 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Jat ervejz odustao od letova za SAD i Kanadu, saopštio Nebojša Starčević, v.d. generalnog direkt
Umesto minusa, račun Jata u plusu od 3,3 miliona evra
Jat ervejz neće moći od juna, kako je najavljivano, da obavlja saobraćaj sa SAD i Kanadom jer nismo unajmili avion znajući da država nema Kategoriju 1. Procenili smo da nije ekonomski isplativo da ga iznajmimo samo za let ka Kanadi, a odustali smo i od pregovora sa četiri kompanije za letenje u kod šeru, zato što su te kompanije ponudile prilično visoke cene pa bi "skinule kajmak" sa ovog tržišta. Drugi razlog je taj što su zahtevale da ne sklapamo kratkoročne aranžmane već su tražile ugovore od tri do pet godina. Nismo hteli da pristanemo jer želimo da letimo sami. Naš sledeći korak je da se uključimo u dugolinijski saobraćaj u zimskom redu letenja. Međutim, ne mogu ni to da obećam jer ne mogu da utičem na kategorizaciju države - izjavio je juče na konferenciji za novinare v.d. generalnog direktora Jat ervejza Nebojša Starčević. Sumirajući poslovne rezultate Jata u prvom kvartalu 2006. on je ocenio da su "zaista sjajni" i da Jat takve rezultate nije zabeležio u prethodnih 15 godina. - U periodu januar - mart ostvarili smo prihod od 2,4 milijarde dinara, što je 19 odsto više u odnosu na isti period prošle godine i 29 odsto više nego što smo planirali. Pozitivan rezultat u ovom trenutku je 3,3 milion evra, a planom je bilo predviđeno da završimo godinu sa minusom od 3,7 miliona evra. Ukoliko bi se ta tendencija nastavila postoji realna verovatnoća da Jat ovu godinu neće završiti kao gubitaš. On je podsetio da je učešće u prevozu putnika u domaćem saobraćaju povećano sa 35 na 48 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je u međunarodnom prevozu zadržan tržištni udeo od 54 odsto. U kategoriji uporednih destinacija, gde osim Jata lete i druge kompanije, Jatovo prisustvo je povećano sa 41 na 44 odsto. U međunarodnom saobraćaju pad tržišnog učešća ostvaren je samo na letovima za Tunis, Grčku i Italiju, što će na prve dve linije biti korigovano već u letnjoj sezoni, dok je rast zabeležen na letovima ka Rusiji, Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji, Francuskoj, Češkoj i Velikoj Britaniji uprkos činjenici da Jat na tim linijama ima konkurenciju. - Od 1. januara do 7. maja prevezli smo 312.000 putnika što je za 32 odsto više nego u odnosu na isti period prošle godine i jedan odsto više od plana. U domaćem saobraćaju prevezeno je 111 odsto putnika više nego prošle godine, što je pet odsto više u odnosu na plan. U evromediteranskom saobraćaju ostvaren je rast od 22 odsto, ali je za dva odsto manji od planiranog. Popunjenost aviona je povećana sa 46,8 na 51,1 odsto - naglasio je Starčević i dodao da je pri poređenju rezultata iz 2005. i 2006. koje je uradilo nekoliko evropskih magazina Jat svrstan na prvo mesto u Evropi. Kada je reč o restrukturiranju Jata, Starčević je podsetio da su izdvojeni svi delovi predviđeni planom za 2005. i broj radnika je smanjen sa 3.466 na 2.048. Kada bude završen program koji je u toku njihov broj biće smanjen na oko 1.800. Starčević je najavio da će do kraja godine putem lizinga biti nabavljena dva aviona kapaciteta 70 sedišta. On je ocenio da lou kost kompanije neće doći na srpsko tržište najmanje još godinu dana, jer ne pronalaze ekonomski interes. Politička odluka Montenegro erlajnsa Komentarišući odluku Montenegro erlajnsa da ne leti od 19. do 22. maja v.d. generalnog direktora Jat ervejza Nebojša Starčević izjavio je da je nesporno da odluka nije u skladu sa propisima jer sve linijske kompanije moraju da poštuju red letenja. - Verovatno bismo mi bili na neki način sankcionisani. Kako će postupiti Direktorat za civilno vazduhoplovstvo ne znam. Ovo je politika i nema veze sa saobraćajem. Moraćemo da pojačamo naše letove i pre svega ćemo da ubacujemo veće tipove aviona. Dnevno ćemo pratiti situaciju i vodićemo računa da tržište bude potpuno pokriveno. Dva leta su već ubačena, jedan za subotu i jedan za nedelju. Karte naravno neće biti besplatne. Da li karte kupuju oni koji će glasati za ili protiv ne mogu niti želim da kontrolišem i da se u to uključujem. Možemo razgovarati o čarter aranžmanima ako postoji potreba, ali nećemo snižavati cene - rekao je Starčević i dodao da Jat neće moći da izađe u susret Montenegro erlajnsu ukoliko ta kompanija eventualno odluči da pozajmi još neki avion za jačanje saobraćaja prema inostranstvu jer Jat nema dodatne kapacitete. Izvor: "Danas".
