Podgorica -- Indeksi crnogorske Nex berze su za mesec dana pali za petinu, zabeleživši najniže nivoe u prethodnih mesec dana.

 

 

Na obe crnogorske berze i današnji trogvački dan obeležio je pad cena i vrednosti indeksa. Indeks Moste Montenegroberze smanjen je danas, deveti dan zaredom, 1,99 odsto na 1572,8 poena, a gubici su posebno bili evidentni kod fondova.

Atlas Mont je pao 10,8 odsto na 20,53 centi za akciju, Eurofond 7,8 odsto na 47,01, Moneta 11,8 odsto na 20,15, a Trend osam odsto na 35,14. Porastao je jedino HLT, 1,8 odsto na 20,11 centi.

Među kotiranim firmama su gubili Plantaže 1,7 odsto na 1,38 EUR, Cetinjeturist 6,7 odsto na 24,13, Jadransko brodogradilište 2,5 odsto na 19,5, Kombinat aluminijuma 3,3 odsto na 15,39, Luka Bar 1,6 odsto na 2,47, Marina 6,5 odsto na 4,3, Pobjeda 1,9 odsto na 9,3 i Željeznice 2,2 odsto na 4,62 EUR.

Indeksi Nex berze su zabeležili najniže nivoe u prethodnih mesec dana, izgubivši u tom periodu po petinu svoje vrednosti

Kompanijski NEX20 pao je 2,1 odsto na 31.789,39 poena, a NEXPIF 0,8 odsto na 25.380,53 boda. Akcije Duvanskog kombinata oslabile su 3,8 odsto na 1,92 EUR, Elektroprivrede 2,9 odsto na 6,62, Jugopetrola 3,4 odsto na 20,5, Onogošta skoro jedan odsto na 4,5, Primorja deset odsto na 25,86, Solane “Bajo Sekulić” 8,6 odsto na 24 EUR i Telekoma blago na 6,42 EUR.

Beograd -- Sindikati javnih preduzeća održali su jednočasovni štrajk upozorenja zbog najave besplatnih podela akcija.

 

Sindikati javnih preduzeća veruju da bi po najavljenom konceptu radnici tih preduzeća bili oštećeni, jer bi po novom zakonu suma koju bi na kraju dobili bila duplo manja nego što bi bila da se akcije dele po postojećem zakonu. Štrajkovi upozorenja održani su u Elektroprivredi Srbije, Pošti, NIS Jugopetrolu, Telekomu, Vodovodu i kanalizaciji, i JAT-u.

Članovi konfederacije samostalnih sidikata traže da Vlada ne menja postojeći zakon o privatizaciji javnih preduzeća po kome zaposleni imaju 30 odsto od podele preduzeća. Prema novom predlogu, taj procenat smanjen je na 15 odsto i odnosi se na sve punoletne građane Srbije koji do sada nisu dobijali akcije, bez obzira na to da li imaju radnog iskustva ili ne. Sindikalci veruju da su takvim odnosom oštećeni upravo radnici u javnim preduzećima

Radnici smatraju da bi novim konceptom podele besplatnih akcija javnih preduzeća suma koju bi trebali da dobiju bila manja za 50 odsto.

Predsednik Konfederacije slobodnih sindikata Srbije Ivica Cvetanović izjavio je da očekuje da se pregovori sindikata javnih preduzeća i Vlade nastave u ponedeljak ili utorak. On je kazao da još nema zvaničan poziv na pregovore iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, ali da ima informacije da će poziv dobiti. Do sada je bilo pregovora sa pojedinačnim sindikatima, dodao je Cvetanović.

Dinkić: Radnicima ponuđena prednost

 

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je da očekuje da postigne dogovor sa sindikatima javnih preduzeća o podeli besplatnih akcija.

"Radnicima u javnim preduzećima je ponuđeno da mogu da kupe dodatnih četiri odsto akcija preduzeća u kojima su radili uz popust od 50 odsto, plus da budu u istoj grupi sa ostalim građanima kojima će se deliti 15 odsto akcija javnih preduzeća", rekao je Dinkić novinarima.

On je dodao da se radnicima javnih preduzeća ne sviđa to što će biti u istoj grupi sa građanima koji čekaju da ostvare svoje pravo na besplatne akcije.

"Meni nije važna forma već suština, što znači da zaposleni u javnim preduzećima ne mogu dobiti više nego što im je namenjeno, bilo da izabaru da dobiju novac ili akcije", naglasio je Dinkić.

Prema njegovim rečima, pravedno je da bivši i sadašnji radnici javnih preduzeća imaju izvesnu prednost u odnosu na druge građane pri podeli akcija tih preduzeća, ali, "treba da imaju u vidu da nisu samo oni učestvovali u podizanju vrednosti javnih preduzeća, koja imaju monopolsku poziciju".

Besplatna podela akcija punoletnim građanima koji nisu dobili akcije u privatizaciji društvene imovine mogla bi, kako je rekao Dinkić, najranije da počne u 2009. godini i da se završi 2010. godine.

"U roku od šest meseci posle usvajanja zakona o besplatnoj podeli akcija biće doneti svi podzakonski akti i u tom roku će Agencija uputiti poziv građanima da se prijave u filijalama Nacionalne službe za zapošljavanje, u roku koji neće biti kraći od šest meseci", objasnio je Dinkić.

