovanje što informacije o korekcijama cena naftnih derivata obelodanjuje ministar finansija, a ne Ministarstvo rudarstva i energetike koje je dužno da prati kretanja cena nafte na svetskom tržištu i predlaže poskupljenje ili pojeftinjenje goriva. - Kod nas se stalno krši propisana procedura. Dinkić uvek sve zna najbolje i istupa u javnosti bez uvažavanja postojećeg mehanizma utvrđivanja cena goriva. Činjenica je da prošle godine u više navrata Uredba o cenama derivata nafte nije poštovana i da je upravo Dinkić određivao cenu goriva. Ako su se uslovi za pad benzina stekli, onda tako treba i da bude, ali to prvo treba da saznamo od Ministarstva rudarstva i energetike, a ne iz izjava ministra finansija. Pri tom, naravno, ne sporim odlučujuću ulogu Ministarstva finansija u davanju saglasnosti za korekcije cena benzina - ističe Atanacković. I u kompaniji Petrobart-AVIA slažu se da su se stekli uslovi za snižavanje cena derivata nafte. To znači da bi benzin MB 95 i BMB 95 trebalo da pojeftini za 1,84 dinara po litru, a evrodizel za 2,1. Drugim rečima, maloprodajna cena MB 95 i BMB 95 iznosila bi 83,24 dinara, litar dizela koštaće 70,41 a evrodizela - 76,62 dinara po litru. U Petrobartu napominju da su u više navrata apelovali nadležne da preispitaju neprecizno utvrđene polazne parametre za obračunavanje koji su i dalje na snazi u okviru Uredbe o cenama derivata nafte, jer aktuelne proizvođačke cene derivata nafte ne omogućuju rentabilno poslovanje. Poslednji put benzin u Srbiji je poskupeo 13. februara u proseku za pet dinara. Tako sada motorni benzin MB i bezolovni benzin BMB od 95 oktana na pumpama koštaju 85,21 dinar, dizel D2 72,59 dinara a evrodizel 79 dinara po litru. Izvor: "Danas".
Sporazum o formiranju zone slobodne trgovine zapadnog Balkana iz ugla srpsko-hrvatskih privrednih od
Odskočna daska za ulazak na tržište EU
Iako je obim spoljnotrgovinske razmene između Srbije i Hrvatske na uzlaznoj liniji, potencijali koje privrede obeju država imaju nisu ni izdaleka iskorišćeni. Lane je obim međusobne razmene dostigao tek 489 miliona dolara i mada su rezultati iz 2004. godine premašeni za nešto više od 120 miliona dolara, to je ipak slab efekat. Prema ocenama predstavnika Privredne komore Srbije koje su se mogle čuti na prvom sastanku Hrvatskog poslovnog kluba, Srbija ima šta da ponudi hrvatskom tržištu, kao i da sa hrvatskog tržišta, uveze, ali u tome je ograničavaju necarinske barijere koje su na snazi uprkos Sporazumu o slobodnoj trgovini potpisanom još 2002. godine. Prema podacima PKS, srpska privreda na tržište regiona jugositočne Evrope izvozi 35 odsto robe i usluga, dok se uvoz kreće oko 10 odsto. Zbog toga što nije došlo do potpunije liberalizacije tržišta kako je bilateralnim sporazumom o slobodnoj trgovini bilo predviđeno, Hrvatska je danas tek šesti spoljnotrgoviniski partner Srbije u izvozu i 11 u uvozu i sa tom državom i dalje imamo negativan bilans od 76,1 miliona dolara. Hrvatsko tržište se iz Srbije sada snabdeva belim limovima, lož uljem, toplo valjanim namotajima i trakama, traktorima i kukuruznim skrobom, dok iz Hrvatske na srpsko tržište dolaze cigarete, polietilen, aluminijumske folije, šporeti, kontejneri od stakla. Zanimljivo je da je u poslednje dve godine došlo do bitne promene u strukturi međusobne razmene. To znači da spoljnotrgovinska razmena prati promenu privredne strukture i konkurentnosti roba, ali predstavnici PKS tvrde da ima još proizvoda koji bi mogli da upotpune tu paletu. Kao primer navedena je na jednoj strani potreba Srbije za uvozom čađi, a na drugoj mogućnost većeg izvoza lekova iz Srbije u Hrvatsku. Ako bi došlo do stvaranja carinske unije na području zapadnog Balkana, ili u regionu Jugoistočne Evrope, to bi, smatraju srpski privrednici, otklonilo pomenute smetnje u međusobnim relacijama i jedini motiv koji bi ostao na sceni bio bi