 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Rajner Cobel, ambasador Nemačke u SCG posetio fabriku Ksela Srbija u Lazarevcu:
Nemačke investicije premašile 500 miliona evra
Nemačka je od 2000. godine do danas u Srbiju investirala oko 500 miliona evra a u prethodne dve godine obim robne razmene između naše dve zemlje povećan je za 40 odsto. Da invesiticije nemačkih kompanija u Srbiju daju rezultate potvrđuje rast izvoza srpskih proizvoda u Nemačku - izjavio je juče ambasador Nemačke u SCG Rajner Cobel u Lazarevcu na promociji "itong" građevinskih blokova koji se proizvode u fabrici čiji je vlasnik nemačka kompanija Ksela. Prema njegovim rečima, nemačke kompanije učestvujući u privatizaciji srpskih preduzeća uložile su oko 154 miliona evra, a nabrajajući nemačka ulaganja u našoj zemlji naveo je, između ostalih, Henkel Merimu, Meser Tehnogas i kompaniju Ksela. Cobel je pozvao nemačke kompanije da i dalje ulažu kapital u Srbiju, ali je naglasio da je istovremeno potrebno da srpske vlasti sa svoje strane pojednostave birokratsku proceduru i ubrzaju proces privatizacije. Dragan Lazić, direktor finansija i uprave Ksela Srbija istakao je da je fabrika Kolubara Gasbeton privatizovana pre 14 meseci. Privatizacijom se Ksela obavezala da u modernizaciju pogona uloži 11 miliona evra u toku pet godina. Lazić je naglasio da "itong" građevinski blok, jedan od najboljih građevinskih materijala čija upotreba omogućava značajne uštede u gradnji a odlikuje se i izuzetno visokim kvalitetom i prirodnim poreklom sirovina. On je najavio proizvodnju 145 hiljada kubnih metara blokova od kojih je za izvoz predviđeno 30 hiljada kubnih metara, što će doneti zaradu oko milion evra. U periodu od 2007. do 2009. godine Ksela planira da u fabriku u Lazarevcu uloži još četiri miliona evra. Izvor: "Danas".
Šta će doneti najavljeno spajanje pančevačke i novosadske rafinerije nafte:
Bolja startna pozicija NIS uoči privatizacije
U okviru reorganizacije Naftne industrije Srbije, najavljeno je udruživanje pojedinih delova preduzeća, pa će se osim prometnih organizacija Jugopetrol i Naftagas, koje imaju istu delatnost, udružiti i dve rafinerije, novosadska i pančevačka. - Opravdanost tog udruživanja potvrdile su brojne analize međunarodnih institucija i domaćih stručnjaka, a cilj je da se postignu bolji investicioni efekti. Osim toga, formiranjem jedne firme koja radi na dve lokacije, postiže se i optimalna organizacija rada, a samim tim i veća profitabilnost. Procenjeno je da je za nivo prerade koji odgovara našem tržištu, neracionalno dupliranje kapaciteta, pa se objedinjavanjem očekuju bolji rezultati u obe rafinerije - kaže za Danas Slobodan Sokolović, pomoćnik za naftu i gas u Ministarstvu za rudarstvo i energetiku. On naglašava da ovaj integracioni proces nema nikakve veze sa utvrđivanjem viška zaposlenih, jer se obim poslova neće smanjivati, "ali je činjenica da, mereno evropskim standardima, rad u, recimo, pančevačkoj rafineriji, moguće je organizovati sa 450 radnika, a u njoj radi trostruko više", tvrdi Sokolović. - Objedinjavanje procesa rada i razvoja dve rafinerije, rukovodstvo pančevačke rafinerije predložilo je pre godinu i po dana, ali tada na nivou menadžmenta NIS firme nije bilo mnogo sluha za to. Šta se u međuvremenu promenilo pa je objedinjavanje postalo aktuelno, ne mogu pouzdano da tvrdim, ali će to sigurno dati pozitivne efekte koji bi bili još bolji da se u taj proces ranije ušlo, kaže Kosta Ilić, član Upravnog odbora AD NIS i naglašava da će to sigurno pomoći da NIS postigne višu cenu u procesu privatizacije. Objedinjavanja dve rafinerije ne svodi se samo na preraspodelu proizvodnog programa. U NIS ističu da je reč o mnogo kompleksnijem procesu. - Do sada su, kao dva preduzeća, rafinerije razvijale sopstvenu ekonomiju, a spajanje će omogućiti da se kapaciteti objedine, da se tehnologija koja postoji u jednoj ne razvija i u drugoj, pa će se uz modernizaciju čitav proces proizvodnje naftnih derivata odvijati u optimalnim uslovima - kaže za Danas Toma Mićović, PR NIS i dodaje da sve aktivnosti iz programa reorganizacije kojim će se povećati vrednost kompanije pred privatizaciju, verifikuje inostrana konsultantska kuća Shell Global Solution. Izvor: "Danas".
