 |
|
|
|
|
| Arhiva vesti |
|
"Imlek" i "Knjaz" se pripremaju za izvoz u EU:
Direktor regulatornih i korporativnih poslova "Danjub" grupe Rade Pribićević, u čijem sastavu posluju kompanije "Imlek" i "Knjaz Miloš", izjavio je da su te dve firme u prošloj godini znatno unapredile proizvodnju i postigle zavidne poslovne rezultate. "Knjaz Miloš" je povećao proizvodnju za 10 odsto u odnosu na 2005. godinu. U realnim pokazateljima reč je o 230 miliona litara vode i bezalkoholnih napitaka, od čije je prodaje ostvaren promet od oko 70 miliona evra", rekao je Pribićević. U toj kompaniji, naveo je on, uspešno se sprovodi i socijalni program. "Otpremnine su dosta visoke za naše pojmove. Tako smo do sada u socijalni program uložili oko 15 miliona evra, a zaposleni su odlazili sa prosečnom otpremninom od 600 evra po godini radnog staža", naveo je Pribićević. Prema njegovim rečima, kada je "FPP Balkan limitid" ušao u "Knjaz", on je imao 1.800 zaposlenih. Sada ih ima oko 1.000, ali su procene da je 900 zaposlenih optimalan broj. Pribićević je dodao da je "Knjaz" poslovao sa gubitkom i u 2006. godini, ali da je ostvaren značajan napredak koji bi trebalo da rezultira većom prodajom na tržištu u 2007. Pribićević je naveo da je učinjen značajan napredak u restrukturiranju "Imleka" i "Knjaza". - Zabeležili smo dve značajne integracije - "Zaječarsku mlekaru" i "Zemunsku mlekaru" integrisali smo u "Imlek", a "Banat" u "Bambi", podsetio je on, dodajući da je "Imlek" zadržao poziciju lidera na domaćem tržištu. Takođe, "Imlek" je redizajnirao svoj matični brend - "kravicu", a u ovoj godini nastavlja se aktivnost na svim poljima, naročito na polju marketinga i promovisanju novih proizvoda te kompanije koji se već pripremaju. Pribićević, koji je među 16 dobitnika nagrade Kluba privrednih novinara "Menadžer godine", naveo je da su obe kompanije dobile sve neophodne sertifikate koji će im pomoći da realizuju izvoz na evropsko tržište. "Knjaz" je krajem prošle godine dobio sertifikat ISO 2000, a "Imlek" će u toku ove godine dobiti HACCAP sertifikat. U toj kompaniji u prošloj godini značajno se investiralo u laktofrize u hladni lanac, kao i u kreditiranje farmera za kupovinu krava, rekao je Pribićević i dodao da je krajem decembra prošle godine osam "Imlekovih" farmera dobilo HACCAP za svoje farme, što je jedinstven primer u regionu jer nijedna zemlja nema toliko "sertifikovanih farmera", i naveo da Hrvatska ima samo jednog farmera koji ima sertifikovanu potvrdu kvaliteta, prenosi Tanjug. Izvor:"Glas javnosti".
Povećana prodaja lekova "Aktavisa":
Aktavis je u 2006. u Srbiji imao prodaju lekova od 35 miliona evra, što je u poređenju sa 2005. godinom više za 18 odsto.
