Na trgovanju na azijskim i većini istočnoevropskih zemalja dana 21.11.2008. godine akcije su ostvarile oporavak cena, dok su cene akcija uvećini zapadnoevropskih zemalja pale ponajviše zbog recesionog stanja ekonomija zapadnoevropskih zemalja.

Pre početka trgovanja u petak na Wall Street-u derivati su ostvarili rast svojih vrednosti, tako da se isto očekivalo i sa akcijama na redovnom trgovanju. Cene akcija u početku trgovanja na Wall Street-u zaista i jesu porasle, ali su ubrzo posle toga počele lagano da popuštaju i da padaju ka vrednostima ostvarenim na trgovanju u četvrtak. Preostali deo trgovanja prošao je u blagoj oscilacijji berzanskih indexa oko vrednosti od četvrtka, da bi u poslednjih sat vremena vest da će predsednik FED-a u New Yorku-u, Timothy Geithner verovatno biti izabran za novog Ministra finansija, snažno pogurala na gore cene akcija i indexim-a donela solidne skokove.

Ne možemo, a da ne zapazimo da je već postalo simptomatično da se na Wall Street-u u poslednjih sat vremena dešavaju čudne stvari- snažan rast ili snažan pad cena akcija. Sve je to opravdano u situaciji kada postoji konkretna vest koja je dobra ili loša, ali očigledno je da je tržište postalo toliko osetljivo da reaguje prilično burno na svaku vest, tako da je volatilnost i dalje prilično visoka. Recimo, u zaleđini ove vesti stoje dva vrlo važna problema sa kojim se SAD (između ostalih problema) trenutno suočava: kriza automobilske indutrije (odluka odložena za decembar mesec), kao i veoma loša pozicija u kojoj se trenutno nalazi Citigroup Inc. Recimo, Tržišna kapitalizacija Citigroup-e je pre godinu dana u ovo vreme iznosila USD 180 mlrd, a trenutno iznosi USD 20 mlrd (cena akcije Citigroup-e pala je prethodne nedelje više od 60% i došla na svoj 16-godišnji minimum). Takođe, čelnici Citygroup-e još ne znaju šta im je činiti: prodati jedan deo ili celu Grupu, ili pak ići na masovno otpuštanje radnika te na taj način pokušati redukovati troškove). Dakle, investitori očekuju prave vesti vezane pre svega za ova dva problema, a naravno i naredne vesti o mekroekonomskim pokazateljima u SAD-u. 





Zapažanja:

• Predsednik FED-a u New Yorku-u, Timothy Geithner verovatno će biti izabran za novog Ministra finansija
• Cena akcije Citigroup-e pala je prethodne nedelje više od 60% i došla na svoj 16-godišnji minimum
• Prema poslednjoj vrednosti od petka P/E za S&P500 iznosi 10 (u kasnim 1980-tim P/E za ovaj index imao je vrednost 11) 
• DJIA je za nedelju dana izgubio 5,3% svoje vrednosti

• NASDAQ je za nedelju dana izgubio 8,7% svoje vrednosti

• S&P500 je za nedelju dana izgubio 8,4% svoje vrednosti


Promena cena roba:

- Nafta- cena nafte porasla je za 1,02% i sada iznosi USD 49,93 po barelu
- Zlato- cena ovog plemenitog metala porasla je za 5,44% i trenutno iznosi USD 791,80 po unci
- Srebro- cena je porasla za 4,80% i trenutno iznosi USD 9,51
- Platina- cena je porasla za 4,31% i sada iznosi USD 825,70.




