Prvobitne korektivne mere centralne banke izrodile su se u prinudnu upravu - poslovanje Metals banke stabilizovano


Tačno nedelju dana od izlaska u javnost potvrde da je u Metals banci (MTBN na A listingu Beogradske berze) kontrola NBS pronašla neregularnosti u poslovanju i odredila korektivne mere, a potom traljavog objašnjenja novosadskih bankara da su problemi „potpomognuti" upravo intervencijom iz Beograda, centralna banka uvela je u petak prinude mere i suspendovala menadžment. I to dan nakon što su čelnici banke bili na razgovoru o ukidanju korektivnih mera u centralni NBS u Beogradu.

Ništa nije džabe
Prinudni upravnici Srđan Petović i Đorđe Jevtić ubrzo su saopštili da su mere imale hitri učinak, te je „platni promet banke funkcionisao bez ikakvih zastoja", a već u subotu do podneva realizovani svi zaostali nalozi iz prethodnih dana. Predsednik IO Metals banke Ananije Pavićević i ekipa su tako trenutno ostali bez posla, a da pri tom ni klijenti, ni akcionari, a ni Beogradska berza ne znaju o kojim je konkretno problemima reč.

Optužbe zasad nezvanične
Prema nezvaničnim informacijama koje objavljuje Press, direktor Pavićević je u nekoliko navrata optuživan da je svesno u stečaj gurnuo na desetine firmi u dogovoru sa rukovodstvima preduzeća poput „Milana Vidaka", „Neobusa", „Topolatransa"... Poznato je da posluje sa Miletom Jerkovićem, biznismenom iz Bačke Topole i jednim od najbogatijih Vojvođana. Oni su, navodno, zajedno kupili veliki broj preduzeća preko fiktivnih garancija drugih firmi, koje su se odmah stavljale pod hipoteku u Metals banci. Prema drugim izvorima, banku su u probleme gurnuli država i njeni fondovi koji su naglo počeli da povlače depozite.

Ugovor o koncesiji sa „Alpinom-Por“ ponovo je u žiži interesovanja javnosti posle zahteva tog austrijskog konzorcijuma da im, povodom odluke o odustajanju od koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš–Požega, budu vraćene bankarske garancije i nadoknađeni troškovi pripreme za realizaciju ugovora.

Vlada Srbije, prema saznanjima Tanjuga, ovih dana neće da se bavi tim pitanjem, a stručnjaci ukazuju da država nije obavezna da vrati bankarske garancije.

Pošto konzorcijum „Alpina-Por“ nije ispoštovao ugovor o izgradnji autoputa Horgoš–Požega niti njime predviđene rokove, u skladu sa tim ugovor treba da bude raskinut bez obaveze vraćanja garancije u iznosu od deset miliona evra bivšem koncesionaru, u više navrata ocenili su ekonomski stručnjaci.

Predstavnici vlasti, s druge strane, naglašavaju da bi vraćanje garancije mnogo manje koštalo Srbiju nego pokretanje sudskih postupaka i arbitraža pred međunarodnim sudovima, kao i čekanje da se taj spor okonča.

Država Srbija sporazumno je pre nekoliko meseci raskinula ugovor o koncesiji sa konzorcijumom „Alpina-Por“ za izgradnju autoputa Horgoš–Požega.

Stručnjaci navode da u principu, sporazumni raskidi podrazumevaju međusobno oslobađanje od svih preuzetih obaveza, pa i onih po izdatim bankarskim garancijama i podsećaju da su, prema Oglasu o javnom tenderu, učesnici bili dužni da dostave bankarsku garanciju u iznosu od 40 miliona evra na ime samog učešća.

Po uslovima tendera, koncesionar je bio dužan da dostavi garanciju za obezbeđenje sredstava, odnosno 10 odsto od predračunske vrednosti investicije, rekao je ranije za Tanjug ekonomista Dragan Kostić.

Tu su još garancija za dobro izvršenje posla (10 odsto od PVI), garancija na ime odgovornosti (pet odsto od PVI) i garantni depozit, pri čemu predračunska vrednost investicije iznosi preko milijardu evra, napominje on.

