 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
U iščekivanju konačnog izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda:
Preporuke MMF signal investitorima
Misija Međunarodnog monetarnog fonda predvođena Piterom Dojlom okonačala je dvonedeljni boravak u Beogradu i uskoro bi u Vašingtonu trebalo da bude objavljen i izveštaj o tome kakva su njihova zapažanja. Sudeći prema zaključcima saopštenim na konferenciji za novinare, u odnosu na period od godinu dana pre, kada su pregovori MMF i srpske vlade u vezi sa završetkom šeste revizije trogodišnjeg finansijskog aranžmana, zapali u krizu, suštinskih novina u stavovima MMF ne bi trebalo da bude. Istina, možda je Piter Dojl, za koga su mnogi koji su ga upoznali tokom njegove misije u BIH govorili da je "tvrd i odlučan ekonomista", svojom smirenošću i biranim rečima iznenadio novinare potencirajući uspehe koji su ostvareni u reformama, i izražavajući razumevanje zbog toga što posle dve decenije stagnacije, srpska privreda nije zabeležila veći napredak. No, iza tih reči odmah je stiglo "otrežnjenje" u vidu konstatacija da ključ svih problema srpske privrede leži u još nedirnutom sektoru velikih društvenih i javnih preduzeća i da bez radikalnog reza u toj oblasti Srbija neće moći brzo da napreduje. To je provejavalo iz svake konstatacije Dojla, bilo da je reč o visokoj inflaciji, prevelikoj javnoj potrošnji, nedostatku konkurentnosti, rastućem deficitu tekućih plaćanja, previsokom uvozu, malim stranim direktnim investicijama ili rastu nezaposlenosti. Nije stoga teško pretpostaviti kakve će preprouke biti upućene srpskoj vladi. Dojl je već nagovestio da monetarna politika mora i dalje da bude restriktivna, a fiskalna čvrsta. Neophodna je i reforma javne potrošnje, a stečaj mora u većoj meri nego sada da postane sastavni deo završnog koraka u privatizaciji realnog sektora. Naravno, za razliku od prošlogodišnje situacije kada je MMF tako nešto mogao da zahteva od Vlade, sada je u prilici samo da joj preporučuje šta joj valja činiti ako želi da uspostavi i održi makroekononsku stabilnost i obezbedi održiv privredni rast. No, ne treba se zavaravati da su zato ocene koje će na račun ekonomske politike vlade biti sadržane u izveštaju MMF kao i preporuke koje će MMF dati za prevazilažanje uočenih problema manje važne. Naprotiv, jer svaki investitor koji želi da ulaže u Srbiju najpre pogleda sajt MMF da bi video kako na situaciju u zemlji gleda "međunarodni finansijski policajac". Ako u izveštaju stoji, kao što će stajati, da je inflacija u Srbiji veoma visoka, najviša u regionu i Evropi, i pri tom još da toj inflaciji dosta kumuje država, što svojim odlukama, što ograničenjem konkurencije na tržištu, teško da će bilo ko poželeti da ulaže u takvu zemlju. Jer, kako je Dojl istakao, "samo podatak da imate visoku inflaciju znak je da sa privredom nešto nije u redu. Rizici poslovanja u Srbiji neće biti smanjeni sve dok se i dalje gotovo polovina privrede dotira iz budžeta ili adminsitrativnim krojenjem cena, odnosno kroz zadržavanje monopola na tržištu", više puta je ponovio Dojl. Zato je i jedna od preporuka vladi Srbije koju je pomenuo bila da što pre ukine udredbu kojom se reguliuše uvoz nafte, a da se umesto toga uvedu carine kako bi budžet imao sigurne prihode ali tržište ipak demonopolizovalo, a NIS-u bio ostavljen jedan vremenski rok za prilagođavanje, sve dok i ta carina ne bude svedena na nulu. Ukratko, MMF će preporučiti Srbiji da odlučno krene u restrukturiranje društvenog i javnog sektora, zatežući pri tom uzde monetarne i fiskalne politike, mereći pri tom razloge za i protiv sa stanovišta srednjoročnog, a ne dnevno - političkog interesa. Dve preporuke ministru Dinkiću Dve preporuke upućene su direktno na adresu ministra Mlađana Dinkića. Prva je da ne odustaje od obaranja inflacije kao prioriteta ekonomske politike, jer u suprotnom neće biti realizovani ostali prioriteti. A druga glasi - javno investiranje jeste potrebno, ali ne na način kako ga je prvobitno obelodanio ministar finansija, pričom o milijardu evra koji će biti uloženi u 17 oblasti privrede i društva. Prostor za investiranje se mora tražiti jedino u okviru dogovorenog okvira restriktivnog budžeta, tako što će biti preispitani svi javni rashodi, a ne daljim podstiacanjem javne potrošnje kroz nov investicioni ciklus", preporuka je MMF. Izvor: "Danas".
