Beograd - Srbija treba da obezbedi stabilnost dinara i da ambijent za investiranje učini atraktivnijim kako bi ublažila negativne efekte svetske finansijske krize, ocenjeno je juče na sednici Skupštine Privredne komore Srbije. Miloš Bugarin, predsednik PKS, ukazao je na činjenicu da će se atraktivniji ambijent postići sniženjem poreza na dobit na osam odsto, ali i uređenjem svojinsko-pravnih odnosa, posebno kad je reč o građevinskom zemljištu i izgradnji objekata


„U predlogu mera za ublažavanje uticaja svetske ekonomske krize koje je PKS dostavila Vladi, tražimo uklanjanje svih nepotrebnih ograničenja za investitore i pojednostavljenje i ubrzanje procedure za dobijanje građevinskih dozvola“, rekao je Bugarin uz napomenu da je neophodno doneti i akcioni plan za podizanje kreditnog rejtinga Srbije, obezbediti lakši pristup sredstvima međunarodnih finansijskih institucija i ubrzano pripremiti nove projekte.

Bugarin je, obraćajući se privrednicima ukazao i na potrebu smanjenja javne potrošnje, koja mora da se svede na nivo primeren postojećem stepenu privrednog razvoja, kako bi se stvorili uslovi za dodatno poresko rasterećenje privrede. On je naglasio da je potrebno preispitati i nacionalni investicioni plan i sredstva usmeriti samo u infrastrukturne investicije.

- Ako želimo da ublažimo negativne efekte finansijske krize na likvidnost privrede neophodno je povećati obim sredstava namenjenih finansiranju izvoza, ali treba razmotriti i mogućnost regresiranja dela kamatnih stopa za izvozne kredite poslovnih banaka. Takođe, izvoznici bi trebalo da plaćaju PDV za uvezenu robu u poreskom periodu, a ne odmah pri uvozu. Potrebno je, takođe, i da svi korisnici budžetskih sredstava jednokratno izmire svoja dugovanja prema privredi i da se uspostavi uredno plaćanje tekućih obaveza iz ugovora o javnim nabavkama“ rekao je Bugarin.

U Privrednoj komori Srbije uručene su juče i nagrade za ostvarene rezultate u proizvodnji i drugim oblastima privređivanja, kao i za razvoj i unapređenje privrede. Plakete sa diplomom uručene su privrednim društvima, među kojim su i Telekom Srbije, Valjaonica bakra Sevojno, Jugoimport SDPR, Mlekara Subotica Spektar iz Gornjeg Milanovca, kao i 19 pojedinaca.



Aranžman sa MMF-om makroekonomsko sidro

Beograd - Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da je gotovo izvesno da će Srbija sklopiti aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom . „Na osnovu onoga što je urađeno u prethodnih nekoliko dana, svi preduslovi MMF-a su sada ispunjeni. Aranžman sa MMF-om za Srbiju će biti makroekonomsko sidro i garancija za jasnu i koherentnu makroekonomsku politiku. Centralna banka će smanjivati referentnu kamatnu stopu ukoliko bude inflacija smanjena, pa će krediti biti jeftiniji, ali monetarne mere neće biti dovoljne da se kriza prevaziđe. Jer, kad bi neko Ju-es stilu ponudio beskamatni kredit da zadrže proizvodnju na ovom nivou u Srbiji, što bi značilo proizvodnju za zalihe, ja verujem da ne bi prihvatili“, kazao je Jelašić i dodao da je sadašnji problem proizvođača nedostatak kupaca.

S popuštanjem inflatornih pritisaka, doći će do pada kamatnih stopa na kredite, ali i beskamatni krediti neće pomoći preduzećim,a ako ne budu imala kupaca, izjavio je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić na sednici Skupštine Privredne komore Srbije



- Kad bi neko "Ju-Es stilu" ponudio beskamatni kredit da zadrži proizvodnju na ovom nivou u Srbiji, što bi značilo proizvodnju za zalihe, verujem da ne bi prihvatili - kazao je Jelašić i dodao da je sadašnji problem proizvođača nedostatak kupaca.

- Najveći problem i u Srbiji i u Evropskoj uniji je kako plasirati robu i kome naplatiti to što je plasirano - kazao je Jelašić i dodao da rešavanje krize u inostranstvu utiče i na Srbiju, jer kriza u EU otežava i izvoz srpskim preduzećima.

Prema njegovoj oceni, Srbija ne može da omekša fiskalnu disciplinu da bi našla sredstva da prebrodi krizu, što neke zapadne zemlje rade. Jelašić je rekao da Srbija po tom pitanju nije bila restriktivna u dobrim vremenima, pa su sredstva od privatizacije i drugih izvora potrošena. Kako je dodao, Srbija ne može da povećava rashode poput zemalja EU, jer one iz evropskih fondova mogu dobiti pomoć na koju Srbija, pošto nije članica, ne može da računa.

Objašnjavajući mere za suzbijanje krize, Jelašić je istakao da srpska privreda mora da prođe kroz neophodno prilagođavanje trenutnom stanju svetske ekonomije, od broja zaposlenih do obima poslovanja, pa i prodaje delova privrede.

