Pre početka današnjeg trgovanja, derivati u Americi dobili su na vrednosti, tako da se i na redovnom trgovanju očekivao rast cena akcija.

 

Snažan rast azijskih i evropskih berzi dao je dodatnu pomoć Wall Street-u.

 

- Barrack Obama predočio je da se ozbiljno radi na novom paketu mera (cca. USD 500 mlrd- najveći infrastrukturni projekat u poslenjih 50 godina) koji bi trebao da obezbedi novih 2,5 miliona radnih mesta. Ovo svakako neće sprečiti recesiju, ali će umnogome uticati na njeno savlađivanje

-Bela kuća i Kongres su veoma blizu donošenja odluke o pomoći automobilskoj industriji (očekuje se da sutra ujutru i zvanično bude postignut dogovor)

 

Ove mere pozitivno su delovale na Wall Street, tako da je skok cena akcija automobilske industrije, kao i sektora za proizvodnju nafte (usled rasta cene ovog energenta) potpomognut verovatnim sutrašnjim dogovorom oko automobilske industrije, od samog početka trgovanaj "pogurao" berzanske index-e na gore.

 

Od dobrih vesti izdvaja se i dalje solisno poslovanje kompanije "McDonalds", a od lošijih izdvaja se najava kompanije "MMM" da će otpustiti 1.800 zaposlenih.

 

 

I pored svih ovih mera, treba imati na umu da su mnoge kompanije najavile pad poslovanja u četvrtom kvartalu tekuće godine, kao i da je nezaposlenost i dalje u porastu- pa samim tim pojedini analitičari ne očekuju poravak pre leta 2009. godine.  

 

 

 

    DJIA  +2,24%

    NASDAQ +2,01%

    S&P +2,41%.

 

U petak su azijske berze uglavnom bile u zelenom trendu. Berze u Hong Kongu i Južnoj Koreji čitav dan bile su u plusu, dok je japanska berza i pored toga što je govoto ceo dan bila u plusu u poslednjim minutima trgovanja ušla u minus. Berza u Indiji na trgovanju u petak je gotovo ceo dan provela u minusu, što je i bilo za očekivati nakon jakog rasta ostvarenog prethodnog trgovačkog dana.

Evropske berze trgovanje u petak započele su u crvenoj zoni i investitori su sa nestrpljenjem iščekivali zvanično obaveštenje o stanju nezaposlenosti u SAD-u. Smanjenja kamatnih stopa od strane Švedske Centralne banke, Britanske Centralne banke, kao i od ECB privremeno u četvrtak su podiglai cene akcija, ali je strah od recesije u petak bio jači. U drugom delu trgovačkog dana u petak evropske berze pokušale su se oporaviti i kada se činilo da će doseći vrednosti postignute na trgovanju u prethodnog dana, iz SAD je stigla nova uznemirujuća vest- “Nezaposlenost je veća od očekivanja”. Ovo je definitivno ubrzalo pad evropskih berzi koje su svoja trgovanja u petak završile u crvenoj zoni.

Trgovanje na Wall Street-u u petak je započelo padom cena akcija i vrednosti index-a. Najveći razlog pada cena akcija bio je Izveštaj o nezaposlenostti po kome je u novembru bez posla ostalo 370.000 ljudi, a prognozirano je 350.000. Ova brojka kao i podatak da je četvrti put od 1958. godine broj nezaposlenih u jednom mesecu porastao za više od 500.000 pojačali su strepnjeinvestitora i uticale na pad acena akcija u prvim časovima trgovanja. Veliki preokret napravljen je posle izjave osiguravajuće kompanije „Hartford Financial Services Group“ da je njen Kapital siguran i snažan i da će poslovni rezultati biti bolji od očekivanih. To je cenu ove akcije udvostručilo, a istovremeno su i druge akcije krenule da dobijaju na vrednosti, s obzirom da je ova informacija povratila deo poverenja investitora u finansijski sistem SAD-a. Novi pad cene nafte raduje ulagače, jer će samim tim i pritisak na inflaciju biti manji, a očekuje se i da se potrošnja poveća jer će troškovi goriva za automobile biti manji. Takođe, tokom nedelje se očekuje dogovor zvaničnika u SAD-u oko pomoći automobilskoj industriji.