interes za povećanjem trgovinske razmene. Jer, kako kažu naši privrednici, zbog žestoke konkurencije danas je mnogo teže prodati nego proizvesti robu. - Bolje tržište od regionalnog ni jedna od zemalja bivše SFRJ zapravo nema u ovom trenutku, a verovatno će tako biti i u narednih pet do deset godina. Potencijal regiona koji se ogleda u visokim stopama rasta GDP i proizvodnje u svakoj od zemalja pojedinačno, kao i rast životnog standarda građana, daju osnova za zaključak da je region Balkana zajednička odskočna daska za lakši ulazak na tržište EU. Tu je ključno pitanje vezano za kumulativno računanje porekla robe koje bi povećalo mogućnost izvoza bez plaćanja carina na mnogo šire tržište i podiglo stepen zainteresovanosti stranih investitora za ulaganje - rekao je, obraćajući se privrednicima iz Hrvatske, predsednik PKS Slobodan Milosavljević. Lekovi, srpski izvozni adut - Srbiji treba oko 100 hiljada tona čađi godišnje, što je praktično celokupna proizvodnja fabrike u Kutini. Hrvatska bi, dakle, mogla da obezbedi siguran plasman tog proizvoda, a za nas bi to bio najracionalniji način snabdevanja. S druge strane, Srbija ima izuzetno razvijenu farmaceutsku industriju, ali zbog komplikovane "papirologije" vezane za nepriznavanja sertifikata, izvoz lekova u Hrvatsku jedva da dostiže 72 hiljade dolara. Ako se zna da Hrvatska na uvoz lekova potroši oko 2,9 miliona dolara, to je skroman rezultat - kaže sekretar Udruženja hemijske industrije PKS Vekoslav Šošević. Izvor: "Danas".
Danas ističe rok za predaju finansijskih izveštaja
U Agenciju za privredne registre do juče je stigla samo četvrtina, od oko 100.000 očekivanih finansijskih izveštaja. Od ove godine društva upisana u Registar privrednih subjekata i preduzetnici koji su u 2005. godini vodili poslovne knjige po sistemu dvojnog knjigovodstva dužni su da finansijski izveštaj podnose i Agenciji za privredne registre, rekla je Beti predstavnik te agencije Gabrijela Petković-Jovanović. Ona je precizirala da je do sada izveštaje predalo oko 23.500 privrednih društava i oko 3.000 preduzetnika. Petković-Jovanović je naglasila da će danas kancelarija Agencije u Beogradu raditi do ponoći, dodavši da će se uvažavati i finansijski izveštaji koji su poslati poštom, a na kojima poslednji datum može da bude 28. februar. Prema njenim rečima, sve informacije u vezi sa godišnjim finansijskim izveštajem, mogu se dobiti na telefon 011/360-77-00. Izvor: "Danas".
Na Beogradskom sajmu otvoren Treći međunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga i osiguranja "Bank
EBRD preuzima 25 odsto kapitala Komercijalne banke
Sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj postignut je dogovor o preuzimanju manjinskog paketa u Komercijalnoj banci i Bord direktora EBRD trebalo bi dogovor da potvrdi 21. marta. Prilikom sklapanja sporazuma o preuzimanju 25 odsto kapitala Komercijalne banke EBRD je platio 2,8 puta više od procenjene vrednosti kapitala i ta cena predstavlja rekord u celom regionu - rekao je otvarajući Treći međunarodni sajam bankarstva, opreme, usluga i osiguranja "Bank ekspo 2006" Mlađan Dinkić, ministar finansija u Vladi Srbije. Pozdravljajući više od 70 izlagača iz 12 zemalja, među kojima su prvi put i strane banke koje ne posluju u Srbiji, Dinkić je naglasio da je bankarski sektor danas najbolji deo srpske ekonomije i izrazio nadu da će za dve do tri godine ista ocena pratiti i sektor osiguranja u kojem se prema njegovim rečima tek ove gdoine kreće u ozbiljne reforme. Navodeći konkretne podatke koje ilustruju njegove reči Dinkić je u prvi plan istakao da su od 2001. do 2005. godine banke prikupile 2,3 milijarde evra nove devizne štednje, što na najbolji način dokazuje da su uspele da povrate poverenje građanja. - Kamatne stope su danas u Srbiji negde na nivou zemlja regiona ili nešto iznad toga, ali treba naglasiti da su one