Kostić smatra da ako smo kao država u pravu i ako je koncesionar postavio dodatne uslove da bi ušao u posao „onda niko nema pravo i osnova da se odrekne novca od garancija“.

Savetnik za strana ulaganja Mahmut Bušatlija podseća da je problem sa bankarskim garancijama lako mogao da se izbegne da je na vreme država kao garanciju tražila ogromnu sumu novca. „Koliko znam, predviđena je garancija na oko 170 miliona evra, a od toga je dobijeno samo 10 miliona evra“, navodi Bušatlija i dodaje da je „država u rukama imala propisnu garanciju na sto miliona ili preko sto miliona evra, onda je ona mogla da diktira sve počev od toga na koji način će se raditi i na koji način će se razići ugovorne strane“.

Prema njegovim rečima, sve što se radilo oko koncesije od samog početka pa sve do sada, organi gonjenja trebalo bi detaljno da ispitaju jer i pored očiglednog kršenja ugovornih obaveza od strane koncesionara nije odlučeno da se Ugovor raskine i traži naplata svih bankarskih garancija. „Činjenica da nikad nije prikazan ceo Ugovor sa obrazloženjem da je to tajna, a normalno je da ne sme da bude tajni u javnim radovima. U oblasti snabdevanja vojske ili policije oružjem, normalno je da ima takvih tajni, ali ne možete u javnim radovima imati tajne delove ugovora“, rekao je on.

Prema njegovim rečima, druga kontroverza koja je vrlo ozbiljna i kojom javnost treba da se „pozabavi” jeste moguće uključivanje i Komisije za javne nabavke u ceo proces, odnosno traženje njenog mišljenja da li da se „Alpini“ ustupi da gradi deo te deonice. „Tender za koncesionara ne može se nikakvim automatizmom pretvoriti u tender za izvođače radova. Koncesionar i izvođač radova nemaju ništa zajedničko. Prema tome, to se ne može nikakvim automatizmom prebaciti, i ako to komisija za Javne nabavke uradi ona će prekršiti ne samo sve zakonske norme, već i norme koje u normalnom tržišnom društvu moraju da se poštuju“, ocenio je Bušatlija.

Podsetimo, kada je reč o bankarskim garancijama prethodno je bilo ugovoreno dostavljanje tri vrste bankarskih garancija, među kojima su i garancije da je obezbeđeno finansiranje projekta izgradnje, kao i garancija o dobrom izvršenju posla, tako da je garancijama trebalo pokriti polovinu ukupne investicije vredne 1,1 milijardu evra.

Međutim, u ugovoru koji je stavljen na sajt Vlade stoji da je prva garancija smanjena na deset miliona evra, umesto da bude deset odsto od ukupne vrednosti posla.

Smanjena je takođe i druga garancija na izvršenje određenog dela posla, ali nikad nije objavljeno na koji deo posla se ta garancija odnosila.

Nacionalni savet za infrastrukturu odlučio je 15. jula da Ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš–Požega sa konzorcijumom „Alpina-Por“ ne stupi na snagu.

Taj savet je saopštio da dodatni uslovi koncesionara bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju, i da ti zahtevi nisu u interesu Srbije i njenih građana, pa nema osnova da taj ugovor stupi na snagu.

Koncesionar „Alpina-Por“ tražio je, između ostalog, dodatne garancije od države Srbije za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš–Požega za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina.

Uz garanciju države depoziti su sada sigurni, ali će se do skupljih kredita iz inostranstva teže dolaziti, a tu zavisnost možemo smanjiti ako najveći deo štednje uđe u domaće banke

Dr Dejan Šoškić: Dok se bogate države panično „leče” od krize ubrizgavajući milijarde u najveće posrnule banke, Srbiju je do sada obišao „virus” koji su raspršili mešetari sa Volstrita.

