Banjaluka -- Komisija za hartije od vrednosti Republike Srpske (RS) odobrila je osnivanje prvih otvorenih investicionih fondova.

Dozvolu su dobili „Nimako trend“ sa javnom ponudom i „Advantis Qualified 1“ sa privatnom ponudom. Inicijatori osnivanja tih fondova su društvo „Nimako“, odnosno „Advantis Capital Management“ iz Banjaluke.

U društvu „Nimako“ kažu da će u roku od sedam dana od prijema rešenja Komisije objaviti javni poziv za upis i uplatu udela u fondu „Nimako trend“, kao i njegov prospekt. "Upis je omogućen svim fizičkim i pravnim licima uz minimalnu uplatu od 500 konvertibilnih marka, odnosno 250 evra", kazala je direktorka Verica Krajnović.

Fond „Nimako trend“ je namenjen investitorima koji imaju dugoročne ciljeve, a preporučeni rok ulaganja je najmanje dve godine. Fond će uglavnom ulagati u akcije, zatim u obveznice i depozite, prvenstveno na tržišta RS i Bosne i Hercegovine, a zatim i u zemlje EU, OECD i CEFTA.

U društvu „Advantis“ navode da je otvoreni fond „Advantis Qualified 1“ namenjen kvalifikovanim investitorima, odnosno ulagačima čija imovina prelazi 150 hiljada evra uz minimalni ulog od 50 hiljada evra.

Specifičnost tog fonda je što društvo ne može javno da objavi prospekt, već ga dostavlja zainteresovanim ulagačima koji ispunjavaju uslove za ulaganje u fond. Društvo „Adventis“ planira da do kraja godine osnuje i otvoreni fond sa javnom ponudom.

U drugom entitetu BIH, Federaciji BIH, nedavno su osnovani otvoreni fondovi sa javnom ponudom „MF Global.ba“ iz Sarajeva i „Hypo BH Equity“ iz Mostara.

Ljubljana -- Finance: U poslednjih mesec dana indeks akcija povećan samo na ZSE, dok je na berzama u Srbiji i Makedoniji zastao.

"Balkanske berze, uspešne proletos, u poslednjem kvartalu godine ne ulivaju analitičarima previše poverenja, a izbori u Hrvatskoj i probuđena kosovska kriza, uz prebrzi rast akcija u prvoj polovini godine, odvraćaju ulagače", piše slovenački poslovni dnevnik.

U poslednjih mesec dana, kažu Finance, digla se samo berza u Zagrebu, gde je indeks Crobex od polovine septembra dobio dobrih 16 procenata.

Buđenju Zagrebačke berze (ZSE) doprinelo je uvršćenje akcija Hrvatskih telekomunikacija (THT), koje su se "nakon velikog interesovanja ulagača u javnoj ponudi, pobrinule za preko potrebnu likvidnost".

Analitičar Finance konstatuje da se "sredstva oslobođena prodajom akcija THT barem delimično prenose u kupovinu drugih papira od vrednosti, što, kako izgleda, diže glavni indeks akcija". Ipak, sudbina akcionara THT prilično zavisi od najvećeg akcionara kompanije - Dojče telekoma.

Nesigurnim smatraju Finance i cene akcija Ine, jer je uspeh hrvatskog naftnog preduzeća vezan za dve rafinerije čiji je rad preko leta bio smanjen zbog rekonstrukcije.

Finance u nastavku pišu da je najveći rast među berzama bivše Jugoslavije imala Makedonska berza, na kojoj je indeks MBI10 do kraja avgusta porastao za 157 odsto. Ali, slično kao i u Sloveniji, u jesenjim mesecima se vrednost indeksa primirila.

Makedonija pokušava da se predstavi kao novi poslovni raj u Evropi, čiji temelj je povoljno poresko zakonodavstvo, kažu Finance.

U toj zemlji je zbog očekivanih investicionih ulaganja cena akcija građevinskih preduzeća ove godine povećana za nekoliko puta, što se vidi na primeru Granita.

"Nešto hrabrijim ulagačima bi još najviše pri srcu mogla da bude Beogradska berza", smatraju Finance. Indeks Belex je do prve polovine maja gotovo duplirao vrednost, a onda su se cene akcija većinom "zamrzle". Indeks Belex je od tada izgubio šestinu na vrednosti.

