Međunarodni centar za razvoj finansijskog tržišta

Poslednje dane 2007. godine obeležila je i vest o tome da je broj zaključenih transakcija na Beogradskoj berzi premašio 300.000, kao i da je godišnji promet veći od dve milijarde evra, odnosno 164 milijarde dinara. To je za 64 odsto više od prometa ostvarenog u 2006. godini, a istovremeno, više je i od ukupnog prometa ostvarenog u 2005. i 2006. godini zajedno. Ovome je najviše doprinelo trgovanje akcijama, čiji ukupan promet u 2007. godini iznosi 148,4 milijarde dinara i za 69,9 odsto je veći u odnosu na 2006. godinu. U trgovanju obveznicama RS ostvaren je promet od 16,6 milijardi dinara, što u odnosu na 2006. godinu predstavlja uvećanje od 25 odsto. Najveći mesečni promet ostvaren je u aprilu prošle godine i iznosio je 23,4 milijarde dinara, odnosno 290 miliona evra.
Prosečno, u 2007. godini, dnevni promet od 662,6 miliona dinara, ostvarivao se kroz 1.210 transakcija. Prosečna veličina transakcije akcijama iznosila je 519,5 hiljada dinara, dok je prosečna transakcija u trgovanju obveznicama RS iznosila 1,1 milion dinara. U odnosu na 2006. godinu veličina prosečne transakcije akcijama smanjena je za oko 30 odsto, dok je u trgovanju obveznicama RS prosek transakcije uvećan za više od 104 odsto. Veličina prosečne transakcije, između ostalog, govori i o tome da li na tržištu učestvuju veći ili manji investitori, što jasno pokazuje da je u 2007. godini u trgovanje akcijama uključen veliki broj individualnih investitora.
U strukturi prometa u 2007. godini dominira trgovanje akcijama, na koje se odnosi 89,9 odsto godišnjeg prometa, ostvarenog kroz 94,8 odsto transakcija. Time se nastavlja trend rasta učešća akcija u ukupnom trgovanju na Berzi, zabeležen i prethodnih godina. Pri tome, od uključenja prvih akcija na listing A Berze, do kraja decembra, na ovom segmentu tržišta, ostvaren je promet od pet milijardi dinara, odnosno 3,1 odsto ukupnog godišnjeg prometa na Berzi. Zajedno sa obveznicama RS, promet ostvaren na listingu A time iznosi 13,1 odsto godišnjeg prometa, dok je preostalih 86,9 odsto trgovanja obavljeno u trgovanju akcijama na vanberzanskom tržištu.
Posmatrano po metodama trgovanja, najveća vrednost prometa akcijama ostvarena je u režimu kontinuiranog trgovanja i iznosi 92,7 milijardi dinara, odnosno 62,5 odsto godišnjeg prometa akcijama. Podsećanja radi, po metodu kontinuiranog trgovanja, krajem decembra, trgovalo se akcijama 50 kompanija uključenih na Beogradsku berzu, dok se sve ostale nalaze u trgovanju metodom preovlađujuće cene, sa ostvarenim ukupnim prometom od 40,4 milijarde dinara, odnosno 27,2 odsto ukupnog godišnjeg prometa. Blok trgovanja nalaze se na trećem mestu, sa ostvarenim prometom od 13,4 milijarde dinara, dok nekada dominantni metod trgovanja, po minimalnoj ceni, u prethodnoj godini ostvaruje promet od samo 1,8 milijardi dinara.
Kao nikada ranije, kretanje vrednosti indeksa Beogradske berze bilo je u centru pažnje interesovanja javnosti. Početak godine i nastavak pozitivnog trenda koji je započet još krajem 2006. godine naterali su mnoge individualne investitore da se uključe u trgovanje. Uzlazni trend srpskog tržišta kapitala bio je rekordan u odnosu na sve zemlje u okruženju i druga komparativna tržišta, pa su i godišnje, i istorijski maksimalne vrednosti indeksa, postignute upravo početkom maja, i to za indeks BELEX15 na nivou od 3.335,20 indeksnih poena, i za indeks BELEXLINE na nivou od 5.007,34 poena. Od početka godine, rast vrednosti indeksa tada je iznosio 99 odsto za indeks BELEX15 i 88 odsto za indeks BELEXLINE. Kraj aprila i početak maja, doneli su prve ozbiljnije potrese na domaćem tržištu kapitala, a blagi negativan trend nastavljen je sve do druge polovine decembra. Naredni ozbiljniji pad vrednosti indeksa zabeležen je u oktobru 2007. godine, a razloge za ovakva kretanja treba potražiti u prebrzom rastu tržišta u prvom tromesečju 2007. godine, pishološkim efektima panike kod još neiskusnih domaćih investitora, političkoj situaciji, ali i problemima kao što su veličina tržišta, izostanak velikih javnih preduzeća sa tržišta Beogradske berze, slabom poštovanju principa korporativnog upravljanja i nedovoljnom izveštavanju od strane izdavalaca, što je sve preduslov da veliki igrači steknu poverenje u tržište kapitala.