Evropu i svet, prema predviđanjima MMF-a, međutim, tek čekaju najveće finansijske glavobolje. A šta čeka Srbiju?
Recesija nas možda i neće pogoditi kao razvijeni svet, ali možemo očekivati veće kamate uz teže i skuplje zaduživanje na međunarodnom tržištu. To, kako u intervju za „Politiku” kaže Dejan Šoškić, može ugroziti dinamiku i realizaciju krupnih nacionalnih infrastrukturnih investicija koje je vlada najavila. Kriza ulagače čini nervoznijim pa će biti manje direktnih stranih investicija, ali i otežana privatizacija sa „tanjim” finansijskim efektima od očekivanih. I dok i u svetu ništa više nije sigurno, osim povećane garancije za novac građana u bankama, i u Srbiji na državnom „jastuku” bar štediše sada mogu mirno da spavaju.

Najnovije geslo kojim Amerika nastoji da izleči obolelo tržište jeste „nezamislivo je neizbežno”, a naše bi, po ovom ekspertu sa beogradskog Ekonomskog fakulteta, trebalo da glasi „logično je neizbežno – bez izvozne industrije Srbiji nema napretka”.

Da li je naša država reagovala na vreme i šta bi trebalo još da preduzme?
Reagovala je hrabro i u dobrom pravcu – poverenja. Podizanje iznosa osiguranja depozita na 50.000 evra i oslobađanje građana plaćanja poreza na deviznu štednju dobri su potezi koji podstiču poverenje i štednju. Veoma je važno stabilizovati finansijsku situacije i otkloniti bezrazložne stihijne reakcije na tržištu. Ipak, mislim da je ukidanje poreza na štednju trebalo da bude trajno i da stupi na snagu odmah, a ne od početka 2009. godine.

Mogu li štediše da budu sigurne baš u sve banke?
Sada kada je država odlučila da garantuje štedne uloge u svim domaćim bankama, nema razloga ni za kakvu brigu.

Kako će se kriza, koja je stanjila račune i najbogatijih ljudi na svetu, odraziti na naše građane skromnih prihoda?
Svaka finansijska kriza, direktno i indirektno, pogađa široke slojeve stanovništva. I naši građani će je osetiti, ali njen uticaj ne bi trebalo da bude presudan za Srbiju. Nismo bili direktno izloženi uzrocima globalne krize pa otuda ni posledice po građane neće biti direktne. Za nas je mnogo važnije koliko ćemo obezbediti novih radnih mesta u izvozno orijentisanoj i konkurentnoj industriji. Država investicijama u vitalne infrastrukturne projekte (saobraćajnice) takođe može ublažiti uticaj krize na Srbiju koji može doći od globalnog usporenje ekonomskog rasta.

Kada bi naši građani mogli da dođu u situaciju da ne mogu da vraćaju hipotekarne zajmove koje sada otplaćuju?
Ozbiljni problemi bi mogli nastati ako dinar počne da znatno gubi vrednost u odnosu na evro. Tada bi veliki broj građana sa platama u dinarima, a ratama vezanim za evro, mogao da bude u nezavidnoj situaciji. To ne bi bio samo problem za pojedince koji ne mogu da izmiruju obaveze već i ozbiljan sistemski jer bi se valutni rizik koji su banke prebacile na štediše, mogao vratiti kao bumerang bankama u vidu visokog kreditnog rizika njihovih dužnika.

Ima li šanse da bar nekretnine pojeftine?
Verujem da bi to bila prirodna posledica postojećih kretanja na finansijskom tržištu.

Iako iz vlade uveravaju da Srbija neće biti pogođena tako velikom krizom, gde smo, ipak, najranjiviji ?
Po svemu sudeći, naša ranjivost izgleda najveća u zavisnosti od priliva kapitala iz inostranstva radi finansiranja trgovinskog deficita, održavanja stabilnog kursa i makroekonomske ravnoteže.

Koji je lek za manju zavisnost i veću otpornost na svetske krize?
Lek leži, po mom mišljenju, u reindustrijalizaciji Srbije i većem rastu konkurentne i izvozno orijentisane industrijske proizvodnje. Bruto domaći proizvod za zemlju kakva je Srbija mora se stvarati u industriji. Kratkoročno, ranjivost, to jest zavisnost od novca iz inostranstva možemo ublažiti ako učinimo sve da najveći deo devizne štednje uđe u domaće banke i finansijske institucije.

