Naime, Vlada Srbije pokriće deo od 20 milijardi dinara duga tako što će „Putevi Srbije“ uzeti kredit od komercijalnih banaka, za koji će garanciju dati država. Kako saznaje „Blic nedelje“, pregovori s bankama o uslovima kreditiranja još uvek traju, zbog čega najbolji ponuđač još nije izabran, ali bi uskoro trebalo da dođe do dogovora.


Putarima se, međutim, žuri, naročito najvećim poveriocima, među kojima su „Preduzeće za puteve Beograd“, „Putevi Užice“, „Bačka put – Novi Sad“ i „Putevi – Novi Pazar“. Da bi se izborili s nelikvidnošću i obezbedili potreban novac, ova preduzeća su u proteklom periodu sklapala ugovore o cesiji kojima su podizala kratkoročne kredite kod poslovnih banaka. Obavezu vraćanja tih kredita preuzeli su „Putevi Srbije“, s tim što su izvođači prihvatili na sebe teret otplaćivanja nezanemarljivih kamata.
Uprkos tome što su, kako kažu, „bili prinuđeni“ da pristanu na ove, po njih nepovoljne uslove, retki putari odvažili su se da govore o visini potraživanja koja imaju prema JP „Putevi Srbije“. Većina naših nesuđenih sagovornika odbili su razgovor pod obrazloženjem da je u pitanju „osetljiva stvar“, savetujući nam da odgovore na sva pitanja potražimo u „Putevima Srbije“.
– Što se tiče „Puteva Užice“, mi smo kod raznih komercijalnih banaka, preko ugovora o cesiji, uzeli kredit od devet miliona evra. Za prvih šest meseci mi smo plaćali kamatu, nakon čega bi taj dug trebalo da pokrije JP „Putevi Srbije“, uključujući i eventualnu kamatu koja bi išla posle tog perioda. Tu je još i 100 miliona dinara duga za redovno održavanje, koji bi takođe trebalo da naplatimo od „Puteva“ – kaže Milan Vojović, generalni direktor preduzeća „Putevi Užice“.
Činjenica je, pak, da su mnogi putari skeptični u pogledu budućnosti, pošto na mnoga bitna pitanja još uvek nema preciznog odgovora. S obzirom na to da će, praktično, dug biti vraćen novim dugom, jedno od najvažnijih pitanja je ko će plaćati kamate na kredit od 20 milijardi dinara – država ili JP „Putevi“, tim pre što se može očekivati da će kamate, zbog visine kredita i aktuelne finansijske krize, biti relativno visoke. Ipak, o tome u ovom državnom preduzeću još uvek nisu spremni da govore.
S druge strane, javnost još očekuje i epilog afera koje datiraju iz vremena dok se na čelu ovog preduzeća nalazio Branko Jocić iz Nove Srbije, za čijeg je mandata došlo do naglog rasta duga prema putarima.
– U Jocićevo vreme, JP „Putevi“ su trošili sredstva mimo budžeta preko takozvanih posebnih naloga, koji su u mnogim slučajevima izdavani za gradnju „partijskih“ puteva. Poseban nalog je hitan nalog koji ne čeka javne nabavke. Njima se rade hitni poslovi iz razloga bezbednosti, obično po nalogu inspekcije i MUP-a Srbije. Problem je, međutim, u tome što su ovi nalozi ranije izdavani za mnoge radove koji ne spadaju u tu kategoriju. Najpoznatiji primer je put koji vodi do klinike Velimira Ilića, ali treba reći da je tako potrošeno oko milion evra za rasvetu oko Čačka – kaže sagovornik „Blica nedelje“, koji je insistirao na anonimnosti.
S tim u vezi, podsećamo da je svojevremeno budžetska inspekcija Ministarstva finansija podnela krivičnu prijavu protiv Branka Jocića zbog falsifikovanih izveštaja u kojima je prikrivan stvarni dug „Puteva Srbije“ i probijanje budžeta. Jociću se tada stavljalo na teret da je lažno umanjio ukupan potrošeni iznos u 2004. godini za 12,5 miliona evra, u 2005. godini za oko 86 miliona, a da je 2006. godine probio budžet za 100 miliona evra.
Do danas, ova afera još nije rešena. U JP „Putevi Srbije“, pak, rekli su nam da ovaj slučaj ne žele da komentarišu, pošto je „rad nadležnih institucija u toku i čekamo njihov zaključak“.