Islandska farmaceutska kompanija, koja je i vlasnik "Zdravlja" iz Leskovca, saopštila je da je ostvarena prodaja pet odsto veća od planirane i da je prošlogodišnji izvoz "Zdravlja Aktavis" bio oko sedam miliona evra, što je povećanje od 20 odsto u odnosu na 2005. godinu. Novi generalni direktor predstavništva Aktavisa u Srbiji Goran Orlić kaže da u ovoj godini Aktavis planira povećanje prodaje u Srbiji za oko 14 odsto, pri čemu se najveći rast očekuje od povećanja prodaje pomoćnih lekovitih preparata, medicinskih sredstava i lekova. U planu je da se u 2007. godini u Srbiji registruju 54 nova proizvoda u 97 različitih oblika, kao i da se na ovdašnje tržište uvedu lekovi drugih Aktavisovih fabrika u svetu. U toku je obimna rekonstrukcija pogona za proizvodnju lekova u Leskovcu kako bi bili uvedeni standardi dobre proizvođačke prakse, koji će omogućiti "Zdravlju Aktavis" da svoje proizvode pravi po kvalitetu učiniti konkurentnim na zahtevnim tržištima Evrope i Sjedinjenih Američkih Država. Prvi deo rekonstrukcije pogona trebalo bi da se završi za nekoliko meseci u šta će biti uloženo 15 miliona evra. Kompanija je krajem prošle godine otvorila i veliki distributivni centar Zdravlje-trejd u Beogradu, što će imati značajan uticaj na rast poslovanja u regionu, gde je prodaja takođe povećana za 18 odsto u odnosu na 2005. godinu. Od privatizacije 2003. godine, Aktavis je ukupno investirao oko 23 miliona evra u Zdravlje, a očekuje se da će do isteka kupoprodajnog ugovora, krajem 2008. godine, ukupna vrednost investicija biti oko 30 miliona evra. Kompanija Aktavis je jedna od pet najvećih svetskih farmaceutskih kompanija u oblasti generike, a ostvarila je u prošloj godini promet vredan 1,4 milijarde evra. Izvor:"B92".
Robni deficit Srbije 5,36 mlrd evra:
Spoljnotrgovinski deficit Srbije u 2006. godini iznosi 5,36 milijardi evra i veći je za 11 odsto od deficita u 2005. godini.
Republički zavod za statistiku je saopštio da je izvoz robe u 2006. imao vrednost 5,1 milijarde evra, što je 41,4 odsto više nego 2005. godine. Vrednost uvoza je 2006. bila 10,4 milijarde evra, što je za preko 24 odsto više u odnosu na 2005. godinu, a pokrivenost uvoza izvozom je 2006. bila 48,8 odsto, dok je u 2005. godini iznosila 42,8 procenata. Rezultati izvoza su nešto povoljniji, jer se od prošle godine i Crna Gora računa kao inostranstvo. Najviše su se uvozili energenti na koje otpada 2,6 milijardi dolara, odnosno 19,8 odsto ukupnog uvoza. Samo na naftu i naftine derivate otišlo je 1,63 milijarde dolara ili 12,4 odsto ukupnog uvoza. Značajan je i uvoz rude bakra i gvožđa, a nešto je veći i uvoz automobila koji je iznosio 7,2 odsto ukupnog uvoza. Posledica rasta uvoza je i veća dostupnost kredita građanima Srbije, procenjuju u Republičkom zavodu za statistiku. U prošloj godini zabeležen je suficit u razmeni hrane. Izvoz voća i povrća je bio 326 miliona dolara, žitarica i proizvoda od žitarica 292 miliona dolara od čega je 171 milion dolara bio izvoz žutog kukuruza. Šećera je u prošloj godini izvezeno za 154 miliona dolara. Srbija je najviše izvozila proizvode za reprodukciju koji su činili 67,1 odsto izvoza, robu za široku potrošnju i opremu. Reprodukcioni materijal, roba široke potrošnje i oprema dominiraju i u uvozu. Reprodukcioni materijal čini oko 63 odsto, roba široke potrošnje 21,5 odsto i oprema 15,6 odsto uvoza. Prema međunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji najviše se izvozilo gvožđe i čelik, obojeni metali, voće i povrće, odeća i žitarice i čine 36,7 odsto ukupnog izvoza. Prema toj klasifikaciji najviše su se uvozili nafta i naftni derivati, drumska vozila, prirodni i industrijski gas, industrijske mašine za opštu upotrebu, gvožđe i čelik. Izvor:"B92".
|
|
|
|
|
|
|
|
