Svetska kriza je naterala i osiguravajuće kuće u Srbiji da se još više okrenu korisnicima



- Da svetska ekonomska kriza ne pogađa sektor osiguranja u Srbiji, u glas govore svi osiguravači, a to, bar za sada, pokazuju i njihovi poslovni rezultati, ali i novi proizvodi, koji se na tržištu pojavljuju istim intenzitetom kao i ranijih godina. Kriza, ili njena najava, samo je podvukla dosadašnji "domaći zadatak" osiguravača - privlačenje klijenata i kroz edukaciju, posebno za životno osiguranje, i prilagođavanje novih proizvoda potrebama klijenata.

"Viner štediše osiguranje" je, tako, u svoju paletu uvrstilo dva nova proizvoda - životno osiguranje sa osiguranjem od nastajanja težih bolesti "Klasik plus" i "Moj biznis" i paket osiguranja imovine malih i srednjih preduzeća sa posebnim pogodnostima. Osnovni uslovi za ugovaranje "Klasik plus" osiguranja su da osiguranik može biti star od 14 do 65 godina starosti, te da ugovor može, kao i da se ugovor može zaključiti na najmanje deset, a najviše 25 godina, dok minimalna premija iznosi 200 evra za godišnje plaćanje.

Suština produkta "Moj biznis" je što u potpunosti odgovara potrebama klijenata u izboru vrste pokrića dodatne sume osiguranja za posebne troškove i štete, kao i izrazita fleksibilnost u uslovima plaćanja premije. Osnovno pokriće odnosi se na štete nastale od požara, udara groma, eksplozije, oluje, grada, pritiska snega, izlivanja vode iz kanalizacije, navode u ovoj osiguravajućoj kući.

U isto vreme, kompanija "Dunav osiguranje" je ponudila pakete osiguranja za mala i srednja preduzeća "Bizpartner trgovina" i "Bizpartner proizvodnja i zanatstvo". Osnovni paket oba proizvoda sadrži osiguranje u slučaju požara i neke druge opasnosti, izliva vode iz instalacija, poplava, samozapaljenja zaliha, udara nepoznatog motornog vozila u osigurani objekat, provalne krađe i razbojništva, loma stakla i osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja - nezgode. Osiguranik se dodatno može zaštititi izbornim pokrićem, odabirom osiguranja mašina od loma i nekih drugih opasnosti, osiguranja prekida poslovanja usled požara i nekih drugih opasnosti, osiguranja opšte odgovornosti i osiguranja robe u domaćem transportu. Ugovaranjem izbornih pokrića osiguranik stiče pravo i na specijalne popuste, ističu u "Dunav osiguranju".

Kragujevačko "Takovo osiguranje", koje je tradicionalno najviše vezano za proizvode auto-osiguranja, nedavno je kreiralo posebno povoljne pakete osiguranja domaćinstava. Tako se u ovoj ponudi domaćinstvo može osigurati već od 1,97 dinara po m2 mesečno od rizika požara, udara groma, grada, oluje ili izlivanja vode iz instalacija, što bi za stan od 50 m2 iznosilo 98,5 dinara mesečno. Maksimalna osigurana suma iznosila bi, u tom slučaju, 1,25 miliona dinara.

Dinar će u ponedeljek, 22. decembra, neznatno ojačati prema evru i to za 0,07 odsto ili šest para, tako da će zvanični srednji kurs evra biti 85,9340 dinara, objavila je danas Narodna banka Srbije (NBS)

NBS je tokom oktobra, novembra i prva tri dana decembra prodala 806 miliona evra, da bi sprečila nagle oscilacije kursa i povećala likvidnost tržišta, a od 5. do 9. decembra kupila je 13,4 miliona evra, da bi zaustavila naglo jačanje dinara.

Domaća valuta bila je najslabija prema evru 4. decembra, kada je zvanični srednji kurs evra bio 91,6317 dinara, a najjača 7. avgusta, kada je srednja vrednost evra bila 75,7543 dinara.

Zbog svetske ekonomske krize, svi planirani projekti i investicije u Srbiji su na stendbaju. – Uprkos tome, u „Meseru” tvrde da će učiniti sve da izbegnu otpuštanje radnike i smanjenje plata

Ernst Bode (Foto L. Vuletić) Država ništa ne čini da najvećim izvoznicima pomogne da prežive ekonomsku krizu. Nikakve mere nisu preduzete ni da bi se pružila pomoć kompanijama, bilo da su u domaćem ili stranom vlasništvu, koje za srpsko tržište proizvode robu čiji je kvalitet često mnogo bolji od uvozne. Snaga Srbije u narednom periodu zavisiće od snage njene ekonomije, jer upravo na tome počiva najveći deo moći jedne države. To je u razgovoru za „Politiku” rekao Ernst Bode, generalni direktor kompanije „Meser tehnogas”, koja je nedavno dobila nagradu Privredne komore Srbije za najbolji strani korporativni brend.

