Beograd -- Dinar će u ponedeljak, 29. decembra biti jači prema evru za 0,41 odsto i zvanični srednji kurs biće 87,7635 dinara za evro, objavila je Narodna banka Srbije


Prema srednjem kursu NBS, evro će vredeti 35 para manje nego 26.12., kada je kurs 88,1216 dinara za evro.

Dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao vrednost od 91,6317 dinara, a najjači 7. avgusta, kada je srednji kurs bio 75,7543 dinara za evro.

NBS je tokom oktobra, novembra i prva tri dana decembra prodala 717,8 miliona evra, da bi sprečila nagle oscilacije kursa i povećala likvidnost tržišta, a od 5. do 9. decembra kupila je 13,4 miliona evra, da bi zaustavila naglo jačanje dinara.

Beograd - Sudeći prema najavama, Vlada Srbije će tek krajem januara konkretizovati mere za prevazilaženje problema izazvanih prelivanjem svetske finansijske krize i na naše tržište. S druge strane, privrednici koji su svesni činjenice da će 2009. godina biti teška zbog visoke cene kapitala, smanjenja obima proizvodnje i otežanog plasmana robe, spremaju sopstvenu strategiju suočavanja sa efektima krize


-Valjaonica bakra u Sevojnu plasira na inostrano tržište čak 90 odsto svoje proizvodnje i može se reći da mi većosećamo posledice svetske krize. U prilog tome govori i podatak da smo u prvih devet meseci uspešno poslovali, ali u poslednjem kvartalu beležimo pad tražnje od oko 20 odsto. Uprkos tome, planom za narednu godinu predviđen je rast proizvodnje od oko 3,5 odsto - kaže za Danas Dragan Subotić, direktor Valjaonice bakra u Sevojnu.

Naš sagovornik tvrdi da predloženi budžet, ali i najavljene mere kreditne i monetarne politike, neće moći da se ostvare bez štednje, kao i da će najveće posledice krize osetiti korisnici budžetskih sredstava. Jedna od osnovnih zamerki upućenih kreatorima ekonomske poltike odnosi se na nerealan devizni kurs dinara koji bi, prema mišljenju Subotića, trebalo „vezati“ za kolebanje inflacije. „Valjaonica bakra, koja posluje u sastavu Ist point grupe, trenutno upošljava oko 1.300 radnika, ali planiramo da racionalizujemo proizvodnju i da broj radnika smanjimo za 100. To je, inače, u skladu sa našim investicionim planovima s obzirom na to da bi ulaganja u narednoj godini trebalo da premaše 25 miliona evra“, kaže Subotić, dodajući da valjaonica radi isključivo za poznatog kupca i tržište.

Prema oceni Petra Stojanovića, direktora kompanije Dunav iz Grocke, ključna dilema je zapravo može li se, i na koji način, osigurati naplata plasirane robe. „ Upravo zato smo napravili selekciju kupaca sa bankarskim ili drugim garancijama, pa se nadamo da ćemo, uz dodatni oprez, uspeti da održimo proizvodnju. Treba, međutim, naglasiti da nismo planirali otpuštanje ni prinudne odmore radnika, jer je većobavljena konsolidacija firme, prilagođena potrebama proizvodnje - kaže Stojanović.

Ocenjujući uslove poslovanja u ovoj godini on ukazuje na štetne posledice variranja deviznog kursa dinara, što je izazvalo prave lomove u izvozno orijentisanoj privredi.

- Osim toga sigurno je i da će jednostrana primena Prelaznog trgovinskog sporazuma naneti dodatnu štetu privredi Srbije, a da se još uvek ne zna ko će platiti ceh te odluke. Zato je trebalo da vlada i resorna ministarstva otvoreno saopšte javnosti da nam preti recesija i da je neophodno podići carine i zaštititi osetljive delatnosti kao što je poljoprivreda, tekstilna industrija, i neke druge grane od uvoza robe. Jer, zapadne zemlje nisu naivne, njihovi proizvođači većpodižu cene za iznos carine koju bi pri izvozu robe u Srbiju plaćali, u slučaju da se Prelazni trgovinski sporazum sa Evropskom unijom ne primenjuje - kaže Stojanović.

Nezadovoljstvo najavljenim merama u oblasti monetarne politike iskazao je i Predrag Ljujić, generalni direktor Slobode iz Čačka.

- Guverner predlaže mere koje su suprotne od mera koje preduzimaju svetski bankari. Umesto da se snižavaju kamate na kredite koji bi trebalo da podstiču izvozno orijentisanu proizvodnju za poznatog kupca, povećava se referentna kamatna stopa, povlače sredstva iz opticaja i održava veštački kurs. Zbog toga će posledice za privredu koja će morati da koristi skupe pozajmice, sa kamatom koja premašuje i 20 odsto na godišnjem nivou biti katastrofalne, jer će sve što zaradi dati bankarima - kaže Ljuić, uz napomenu da u toj firmi ne planiraju otpuštanje radnika niti slanje na prinudne odmore.