 

Dati više za penzije i socijalu, a povećati troškove onima koji puše, piju pivo, kockaju se, jedina je logična solucija, kaže prof. dr Danica Popović
Nekoliko stotina hiljada, a sasvim sigurno više od pola miliona, zaposlenih u državnoj i opštinskim administracijama, javnim službama, poput prosvete i zdravstva, i javnim preduzećima – republičkim i lokalnim, mogu da računaju da će im se sledeće godine fondovi za plate uvećati najviše do nivoa projektovane inflacije – osam odsto. Penzioneri koji su, pak, uspeli da sačuvaju 10-procentnu povišicu s jeseni, po svemu sudeći, sem ako se kriza ranije ne savlada, sve do kraja 2009. mesečno će dobijati onoliko koliko u decembru ove godine. Najsiromašniji koje država dotira iz budžeta zajedno će dobiti koju milijardu dinara više, ali nije sigurno da će time pokriti baš sve što pojede inflacija. Iako ni jedni, ni drugi, ni treći neće biti zadovoljni, država će na njih potrošiti čak oko 70 odsto budžetskog novca.

Mada, dok planetarna kriza sve više pritiska, niko više ne pominje mogućnost smanjenja državnih nameta na plate, što je najčešće pominjani zahtev privrednika, privreda bi, prema obećanjima ministra finansija Diane Dragutinović, trebalo da oseti znatno rasterećenje. Jer, ukupna javna potrošnja će sledeće godine pojesti za oko dva odsto manje društvenog kolača nego ove. Ali ceh utanjenih državnih prihoda zbog ukidanja poreza kojima se podstiču štednja i investicije (na kamate, kapitalnu dobit i trgovinu akcijama), gubitka na carinama i PDV-u usled primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU i već izvesnog smanjenja privredne aktivnosti, platićemo svi zajedno, a najviše oni najporočniji: kroz skuplju kafu, pivo, cigarete i gorivo.

To bi, kad se sve sabere, bile prve vidljive posledice ili rezultati, kako ih ko doživljava, državnih mera protiv krize prekjuče ugrađenih u predloge budžeta Srbije i pratećih zakona, koje je vlada usvojila i prosledila Skupštini.

– Ovo je prvo „ne” koje je vlada posle petog oktobra (a možda i prvo od 1945. godine) rekla narodnom džepu, bio je prvi komentar prof. dr Danice Popović, jednog od najžešćoj kritičara populističkih mera, državnog intervencionizma u privredi i neracionalnog trošenja budžetskog novca.

Jer, ovoga puta, kaže, iako se čini da su smanjenja možda mala ili neznatna, signal koji je poslat svakako nije za zanemarivanje. I ne treba ga pripisivati samo ekonomskoj krizi. Bilo je i ranije kriznih perioda, pa se ovakve, dugoročno veoma korisne mere, nikada nisu donosile.



Danica Popović– Smanjenje javne potrošnje za dva odsto predstavlja signal da država prestaje sa neodgovornim generisanjem inflatornih pritisaka (što se do sada redovno radilo) a da umesto toga stvara prostor za privrednike, dakle za one koji stvaraju i čuvaju produktivna radna mesta, objašnjava Danica Popović u izjavi za „Politiku”.

Nije li država promovišući štednju opet udarila po najslabijima? Da li su smanjenja pravedna?

– Sigurno da nisu, ali takvo nešto i ne postoji. Ni kada je reč o povećanjima, nećemo se nikada složiti da su bila pravedna, a kamoli ako je reč o smanjenjima. Ipak, dati više za penzije i socijalu, a povećati troškove onima koji puše, piju pivo, kockaju se (makar to bili i oni nešto bogatiji penzioneri) čini mi se da je jedina logična solucija.

Ipak poslovično oprezna Danica Popović ne propušta da upozori da je ovo za sada samo namera vlade:

– Ostaje da se vidi hoće li ova namera biti stvarno i realizovana. A to ćemo videti tek iduće godine u ovo doba.

Dok se profesori, ekonomski analitičari, svi do jednog, u prvim reagovanjima u izjavama agencijama, slažu da je dobro što je predlog budžeta konačno usaglašen, smatrajući kao Dejan Erić, da bi privremeno finansiranje bilo „loš znak za strane investitore i međunarodnu zajednicu”, u ocenama realnosti i restriktivnosti predloženog državnog troškovnika razmimoilaženja su velika.

Za razliku od Miladina Kovačevića, koji kaže da je predloženi budžet realan – „nije previše, već umereno restriktivan i Danijela Cvijetićanina, koji ocenjuje da „nije ni mogao da bude preterano restriktivan” kad je državni aparat toliki koliki je, Miodrag Zec je izračunao da je usvojeni budžet „najveći od 2000. godine” i ocenio da se „gangrena javne potrošnje i troškova koji se ne mogu platiti širi”.