Promena cena akcija finansijskog sektora:

    Citigroup -19,96%
    JP Mogran -2,82%
    Bank of America Corporation +1,96%
    Goldman Sachs +2,52%
    Wachovia +0,73%
    AIG +11,11%



Promena cena akcija ostalih sektora:

Internet:
    Yahoo Inc. +4,92%
    Google +1,11%

Tehnološki sektor:
    IBM +4,38%
    AMD -4,71%
    Microsoft Corporation +12,26%
    Oracle +6,36%
    Cisco Sys +4,84%
    Apple +2,60%
    Intel Corporation +7,20%
    Dell Inc. -5,20%

Aluminijum:
    Alcoa +23,21%

Industrija:
    General electric +9,27%
    3M Company +7,94%
    The Procter&Gamble +6,34%

Auto industrija:
    General motors +6,25%
    Ford Motor +2,88%
    Toyota Motors +6,51%

Nafta i gas:
    Exxon Mobil Corp. +10,66%
    Chevron Corp. +9,46%
    British petroleum +9,56%

Avio saobraćaj:
    Boeing Co. +6,66%
    United Technologies Corp. +7,98%
    Delta Air Lines -2,85%

Hrana i piće:
    Coca Cola +7,13%
    McDonalds +4,23%

Farmacija:
    GlaxoSmithKline -8,33%
    Johnson&Johnson +5,42%
    Novartis -6,35%
    Pfizer +8,44%



Sve u svemu, promene index-a su sledeće: 

    DJIA +6,54%
    NASDAQ +5,18%
    S&P500 +6,32%.

Deputy PM and Minister of Economy Mlađan Dinkić says Serbia will not be spared from the effects of the large-scale global economic crisis.

Dinkić however noted in an interview for the daily Politika on Sunday that our banking system has managed to resist the first wave, and stressed that the “challenges the crisis is bringing along are now mainly directed at the economy”.

”It will not be easy, but if we are wise enough, I am convinced that, in time, Serbia may even profit from this - that with the arrival of certain industries from less competitive countries, such as car parts makers, considerable funds will be pumped into the manufacturing sector,” Dinkić said.

He also the newspaper that the crisis would not cause a revision of the Corridor 10 plans or an extension of the deadlines for the completion of this project because, as he put it, “money will not represent a problem”.

“We have already obtained EUR 1.1bn in the form of long-term cheap loans from the World Bank, the European Investment Bank and the European Bank for reconstruction and development purposes. The Greeks have booked a EUR 100mn grant which we will receive once we have drafted a general plan for this highway. And the deadlines will depend solely on our internal organization, the speed at which we will realize the plans, the expropriation of land, construction,” Dinkić said.

Svetska finansijska kriza može biti prevladana do sredine 2010. godine, saopštili su lideri na dvodnevnom Forumu za azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEC)

"Uvereni smo da možemo prevladati krizu u periodu od 18 meseci", saopštili su u Limi lideri 21 države članice APEC, navodeći da su već preduzete hitne i vanredne mere za stabilizaciju finansijskih sektora i jačanje ekonomskog rasta.
Izražena uverenost pridodata je ranije danas zajedničkoj deklaraciji koju su lideri usvojili juče. Jedan od delagata, tražeći da ostane anoniman, rekao je da su promene napravljene na zahtev domaćina, peruanskog predsednika Alana Garsije.
U deklaraciji je dodato da će ministri finansija zemalja APEC-a otići u Ženevu sledećeg meseca da obnove takozvanu Doha rundu pregovora o svetskoj trgovini. Zabrinutost zbog svetske finansijske krize dala je novi podstrek obnavljanju propalih pregovora.
Članice APEC-a, koje predstavljaju više od polovine svetske ekonomije, nastoje takođe da povrate poverenje u posrnuli svetski finansijski sistem protivljenjem novim trgovinskim barijerama.
Na skupu u Limi su prihvaćeni nacrti s prošlonedeljnog samita u Vašingtonu Grupe 20 koja okuplja industrijski najrazvijenije zemlje i zemlje u razvoju.
Konačnu deklaraciju, čiju su nacrt iznele dve delegacije, trebalo bi da bude objavljena kasnije danas na kraju samita. U preliminarnom dokumentu je izražena duboka zabinutost zbog cena hrane, privrženost borbi protiv piraterije i podržana "odlučna i delotvorna dugoročna saradnja" u borbi protiv klimatskih promena.
Za razliku od ranijih samita APEC-a na kojima je raspravljano o raznoraznim pitanjima, ove godine skupu u Peru je dominirala svetska ekonomska kriza.
Lideri su se založili i za veće učešhe APEC-a u Međunarodnom monetarnom fondu i drugim multilateralnim finansijskim organizacijama.