Ozbiljno shvaćen apel

- Mi smo ozbiljno shvatili apel guvernera Narodne banke Srbije koji poziva na racionalizaciju i smanjenje javne potrošnje.To znači da ćemo nastojati da racionalizujemo planove poslovanja. Međutim, to neće ugroziti standard zaposlenih, niti će izazvati smanjenje broja radnika jer takve mere nisno planirali. Zapravo, nastojaćemo da kroz partnerske odnose sa svojim dobavljačima i kupcima ubrzamo obrt kapitala, ali i da ne odustanemo od razvojne strategije - rekao je za Danas Miroslav Miletić, generalni direktor koncerna Bambi - Banat.

Plate zaposlenih u preduzeću "Metalac", najvećem izvozniku Gornjeg Milanovca, od 1. januara biće "zamrznute" na ovogodišnjem nivou, u proseku od 33.000 dinara

To je odluka Upravnog odbora, doneta na večerašnjoj sednici, kada je usvojen poslovni plan za 2009. godinu.
Kako je agenciji Beta izjavio predsednik Komapanije Dragoljub Vukadinović, na taj način će se sačuvati svih 1.800 radnih mesta u godini svetske ekonomske krize.
On smatra da "Metalac" sigurno neće izgubiti mesto na stranom tržištu, ali će se smanjiti porudžbine zbog čega očekuje da će iduće godine ukupan prihod biti veći za svega pet odsto od ovogodišnjeg koji iznosi 72 miliona evra.
Osnovan pre gotovo pola veka, 1959. godine, "Metalac" proizvodi posuđe, sudopere, bojlere i ambalažu, po najvišem standardu kvaliteta ISO 9001.

Kruševac - Industrija mašina i komponenata (IMK) „14. oktobar“ biće privatizovana u 2009. godini i to po modelu sličnom onom koji je primenjen za kragujevačku Zastavu, najavio je juče državni sekretar za privredu i privatizaciju Nebojša Ćirić. On je posle sastanka sa poslovodstvom i sindikatom kruševačke fabrike i privrednicima kazao da će sredinom januara biti raspisan pretkvalifikacioni tender za izbor strateškog partnera za IMK „14. oktobar“


- Oslobodićemo preduzeće dugova i pomoći da bolje posluje u 2009. godini, a strateški partner će postati većinski vlasnik investirajući u kompaniju. Cilj tendera je da se vidi ko je i u kojoj meri zainteresovan da zajedno sa Vladom Srbije ulaže u IMK „14. oktobar“. Odlučeno je da IMK „14. oktobar“ bude jedno od malobrojnih preduzeća koja neće ići u klasičnu privatizaciju, veću povezivanje sa strateškim partnerom. Država od budućeg strateškog partnera očekuje da investicijama od nekoliko desetina miliona evra, obezbedi nastavak poslovanja, povećanje obima proizvodnje, rast plata i nova radna mesta - istakao je Ćirić.

On je podsetio da je zaključkom Vlade Srbije od 19. decembra odlučeno da se izvrši pretvaranje duga IMK „14. oktobar“ državi u iznosu od 12 miliona evra, čime će Republika Srbija postati vlasnik 80 odsto kapitala preduzeća. On je kazao da će, osim toga, u januaru biti izvršeno povezivanje radnog staža u preduzeću za period od sredine 2006. godine. Generalni direktor IMK „14. oktobar“ Zoran Radmanovac naglasio je da preduzeće ovu poslovnu godinu završava sa prihodom od 950 miliona dinara, što je za oko 20 odsto više nego u 2007. godini, a da će proizvodnja biti veća za 30 odsto. Radmanovac je kazao da je fabrika do sada ugovorila 60 odsto poslova za narednu godinu i izrazio očekivanje da će uz danas postignut dogovor, biti stvoreni kvalitetni uslovi za dolazak strateškog partnera, odnosno uspešnu privatizaciju.

Beograd -- Premijer Mirko Cvetković apelovao je na poslanike Skupštine Srbije da pokažu dobru političku volju i omoguće da budžet bude usvojen na vreme


Počinje rasprava o amandmanima na predlog budžeta (FoNet)
U pismu koje je uputio šefovima poslaničkih grupa Cvetković zauzvrat nudi spremnost Vlade da prihvati sve amandmane opozicije koji ne narušavaju koncept budžeta. Iako kažu da pismo još nisu dobili, svi poslanici opozicije, izuzev onih iz Srpske radikalne stranke, spremni su da pomognu.

Ukoliko takvu kooperativnost ne pokažu i radikali, budžet neće moći da bude usvojen do kraja godine.

Kako se bliži ponedeljak i apeli Vlade su sve glasniji. Premijer Mirko Cvetković apeluje pismima, ali i usmeno.

“Pozivam Vas da zajednički uložimo napore da do kraja ove sednice usvojimo zakon o budžetu, kao najvažniji dokument koji određuje ekonomsku politiku Srbije u narednoj godini”, pozvao je on.