Na Beogradskoj berzi najveće zanimanje vlada za akcije banaka a njihove cene, kaže list, "nedvosmisleno diže očekivana privatizacija".

Proletos se očekivala brža privatizacija zbog završenih izbora, što se nije ostvarilo, a nesiguran ishod pregovora o Kosovu i skori predsednički izbori mogu samo produžiti privatizacionu agoniju, zaključuju Finance.

Prodaja Robnih kuća "Beograd" ušla je u sitno odbrojavanje do stizanja kupca. Licitacija je zakazana za 29. oktobar, ali u ponedeljak (22. oktobra) svodi se konačna lista kandidata. Od 40 potencijalno prijavljenih kompanija, u finale će ući samo one kompanije koje zaključno sa ponedeljkom dostave licitacionu garanciju. Početni uslov za tu bankarsku garanciju jeste da glasi na 44 miliona evra.

Da li će u tu fazu sa bankarskim garancijama ući svih 40 kandidata sa preliminarnog spiska, ili će taj broj biti malo ili prilično redukovan, može samo da se nagađa. Verovatnoću da će taj finalni spisak biti prilično kraći od preliminarnog potkrepljuju navodi da je na tom preliminarnom spisku bilo više kompanija jednog te istog gazde. Takvih gazda, prekomponovanih na više adresa, odnosno preduzeća i investicionih fondova, te konzorcijuma, ima najmanje pet, kažu izvori "Blica" .
Drugi razlog redukcije broja kandidata za Robne kuće "Beograd" mogao bi da bude u ubacivanju - "u poslednjem trenutku" - uslova zvanog prolaznost kod antimonopolske komisije. Pobednik na nadmetanju, onaj ko 29. oktobra izlicitira najveću cenu, moraće da se legitimiše kod Komisije za zaštitu konkurencije i, samo ukoliko zaključak te instance bude da kupovinom Robnih kuća "Beograd" njegov udeo u maloprodaji u Srbiji ne prelazi 45 odsto, može i da uđe u tu kupovinu. Ukoliko zaključak Komisije bude negativan, u proceduru ulazi drugorangirani, pa ako i on ne prođe, treće rangirani... Razmak u ceni između prvog i drugog na rang-listi bi trebalo da bude pet miliona evra. Nadmetanje će, naime, početi sa 140 miliona evra, a onda svako dalje podizanje licitacione kartice znači uvećanje cene za po pet miliona evra.
Uvođenje Komisije za zaštitu konkurencije nije presedan. Naprotiv, u svim kupovinama većim od 50 miliona evra, odnosno kupovinama gde je imovina kupca i preduzeća koje kupuje veća od 50 miliona evra, podrazumeva obavezu prethodne procedure kod Komisije za zaštitu konkurencije. Pitanje je, dakle, zašto je kod Robnih kuća "Beograd" instanca zvana antimonopolska komisija bila preskočena, odnosno uneta tek tri radna dana pre isteka roka za dostavljanje bankarske garancije. Odgovor sa imenom i prezimenom odgovornog za ovaj propust nije, naravno, moguće dobiti. Krivac je, kažu, to što je "više babica" radilo na ovom slučaju, pa je prva mislila da će to da uradi druga, druga da će treća, treća da će prva. Dodatno je, kažu, bilo dilema da li se ta odredba Zakona o zaštiti konkurencije odnosi na prodaju preduzeća iz stečaja.
Ova zaboravnost nadležnih u Agenciji za privatizaciju, ubacivanje izmena u poslednjem trenutku, stvoriće, kažu u advokatskim kacelarijama, prilične probleme i "najčistijim" kandidatima. Iako iznos licitacione garancije ostaje nepromenjen - 44 miliona evra - moraće u ova tri dana da pribave od banaka novi dokument, jer tekstualni deo, budući na odredbe o vučenju prava, nije isti.
Menja se automatski i rok za plaćanje. U prvobitnim uslovima kupac je imao rok od 30 dana da plati izlicitiranu cenu. Sada će to biti produženo na plus 120 dana jer, po pravilu, četiri meseca su rok do kada Komisija za zaštitu konkurencije treba da za završi svoje izjašnjavanje.
Problem vlasništva
Imovinu Robnih kuća "Beograd" čine 34 prodajna objekta, ukupne površine 239.879 kvadrata. Sa tolikim opsegom nekretnina ovaj trgovinski lanac drži ubedljivo prvo mesto u Srbiji. Gro robnih kuća je uz to na izuzetno atraktivnim lokacijama. Najprestižnija je, naravno, beogradska Knez Mihailova ulica, ali dva najudarnija zdanja su imovina privatnih vlasnika, porodica koje su ih na svojoj zemlji pravili, a onda im je to oduzeto i pretočeno u opštenarodno dobro sa udaranjem temelja socijalističke epohe ovih prostora.