A koje se posledice krize već osećaju?
Već je prisutno veće nepoverenje u finansijskom i u realnom sektoru. Neki privatizacioni tenderi propadaju, na primer JAT. Smanjuje se i potrošnja, posebno kupovina nekretnina i trajnih dobara. To su prvi recesioni signali na koje treba reagovati.

Uprkos tome što je i naša država reagovala kao vatrogasac, da li nam fale jača pravila organizacije tržišta?
Da. Naš finansijski sistem, nažalost, u poslednjih osam godina nije strateški uređen. Ovo se posebno odnosi na tržište hartija od vrednosti koje i dan-danas ima ozbiljne ugrađene propuste i nelogičnosti. I bankarski sistem, koji je u Srbiji razvijeniji i uređeniji, ima još puno prostora za unapređenje. Posebno su važni transparentnost i merenje, upravljanje i nadzor nad rizicima finansijskih institucija.

I NBS je reagovala novim merama o ukidanju obavezne rezervu na kredite iz inostranstva. Šta one i kome donose?
Efekat na banke sa inostranim osnivačima biće nesumnjivo pozitivan. I NBS očekuje da će se tako obezbediti „jeftinije refinansiranje u inostranstvu i dati prilika vlasnicima da kreditima i kapitalom podrže stabilnost svoje institucije i obezbede dovoljno kredita”. Nije, međutim, jasno da li će se time uvesti neravnopravnost i dati prednost bankama sa inostranim kapitalom u odnosu na one sa domaćim koje ne mogu da obezbede kredite iz inostranstva. Nije jasno ni zašto se olakšava ovaj kanal finansiranja bankarskog sistema koji je po definiciji „kratkoročni vrući novac”.

Koje su moguće posledice?
Povlačenjem takvog novca iz finansijskog sistema Srbije mogao bi se napraviti jak pritisak na pad kursa dinara. Ostavljanje visoke obavezne rezerve na devizne depozite građana od 40 odsto čini ovaj stabilni domaći izvor finansiranja neatraktivnim za banke. To nije dobro. Posledice mogu biti da favorizujemo nestabilan izvor finansiranja koji, u slučaju povlačenja, može da uzdrma makroekonomsku stabilnost Srbije, a ne podstičemo dovoljno domaće izvore štednje. Ako zadržimo stabilan devizni kurs i relativno visoku REPO stopu, moglo bi se postaviti i pitanje: da li se kao posledica ove mere stvara neopravdano profitabilno tržište za banke koje povlače sredstva iz inostranstva i plasiraju ih u dinarske REPO poslove NBS.

Šta to donosi bankama i da li to znači da krediti neće drastično poskupeti ili da će možda neki pojeftiniti?
Bankama sposobnim da se lakše direktno zadužuju u inostranstvu doneće koristi. Ali i u finansijskom sistemu Srbije biće više novca i, sledstveno, kamate će biti, po svoj prilici, niže nego što bi bile. Ostaje, međutim, nejasno zašto se bar na isti način nije stimulisala i štednja kao izvor finansiranja domaćeg bankarskog sektora. To bi bilo prirodnije i zdravije za stabilnost nacionalne ekonomije jer se taj kapital „preko noći” ne može odliti u inostranstvo. Ne verujem da će krediti pojeftiniti u skorije vreme.

Šta mislite o najavi guvernera da će se povećati interesovanje za dinarske kredite i međunarodnih institucija?
Krediti međunarodnih finansijskih institucija će, po svoj prilici, biti znatno jeftiniji, od onih koji će moći da se dobiju pod komercijalnim uslovima. Ali, veće interesovanje za dinarske kredite mislim da nije realno. Naime, i do sada bi se korisnici kredita opredeljivali za dinarske kredite ali banke nisu bile spremne da preuzimaju valutni rizik. Činjenica je da ubuduće neće biti podjednako lako braniti devizni kurs kao do sada, pa bi valutni rizik mogao da se uveća. To će, po mom mišljenju, doprineti da banke u Srbiji budu još manje voljne nego do sada da odobravaju kredite bez devizne klauzule. Ukratko, ne očekujem skoro značajnije dugoročno kreditiranje u dinarima (bez devizne klauzule).

