 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Mali akcionari Jagodinske pivare traže poništenje kupoprodajnog ugovora sa Momčilom Rajićem:
Pan bir najavljuje žalbu i prijave
- Tražimo da Agencija za privatizaciju poništi ugovor kojim je oko 51 odsto Jagodinske pivare kupio konzorcijum preduzeća Infond Holding iz Maribora i Pan bir iz Novog Sada, odnosno Momčilo Rajić, zbog neispunjenja obaveza i nelegitimne sednice skupštine preduzeća. Protiv novog vlasnika i direktorke Zorice Jerotijević podneto je 15 krivičnih prijava zbog poslovanja koje je išlo na štetu manjinskih akcionara, a da postoje nepravilnosti u radu utvrdio je i sektor kontrole Agencije za privatizaciju i jagodinski SUP - kaže za Danas Životije Nikolić, predstavnik malih akcionara Pivare. On napominje da akcionari poseduju dokaze da je bivša direktorka oštetila preduzeće i akcionare za više od 4,5 miliona dinara jer je u periodu tokom raspisivanja tendera otkazivala saradnju sa najvećim kupcima, kako bi se umanjila realizacija i obim proizvodnje. Njoj i spornom vlasniku je još od početka novembra zabranjen ulazak u Pivaru. Nikolić podseća da je od tada proizvodnja i naplata porasla za 10 odsto. Na jučerašnjoj konferenciji za novinare, predstavnik Pan bira Zoran Rajić, izjavio je da privatizacija ne može biti poništena čak i ako sud ospori legitimnost skupštine preduzeća, jer se obaveze iz kupoprodajnog ugovora izvršavaju. On je najavio da će Pan bir na rešenje kragujevačkog Trgovinskog suda podneti žalbu Višem trgovinskom sudu u Beogradu, kao i krivične prijave protiv jagodinske policije koja nije blagovremeno intervenisala i sprečila radnike da napadnu obezbeđenje direktorke Jerotijević. Da podsetimo, masovna tuča između radnika i predstavnika privatnog obezbeđenja bivše direktorke Zorice Jerotijević, koja je u četvrtak izbila u krugu fabrike, dogodila se neposredno pre nego što je Trgovinski sud iz Kragujevca prosledio Pivari rešenje o privremenoj meri kojim se osporava legitimnost Skupštine akcionara, održane krajem oktobra prošle godine, a samim tim i rukovodstva koje je na njoj izabrano. Izvor: "Danas".
Koliko dugo će politički kontekst biti presudan u ekonomskim integracijama sa svetom:
VLAHOVIĆ: Ići brzo kao Češka, Poljska ili Mađarska
U iščekivanju ispunjenja "čvrstog" obećanja (još jednog u nizu obećanja) koje je premijer Vlade Srbije Vojislav Koštunica dao čelnicima Evropske unije da će do kraja meseca konačno isporučiti Haškom tribunalu Ratka Mladića, pregovarački timovi u procesu stabilizacije i pridruživanja Evropskoj uniji rade svoj deo posla, i to, kako su upućeni posmatrači ocenili, čine veoma uspešno. Tehnički pregovori izgleda "klize kao po loju", dok otkucava i poslednji, "naknadno" uveden minut, kao krajnji rok za ispunjenje obaveze prema Hagu. U suprotnom, uprkos tehničkoj pripremljenosti, nastavka pregovora verovatno neće biti. U toj, kako većina građana Srbije, ali i veliki deo vladajuće koalicije smatra, "nefer" postavci problema, krije se odgovor na pitanje u kom pravcu će pre svega kada su ekonomske integracije u pitanju, Srbija ići. Mihailo Crnobrnja, saradnik Ekonomskog instituta u Beogradu kaže za Danas da će politički kontekst i ubuduće snažno određivati ekonomske smernice Srbije. On smatra da čak i kada bi bio ispunjen "uslov svih uslova" (potpuna saradnja sa Haškim tribunalom), politički oblak bio bi značajno vedriji, ali bi i dalje pratio sve ekonomske tokove. - Ostala bi očekivanja i spolja i iznutra da na političkoj sceni u Srbiji i dalje ostanu proevropski orijentisane snage. Ova Vlada grčevito vodi bitku da ostane na putu pridruženja zajednici evropskih zemalja i da ostvari pomake u tom procesu, ali kao manjinska, mora da pravi ustupke nereformskim snagama. To, međutim, čelnike EU ne interesuje baš mnogo, koliko ih interesuje krajnji rezultat. Mislim, ipak, da zvaničnici EU nemaju jasnu predstavu o tome ko su zapravo reformske snage u zemlji - kaže naš sagovornik. On ističe da bi reakcija EU, ukoliko bi na prevremenim izborima pobedile nereformske snage, bila izrazito negativna. - Da li to znači da bi nam uveli sankcije ili odložili put priključenja EU, ili pak značajno usporili taj proces, teško je iz ove perspektive zaključiti, pre svega, zato što imam utisak da i u EU o tome ne postoji jasan stav - kaže Crnobrnja. Aleksandar Vlahović, poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije, kaže za Danas da je očigledno da će politika još duži niz godina tretirati tempo ulaska u EU. "Od spremnosti političkih lidera da narodu kažu istinu i donose i realizuju nužne odluke zavisiće naša integracija sa civilizovanim svetom. Pitanje je da li ćemo kao Bugarska i Rumunija neprestano preispitivati smisao ekonomskih reformi ili ćemo ići brzo kao Češka, Poljska ili Mađarska", kaže naš sagovornik. On dodaje da je odgovornost političkih lidera u zemljama u tranziciji daleko veća nego u razvijenim zemljama, tako da je "skretanje sa teme o strateškim ciljevima na dnevno politička prepucavanja jako opasno". Vlahović smatra da ukoliko bi na prevremenim izborima u Srbiji pobedili "radikali" da bi pregovori o pridruživanju i stabilizaciji sa EU odmah bili prekinuti. "Oni nisu kredibilni pregovarači i niko iz EU neće sesti sa njima za pregovarački sto. Ukoliko bi se to zaista dogodilo, vreme ulaska u EU ne bi se merilo godinama već decenijama", zaključuje Vlahović i dodaje da su samo "mudri narodi u prilici da uživaju koristi od pametnih političkih odluka njihovih lidera". Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