“Apelujem na sve poslanike da odgovorno pristupe razmatranju predloženog budžeta Srbije i uveren sam da možemo postići politički konsenzus i omogućiti da Srbija vodi adekvatnu ekonomsku politiku i pravilno rasporedi teret ekonomske krize”, naveo je Cvetković.

Posle razgovora sa ministarkom finansija, narodnjaci i naprednjaci pokazuju spremnost da pomognu.

Rade Obradović iz DSS-a i Tomislav Nikolić iz SNS-a kažu da je Vlada prihvatila neke od njihovih amandmana koji bitno poboljšavaju predlog budžeta.

“Omogućićemo da Skupština u roku predviđenom Ustavom i zakonom odlučuje o budžetu, ali nećemo učestovati u glasanju. Vlada sama treba da odluči koje će amandmane prihvatiti, poslanici ‘Napred, Srbijo’ uložili su amandman koji poboljšava tekst predloga budžeta, a koji se odnosi na finansiranje Vojske Srbije”, rekao je Nikolić.

“Ukoliko postoji spremnost vladajuće većine da usvoji budžet i pored svih manjkavosti, poslanici naprednjaka su spremni da to i omoguće”, najavio je on.

“Imamo ozbiljne primedbe na budžet, a njih potkrepljuje i guverener Narodne banke Srbije Radovan Jelašić koji već najavljuje rebalans tog budžeta, a ozbiljnu sumnju da će biti realizovan izražavaju i pojedini ministri. Da li će budžet biti usvojen sada, zavisi samo od vladajuće većine”, kazao je Rade Obradović.



Vlada je prihvatila i neke amandmane Nove Srbije, ali ne i Srpske radikalne stranke.

Poslanica DS-a Jelena Trivan kaže da radikali u razgovorima i ne žele da učestvuju, a da su njihova uslovljavanja pre svega politička.

“Nije tajna da SRS ima političke zahteve koji se ne odnose samo na Skupštinu i skupštinske odbore, nego i na rad lokalnih samouprava povodom odlučivanja opštinskih sudova o mandatima SRS-a”, navela je Trivanova.

"To ne spada u pitanje pregovora, nego sudske vlasti u koju ne sme da se meša izvršna i zakonodavna”, objasnila je ona.

Radikalka Vjerica Radeta odbacuje takve tvrdnje.

“Radikali ne pregovaraju sa Demokratskom strankom o mogućnosti da odustanu od svojih amandmana na Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu ukoliko im se vrate poslanički mandati. Nikakvih razgovora mimo onoga što se u javnosti svakodnevno čuje nema. SRS nije pisala amandmane da bi bilo koga ucenjivala, već da bi pokušali da pomognu građanima u narednoj godini, nama su bitni mandati, pardon, amandmani”, kazala je ona.

Mandati ili amandmani, to će biti pitanje koje će, sad je već izvesno, odrediti sudbinu budžeta za narednu godinu.

Skupština Srbije završila je večeras rad, a raspravu o amandmanima na predloženi budžet za 2009. godinu nastaviće sutra u 10 časova.

Rok za usvajanje budžeta ističe u ponedeljak u ponoć.

Skupštini dostavljeno mišljenje Vlade

Tokom dana poslanicima u Skupštini dostavljeno je mišljenje Vlade Srbije o amandmanima na predlog budžeta za 2009. godinu.

Skupština je rad počela u podne, ali poslanici Srpske radikalne stranke su se najčešće javljali da reklamiraju povredu Poslovnika, navodeći da ne mogu da pričaju o amandmanima dok ne bude svim poslanicima podeljeno mišljenje Vlade.

Predsedavajuća Gordana Čomić tokom rasprave više puta je pozivala poslanike da raspravljaju o amandmanima i bez odštampanog materijala jer to, kako je navela, Poslovnik o radu parlamenta dozvoljava.

To su, međutim, poslanici SRS-a odbili i za govornicom optuživali vladajuću koaliciju da ne želi da se usvoji budžet, već da žele privremeno finansiranje.

Na predlog budžeta podneto je 248 amandmana, od kojih je Vlada prihvatila 13.

Jovanović: LDP protiv budžeta

Predsednik Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović poručio je danas da poslanici te stranke neće podržati Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu.

"LDP smatra da predloženi budžet ima mnogo suštinskih i strukturnih slabosti i ne predstavlja instrument koji bi pravilno rasporedio teret krize. Naši poslanici će glasati protiv Predloga zakona o budžetu", naveo je Jovanović u odgovoru na pismo predsednika Vlade Srbije Mirka Cvetkovića.

Lider LDP-a je podsetio da ta stranka nije podnosila amandmane na predlog budžeta s obzirom na to da, posle velikog zakašnjenja s kojim je vlada predlog uputila Skupštini i nespremnosti da se pravovremeno radi na postizanju ozbiljnog dogovora, nije moguće kroz amandmane popraviti brojne njegove nedostatke.

"LDP ni u ovom momentu ne opstruira tok sednice i nikada nismo bili spremni da svoje protivljenje lošim predlozima vlade dovodimo do one tačke u kojoj će to naneti štetu građanima Srbije", naveo je u odgovoru Jovanović.