I našu berzu je zakačio virus krize. Da li je pad vrednosti akcija prilika da se firme kupe za bagatelu?
To pravilo postoji na razvijenim finansijskim tržištima.

Predsedavajući EU predložio je da se evropska industrija delimično nacionalizuje kako bi se sprečilo da je jeftino kupe stranci iz neevropskih zemalja. Kako mi da zaštitimo svoju i povećamo izvoz?
Beskompromisno (uz ekološku svest) podsticanje direktnih domaćih i stranih investicije u realan sektor, obrazovanje i novu tehnologiju, uz konstantno jačanje pravne države i državnih institucija.

Deficit platnog i spoljnotrgovinskog bilansa je među najvećim problemima Srbije. Kako ga u krizi smanjiti?
To je vrlo ozbiljno pitanje. Konstantni trgovinski deficit finansirali smo iz priliva iz inostranstva. Problem je što smo dozvolili da to traje suviše dugo i da u međuvremenu nismo promenili našu privrednu strukturu u pravcu izvozne i konkurentne industrije. Ovako, globalna finansijska kriza može imati bitnog uticaja na našu sposobnost da finansiramo naš preveliki trgovinski deficit.

Kakve se lekcije mogu izvući iz globalne krize?
Pokazalo se da globalizacija finansijskih tržišta iziskuje: veću transparentnost emitovanih hartija od vrednosti, preciznije merenje rizika u finansijskim institucijama i efikasniji nadzor nad njima, potpuniju globalnu standardizaciju uređivanja nacionalnih finansijskih sistema, kao i formiranje nadnacionalnog institucionalnog tela za superviziju i regulativu finansijskih sistema. Jedna od pouka je i da klasični bankarski sistem generiše manje rizika od anglosaksonskog finansijskog.



Kontaminacija banaka

Koji su, jednostavnim rečima, osnovni uzroci krize?
Uzroci su višestruki i složeni. Pojednostavljeno, osnovni leže u odvajanju klasičnih bankarskih funkcija od banaka. Praksa u SAD je, naime, da se za procenu dužnika i odobravanje kredita često angažuju „podizvođači“. Takvi zastupnici banaka su nezavisni i ne odgovaraju za kvalitet kredita, rade za proviziju koja zavisi od broja ili veličine odobrenih zajmova i nisu pod direktnim nadzorom države.

Drugi razlog je u nedovoljno transparentnom pretvaranju odobrenih kredita u hartije od vrednosti. Ovim mehanizmom su nekvalitetni krediti izmeštani iz bilansa banaka i prenošeni u bilanse specijalnih pravnih lica koja su uglavnom bez druge imovine i poslovanja. Takve firme su često registrovane na „off shore“ zonama van nadzora regulatornih tela i emitenti su hartija od vrednosti po osnovu nenaplativih kredita, koje su se prodavale širom sveta. Tako je zapravo i došlo do globalne „kontaminacije“ finansijskih institucija. Ta sekjuritizacija je godinama bila vrlo profitabilan posao za njene organizatore.

Uz to, nedostajao je efikasan nadzor nad osiguravajućim agencijama koje su podizale kreditni rejting hartijama od vrednosti iako objektivno nisu bile u stanju da garantuju izmirivanje obaveza po osnovu svih emitovanih hartija za koje su izdavale garanciju. Ipak, na osnovu njihovog osiguranja, nekvalitetne hartije od vrednosti dobijale su visoke rejtinge od rejting agencija, što im je otvorilo put ka konzervativnim finansijskim institucijama širom sveta.



Hartije bez pokrića

Zašto su najviše pogođene SAD i kako se uticaj finansijske krize širi na druge zemlje?
U SAD su upravo najprisutniji mehanizmi sekjuritizacije i outsourcing-a u finansijskom sistemu ali, ispostavilo se, bez adekvatnog odgovora državnih regulatornih tela. U klasičnim evropskim ili japanskim bankama ove pojave su mnogo manje. Međutim, banke i druge finansijske institucije su masovno kupovale emitovane hartije od vrednosti iz sekjuritizacije koje su otpočinjale, najčešće u SAD. Krajnji kupac često nije ni bio svestan šta se nalazi kao zaloga emitovanih hartija, niti koliko su one realno rizične.