Od početka maja (i rekordne dnevne vrednosti) pa do kraja godine, indeksi Berze zabeležili su pad, i to indeks BELEXLINE od 23,5 odsto i indeks BELEX15 od 29,8 odsto. Ipak, na godišnjem nivou, indeksi su zabeležili značajan rast, od 42,8 odsto za indeks BELEXLINE, do 33,5 odsto za indeks BELEX15, što svakako predstavlja impozantan rast tržišta, posmatrano kroz celu 2007.godinu.
U trgovanju akcijama, prošlu godinu obeležio je prijem prvih akcija na Listing A Beogradske berze, zatim povećanje ukupnog broja hartija koje se nalaze u trgovanju, kao i broja onih kojima se trguje po metodu kontinuiranog trgovanja, rast cene većine akcija i dominantno učešće akcija iz sektora bankarskog poslovanja u ukupnom prometu.
Od ukupno 1.122 serije akcija koje su u toku 2007. godine ostvarile barem jedno trgovanje na Beogradskoj berzi, njih 492 zabeležilo je porast cene, dok je pad cene zabeležen za 384 akcije. U metodu kontinuiranog trgovanja odnos u korist cenovnih "dobitnika" još je veći, tako da je na ovom metodu 37 akcija zabeležilo rast cene i 13 pad cene na godišnjem nivou.
Akcije koje se nalaze na listingu A beleže pozitivnu promenu cene na godišnjem nivou, i to akcije Energoprojekt holdinga za 122,9 odsto, Soje proteina iz Bečeja za 54,6 odsto i pirotskog Tigra za 4,6 odsto. Najveći rekorder po ostvarenom prometu na Berzi svakako su akcije AIK banke iz Niša, kojima je trgovano u iznosu od preko 21,2 milijarde dinara, odnosno preko 14 odsto ukupnog godišnjeg trgovanja akcijama na Berzi.
Sektor finansijskog poslovanja ostvario je promet od oko 56,3 milijarde dinara, dok se na drugom mestu nalazi proizvodnja prehrambenih proizvoda, pića i duvana sa prometom od 28,9 milijardi dinara, a trećeplasirane su aktivnosti u vezi sa nekretninama, gde je ostvaren promet od 11,6 milijardi dinara.
Od značajnijih aktivnosti Berze, treba podsetiti da je pored organizovanja 6. međunarodne godišnje konferencije Beogradske berze u novembru i Godišnje skupštine Federacije evroazijskih berzi, kraj godine obeležen i potpisivanjem Memoranduma o partnerstvu između Beogradske, Makedonske, Zagrebačke i Ljubljanske berze. Uključivanje srpskih hartija od vrednosti u međunarodne indekse koji pokrivaju ovaj region, kreiranje indeksa na domaće hartije od vrednosti od strane Bečke berze - SRX i prodaja prve međunarodne licence na indeks BELEX15, još neke su od potvrda razvoja domaćeg tržišta kapitala i njegove sve veće prepoznatljivosti u međunarodnom okruženju. Takođe, u lokalnom okruženju, Beogradska berza postala je sve zanimljivija za medije, a značajno je razvijen i proces edukacije najšire javnosti. Kao jedno od priznanja intenzivnom razvoju informacionih tehnologija na Beogradskoj berzi, krajem godine stiglo je i međunarodno priznanje i prestižna nagrada za ostvarenja u primeni informatičkih i komunikacionih tehnologija i njihovom uvođenju u svakodnevno poslovanje u oblasti finansija - DISCOBOLOS.