Četiri najveće banke u Srbiji trebalo bi od danas da počnu da primaju zahteve klijenata za prebacivanje kredita iz jedne u drugu valutu


- Mere koje je Narodna banka Srbije dogovorila sa četiri banke sigurno će usloviti pad tekućih prihoda banaka, ali će takođe omogućiti da se smanji kreditni rizik dužnika. Drugim rečima, rizik da banke dođu u poziciju da u budućnosti gube znatno više zbog neizmirivanja obaveza svojih klijenata biće sveden na minimum. Osim toga, dužnici će biti rangirani kao dužnici manjeg rizika usled čega će biti potrebna i manja rezervisanja banaka za potencijalne gubitke, što može uticati na potencijalni rast profitabilnosti banaka. Verujem da će građani najviše biti zainteresovani za produžavanje rokova otplate kao i za prelazak na kredite u dinarima pod uslovom da banke to prihvate - kaže za Danas Dejan Šoškić, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Prema oceni našeg sagovornika, manje atraktivna za banke mogla bi da bude mera koja omogućava ukidanje naknade za prevremenu otplatu kredita jer bi to značilo i da će banka prikupiti manje novca nego što je prvobitno bilo predviđeno.

- Banke po pravilu naplaćuju naknadu za prevremenu otplatu kao jedan, mali procenat od preostalog neotplaćenog kredita i kao naknadu za troškove administracije i nadoknade za izlazak iz profitabilne pozicije banke. Ukidanjem ove naknade smanjuje se tekući prihod, ali se banka oslobađa potencijalnog kreditnog rizika njihovih klijenata i dolazi do gotovine što je u ovim uslovima za banke poželjan ishod - smatra Šoškić.

Hipo Alpe Adrija banka saopštila je da će omogućiti svojim klijentima prevremenu otplatu odobrenih kredita bez obračuna naknade, a počeće i da prima zahteve za produžavanje rokova otplate pozajmice. „Ukoliko se za potrošački kredit od 10.000 evra sa rokom otplate od pet godina i godišnjom kamatom od 12,5 odsto odobri produženje za godinu dana, to znači da će se mesečna rata sa 225 evra smanjiti na 198. Klijentima ove banke kojima bude odgovarala konverzija duga u dinare odnosno u drugu valutu biće omogućeno da pretvaranje izvrše bez naknade“, ističu u toj banci.

I Komercijalna banka saopštila je da je ukinula naknade za prevremenu otplatu svih kredita, izuzev stambenih, koji se otplaćuju refinansiranjem iz kredita ostvarenog u drugoj banci. „Svi krediti koji su indeksirani u stranoj valuti mogu se konvertovati u dinarske, i za tu transakciju banka neće naplaćivati naknadu. Ukinuta je i naknada za konverziju kredita iz drugih valuta u evro, pod uslovima koji važe za kredite indeksirane u toj valutu, na dan izvršene konverzije. Klijentima koji su bili uredni u izmiravanju dosadašnjih obaveza a i sa problemom otplate kredita suočili su se se zbog promene kursa dinara, ponudićemo produženje roka otplata kredita, do godinu dana“, kažu u Komercijalnoj banci.