Visokim kamatama do poverenja štediša


Beograd - Uoči Svetskog dana štednje, koji se u Srbiji većtradicionalno obeležava Nedeljom štednje (počinje krajem oktobra, a završava se polovinom novembra), poslovne banke prosto se utrkuju u privlačenju novih štediša, nudeći visoke kamate na devizne i dinarske depozite


Prošle godine banke su za petnaest dana, koliko traje Nedelja štednje, uspele da prikupe 1,5 milijardi evra štednje, ali ove godine, zbog svetske finansijske krize, teško je poverovati da bi se taj scenario mogao ponoviti utoliko pre što su prošle nedelje deponenti povukli svoj novac, i tako smanjili ukupnu deviznu štednju za 12 do 13 odsto. Zato ne čudi želja bankara da vrate poverenje starih klijenata, ali i da pridobiju nove.

U Komercijalnoj banci, za sada jedinoj banci u Srbiji koja je na putu da prikupi deviznu štednju od jedne milijarde evra, ističu da su za depozite položene do 17. oktobra predvideli više kamatne stope. Tako, recimo, bez obzira na visinu štednje u evrima uloženim na šest meseci, ukamaćuju po stopi od 6,5 odsto, za štedne uloge oročene na 12 meseci predviđena je kamata od 7,5 odsto, dok za one oročene na 24 meseca kamata iznosi 7,75 odsto. Štednja na tri godine donosi kamatu od osam odsto.

- Eurobank EFG u Nedelji štednje nudi kamatne stope od 9,5 odsto za depozite oročene na četiri i šest meseci. Koristeći međunarodno iskustvo EFG banke, ove godine smo deviznim štedišama u Srbiji ponudili mogućnost ukamaćenja od 7,5 odsto na depozite koji se ne oročavaju (takozvana avista štednja), koji su uvek na raspolaganju klijentu - kaže za Danas Filipos Karamanolis, predsednik Izvršnog odbora Eurobank EFG. On je podsetio da se efektivna kamatna stopa od 9,5 odsto odnosi samo na iznose veće od 1.000 hiljadu evra i ne podleže promenama pre dospeća štednog uloga, bez obzira na tržišne uslove.

U Sektoru za poslove sa stanovništvom u Banci Inteza saznali smo da će tokom Nedelje štednje kamatna stopa na depozite u evrima sa rokom oročenja od šest meseci iznositi 6,5 odsto, dok je za uloge do 10.000 evra, sa rokom oročenja od 12 meseci predviđena kamatna stopa od 7,5 odsto. Na uloge veće od 10.000 evra, za isti period oročenja, kamatna stopa je osam odsto. U Intezi su odredili i posebne kamate za dinarsku štednju, pa tako, za dinare oročene na šest meseci kamatna stopa iznosi 12,5 odsto. Ukoliko rok polaganje štednje traje godinu dana, ta banka pripisuje kamatu od 14 odsto. Banka Inteza ima i specijalni proizvod „skala“, gde kamatna stopa za dinarske uloge na kraju roka oročenja od 12 meseci može dostići i 20 odsto.

Findomestik banka potencijalnim štedišama nudi mogućnost podizanja kamate od osam odsto pre isteka oročenja. Kamata se odnosi na devizna sredstva u evrima oročena na osam meseci (bez obzira na visinu depozita). Ta mogućnost trošenja, „nezarađene kamate“, „važi“ samo nedelju dana, tačnije od 31. oktobra do 7. novembra, koliko u toj banci traje promocija Nedelja štednje.

Za razliku od Findomestik banke, u Srpskoj banci Nedelja štednje traje do 15. novembra i sve štediše koje do tada ulože devize, bez obzira na dužinu oročavanja, mogu da računaju na kamatu od osam odsto, dok kamata na dinarsku štednju iznosi 15,5 odsto.