Struja za građane skuplja 10 odsto?
Poskupljenje struje koje će najverovatnije uslediti 1. aprila neće biti linearno za sve potrošače, saznaje „Blic“. Za potrošače iz kategorije domaćinstava kilovat električne energije biće skuplji najviše za 10 procenata, a možda i manje, dok će za industrijske potrošače poskupljenje biti veće od 10 odsto. Domaćinstva u Srbiji, koja troše više od 55 odsto ukupno isporučene električne energije, trenutno kilovat struje plaćaju od 3,2 do 3,3 evrocenta. Kako „Blic“ saznaje, blagodeti manjeg poskupljenja u odnosu na industriju građani će najverovatnije platiti izmenama tarifnog sistema, odnosno pomeranjem granične potrošnje (zelena, plava i crvena zona) naniže. Povećanje potrošnje u letnjem periodu biće sankcionisano rigoroznije nego po sada važećem tarifnom sistemu, odnosno kilovat će biti skuplji na nižim nivoima potrošnje nego što je to sada slučaj. O novoj ceni električne energije rukovodstvo EPS-a već neko vreme pregovara sa ministarstvima energetike, trgovine i finansija. Ipak, kako saznaje „Blic“, konačnu odluku o procentu poskupljenja doneće ministar finansija Mlađan Dinkić. U EPS-u zagovaraju tezu da struja treba znatno više da poskupi za industrijske potrošače jer je, kako kažu, krajnje vreme da veliki potrošači, pre svih kupci privatizovanih srpskih preduzeća koji svoje proizvode prodaju po svetskim cenama, i električnu energiju plaćaju po realnoj vrednosti. Koliko će ova teza biti uvažena teško je proceniti. Tim pre što bi preveliko poskupljenje struje za industriju svakako dalo novi zamah inflaciji čiji nivo već premašuje planirane okvire. Izvor: "Blic".
Domaći naftaši, posle više godina, kupuju direktno od proizvođača:
Trgovci debelo zarađuju na NIS-u
Trgovci naftom i naftnim derivatima i dalje će zarađivati milione evra na prodaji sirove nafte i naftnih derivata Naftnoj industriji Srbije. NIS je pre nekoliko dana od Sosijete ženeral banke dobio kredit od 65 miliona dolara za uvoz nafte i derivata, što bi, prema rečima zvaničnika ove kompanije, trebalo da omogući nabavku direktno od proizvođača. Ipak, ovaj kredit je, prema rečima stručnjaka, suviše mali da bi NIS mogao da finansira godišnju nabavku nafte od proizvođača, vrednu više stotina miliona evra. Poslednjih desetak godina NIS nije mogao da nabavlja naftu od proizvođača jer su, kako objašnjavaju u ovoj firmi, oni tražili bankarske garancije i kraći rok plaćanja. Garancije NIS-a prihvatali su samo trgovci. Koliko bi kupovina od proizvođača umesto od trgovaca mogla da bude jeftinija govori, istina, propali dogovor NIS-a sa Tjumenskom naftnom kompanijom (TNK). Krajem 2002. potpisan je ugovor sa TNK o mesečnim isporukama 130.000 tona nafte u roku od 12 meseci, i da je to realizovano, NIS bi uštedeo 11 miliona dolara. Poslednji tender za nabavku milion tona sirove nafte, koji je završen pre nekoliko dana, dobila je kiparska trgovačka firma "Moil koul". Osim ove firme poslednjih godina na NIS-u su debelo zarađivale i firme J&S, "Glenkor", kao i drugi trgovci. Činjenica je i da NIS godišnje kupi oko 2,5 miliona tona sirove nafte, a u ovoj kompaniji kažu da proizvođači traže rok plaćanja do 30 dana i bankarske garancije. "Obezbeđivanje bankarskih garancija za nas je bilo preskupo. Do pre nekoliko meseci NIS je bila kompanija koja je dugovala stranim partnerima više stotina miliona evra i nismo mogli da dobijemo garancije banaka. Jeftinije je da naftu kupujemo od trgovaca sa rokom plaćanja do 90 dana i uz korporativnu garanciju NIS-a. Sada smo potpisali ugovor sa Sosijete ženeral bankom o pozajmici, što će nam omogućiti plaćanje kakvo traže proizvođači, ali je problem to što je ovaj kredit mali za veliku nabavku nafte", objašnjavaju u ovoj kompaniji. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