Viša kamatna stopa

Prelazak sa kredita u švajcarskim francima na kredit u evrima ili dinarima podrazumeva više kamatne stope što bi, uprkos smanjenju valutnog rizika, moglo da umanji interesovanje građana za tu opciju. Treba naglasiti da će cena odobrenih kredita isključivo zavisiti od nabavne cene kapitala i zato ne treba očekivati veliku fleksibilnost banaka - ističe za Danas Dejan Šoškić, vanredni profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Rastuća nelikvidnost, pad vrednosti dinara i nestabilnost svetskog robnog tržišta utiču da nivo prometa preko Produktne berze u Novom Sadu bude daleko ispod nedeljnog proseka


Kako se zaoštrava finansijska kriza koja je definitivno zavladala i na našim prostorima, tako se nastavlja i opšta tržišna letargija na robnim tržištima. Sve ono što je pre mesec dana bilo u najavama, ovih dana se ispoljava u punoj formi: rastuća nelikvidnost, pad vrednosti dinara, nestabilnost svetskog robnog tržišta, a sve to utiče na nivo prometa preko „Produktne berze" u Novom Sadu koji je iznosio1.640,10 tona robe, što je za 15,09 % više od prometa prethodne nedelje, ali i dalje daleko ispod proseka nedeljnog trgovanja u ovoj godini.

Minus šest odsto
Na bazi realizovanih svega 11 kupoprodajnih ugovora sklopljenih preko berze u Novom Sadu, ostvaren je finansijski promet od 17.065.412 dinara ili za 6,43% manje od novčanog prometa iz prethodne nedelje.

Tržište kukuruza i dalje je jedino tržište koje koliko-toliko održava kontinuitet u trgovanju. Naime, ovom robom trgovalo se u količini od ukupno 1.444,10 tona. Primetno je da se trgovina intenzivirala krajem nedelje. Da li je razlog tome najava države da će intervenisati na tržištu kukuruza otkupom 96.000 tona robe po ceni od 9,00 din/kg ne može se sa sigurnošću tvrditi, ali da će realizacija ovog najavljenog državnog otkupa „probuditi" ovo tržište, to je sigurno. Inače, cena kukuruza kretala se u relativno velikom dijapazonu od 8,32 din/kg (7,70 bez PDV), pa do 7,88 din/kg (7,30 bez PDV), pri čemu je postignuta prosečna cena trgovanja od 7,99 din/kg (7,40 bez PDV), što je zanemarljivo mali pad u odnosu na prosečnu cenu iz prethodne nedelje od 0,75%.

Novembar mesec tradicionalno je mesec kada je tržište pšenice relativno pasivno. Međutim, da se u toku jedne nedelje realizuje samo jedan kupoprodajni ugovor, to svakako nije uobičajeno. Upravo to se desilo ove nedelje. Pomenimo stoga samo da je taj jedini ugovor realizovan po ceni od 13,82 din/kg (12,80 bez PDV), što u odnosu na trgovanje iz prethodne nedelje predstavlja pad od 2,54 %. Koliko je, međutim, relevantan podatak o kretanju cena na osnovu jednog ugovora veliko je pitanje, tako da ova cena ne može da nam da usmerenja koja bi navodila na neke trendove.

Pao i Prodex
U protekloj nedelji na „Produktnoj berzi" i u Novom Sadu trgovalo se još samo mineralnim đubrivom NPK 15:15:15 po ceni od 30,00 din/kg (27,78 bez PDV), mineralnim đubrivom UREA po ceni od 30,00 din/kg (27,78 bez PDV) i sojinom sačmom 44% proteina po ceni 38,35 din/kg (32,50 bez PDV).

Prodex, kao odraz cenovnih fluktuacija na berzanskom tržištu koje organizuje „Produktna berza" u Novom Sadu, u skladu sa padom cena žitarica u odnosu na prethodnu nedelju, manji je za 1,48 indeksnih poena, u odnosu na poslednji dan trgovanja prethodne nedelje i na dan 21.11.2008. godine zaustavio se na 121,51 indeksnom poenu.

