 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Radna grupa za gasne infrastrukture jugoistočne Evrope pri Evropskoj komisiji zasedala juče u Beog
Najkraći distributivni put gasa vodi kroz Srbiju
Radna grupa za finansiranje i regulativu gasne infrastrukture jugoistočne Evrope, završila je juče u Beogradu dvodnevni sastanak kome su prisustvovali visoki predstavnici Evropske komisije, Svetske banke, udruženja gasnih operatera, velikih gasnih kompanija, sekretarijata Energentske zajednice i svih zemalja regiona. Centralna tema skupa bila je sigurnost snabdevanja gasom zemalja Evropske unije a zaključeno je da Srbija u tom projektu ima ključno mesto, s obzirom na to da upravo preko naše zemlje vode najkraći distributivni putevi od velikih nalazišta tog energenta u Kaspijskom basenu, Rusiji, Ukrajini, Turskoj i Iranu do potrošača u Evropi. - Predstavnici Evropske unije i jugoistočne Evrope razmatrali su mogućnosti razvoja gasne infrastrukture a zaključeno je da Srbija treba da iskoristi svoj geostrateški položaj i postane centar za distribuciju energenata u ovom delu regiona, kroz razvoj projekta za magistralnu i lokalnu distribuciju i skladištenja gasa. Srbija mora da razvije energetski sektor i zbog sopstvene koristi, što zahteva dugoročno planiranje i razumevanje centralne uloge tranzitera za region, ali da bi se svim tim projektima obezbedila pomoć i integracija u evropske sisteme, neophodna je reforma energetskog sektora - izjavio je Brendan Demlin, predsedavajući Radne grupe i direktor Direktorata za energetiku u Evropskoj komisiji. On je naglasio da poseban značaj za sigurnost sistema snabdevanja gasom ima izgradnja gasovoda Niš - Dimitrovgrad, jer to obezbeđuje alternativni pravac dotoka gasa. Demlin je najavio da će za mesto održavanja sledećeg sastanka radne grupe, predložiti Niš, kao priznanje za ono što je do sada učinjeno sa srpske strane u realizaciji tog projekta. - Sa Srbijom imamo dobra iskustva u energetskom sektoru, ali ukupni odnosi na nivou Evropske unije imaju širi politički aspekt, pa ukoliko politička klima bude pogodna, saradnja u energetici biće izuzetno dobra - zaključio je Demlin i dodao da će se Radna grupa kod Svetske banke založiti da se Srbijagasu, koji je investitor projekta gasovoda Niš - Dimitrovgrad, obezbede povoljni krediti. Posebna podrška Radne grupe Evropske unije iskazana je za planirani gasovod Niš -Dimitrovgrad, jer Srbija, obezbeđujući sebi još jedan pravac za snabdevanje, osim dosadašnjeg koji vodi iz Mađarske, doprinosi boljoj distribuciji gasa u regionu. Ona time otvara nove mogućnosti za pravce ka Makedoniji, Kosovu i Metohiji, Crnoj Gori i Albaniji, a treba napomenuti da dosadašnja distribucija preko postojećih gasovoda ide samo prema BIH, ali donosi godišnji prihod od sedam miliona evra. Planirani pravac gradio bi se u dužini od 107 kilometara, kapaciteta od četiri milijarde kubnih metara godišnje. Vrednost projekta je oko 60 miliona evra a radovi bi trebalo da budu okončani za dve godine. OMV strateški partner Srbijagasu - Na sastanku radne grupe dogovoreno je da austrijska kompanija OMV, koja je veoma prisutna u rumunskom gasnom i naftnom sistemu, potpiše ugovor o partnerstvu sa Srbijagasom. To znači učešće u zajedničkim projektima bez obzira u kojoj se zemlji grade gasovodi, kao i jedinstven nastup prema trećim licima u ovom sektoru - rekao je Svetislav Krstić, predsednik Upravnog odbora Srbijagasa. Izvor: "Danas".
