 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
NIS najavio spajanje rafinerija u Novom Sadu i Pančevu:
Upravni odbor Naftne industriji Srbije doneo je odluku koja će omogućiti spajanja Rafinerije Novi Sad i Rafinerije Pančevo u jedno preduzeće. Stvaranje jedne umesto dve rafinerije znatno će pospešiti poslovanje i modernizaciju i omogućiti nižu cenu proizvoda - izjavio je na jučerašnjoj konferenciji za novinare,održanoj na Beogradskom sajmu Tomislav Mićović, direktor Centra za informisanje Naftne industrije Srbije. On nije mogao da precizira kada će se te organizacione promene odigrati ali je nagovestio da će do toga doći uskoro. Prema njegovim rečima, za nove projekte vezane za proizvodnju novih vrsta benzina potrebno je utrošiti više stotina miliona dolara a neophodna su i ulaganja u modernizaciju postrojenja u rafinerijama. Vladanka Pajović iz NIS Petrol-Prometa istakla je da se na benzinskim pumpama NIS može kupiti "eko 3" dizel gorivo sa smanjenom količinom sumpora od 350 miligrama po kilogramu i 50 miligrama po kilogramu. Ona je objasnila da evropske regulative propisuju ukidanje olovnih benzina kao velikih zagađivača životne sredine. Božidar Stanišić iz NIS Petrol-Rafinerije najavio je da bi uskoro trebalo da startuje proizvodnja novog bezolovnog goriva BMB 92 koje je već u upotrebi u monogim zemljama sveta, naročito u Japanu. On je objasnio da ovu vrstu benzina niže oktanske vrednosti od BMB 95, čija proizvodnja će biti nastavljena, mogu da koriste svi automobili sa malom i srednjom zapreminom motora. Juče je, na štandu Naftne industrije Srbije na Beogradskom sajmu promovisan i novi vizuelni izgled logoa te kompanije. Izvor: "Danas".
Visok stepen energetske sigurnosti jedan od najvećih uspeha Ministarstva energetike:
Naumov: Izgradnja skladišta gasa i gasovoda Niš-Dimitrovgrad proriteti
Radomir Naumov, ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije, izjavio je juče da je cela Vlada odgovorna za politiku cena, pa prema tome i za cene u sektoru energetike. "Usaglašen stav u vezi sa procentom poskupljenja struje biće uskoro prezentiran Vladi Srbije", rekao je Naumov. On je odbio da precizira da li će i za koliko struja poskupeti jer, kako je rekao, ne želi o tome da diskutuje na konferenciji za novinare upriličenoj povodom obeležavanja dvogodišnjeg rada Ministarstva rudarstva i energetike. Podsetimo da je poskupljenje struje najavljeno za 1. april. Naumov je istakao da je cenovna politika najosetljivije pitanje koje treba posmatrati u sklopu delovanja drugih faktora. "Na putu smo da neke disparitete cena ispravimo", naglasio je Naumov. On je podsetio da na potpisivanje ugovora sa bugarskim zvaničnicima u vezi sa izgradnjom podzemnog skladišta gasa i izgradnje gasovoda Niš - Dimitrovgrad i dodao da treba usaglasati samo još neke tehničke detalje. - Projekat izgradnje podzemnog skladišta gasa aktuelan je već desetak godina unazad i on je pripremljen iz sopstvenih sredstava, tako da je 80 odsto posla već urađeno. Treba staviti samo fil na tortu - kaže Naumov. On je predstavljajući dvogodišnje rezultate rada tog Ministarstva izjavio da je u poslednjih 15 godina Srbija dostigla najveću energetsku sigurnost. - Zakon o energetici, Strategija razvoja energetike do 2015. godine, reorganizacija javnih preduzeća i potpisivanje Ugovora o uključivanju u energetsku zajednicu jugoistočne Evrope ključni su poslovi koje smo u protekle dve godine uradili. Donošenjem Zakona o energetici stvorili smo jasan pravni okvir za reorganizaciju u NIS i EPS, čime smo jasno stavili do znanja da želimo da sačuvamo nacionalne energetske kompanije od rasprodaje. Privatizacija da, ali ne po svaku cenu i ne preko noći - kategoričan je ministar energetike. On je kao prvi na listi prioriteta apostrofirao izgradnju podzemnog skladišta Banatski Dvor, koji košta 11,5 miliona evra i izgradnju gasovoda Niš - Dimitrovgrad za čiju je realizaciju potrebno 65 miliona evra, kao i završetak izgradnje TE Kolubara B. Aleksandar Vlajčić, pomoćnik ministra energetike, podsetio je da je to Ministarstvo, posle 70 godina, raspisalo prvi javni poziv za davanje koncesije u Srbiji. - Za istraživanje i eksploataciju ruda bakra i zlata na Crnom vrhu i borata u Baljevcu na Ibru javile su se najveće svetske kompanije. Postupak je uspešno sproveden, a koncesionari su postali kanadska kompanija Dandi prešers metal i multinacionalna kompanija Rio Tinto - kaže Vlajčić i dodaje da će prioritet u radu Ministarstva biti i gasifikacija što većeg broja opština u Srbiji. Izvor: "Danas".