Prvih devet meseci ove godine banke u Srbiji napravile su profit od 29,5 milijardi dinara, dok su u istom periodu prošle godine zaradile „svega" 15 milijardi dinara



AIK banka nalazi se među tri najbolje i po prinosu na kapital i na aktivu


Kako pokazuju poslednji podaci, finansijski sektor u Srbiji zasad ne drma kriza jer su banke u prvih devet meseci ove godine udvostručile profit u odnosu na isti period lane. Do poslednjeg dana septembra dobit svih 35 banaka (pre oporezivanja) bila je 29,5 milijardi dinara (385 miliona evra po kursu na taj dan), njihovi akcionari su bogatiji za sedam milijardi dinara, nego na kraju prošle godine. Međutim, tek u oktobru je svetska finansijska kriza eksplodirala, što se i kod nas odrazilo masovnim povlačenjem štednje građana od preko pola milijarde dinara, kao i povećanjem kamata na kredite, ali i depozite, tako da će se tek na kraju godine znati kakva je 2008. godina bila zaista za srpske bankare.

Aktiva za četvrtinu veća
Aktiva banaka je povećana za 36 milijardi dinara u odnosu na kraj prošle godine, a 25 odsto u odnosu na septembar 2007. godine. Razlog nesrazmernom rastu profita (94 odsto, septembar na septembar) mogu biti više kamatne stope kredita, ali i mnogo veća zarada na repo hartijama NBS u koje su banke ulagale stotine milijardi dinara. Velika petorka srpskog bankarskog sektora i dalje je u istom poretku. Na čelu se nalazi Inteza sa ukupnom aktivom od 228,85 milijardi dinara, zatim Rajfajzen sa 163,68 milijardi dinara, Komercijalna banka sa 158 milijardi, Hipo banka sa 121,65 milijardi i EFG Eurobanka sa 102,51 milijardu dinara aktive. Kada je reč o profitu, stvari su nešto drugačije. Inteza je i ovde bila najuspešnija sa zaradom od 6,25 milijardi dinara, a iza nje je Rajfajzen sa 5,68 milijardi, dok se banka sa najvećim profitom prošle godine - Aik banka nalazi na trećem mestu sa 4,19 milijardi dinara. Na četvrtom i petom mestu je EFG sa 3,16 milijardi i Unikredit banka sa 2,34 milijarde dinara.

Za skoro sve banke najveći izvor prihoda i profita bili su prihodi od kamata, a ukupno u prvih devet meseci banke su imale dobit od kamata preko 67 milijardi dinara. Druga važna stavka na prihodnoj strani banaka su i prihodi od naknada i provizija, a u neto iznosu banke su na provizijama zaradile 24,7 milijardi dinara.

Prema prinosu na kapital (ROE), najprofitabilnija banka u prva tri kvartala bila je Inteza banka sa prinosom od 22 odsto. Iza nje je Rajfajzen banka sa 20,7 odsto, kao i Aik sa 18,1 odsto, Univerzal sa 17,9 i Unikredit banka sa 17,4 odsto. Međutim, prema prinosu na aktivu (ROA) najprofitabilnije su dve domaće banke, Aik banka sa 4,5 odsto i Agrobanka sa 3,5 odsto, zatim su tu i Rajfajzen sa 3,5 odsto, Univerzal banka sa 3,3 odsto i EFG sa 3,1 odsto. I u jednoj i u drugoj kategoriji ipak je najubedljivija Jubmes banka, međutim, njihov profit u prvih devet meseci od 1,68 milijardi dinara, koji je veći od akcijskog kapitala ove banke, a iznosi 25 odsto aktive, posledica je neto prihoda po osnovu indirektnih otpisa plasmana i rezervisanja.

Od 35 banaka, u prvih devet meseci, devet je zabeležilo minus u poslovanju, u ukupnom iznosu od oko 3,9 milijardi dinara. Najveći gubitak zabeležila je Meridijan banka sa minusom od milijardu dinara, što je ipak manje nego prošlogodišnji gubitak od 1,2 milijarde dinara. Iza nje slede dve državne banke - Privredna banka Pančevo sa 648 miliona i Kredi banka sa 627,8 miliona dinara.