Budžet za 2009. neće biti toliko restriktivan, izjavio premijer Srbije Mirko Cvetković

Mirko Cvetković (Foto Tanjug) Premijer Mirko Cvetković izjavio je juče da Vlada Srbije čini maksimalne napore da se efekti svetske finansijske krize što manje ili uopšte ne osete u Srbiji i ukazao da budžet za 2009. godinu neće biti toliko restriktivan da bi zahtevao drastična odricanja građana.

„To svakako neće biti kriza koja je bila devedesetih godina prošlog veka u Srbiji, nego će to biti privremeno usporavanje rasta privrede”, rekao je Cvetković u intervjuu agenciji Tanjug.

On je precizirao da će budžet za sledeću godinu biti „stabilizaciono razvojni”, jer Vlada Srbije ne želi da se odrekne razvojne strategije, a procenjuje da Srbija nije u takvoj situaciji da to ne može i da realizuje.

Štednja je, ipak, neophodna na svim nivoima, ukazao je premijer, i objasnio da je, kad je reč o budžetu, štednja planirana tamo gde su najveći izdaci i gde bi uštede mogle suštinski da doprinesu smanjenju rashoda, kao i u delu troškova koji nemaju makroekonomski uticaj, ali bi mogli da posluže kao „model za ugledanje”.

„Reč je, na primer, o smanjenju troškova reprezentacije. Time dajemo signal drugima da treba štedeti”, naglasio je Cvetković i podsetio da je Vlada Srbije donela odluku o smanjenju plata u upravnim i nadzornim odborima preduzeća u kojima je država osnivač.

To nisu velike uštede, posmatrajući izdatak u budžetu, ali time vlada daje signal da je štednja neophodna, objasnio je premijer i najavio da će vlada uskoro ograničiti plate direktora i zamenika direktora u javnim preduzećima, a potom će se ići i na smanjenje troškova reprezentacije i restrikcije u korišćenju službenih automobila.

Kada je reč o penzijama, iduće godine biće ispoštovana uredba o njihovom vanrednom povećanju od 10 odsto, što sa redovnim povećanjem čini ukupno 15 odsto.

Zarade budžetskih korisnika povećaće se u skladu sa rastom troškova života, tako da će plate moći da budu u masi povećane najviše osam odsto, koliki je planirani rast kumulativne inflacije sledeće godine, naveo je Cvetković.

Predsednik Vlade Srbije najavio je da će, kao i svake godine, vlada potpisati četiri protokola sa reprezentativnim sindikatima o povećanju zarada u zdravstvu, kulturi, državnoj upravi i obrazovanju, u kojima će preciznije biti definisano povećanje plata.

Cvetković je ocenio da bi trebalo preispitati zbog čega se najavljuju otpuštanja radnika u Srbiji – da li je to zbog straha od efekata globalne ekonomske krize ili zato što poslodavci nemaju ekonomskog interesa da zadrže radnike.

Kada je reč o subvencijama i ostalim troškovima, Vlada Srbije će nastojati da se merama štednje obuhvate sva subvencionisana javna preduzeća, najavio je Cvetković i naveo kao primer Železnice Srbije, čije su mesečne subvencije iz budžeta jednake sumi ukupnih zarada zaposlenih, što se dešava već dugi niz godina, a to su i rudnici uglja „Resavica”.

Takva javna preduzeća moraju što pre da se reformišu i da počnu sama da zarađuju, naglasio je Cvetković.

Cvetković je naglasio i da ne bi želeo da se stvara konfuzija u javnosti da smo mi ušli u aranžman sa MMF zato što su nam bila potrebna ta sredstva.

Premijer je dodao da je srpska vlada smatrala da je prisustvo MMF-a neophodno zbog njegove percepcije svetske ekonomske krize, ali i poteza koje vlada čini kada su u pitanju mere za suzbijanje njenog uticaja na srpsku ekonomiju.