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Srbije i Crne Gore postigli načelni dogovor:
Srbija zadržava članstvo u MMF i Svetskoj banci
Ministri finansija i guverneri centralnih banaka Srbije i Crne Gore postigli su načelni sporazum, prema kojem će Srbija zadržati članstvo u međunarodnim finansijskim organizacijama i vratiti Crnoj Gori deo sredstava koje je uplatila za tu svrhu. Ministri finansija Srbije i Crne Gore Mlađan Dinkić i Igor Lukšić, kao i predsednik Saveta Centralne banke Crne Gore Ljubiša Krgović i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić dogovorili su se i o podeli imovine nasleđene od bivše SFRJ. "Dogovorili smo aranžman u interesu obe države, koji neće doneti dodatne troškove nijednoj, a zadovoljava potrebe Srbije da zadrži kvotu u Međunarodnom monetarnom fondu na kojoj je insistirala, dok Crna Gora neće imati dodatnih izdvajanja iz budžeta za ovu namenu" rekao je Lukšić novinarima posle sastanka u vili Gorica. Lukšić je rekao i da je time istovremeno poslata poruka međunarodnim institucijama da su Srbija i Crna Gora sva sporna pitanja uspele da regulišu na obostrano zadovoljstvo kao dve zrele države. Prema postignutom dogovoru, koji prvog četvrtka u julu treba da verifikuju obe vlade, Srbija nastavlja članstvo u MMF, Svetskoj banci, Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) i Razvojnoj banci Saveta Evrope. Prema rečima Mlađana Dinkića, postignut je i načelan dogovor po osnovu sporazuma o sukcesiji bivše SFRJ. "Osnovica za podelu će biti deblokirana i blokirana sredstva u iznosu od oko 564 miliona dolara, pri čemu bi Crnoj Gori pripala kvota od 5,88 odsto. Ovaj iznos bi, nakon potpisivanja sporazuma bio isplaćen Crnoj Gori, umanjen za potraživanja Srbije od finansijskog aranžmana koji je Aerodrom Beograd imao sa Aerodromom Podgorica u iznosu od 2,5 miliona dolara", rekao je Dinkić. Kvote za dugove Sporazum bi trebalo da obuhvati podelu svih dugova koje su Srbija i Crna Gora imale u sastavu bivše SFRJ prema inostranim kreditorima, pre i posle 2000. godine, po kvoti od 5,88 odsto za Crnu Goru i ostatak za Srbiju. Crnogorska kvota od 5,88 odsto podrazumeva 44,6 miliona dolara koje Crna Gora treba da dobije od imovine koju je SCG nasledila od bivše SFRJ. Taj iznos treba umanjiti za 10,4 miliona dolara, koje Crna Gora ima prema Srbiji, jer je 2001. godine regulisano članstvo u MMF i za 2,5 miliona dolara, kolika je obaveza Crne Gore za regulisanje vlašništva nad aerodromom Podgorica - ističe Igor Lukšić, ministar finansija Crne Gore i dodaje da će Crnu Goru učlanjivanje u međunarodne finansijske organizacije koštati 1,5 miliona evra, a da će razlika od 30 miliona dolara, koliko će preostati nakon raspodele imovine bivše SFRJ, biti uključena u crnogorske devizne rezerve. Izvor: "Danas".
Izgradnja deonice autoputa Beograd-Novi Sad startuje u septembru
Radovi na projektovanju i izgradnji nove deonice putnog pravca E-75 autoputa Beograd-Novi Sad trebalo bi da počnu početkom septembra, a rok za završetak radova je dve godine. Planirana je izgradnja pratećih servisnih saobraćajnica i dve nove denivelisane raskrsnice (Novi Sad Sever i Novi Sad Centar), kao i rekonstrukcija postojeće denivelisane raskrsnice Zrenjanin i izgradnja čeonih naplatnih stanica Novi Sad Sever i Novi Sad Centar. Nova deonica biće duga devet kilometara, a projekat obuhvata i sanaciju četiri mosta u dužini od 162 metra, izgradnju osam novih mostova u dužini od 630 metara. Ukupna vrednost radova je oko 3,4 milijarde dinara. Izvođači radova su preduzeće Energoprojekt niskogradnja Beograd i Inter-Most A.D. Beograd. Izvor: "Danas".
|
|
|
|
|
|
|
|