Konzorcijum tri preduzeća prvorangirani ponuđač na tenderu za prodaju pančevačke Azotare, saop
Kupac spreman da plati 13,1 milion evra
Konzorcijum tri preduzeća - Univerzal iz Beograda i dve litvanske kompanije - prvorangirani je ponuđač za kupovinu 100 odsto kapitala pančevačke HIP Azotare i samim tim njen potencijalni kupac, saopštila je Agencija za privatizaciju. Konzorcijum tri firme Univerzal holding iz Beograda, Arvi grup i Saniteks iz Litvanije ponudili su za Azotaru 13 miliona evra uz obavezu da investiraju još 30 miliona evra i ispoštuju obaveze iz socijalnog programa. Najkasnije u roku od 30 dana, posle pregovora, moglo bi da dođe i do potpisivanja kupoprodajnog ugovora između Agencije za privatizaciju i konzorcijuma ove tri kompanije. U kupovini kapitala Azotare Pančevo Univerzal učestvuje sa 20 odsto, Arvi sa 65, a Saniteks sa 15 odsto. Drugorangirani ponuđač je češki Agrofert, treći Nitrogen Muvik iz Mađarske, dok je Farmakom iz Šapca diskvalifikovan. Đura Pavlović, generalni direktor HIP Azotare, sa optimizmom gleda na predstojeću privatizaciju, jer su svi ponuđači, "respektabilne kompanije i njihove ponude su ozbiljne." On ocenjuje da upravo broj pristiglih ponuda govori da je Azotara uspela da sačuva poziciju preduzeća interesantnog za potencijalne investitore. "Bilo kakvo prolongiranje i odlaganje privatizacije moglo bi da nanese ogromnu štetu strateškim interesima preduzeća, kao i da onemogući njegov oporavak", smatra Pavlović. Predsednik Samostalnog sindikata u Azotari Ljubiša Nestorović od budućeg kupca očekuje poštovanje kolektivnog ugovora i minimalnog socijalnog programa. On se nada da će u pregovorima od tih minimalnih zahteva uspeti da "dođu" do "optimalnih", a to je da ne bude otpuštanja radnika u naredne tri godine, kao i da se poštuje kolektivni ugovor kojim je predviđeno da posle privatizacije zarade porastu od deset do dvadeset odsto. - Zarade ne smeju da budu kamen spoticanja prilikom potpisivanja kolektivnog ugovora i očekujemo da one ostanu bar na sadašnjem nivou, ukoliko bude sporan taj deo kolektivnog ugovora - rekao je za Danas Nestorović. Sreten Tadić, predsednik Azotarinog sindikata Nezavisnost, ocenjuje da je na konkursu pobedila najpovoljnija ponuda i da je ispoštovana procedura koju je odredila Agencija za privatizaciju. On očekuje da predstavnici prvorangiranog ponuđača u narednoj nedelji obave razgovore sa svim sindikatima u fabrici, kako bi se pregovaralo oko socijalnog programa, jer je na sindikatima da nađu najbolju opciju za radnike koji će u narednom periodu ostati u Azotari. Predsednik trećeg reprezentativnog sidnikata ove fabrike, Smenskog sindikata, Dušan Cvetanović, kaže da na prvom mestu moraju biti zarade, zatim uslovi rada i da se ispoštuje kolektivni ugovor. - Investicije u visini od trideset miliona koje je predvideo prvorangirani ponuđač su veće od prvobitno očekivanih, što nam daje nadu u ozbiljnost namera potencijalnog kupca i uverenje da je pred Azotarom ipak uspešna privatizacija - zaključio je Cvetanović. Inače, pančevačka HIP Azotara je pre desetak dana počela proizvodnju mineralnih đubriva posle nekoliko meseci stajanja. U Azotari se sada dnevno proizvede oko 1.200 tona kana, tri stotine tona uree, a ostatak od oko 150 tona amonijaka uglavnom je namenjen za potrebe fabrike "Zorka - Farmakom" u Šapcu koja proizvodi NPK đubrivo. Izvor: "Danas".