Izvlačenje iz minusa
Banka koja je prošle godine ostvarila najveći gubitak, od preko dve milijarde dinara, pre svega zahvaljujući državnom pripisivanju starog duga Svetske banke - Agrobanka u prva tri kvartala ove godine je zaradila 1,37 milijardi dinara. Takođe, Poštanska štedionica, koja je prošle godine bila drugi najveći gubitnik sa minusom od 1,3 milijarde dinara, u prvih devet meseci ove godine u plusu je više od pola milijarde dinara.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) -2,67% close
CROBEX (Zagreb) 1,10% close
SBI20 (Ljubljana) 2,46% close
BIRS (Banjaluka) -2,20% close
MBI10 (Skoplje) 2,40% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 5,38% open
CAC 40 (Pariz) 5,36% open
DAX (Frankfurt) 5,62% open
ATX (Beč) 6,20% open
SMI (Cirih) 4,07% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) 8,06% open
SOFIX (Sofija) 3,00% close
BET (Bukurešt) 1,84% open
RTSI (Moskva) 7,72% close
BUX (Budimpešta) 7,10% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) -1,59% close
Nikkei225 (Tokio)    /    close

SENSEX (Bombai) -0,14% close

 

Amerika
DJIA (Njujork) 2,20% open
NASDAQ (Njujork) 2,51% open
S&P 500 (Njujork) 2,67% open

Na današnjem trgovanju azijske berze najveći deo dana provele su u minusu. Mali oporavak ovih berzi usledio je nakon objavljivanja odluke da američka vlada pomogne Citigroup-i, mada je nepoverenje i dalje prilično veliko.

 

 

 

 

    HANG SENG (Kina) -1,59%

    KOSPI (J. Koreja) -3,35%

    SENSEX (Indija) -0,55%

   

 

 

 

Evropske berze na današnjem trgovanju su u zelenoj zoni najviše zahvaljujući odluci o pomoći Citigroup-i, ali i najavi da će danas u Velikoj Britaniji, Premijer Gordon Braun i Ministar Finansija Alistair Darling predstaviti plan pomoći britanske ekonomije- govori se o USD 30 mlrd usmerenih ka podsticanju potrošnje kao i smanjenju poreza.

 

 

 

 

    FTSE100 (London) +4,60%

    DAX (Frankfurt) +3,83%

    CAC40 (Pariz) +4,41%.

 

Većina evropskih berzi današnje trgovanje provodi u zelenoj zoni, tako da su vodeći zapadnoevropski indexi (FTSE100, DAX i CAC40) kompletno današnje trgovanje proveli na nivou iznad vrednosti ostvarenih prethodnog trgovačkog dana. Jedna od bitnih odluka zbog koje su berze u plusu je i najava da će danas u Velikoj Britaniji, Premijer Gordon Braun i Ministar Finansija Alistair Darling predstaviti plan pomoći britanskoj ekonomiji- govori se o USD 30 mlrd usmerenih ka podsticanju potrošnje kao i smanjenju poreza.

 

Pojačani skok indexi su ostvarili nakon otvaranja trgovanja na Wall Street-a koji je skokom cena akcija dao dodatnu podršku evropskim berzama.

 

Optimizam je rezultat odluke Vlade SAD da pomogne Citigroup-i sa USD 25 mlrd za akcije sa prinosom 8% godišnje kao i USD 306 mlrd garancije za Aktivu Citigroup-e.

 

 

 

 

    FTSE100 +5,84%

    DAX +5,14%

    CAC40 +6,00%

 

 

 

Pre početka današnjeg trgovanja na Wall Street-u derivati su ostvarili solidan rast, pa se isto očekivalo i na redovnom trgovanju. Očekivanja su bila opravdana i akcije su od samog strata trgovanja krenule na gore, povukavši time i berzanske index-e na gore.

 

Pored pomoći Citigroup-i, investitori na Wall Street-u i u svetu uopšte očekuju današnje izjave Obaminih stručnjaka o planu pomoći ekonomiji SAD koji između ostalog bi trebao da podrazumeva i plan otvaranja 2,5 miliona novih radnih mesta u naredne dve godine.

 

 

 

 

Promena vrednosti najvažnijih index-a oko 16:15h:

 

    DJIA +2,99%

    NASDAQ +2,97%

    S&P500 +3,02%