Prva ponuda akcija Telekoma na berzi, prema njegovoj proceni, mogla bi da počne u četvrtom kvartalu iduće godine, dok bi tender za privatizaciju NIS-a i Jata trebalo da bude objavljen krajem prvog ili početkom drugog kvartala iduće godine.

Prema predlogu zakona o besplatnoj podeli akcija, građani koji dobiju akcije javnih preduzeća moći će da ih prodaju tek posle šest meseci od utvrđivanja njihove tržišne cene.

Sa odlukom da se DDOR proda za 185-186 miliona evra italijanskom „Fondiariju“ ili poništi tender, nadležni bi trebalo da izađu u javnost danas. Izvori „Blica“, međutim, kažu da će najverovatnije to izjašnjavanje biti odloženo za ponedeljak, a zbog priličnog nesaglasja među onima koji bi trebalo da glasaju.

Za DDOR upravo ti koji bi trebalo da glasaju su do pre nedelju dana uveravali javnost da će biti dobijeno najmanje pola milijarde evra: da će stići sam vrh svetskih kompanija, pa su za otvaranje ponuda 19. novembra bili pripremili svečanu salu beogradskog hotela „Hajat“, dan ranije uvežbavali personal kako će da ide organizacija podizanja aukcijskih katica.
Ništa od tog bleštavila jagme za DDOR nije bilo, naprotiv, sve se tog 19. novembra bilo pretvorilo u balkansku krčmu i to sa upaljenim svetlima. Tek kada su stigli u „Hajat“, nadležni su navodno saznali da je od 11 kandidovanih kupaca sa ponudom stigao samo jedan. A onda, umesto da se suoče sa realnošću i odmah otvore tu kovertu i saopšte kolika je cena, pobegli su sa papirima u sporednu salu i tri sata većali, da bi onda izašli sa saopštenjem da će da većaju još pet dana, odnosno da će odluku da saopšte danas.
Odluku donosi Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita u kome su tri ministra - Mirko Cvetković, Predrag Bubalo i Mlađan Dinkić, i Mira Erić, viceguverner NBS. Za sada je sa svojim eksplicitnim stavom i to protiv prihvatanja ponude „Fondiarija“ izašao samo ministar Mlađan Dinkić. Komentara drugih nema osim bezimene konstatacije jednog da „pitamo Dinkića zbog čega je on jedini izostao 19. novembra u ‘Hajatu’ kada se ispostavilo da je od 11 kandidata ostala samo ‘Fondiarija’“.
Krivac za dovođenje u poziciju da se tako velika osiguravajuća kuća kakav je DDOR prodaje na ovakav način po jednima je nabujala politička klima u Srbiji, ustuklost velikih zapadnih kompanija pred ovdašnjim dešavanjima, po drugima privatizacioni savetnik koji nije odradio posao za koji je angažovan i plaćen, po trećima zamešatelji iz pozadine.
Privatizacioni savetnik BNP Paribas je prilično renomirana francuska oditorska kuća. Koliko su novca dobili za pripremu prodaje DDOR nadležni još nisu saopštili. Nisu ni saopštili da li ih je savetnik obavestio da od 11 kandidovanih kupaca sa ponudom će stići samo jedan, a to je savetnik morao da zna, makar nekoliko sati pre otvaranja ponuda.

Izvor "Blic"

Beograd -- Kompanija „Briksleg“ je jedna od kompanija austrijske industrijske grupacije "Ajtek indastriz AG", čiji je vlasnik Mirko Kovac.

 

Prema podacima sa sajta ovog preduzeća, „Briksleg“ je jedini proizvođač bakra u Austriji, ali takođe i evropski lider u preradi te rude. Ukupni prihodi kompanije "Ajtek" u 2006. su prešli 506,1 milion dolara. Ta grupacija je ponudila 466 miliona dolara, dok je ruski SMR ponudio 370 miliona dolara za Rudarsko-topioničarski basen Bor.

Vlasnik Brikslega, bečki biznismen Kovac, bavio se različitim vrstama poslova, od trgovine, proizvodnje do suvlasništva u austrijskim diskotekama, a njegova kompanija "Ajtek" se već pozicionirala na tržištu Srbije pre nekoliko godina kupivši preduzeće "Sever" iz Subotice.

Kompanija "Briksleg", koja se bavi proizvodnjom i prodajom bakra i srebra, osnovana je pre od više od 500 godina u istoimenom austrijskom gradu i do danas se razvila u jednu od vodećih evropskih topionica bakra.

"Briksleg" poseduje topionicu tog metala u gradu Brikslegu u pokrajini Tirol, koja se nalazi na idealnoj lokaciji za snabdevanje proizvođača poluproizvoda u susednoj južnoj Nemačkoj i severnoj Italiji.

Pored toga, austrijska firma je u junu ove godine postala vlasnik filijale "Kovohuti" u istočnoj Slovačkoj, vodećeg evropskog proizvođača poluproizvoda od bakra, kao i električnih delova i komponenti.

Odeljenje "Ajtek indastriza" za metale, kojeg osim "Brikslega" čini i francuska kompanija "Žendr Dišaveni" sa sedištem u Lionu, bavi se proizvodnjom bakra visoke čistoće i drugih metala recikliranjem otpadnog bakra, a godišnja proizvodnja iznosi oko sto hiljada tona bakra visoke čistoće. "Briksleg" i "Žendr Dišaveni", koji zapošljavaju ukupno 535 radnika, prošle godine su ostvarili prihod od 506,1 miliona evra.