- Srbija treba da ulaže u infrastrukturu, poput Koridora 10 i energetske infrastrukture, jer će to otvarati radna mesta i doneti korist u budućnosti - rekao je Jelašić i dodao da ta ulaganja treba povećati nauštrb potrošnje.

Jelašić je rekao da je NBS donela olakšice za pojedince, banke i preduzeća i da će pripremati i nove mere za preduzeća.

Na pitanje šta će za Srbiju značiti ako budžet ne bude usvojen na vreme u Skupštini Srbije, Jelašić je napomenuo da bi bilo bolje da u Novu godinu uđemo sa rešenim pitanjem budžeta, ali da ni privremeno finansiranje neće ništa ugroziti, osim što će značiti manju potrošnju.

- Moraće da se isfinansira sve što je predviđeno u novembru, decembru i u prvom kvartalu, ali tada treba proveriti da li država sebi može da dozvoli takve rashode ili treba da ih smanji - rekao je Jelašić, napominjući da bi najbolje bilo smanjiti izdatke za plate i penzije.

Guverner NBS napomenuo je da bi bilo dobro da se posle prvog tromesečja proveri da li su budžetski prihodi dovoljni da se realizuju predviđeni rashodi ili je potrebno smanjiti planove potrošnje. Prema njegovim rečima, to je mnogo bolje nego da se u oktobru shvati da su prihodi dovoljni samo za deset, a ne za svih 12 meseci.

Na pitanje da proceni inflatorne pritiske, on je kazao da treba tek videti kako će se kretanje dinara odraziti na inflaciju u narednoj godini i kako će se odvijati kraj budžetske godine, jer su krajem godine veći pritisci za izdatke, a to će se reflektovati u prvom tromesečju 2009. godine.

Guverner NBS je istakao da aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) neće biti ugrožen ako budžet ne bude usvojen do kraja godine, jer je zahtev MMF-a bio samo da ga usvoji Vlada i nije insistirano na usvajanju u parlamentu. Jelašić je dodao da su sada ispunjeni svi uslovi MMF-a i da je izvesno da će sredinom januara Fond doneti pozitivnu ocenu vezanu za program sa Srbijom.

- Na osnovu onoga što je urađeno u prethodnih nekoliko dana, svi preduslovi MMF-a su sada ispunjeni - kazao je guverner i dodao da će aranžman s MMF-om za Srbiju biti "makroekonomsko sidro" i da će biti garancija za jasnu i koherentnu makroekonomsku politiku Srbije.

Beograd - Glavni udar svetske finansijske krize na privredu Srbije očekuje se u martu i aprilu sledeće godine, izjavio je juče u razgovoru sa urednicima i novinarima beogradskih medija Slobodan Vučičević, predsednik Srpske asocijacije menadžera i predsednik uprave Grupe Droga-Kolinska

Uz konstataciju da je cilj asocijacije menadžera uspostavljanje otvorenog dijaloga između privrede i kreatora ekonomske politike on je uputio kritiku Vladi Srbije zbog pogrešne akcizne politike. „Podizanjem akciza na kafu za dodatnih 10 odsto ide naruku švercerima imajući u vidu činjenicu da su akcize na kafu u Crnoj Gori i Kosovu nula. Drugim rečima, ako je namera bila da se obezbedi veći priliv sredstava u budžet, onda je trebalo povećati akcize na alkoholna pića a ne na kafu koja je ionako već opterećena dažbinama od oko 30 odsto“, zaključio je Vučičević i procenio da će povećanje akciza podići cenu kafe za 12 do 14 dinara po kilogramu. On je podsetio da je jedan od prioriteta Srpske asocijacije menadžera, koja okuplja oko 200 članova, razvoj korporativnog upravljanja i jačanje menadžerske profesije.

- Najave rebalansa koje se sve češće mogu čuti ukazuju na činjenicu da budžet za narednu godinu nije dobro skrojen utoliko pre što se već u prvom kvartalu očekuje značajan pad izvoza. Zato je teško razumeti odluku Vlade da povećanjem poreskih dažbina dodatno optreti privredu. Posledice svetske ekonomske krize najviše će osetiti izvoznici, pre svega Ju es stil i Valjaonica bakra u Sevojnu - naglasio je Zoran Drakulić, predsednik kompanije Ju point i član Upravnog odbora Srpske asocijacije menadžera. Komentarišući kretanje kursa dinara Drakulić je rekao da privrednicima ne odgovaraju velike oscilacije i dodao da bi realno bilo da se kurs kreće u rasponu između 85 i 90 dinara za evro.

Beograd -- Dinar će sutra oslabiti prema evru za 1,7 odsto i zvanični srednji kurs biće 87,0755 dinara za evro, objavila je danas Narodna banka Srbije


Prema srednjem kursu Narodne banke Srbije za 24. decembar, evro će prvi put posle devet dana biti iznad 87 dinara i vredeće 1,45 dinara više nego danas, kada je kurs 85,6207 dinara za evro.

Dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

NBS je tokom oktobra, novembra i prva tri dana decembra prodala 717,8 miliona evra, da bi sprečila nagle oscilacije kursa i povećala likvidnost tržišta, a od 5. do 9. decembra kupila je 13,4 miliona evra, da bi zaustavila naglo jačanje dinara.