 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
Pan bir i Infond holding raskinuli ugovor s Jagodinskom pivarom:
Konzorcijum Pan bir iz Novog Sada i Infond holding iz Maribora, koji su 29. avgusta 2005. godine kupili 51,18 odsto kapitala Jagodinske pivare za 75.000 evra, raskinuli su ugovor - izjavio je predsednik Upravnog odbora Jagodinske pivare Životije Nikolić. "Ugovor je raskinut, a akcije vraćene državi", rekao je Nikolić i dodao da je tu vest saopštio Akcijski fond. - Od prvog dana zaključenja ugovora između Akcijskog fonda i ovog konzorcijuma ukazivali smo da je reč o nezakonitoj privatizaciji i čoveku (vlasnik Pan bira Momčilo Rajić) koji je upropastio i zatvorio mnoge poznate firme. Konzorcijum nije ispunio 75 odsto obaveza iz ugovora - tvrdi on. Konzorcijum Pan bir i Infond holding Finančna družba kupili su većinski paket akcija od 51,18 odsto kojim su raspolagali Fond za razvoj Srbije i PIO, za 75.000 evra, obavezali se da će u narednih pet godina u pivaru investirati 4.480.000 evra i obezbediti novac za otpremnine (po 200 evra po godini staža). Umesto toga, novi vlasnici su najpre snizili plate, a onda su 27. oktobra 2005. godine radnici stupili u štrajk. Od tada je većinskim vlasnicima i direktoru Zorici Jerotijević zabranjen ulazak u pivaru. Radnici i mali akcionari izabrali su novo rukovodstvo i upravni odbor i nastavili da rade. Jagodinska pivara osnovana je pre 154 godine i najstarija je firma u Jagodini i u ovom delu Srbije. Uz pivo proizvodi vodu, bezalkoholne napitke i pekarski kvasac. Izvor:"Danas".
POSLOVODSTVO IMPOL SEVALA NAJAVILO NOVA RADNA MESTA:
Ocenjujući da je prošla godina za Impol seval u Sevojnu, čiji je vlasnik firma Impol iz Slovenske Bistrice, bila uspešna, direktor tog preduzeća Ninko Tešić dodao je da su se stvorili uslovi da ova fabrika i narednih godina posluje s profitom. Fabrika je proizvela 48.000 tona proizvoda od aluminijuma, a prema Tešićevim rečima plan od 68.500 tona je realan. Prosečna neto zarada krajem prošle godine bila je 30.000 dinara, a od januara ove godine biće uvećana za oko 12 odsto. Za ovu godinu Tešić je najavio nastavak procesa modernizacije fabrike, što znači da će biti osavremenjeni peć za zagrevanje blokova i linija za bojenje, a uskoro bi u fabrici trebalo da se zaposli petnaestak radnika. Izvor:"Danas".
Niko bez akcija:
PRAVO na besplatne akcije u Srbiji trenutno imaju samo zaposleni i penzioneri određenog društvenog i državnog preduzeća koje se privatizuje. Svi ostali građani, da bi ostvarili isto ovo pravo, moraće da sačekaju, pre svega, odluku Vlade Srbije o prenosu akcija građanima bez naknade. Naime, do kraja ove godine proces privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji trebalo bi da uđe u završnu fazu. Očekuje nas, posle parlamentarnih izbora i nastavak zaustavljene privatizacije velikih javnih preduzeća, poput Elektroprivrede Srbije, Naftne industrije Srbije... Poznato je da se u Privatizacioni registar, koji se nalazi pri Ministarstvu za privredu, sliva novac u visini od 15 odsto kapitala prodatih društvenih preduzeća putem javnog tendera. Ovaj sistem važi i za državna preduzeća, a akcije iz pomenutog registra besplatno će moći da dobiju svi punoletni građani Srbije, uz uslov da nisu do sada dobili niti jednu besplatnu ovakvu vrednosnu hartiju. Procenjuje se da oko pet miliona građana ima pravo na besplatne akcije (podsetimo da je oko 1,2 miliona građana besplatne akcije dobilo kroz dosadašnje privatizacije). Kako će teći ova podela, definisaće se propisima. U Ministarstvu privrede najavljivali su pretvaranje pomenutog registra u fond, i utvrđivanje određenog upravljačkog tela. Trebalo bi da se precizira kome će taj Fond odgovarati i polagati račune. Postoje najave zvaničnika da bi raspodela besplatnih akcija mogla da počne već ove godine, iako je za realan start pominjan početak 2009. godine (po zakonu: u roku od dve godine od završetka procesa privatizacije, koji bi trebalo zvanično da se završi ove godine). Još nije poznat način na koji će država da raspodeljuje ove hartije od vrednosti, pa se građani plaše da će neki biti u povlašćenom položaju, jer, nisu sve državne firme, koje se prodaju, jednako profitabilne. Ovo je, možda, i razlog zašto se sve češće po gradovima Srbije sreću razna udruženja, koja brigu za buduću pravičnu raspodelu akcija, naplaćuju građanima koji uđu pod njihovo okrilje. Iz Vlade su već više puta upozoravali na ništavnost bilo kakvih lista, koje se formiraju pre zvaničnog poziva na upis besplatnih akcija. Izvor:"Novosti".
|
|
|
|
|
|
|
|