Beograd - Negativna kretanja na Beogradskoj berzi nastavljena su i juče. Pad aktivnosti registrovan je kod ukupnog prometa (372,7 miliona dinara), ali i pad vrednosti sva tri indeksa. BELEXLINE beleži pad od 0,3 odsto, BELEX15 0,2 odsto, a SRX 0,4 odsto. Strani investitori smanjili su učešće na berzi, mada je njihova aktivnost u kupovini akcija premašila 50 odsto ukupnog prometa. U trgovanju obveznicama RS zabeležena je značajnija aktivnost, promet beleži blagi rast (135.900 evra), a najtrgovanije serije su A0213K (22.189 evra) i A2014K (20.449 evra). Akcije novopazarske Sloge, kojima se trgovalo za 53,8 miliona dinara, bile su juče najtraženije na berzi. Povećana tražnja uticala je na skok vrednosti od 9,05 odsto, pa je tako zabeležen istorijski maksimum od 2.072 dinara za jednu akciju. Evidentno je, da će nakon trgovanja sa 26.000 akcija (odnosno 4,6 odsto od ukupnog broja akcija), vlasnička struktura tog preduzeća biti izmenjena. Najveći akcionari će biti Dorćol Inženjering sa 24,5 odsto vlasništva, Irva investicije sa 20,1 odsto i Akcijski fond Republike Srbije sa udelom od 12,7 odsto. Vrednost trgovanja akcijama Unifarma iz Zemuna povećana je na 34,7 miliona dinara, dok je u trgovanju Projektomontažom ( promet 32,5 miliona dinara) zabeleženo novo povećanje cene od 789 dinara. U vrhu najtrgovanijih hartija od vrednosti našle su se i hartije AIK i Komercijalne banke sa prometom od 21,6, odnosno 18,8 miliona dinara.
Nakon dobre prodaje akcija početkom nedelje, kada je cena hartija od vrednosti beogradske Informatike rasla, na jučerašnjem trgovanju beleži pad od 9,1 odsto (13.059 dinara za jednu akciju). Gubitak su zabeležili i akcionari preduzeća BG group Jugoalat iz Novog Sada, čije akcije vrede 17,5 odsto manje. Kada govorimo o skoku cene akcija nadomak maksimalno dozvoljenog dnevnog uvećanja nalaze se hartije od vrednosti Antikora (19,8 odsto) i Vojputa iz Subotice (19,5 odsto).

Novi Sad - Najveća domaća kompanija u oblasti informacionih tehnologija (IT) Komtrejd planira da iduće godine izađe na Londonsku berzu, najavio je juče vlasnik kompanije Veselin Jevrosimović. Jevrosimović je na IT konferenciji "Sinergija 07" u Novom Sadu rekao da je veći deo priprema za taj poduhvat Komtrejd već obavio te da očekuje da kompanija već sredinom 2008. godine bude listirana na Londonskoj berzi akcija. "Paralelno sa izlaskom na Londonsku, listiraćemo deo naših akcija i na Beogradskoj berzi", naveo je Jevrosimović. On je dodao da Komtrejd danas posluje u više sektora u IT industriji, pre svega u distribuciji računara i kompjuterske opreme, proizvodnji kompjuterske opreme, kao i u razvoju softvera i poslovnih aplikacija.
"Naš plan je da postanemo vodeća IT kompanija u istočnoj Evropi", kazao je vlasnik Komtrejda. "Sinergija 07" u Novom Sadu trajaće do petka, 19. oktobra, uz učešće 1.000 profesionalaca i stotinu predavača. Prema najavi organizatora, posetioci "Sinergije 07" biće u prilici da u naredna tri dana čuju 105 predavanja organizovanih u 12 tematskih celina, koje će održati 90 IT stručnjaka.