Erste banka je, kao i Findomestik banka, skratila rok Nedelje štednje do 7. novembra, i do tada će građanima ponuditi stimulativne kamatne stope u rasponu od sedam do 8,5 odsto. Agrobanka do kraja oktobra nudi više kamatne stope na dinarske i devizne uloge. Za dinarsku štednju, oročenu na 12 meseci, kamata se kreće do 16 odsto. Ukoliko je ulog veći od 10.000 evra, i pri tome se oroči na period od godinu dana, banka odobrava kamatu od devet odsto.

U Sosijete ženeral banci kažu da ne pripremaju specijalnu ponudu za Nedelju štednje. „Prema našoj poslovnoj politici, kamate se ne manjaju tako lako i od prilike do prilike, većimaju određeni kontinuitet bilo da je rečo štednji ili o kreditnim plasmanima. Shodno tome, važeće kamate primenjivaće se i u Nedelji štednje. To drugim rečima znači da devize i dinari oročeni na period od godinu dana, donose kamatu od pet, odnosno 11 odsto. Ukoliko je ročnost kraća, i traje šest meseci, za sumu od 1.000 evra banka daje kamatu od 4,55 odsto, dok za isti period ročnosti ali za sumu od 10.000 evra, Sosijete ženeral banka zaračunava kamatu od 4,81 odsto“, ističu u toj banci.

Današnje trgovanja akcijama u Aziji ukazuje da je strah investitora sve veći i da je jako teško povratiti poverenje u svetski finansijski sistem.

 

U jednom trenutku japanski NIKKEI pao je za više od 6% što i time dosegao najniži nivo u prethodnih 26 godina.

Kineski HANG SENG u 09:00h zabeležio je pad od preko 12%.

 

Serbia Government still has not adopted strategy for recovery of the national carrier ‘JAT’ Airways since there is no agreement over the strategy.

As ‘Blic’ learns the latest proposal is that other public enterprises purchase parts of ‘JAT’ property in order to release it from debts. Experts, however say that scantling of the national carrier is unacceptable and that the right solution is finding a strategic partner for ‘JAT’.

Serbian Infrastructure Minister Milutin Mrkonjic announced that a part of the ring road around Belgrade, from Orlovaca to the intersection at Ostruznica, will be inaugurated on November 2.

Serbian Infrastructure Minister Milutin Mrkonjic announced that a part of the ring road around Belgrade, from Orlovaca to the intersection at Ostruznica, will be inaugurated on November 2.

Speaking about the plans for the construction of the traffic infrastructure in Serbia, Mrkonjic reiterated that traffic Corridor 10 must be completed during the mandate of this government, and the railway Corridor 10 in the next 7 years, as well as most of the work on improving the navigable route through Serbia.

Around four billion euros will be earmarked for Corridor 10 in the next 4 years, including 1.6 billion for the roads and 1.1 bill for the railway routes, while around 400 million euros will be earmarked for the other traffic networks in Serbia, he specified.

A total of 40 mill euros will be earmarked for the traffic infrastructure in Serbia this yer, 760 mill in 2009, 1.1 billion in 2010, 1.3 bill in 2011, and around 760 mill euros in 2012, the minister said.

The funds will be secured through foreign credits and from the state budget, and around 20 % of the funds will be earmarked from the privatization earnings, he said.

Regarding the plans for the building of the railway network, Mrkonjic specified that they include the construction of a dual track railway along Corridor 10, which will provide a designed speed of the trains ranging from 160 to 200 km / h.

Juče (u ndelju uveče) napravljen je dogovor da Trezor SAD pomogne bankarskom sektoru tako što će ubrizgati USD 125 mlrd u 9 najvećih banaka. Ovo predstavlja pvi deo ranije usvojenog paketa od USD 700 mlrd.

 

Očigledno je da zvaničnici u SAD pokušavaju oživeti bankarsko tržište, odnosno pokrenuti bankarske pozajmice, a to bi prema njihovim očekivanjima ove nedelje trebalo da dovede do većeg poverenja u bankarski sektor, kao i do  zainteresovanosti investitora za kupovinu akcija iz bankarskog sektora.

 

To je dovelo do privremenog rasta berzanskih indexa, ali mnogo veći problem za ulagače predstavlja povećanje nezaposlenosti, kao i povećana ponuda kuća na prodaju. Sa druge strane, veoma dobra vest je da je u septembru broj prodatih kuća skočio za 2,7%, što je početna naznaka mogućeg oporavka tržišta nekretnina.