poslednjih pet godina stalno bile u padu, što je naročito izraženo kod stambenih kredita gde su samo za godinu dana sa 17 odsto spuštene na 4,5 do pet odsto kada je reč o kreditima koje subvencionira država - naglasio je Dinkić, napominjući da će Zakon o hipoteci podstaći rast stambenih kredita s obzirom na to da omogućava stavljanje hipoteke i na stanove u izgradnji i neuknjižene objekte i da troškove upisa hipoteke za one koji uzimaju stambene kredite osigurane preko Nacionalne korporoacije snižava čak 20 puta. U okviru "Bank ekspo 2006" kako je najavljeno danas će biti održan međunarodni okrugli sto na temu "Privatizacija banaka u regionu", a posebne zanimljivosti sajma predstavlja prisustvo IT kompanija na čelu sa Majkrosoftom koje su svim posetiocima sajma omogućile besplatnu obuku, kao i prijem završnih računa pravnih lica koje je organizovala NBS na svom štandu tokom trajanja sajma. Krediti Banke Intesa i za preduzetnike Preduzetnicma i malim privrednicima Banka Intesa će od 6. marta ponuditi novi proizvod - INTESABIZ koji košta 195 dinara mesečno, a omogućava popust malim privrednicima kod bezgotovinskih transakcija, dozvoljava minus na njihovim računima do 25.000 evra uz kamatu koja se obračunava samo na korišćeni deo minusa, saopšteno je juče na konferenciji za novinare održanoj na štandu Banke Intesa. Brzi BIZKREDITI uz maksimalni iznos do100.000 evra odobravaju se na 12 i 18 meseci, a mesečna kamata se kreće od 0,40 do 1,21 odsto. Predviđene su i posebne olakšice za lični račun vlasnika firme koja kredit uzima. Izvor: "Danas".
Na jučerašnjoj aukciji u Novom Sadu:
Prodate četiri firme za 266 miliona dinara
Na aukciji u Novom Sadu juče su za 266 miliona dinara prodata četiri preduzeća iz Vojvodine. Najveću aukcijsku cenu postiglo je poljoprivredno preduzeće Prvi oktobar iz Radojeva, koje je za 230 miliona dinara, pet puta više od početne cene, kupio Branko Mijić iz Sombora. Po početnoj ceni od 35,4 miliona subotičko preduzeće za trgovinu Peščara kupio je konzorcijum od četiri lica, na čelu sa Srboljubom Jerkovićem iz Subotice. Projektni biro Arhitekt i Projektni biro iz Kikinde, prodati su po ceni od 250.000 dinara, odnosno 411.000 dinara, Đuri Vrebalovu iz Kikinde. Novi vlasnici najavili su da će delatnosti preduzeća ostati iste i u narednom periodu. Na jučerašnjoj aukciji nije uspela prodaja šest firmi jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Po drugi put nije uspela aukcija preduzeća za proizvodnju mlinskih proizvoda Žitoprodukt iz Zrenjanina, čija je početnu cena iznosila 175,2 miliona dinara, kao ni novosadskog preduzeća VIG - Vodovod i grejanje Agrovojvodina, za koje je decembra prošle godine Agencija za privatizaciju poništila prvu aukciju zbog nepravilnosti prilikom prodaje. Neuspešnim je proglašena i prodaja društvenog kapitala preduzeća Poljoprivreda doline iz Oroma, društvenog preduzeća za održavanje i opravku motornih vozila Agroservis iz Kikinde, preduzeća za prevoz robe u drumskom saobraćaju "Čantavir" iz Čantavira i Kompresora iz Novog Sada. Izvor: "Danas".
Zastava vraća dug
Za danas je zakazana aukcija „Zastava prometa“ iz Kragujevca i s obzirom na to da ima interesenata koji su položili depozit, sa sigurnošću mogu da tvrdim da će dug „Fijatu“ biti izmiren, kaže za „Blic“ generalni direktor „Zastave“ Zoran Radojević. Dug „Zastave“ Italijanima iznosi 11,5 miliona evra i, po rečima Radojevića, očekuje se da novac dobijen prodajom „Zastava prometa“ bude dovoljan ne samo za njegovo vraćanje već da će preostati deo i za investicije. Na pitanje šta je sa pogonom „Ramiz Sadiku“ u Peći, direktor „Zastave“ kaže da je Kosovska agencija za privatizaciju organizovala aukciju za sumu od 3,66 miliona evra. - Ova je aukcija odložena. Kad se procene usaglase, obaviće se nova aukcija - kaže Radojević. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