Dve milijarde dinara za kredite poljoprivrednicima
Na ime kratkoročnih kredita Ministarstvo poljoprivrede Srbije isplatilo je do sada dve milijarde dinara na tekuće račune poljoprivrednika. Od toga je 1,5 milijardi obezbeđeno iz agrarnog budžeta za 2006. godinu, a pola milijarde dinara pristiglo je vraćanjem sredstava po osnovu kredita odobrenih tokom dve poslednje godine. Sredstva su uplaćena posredstvom Uprave za trezor Ministarstva finansija i devet poslovnih banaka sa kojima je Ministarstvo poljoprivrede potpisalo ugovore o kreditiranju poljoprivrednih gazdinstava. Kratkoročni krediti se odobravaju za pripremu setve i kupovinu potrebnih inputa za poljoprivrednu proizvodnju. Njihova visina zavisi od površine registrovanog zemljišta kojim raspolažu poljoprivredna gazdinstva. Za zemljište površine do jednog hektara odobrava se kratkoročni kredit u iznosu od 12 hiljada dinara, od jedan do 5 hektara 60 hiljada dinara, od 5 do 10 hektara 120 hiljada dinara i više od 10 hektara - 240 hiljada dinara. Rok vraćanja kredita je 12 meseci, kamata 5 odsto godišnje, bez valutne klauzule. Izvor: "Danas".
EBRD vlasnik 25 odsto kapitala Komercijalne banke
Ministar finansija Mlađan Dinkić saopštio je juče nakon sednice Vlade Srbije da je prihvaćen nacrt ugovora prema kojem će Evropska banka za obnovu i razvoj dokapitalizovati Komercijalnu banku u visini od 25 odsto kapitala i najavio da će ugovor biti potpisan u ponedeljak. Prema njegovim rečima, vrednost kapitala koji će biti unet u Komercijalnu banku uvećana je sa 30 na 70 miliona evra. Dinkić je ocenio da je reč o veoma dobroj transakciji jer će na taj način kapital Komercijalne banke iznositi 170 miliona evra i ona će postati najveća banka u zemlji s obzirom na to da kapital ostalih banaka ne premašuje 150 miliona evra. Ministar finansija podsetio je da će to omogućiti Komercijalnoj banci da aplicira za dozvolu za rad u inostranstvu i najavio da će ta banka najpre "izaći" u Bosnu i Hercegovinu. Nakon dokapitalizacije država će u Komercijalnoj banci imati 50,7 odsto akcija, EBRD 25 odsto, a ostatak mali akcionari. Ministar finansija izjavio je da je juče Vlada Srbije usvojila strategiju restrukturiranja i privatizacije Rudarsko-topioničarskog basena Bor. Izvor: "Danas".
Da li je isplativo vratiti dugove novim zaduženjem:
Novi kredit za vraćanje starog
Banke u Srbiji počele su da odobravaju kredite za refinansiranje postojećih kredita - jednostavnije rečeno „ponovo se pozajmiš kod jedne banke ali po povoljnijim uslovima u odnosu na uslove kada je kredit odobren i vratiš ga drugoj banci“. U svetu se uveliko koristi ovakva mogućnost bankarskog kreditiranja. Obično reprogram postojećih dugova podrazumeva pretvaranje kratkoročnih pozajmica u povoljnije, dugoročnije. Ipak, neophodno je preračunati se pre ovog novog zaduživanja. Prvo treba obratiti pažnju na to da li je kod novog kredita kamatna stopa fiksna ili varijabilna, kao i da li je indeksacija u evrima ili francima. Banci kod koje građanin već ima kredit prilikom prevremene otplate mora da se plati trošak ranijeg vraćanja zajma koji iznosi od dva do tri odsto na ostatak duga. Računica bi trebalo da obuhvati i sve troškove novog zaduživanja (da li se traži nova hipoteka, kolika je provizija za obradu kreditnog zahteva, trošak zaključene polise životnog osiguranja...). Banke, uglavnom u sklopu paketa usluga nude kredite za refinansiranje, ali je uslov da klijent svoje prihode prima preko tekućeg računa te banke. To je slučaj sa „Vojvođanskom bankom“ koja ovu mogućnost nudi i zaposlenima i penzionerima. Korišćenje gotovinskog kredita u okviru novog paketa usluga „Erste banke“ nudi i mogućnost refinansiranja obaveza građana kod drugih banaka. U „Jubanci Alfa banka grupa“ iznos kredita za refinansiranja zavisi samo od visine prihoda zajmotražilaca. „Rajfajezen banka“ nudi „XXL kredite“ do 50.000 evra za refinansiranje kojima građani mogu da otplate sve postojeće obaveze po gotovinskim i ostalim kreditima, kreditnim karticama, ugovorima o lizingu, poreske obaveze. HVB banka SCG ponudila je mogućnost otkupa kredita podignutih u drugim bankama zaposlenima u preko 5.000 firmi koje imaju ugovor o prenosu zarada sa ovom bankom. Maksimalni iznos je 5.000 evra. Izvor: "Blic".
|
|
|
|
|
|
|
|