„Nije MMF taj koji nama postavlja uslove, nego imajući u vidu finansijsku krizu, mi smo dužni da imamo odgovarajuću reakciju na tu krizu, a taj odgovor se sastoji u čitavom nizu mera koje preduzimamo, između kojih su i sublimiranje uštede u budžetu”, rekao je Cvetković i dodao da je i budžetski okvir rezultat zajedničkog rada Vlade i MMF-a, čija je uloga bila savetodavna.

„Naša ideja je da posmatramo razvoj situacije u vezi sa globalnom krizom i da se u zavisnosti od toga preduzimaju određene mere. Zbog toga nam je MMF veoma važan da nam kaže da je dobro to što radimo, da stoji iza toga i da to podržava”, objasnio je Cvetković.

On je rekao da se ugovoreni aranžman sa MMF od 520 miliona dolara može koristiti samo za pokriće deviznih rezervi.

On je objasnio da se ta sredstva ne mogu koristiti za isplatu plata, penzija ili izgradnju infrastrukture.

„MMF kao svoj striktni zadatak ima da pomaže rezervama jedne države. Tako da ta sredstva ako budu povučena, mada ja lično mislim da neće, ona će se koristiti za jačanje deviznih sredstava zemlje”, rekao je Cvetković i dodao da je to „značajno kod poremećaja kursa i visokih deficita tekućih plaćanja”.

„Taj aranžman je u osnovi sličan onome što se kod nas zove okvirni kredit. Imate na raspolaganju određena sredstva koja možete, a ne morate da povučete”, rekao je Cvetković.

Dinar će sutra oslabiti prema evru za 0,31 odsto ili za 26 para, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 85,1383 dinara, objavila je Narodna banka Srbije

Zvanični srednji kurs evra od petka, koji važi i tokom vikenda je 84,8734 dinara, pošto je dinar posle četvorodnevnog jačanja oslabio za 32 pare.

NBS nije u petak intervenisala na međubankarskom deviznom tržištu, a u četvrtak je prodala 10 miliona evra da bi obezbedila dodatnu likvidnost tržišta i podstakla trgovinu između banaka, imajući u vidu skroman obim prepodnevnog prometa od 9,7 miliona evra.
Centralna banka je u novembru prodala ukupno 82 miliona evra na međubankarskom deviznom tržištu, a u oktobru je prodala oko 269 miliona evra. U oktobru je dinar nominalno oslabio prema evru za 9,9 odsto.
Dinar je ove godine imao najmanju vrednost 7. novembra, kada je srednji kurs evra bio 86,7984 dinara, a najveću vrednost 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

Lideri Grupe 20 (G20) industrijski najrazvijenijih zemalja i država sa privredama u usponu složili su se da preduzmu hitnu akciju, koja bi mogla uključivati i mere fiskalnog stimulansa, kako bi stabilizovali finasijska tržišta i povratili rast globalne privrede, koja je u krizi

Oni su takođe podržali obezbeđivanje tržištima u uspunu većeg uticaja na globalni finansijski poredak, prenela je agencija Rojters, koja je imala uvid u završni dokument.
Prema navodima agencije, učesnuici samita, koji je okončan sinoć u Vašingtonu, takođe su podržali: - Fiskalne mere kojima bi se hitno podstakla tražnja, - Veća sredstva za Međunarodni monetarni fond, kako bi mogao da pomogne privredama u usponu, - Pojačane napore da se do kraja ove godine postigne značajan napredak u Doha rundi o liberalizaciji svetske trgovine, - Reformu monetarnog sistema, tzv. Breton Vudsa, kako bi ekonomije u usponu dobile veći uticaj, u skladu sa njihovom rastućom ekonomskom težinom, - Supervizorsko telo koje će nadgledati rad glavnih svetskih banaka i - Reviziju računovodstvenih standarda, plata izvršnih direktora, agencija za kreditni rejting...
Ministrima finansija G20 naloženo je da rade na detaljima do 31. marta 2009, da bi pripremili sledeći samit, zakazan okvirno za april.