 

Kao posledica gore navedenog, u prvom delu današnjeg trgovanja- berzanski indexi su nakon kratkotrajnog rasta, ponovo otišli u minus.

 

 

 

Promene vrednosti najvažnijih indexa oko 15:30h:

 

Oko 16:10 indeksi imaju sledece vrednosti:

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -6,77% close
CROBEX (Zagreb) -4,81%
SBI20 (Ljubljana) -3,99%
BIRS (Banjaluka) -3,39% close
MBI (Skoplje) -8,65% close 

Zapadna Evropa
FTSE (London) -1,42%
CAC (Paris) -3,34%
DAX (Frankfurt) -1,31%
ATX (Beč) -7,65%
SMI (Cirih) -2,67%

Istočna Evropa
WIG (Varšava) 0,35%
SOFIX (Sofija) -3,88%
BET (Bukurešt) -7,86%
RTSI (Moskva) -13,68%
BUX (Budimpešta) -6,80%

Azija
Hang Seng (Hong Kong) -12,70% close
Nikkei (Tokio) -6,36% close

Amerika
DJIA (Njujork) -0,44%

Nasdaq (Njujork) -1,11%
S&P 500 (Njujork) -0,77%

Potpredsednik vlade Božidar Đelić najavio je danas da će Evropska investiciona banka za zemlje zapadnog Balkana otvoriti nove mogućnosti kreditiranja malih i srednjih preduzeća




Đelić je, na okruglom stolu Ekonomist medija grupe, izjavio da su Evropska investiciona banka i Evropska banka za obnovu i razvoj dale 1,3 milijarde evra Srbiji u ovoj godini za investicije.
On je najavio da će Evropska komisija 2010. odblokirati 120 miliona evra za razvoj Dunava, gde Srbija mora imati centralnu ulogu, a predsednik Srbije Boris Tadić će za nekoliko nedelja potpisati ugovor o strateškom partnerstvu sa nemačkom pokrajinom Baden Virtemberg, koja predstavlja "jedan od četiri motora" razvoja EU.
"Želimo da radimo sa najboljima u EU", poručio je Đelić.
On je rekao da će Srbija za nekoliko meseci otvoriti novu misiju pri EU gde će biti mesta za privrednike iz Srbije.
"Obećavam da će privreda imati bar jedan sprat u srpskoj kući u Briselu za predstavništva i asocijacije menadžera", naglasio je Đelić. Srbija ima veliku šansu da privuče strane kompanije iz EU
Ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavljević ocenio je danas da Srbija ima veliku šansu da privuče strane kompanije iz EU, koje žele da presele svoj kapital i najavio da će od Nove godine biti uvedena totalna fiskalizacija pravnih subjekata u Srbiji. On je za "okruglim stolom" s predstavnicima Vlade Srbije" preneo jedno istraživanje iz Nemačke koje je pokazalo da oko 72 odsto privrednika iz te zemlje želi da premesti svoju proizvodnju iz Nemačke u druge zemlje zbog boljih uslova poslovanja i većih profita, a slična situacija je i u drugim državama EU.
"Zbog toga će Srbija morati da donese čitav set mera kako bi dodatno poboljšala uslove poslovanja i privukla strane ulagače da dođu kod nas", istakao je Milosavljević. Radi jačanja borbe protiv "sive ekonomije", Milosavljevević je najavio da će od 1. janura 2009. godine biti proširen broj obveznika fiskalizacije i dodao da će od te obaveze biti izuzet samo deo privrednika, kao što su individualni poljoprivredni proizvođači, i na primer, Telekom "Srbija". Milosavljević je najavio da će jedan od važnih zadataka resornog ministarstva biti predlaganje zakona o zaštiti konkurencije, koji će uskoro biti na javnoj raspravi, zatim zakona o zaštiti potrošača, za koje postoje veliki potencijali u vidu predpristupnih fondova EU. On je dodao da je završen zakon o elektronskoj trgovini koji može puno da doprinese otvaranju novih radnih mesta u Srbiji.