Na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu potpisan Ugovor o saradnji Bambija i Danasa:
Plazma keks dobio novo odelo
Generalni direktor Koncerna zdrave hrane Bambi iz Požaravca Miroslav Miletić i direktor marketinga Danasa Snežana Stojakov potpisali su juče na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ugovor o saradnji. Miletić je tom prilikom istakao da su kompanije Bambi i Danas prijatelji i poslovni partneri. "Požarevački koncern je i posle privatizacije, za razliku od mnogih drugih firmi, ostao otvoren prema javnosti i nastaviće da razvija i jača dobru komunikaciju sa potrošačima" naglasio je Miletić. Koncern Bambi iduće godine proslavlja 40 godina rada, i tada će, prema rečima Miletića, biti predstavljen i dalji razvojni put te kompanije, koja ima ambiciju da bude stožer osnivanja multinacionalne balkanske agrokompanije koja će biti ravnopravan takmac najpoznatijim i najvećim proizvođačima hrane u svetu. Na Poljoprivrednom sajmu Bambi je predstavio novo pakovanje "plazma" keksa, o čemu su juče na konferenciji za novinare govorile Ivana Vasiljević, direktor prodaje, i Maja Simić, brend menadžer. Sajamska promocija bila je prilika da se istakne da je Bambi AD do početka sajma proizveo i prodao više od osam hiljada tona konditorskih proizvoda i mineralne vode "duboka", od čega je četvrtina izvezena. Tom prilikom ostvaren je prihod od 11 miliona evra. Bambi je na MPS osvojio Veliki šampionski pehar za kvalitet keksa, a svih 35 prijavljenih proizvoda poneli su zlatne medalje. Izvor: "Danas".
Isplata stare devizne štednje od 31. maja
Isplata ovogodišnje rate stare devizne štednje u Nacionalnoj štedionici započeće 31. maja. Ove godine neće biti zakazivanja termina, ali u Nacionalnoj kažu da građani nemaju razloga da stvaraju redove jer će se isplata obavljati sve dok poslednji građanin ne bude isplaćen. Vlada Srbije je obezbedila novac za izmirenje obaveze prema vlasnicima ovih obveznica, a Nacionalna nudi i mogućnost prevremene isplate ovih papira tokom maja meseca. Prema odluci vlade od prošle godine se ne isplaćuje fiksna rata, već se dugovi veći od 500 evra dele na preostalih 11 godina. Istovremeno, svi građani kojima je preostao dug po osnovu stare devizne štednje manji od 500 evra, ove godine će dobiti celokupan iznos. Ove godine se očekuje oko 108.000 štediša, kao i deo novih klijenata koji do sada nisu svoju staru štednju prebacili u elektronske obveznice. S obzirom da ova banka od nedavno posluje u sastavu Evrobank EFG grupe, pripremljena je specijalna ponuda za ovogodišnju isplatu stare devizne štednje, ukoliko se klijent odluči da svoje devize oroči preko "evro unapred štednje". Ova štednja nudi klijentima mesečnu isplatu kamate unapred, kao siguran dodatni prihod na koji mogu da računaju. Kamata na ovu štednju je fiksna i iznosi čak 5,19 odsto, a isplata se obavlja svakog meseca, uz minimalni ulog od 2.000 evra. Izvor: "Glas javnosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