To nemačko preduzeće, koje od 1997. godine posluje na srpskom tržištu i proizvodi industrijske, medicinske i specijalne gasove, dosad je u Srbiju investiralo oko 110 miliona evra. Sada su zbog svetske ekonomske krize svi planirani projekti i investicije u našoj zemlji na stendbaju. Uprkos tome, u „Meseru” tvrde da će učiniti sve da izbegnu otpuštanje radnika i smanjenje plata, iako priznaju da još nema indicija da će stvari u srpskoj privredi krenuti nabolje, čak ni u daljoj budućnosti.

– O trenutnoj situaciji se, nažalost, i dalje govori kao o bankarskoj krizi, što je inače samo manji deo problema. Uslovi poslovanja postaju sve teži, a država ne čini ništa kako bi pomogla privredi, na primer smanjenjem cena energenata ili komunalnih usluga – konstatuje Bode, dodajući da se kompanijama mora pomoći tako što će im se omogućiti da uštede što više gotovine.

On ističe da su do septembra ove godine izvozni rezultati „Meser tehnogasa” bili odlični, ali da su sada znatno niži od očekivanih. Takav trend će, prema njegovom mišljenju, biti nastavljen uglavnom i tokom naredne godine. I pored toga, on smatra da je, dugoročno gledano, investiranje u Srbiju ekonomski isplativo.

– Ipak, vaša zemlja bi trebalo da ubrza administraciju, a političari bi morali da imaju više razumevanja za poslovanje, da budu profesionalni i da poseduju iskustvo za odgovarajuću oblast. Članovi upravnih odbora najvećih državnih kompanija ne bi smeli da budu postavljani prema partijskoj pripadnosti, već prema znanju, sposobnostima i profesionalizmu – naglašava Bode.

Prema njegovom mišljenju, trenutno kretanje kursa dinara nije suštinski problem srpske privrede, već bi više pažnje trebalo posvetiti podsticaju izvoza i smanjenju uvoza. Prvi čovek „Mesera” u Srbiji tvrdi da se upravo u izvozu odslikava ekonomska kriza i strahuje da će, kada se to konačno shvati, već biti prekasno.

Beograd - Na aukciji Agencije za privatizaciju juče je prodato pet društvenih i državnih preduzeća za oko 99 miliona dinara. Najskuplje je prodato 70 odsto društvenog kapitala trgovinskog preduzeća Plana market iz Velike Plane, koje je po početnoj ceni, od 55,7 miliona dinara, kupila beogradska firma Grosoptik. Najveće nadmetanje bilo je za preduzeće Računari-impeks iz Niša koje se bavi proizvodnjom i servisom fiskalnih kasa i proizvodnjom i servisom informacionih sistema


Kupac je konzorcijum fizičkih lica iz Požarevca koji je ponudio 22 miliona dinara, što je deset puta viša cena od početne. Preduzeće Agroindustrija iz Novog Sada, koja se bavi konsaltingom i inženjeringom u prehrambenoj industriji i poljoprivredi, kupila je građevinska kompanija Ozon-gradnja iz Novog Sada za 7,6 miliona dinara, što je nešto više od početne cene, ali dugovi Agroindustrije iznose 28,2 miliona dinara. Nove vlasnike dobile su i dve veterinarske stanice. Veterinarsku stanicu Obrenovac kupio je konzorcijum fizičkih lica za 10,7 miliona dinara, što je dvostruko veća cena od početne. Jedan od članova konzorcijuma Željko Aćimovićkazao je da većima veterinarsku stanicu u Surčinu, kao i da očekuje dobro poslovanje u Obrenovcu, jer je i do sada ta veterinarska stanica bila likvidna. Veterinarsku stanicu u Ćupriji kupio je konzorcijum od 10 zaposlenih po početnoj ceni od tri miliona dinara, ali za nedospele obveznice devizne štednje. Neuspešnim su proglašene aukcije dve fabrike kompanije Dvadesetprvi maj Beograd (DMB) - Fabrika turbomotora i transmisija i Fabrika malolitražnih motora, jer nije bilo zainteresovanih kupaca. Zainteresovanih nije bilo ni za preduzeće Vinarska-podrumi iz Vlasotinca, veterinarsku stanicu iz Novog Kneževca, preduzeće Timok iz Zaječara, Oplenacpromet iz Topole. Neće biti održana ni za danas zakazana licitacija za udeo u javnom preduzeću Jugoimport SDPR u preduzeću Jutra, kao ni za kupovinu poslovnog objekta u Beogradu kompanije Fond Ineks Intereksport u restrukturiranju.