Kompanija Koka-kola kupila Freš end ko za 18,4 miliona evra:
U miraz i dug od 23 miliona evra
Kompanije Koka-kola Helenik botling i Koka-kola co. zvanično su saopštile da su kupile fabriku za proizvodnju sokova Freš end ko iz Subotice za 18,4 miliona evra. Koka-kola HBC i kompanija Koka-kola preuzele su i 23,6 miliona evra duga kompanije Freš, čime je stavljena tačka na spekulacije na koji način će biti rešen problem dugovanja subotičke kompanije. Podsetimo da je još u januaru Koka-kola HBC objavila da je postigla dogovor o kupovini Freš end ko, odnosno proizvodnih pogona smeštenih u Subotici, kao i brenda sokova "nektar next" i "su voće". Međutim, tada niko nije hteo da komentariše koliko je plaćen kapital i ko je preuzeo obavezu vraćanja dugova koji su premašivali 20 miliona evra. Najveći kreditori Freš end ko bili su - HVB banka, Rajfajzen banka, Hipo Alpe Adria banka, Sosijete ženeral banka ali i međunarodne finansijske institucije - Svetska banka i EBRD. Većinski vlasnik kompanije Freš end ko Živojin Đorđević, nije zadržao ni jedan procenat udela u kompaniji, i prema informacijama koje su stigle do medija okrenuo se agraru (kupio je jedno poljoprivredno dobro u okolini Subotice). Ipak, činjenica je da je Živojin Đorđević od Freš end ko napravio "regionalnog igrača". Vizija da parira velikim multinacionalnim kompanijama, uprkos kreditnim zaduženjima u zemlji i u inostranstvu, nije mu se ostvarila. Samo od Svetske banke Freš end ko dobio je kredit u iznosu od 7,7 miliona evra, kako bi uvođenjem savremene tehnologije u proces proizvodnje ostvario dinamični razvoj ali očigledno taj novac nije iskorišćen na najbolji način. Umesto da već tada ima bolju procenu i traži strateškog partnera, Đorđević se dodatno zadužuje kod Evropske banke za obnovu i razvoj (reč je o kreditu od 12,5 miliona evra za pokretanje novog pogona). Na osnovu tog kredita promenjena je i vlasnička struktura u kompaniji tako da je Živojin Đorđević u tom trenutku posedovao 65,15 odsto akcija, EBRD 32,4 odsto akcija dok je preduzeće Braća Đorđević imalo 2,5 odsto akcija. Postavši suvlasnik Kompanije EBRD je, kako je deo novca otišao u druge svrhe, naložila da se odmah izgrade pogoni za ambalažu ili da Đorđević vrati novac. Suočen sa novim uslovljavanjem Đorđević je od Rajfajzen i HVB banke zatražio (i dobio) kredit od 12 miliona evra i od toga novca kupljene su mašine potrebne za pokretanje tog pogona. Međunarodne institucije, međutim, nisu bile zadovoljne razvojem situacije, pa su tako naložile reviziju poslovanja kompanije. Kako je uočeno da se Freš end ko, nalazi u velikim finansijskim teškoćama, odlučeno je da se pronađe kupac koji bi Kompaniju izvukao iz krize, a to je upravo bila Koka - kola. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