Komisija je naložila Stefanoviću da podnese ponudu za preuzimanje ili, ako nema novca, da u roku od tri meseca proda 24 odsto vlasništva „Srboleka“, koje se vodi na povezanu firmu „Marko plus

BEOGRAD - Posle žalbe Udruženja malih akcionara „Srboleka“, Komisija za hartije od vrednosti je 28. septembra donela rešenje kojim se potvrđuje da je kontroverzni biznismen Jovica Stefanović Nini, preko svojih povezanih firmi, nezakonito, vanberzanskom kupovinom akcija od „MK komerca“ postao vlasnik 49 odsto akcija ovoga farmaceutskog preduzeća. Pošto nikada nije dostavio ponudu za preuzimanje svih ostalih akcija, a što je po Zakonu o preuzimanju akcionarskih društava morao da uradi čim je stekao 25 odsto, Komisija je naložila Stefanoviću da podnese ponudu za preuzimanje ili, ako nema novca, u roku od tri meseca proda 24 odsto vlasništva „Srboleka“ koje se vodi na firmu „Marko plus“. Dok nadležni u firmi „Marko plus“ ne odluče šta će da rade, nemaju pravo glasa u Skupštini na 227.069 akcija.

U Komisiji za hartije od vrednosti kažu da akcionar „Srboleka“ „Marko plus“ trajno gubi pravo glasa na te akcije ako do 28. decembra ne proda ili objavi ponudu za kupovinu i svih preostalih. - Čim kupac stekne više od 25 odsto vlasništva, mora o tome da obavesti svog brokera koji će pripremi ponudu za preuzimanje - navode u Komisiji. Mali vlasnici tvrde da je Stefanovićev punomoćnik Zlatko Marković već izjavio da preduzeće „Nini“ nema novca za preuzimanje i da će prodati 24 odsto deonica koje se vode na preduzeće „Marko plus“. Oni upozoravaju i da su ovakvom odlukom Komisije za hartije od vrednosti potvrđene malverzacije pomoću kojih je, slično kao u „Jugoremediji“, Jovica Stefanović preuzeo kontrolu nad upravom preduzeća.

- U novembru 2005. godine naočigled nadležnih institucija Stefanovićeva firma „Nini“ i „MK komerc“ Miodraga Kostića izigrale su postupak preuzimanja i onemogućile bugarsku kompaniju „Sofarm“ da realizuje svoju ponudu - podsećaju u Udruženju malih akcionara. Mali vlasnici smatraju da je rešenjem Komisije za hartije od vrednosti rasvetljen samo način na koji su Stefanović i Kostić završili poslednju etapu svog posla - prenos akcija na firmu „Nini“ i da će kod nadležnih državnih institucija zahtevati da se kazne krivci i obeštete prevareni akcionari, radnici i penzioneri. Oni zahtevaju i hitno zakazivanje vanredne Skupštine akcionara preduzeća jer Stefanovićeva uprava sada predstavlja svega 24,99 odsto vlasništva. 

- Nini je čitavo leto izbegavao da se pojavi pred Komisijom za hartije od vrednosti da bi prolongirao donošenje ovakve odluke, izgovarajući se da je na godišnjem odmoru. Za to vreme zapravo je radio na uništavanju najstarije farmaceutske kuće u Srbiji - podizanjem kredita u vrednosti od 85 miliona dinara i stavljanjem imovine“Srboleka“ pod hipoteku - objašnjavaju mali akcionari.

Malverzacije su obelodanjene 30. juna ove godine kada je na Skupštini akcionara Nini hteo da „progura“ odluku o dokapitalizaciji jer se legitimisao kao vlasnik ne samo 24,99, već preko povezanog lica čak 48,77 odsto akcija pošto ih je u međuvremenu otkupio od Kostića. Sve je urađeno posredstvom treće firme „Marko plus“, koju su maja 2006. godine osnovali Kostić i Nini i u nju, kao kapital, uneli akcije koje imaju u „Srboleku“. Posle je Kostić prodao svoj udeo Niniju. Inače, samu kupovinu „Srboleka“ na berzi, preduzeća „Nini“ i „MK komerc“ obavili su novembra 2005. godine u isto vreme dok je trajala ponuda farmaceutske kompanije „Sofarme“ po ceni od 1.410 dinara po akciji.