Nasuprot profesoru Zecu, saradnik Centra za slobodno tržište Aleksandar Stevanović smatra da je ovaj budžet dobar korak, ali da je još daleko od onoga što je neophodno. Restriktivniji je, kaže, nego što bi bio da nije bilo ekonomske krize, ali država i mimo ekonomske krize mora da smanji udeo javne potrošnje, jer imamo skupu državu koja nam daje malo. „Budžet koji podstiče preduzetništvo, nagrađuje rad, a sa druge strane destimuliše zapošljavanje u javnom sektoru i traženje dohotka mimo tržišta – u vladi kroz razne pogodnosti, trebalo bi da postane dobra praksa i u narednim godinama”, mišljenje je Stevanovića.

Međutim, savetnika za strana ulaganja Milana Kovačevića brine šta će se događati u praksi: procenjuje da će planirani budžet za 2009. godinu biti teško ostvariv i da je njegov rebalans izvestan, jer postoje rizici za ostvarenje predviđenih budžetskih prihoda, ali i rashoda. Po Kovačeviću je pretpostavljeni rast bruto društvenog proizvoda optimistički i eventualno veće usporavanje privrednog rasta izazvaće teškoće u ostvarenju prihoda i veći deficit. Takođe, plaši se da će predviđeni rashodi dosta uticati na inflaciju, ionako veću nego u okruženju.

Ipak za razliku od onih koji brinu da bi primena Prelaznog trgovinskog sporazuma Srbiju mogla da košta mnogo više od procenjene 23 milijarde dinara budžetskih prihoda, Kovačević smatra da smanjenje carina neće imati značajan efekat na budžet za 2009. godinu.

Primena prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU već od 1. januara, i po Stevanoviću je dobar potez:

„Nijednu naciju nikada u istoriji nije uništila slobodna trgovina. To je odlična vest za potrošače u Srbiji (pod uslovom da se ne povećaju barijere u slobodnoj trgovini), a loša vest za neefikasne firme, jer će one morati da se prilagode i postanu efikasne ili da nestanu sa tržišta, što je takođe u najboljem interesu potrošača u Srbiji”.

Dok su sindikati vladu, kao socijalnog partnera, na vest da se odlaže primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora, već upozorili da će, ako ne bude dogovora, februar doneti generalni štrajk, potvrda ministarke finansija da u budžet nisu ukalkulisani povećanje regresa i toplog obroka, ohrabrila je poslodavce.

Ne ulazeći u komentare do sada poznatih budžetskih brojki čekajući da njegovo udruženje zvanično dobije predlog budžeta, predsednik Unije poslodavaca Srbije Stevan Avramović, za sada je zadovoljan garancijama premijera Mirka Cvetkovića da će budžet, čiji je predlog vlada utvrdila, biti podsticajan za privredu, a restriktivan za državu i da inflacija sledeće godine neće preći devet odsto.

Dok tvrdokorni MMF čeka da u Vašington stigne budžet u koji su spakovani dogovori postignuti u Beogradu pre meseca dana, kako bi 19. decembra Bord izvršnih direktora mogao da odobri dogovoreni aranžman, na prvu vest da je budžet usvojen šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Sajmon Grej izjavio je nacionalnoj novinskoj agenciji, da je veoma važno što je Vlada Srbije utvrdila predlog budžeta čiji deficit ne premašuje jedan i po odsto bruto domaćeg proizvoda i ukazao na važnost održanja budžetske potrošnje u proporcijama dogovorenim sa MMF-om.

Ipak Grej, svestan i surove realnosti, ukazao je proteklih dana i na neophodnost da se u budžetu Srbije za narednu godinu nađu sredstva kojima bi se pružila pomoć siromašnim građanima Srbije koji su najviše pogođeni tekućom privrednom krizom. „Ljudima koji vode ekonomsku politiku (Srbije) potrebna je politička podrška i podrška građana”, podsetio je Grej.

Borba za političku podršku – u parlamentu, počinje, prema najavama predsednice Skupštine Slavice Đukić-Dejanović, do kraja ove nedelje.

 

Budžet najranije u petak

Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić-Dejanović izjavila je juče da će se Predlog zakona o budžetu za 2009. godinu na dnevnom redu parlamenta naći najranije u petak, 12. decembra ili sledećeg ponedeljka. „Kraj nedelje ili početak sledeće je prvi dan kada je moguće uopšte krenuti sa raspravom o budžetu, bilo da završimo sednicu koja je u toku, bilo da je prekinemo”, kazala je Đukić.

Ona je najavila za danas konsultacije sa šefovima poslaničkih grupa, na kojima bi trebalo da se dogovori tok i tempo rada parlamenta. „Šefovi poslaničkih grupa će sigurno imati različite stavove, ali moram, ipak, sa većinom da napravim kompromis o tome šta nam valja činiti”, rekla je Đukić.

Ona je ukazala da se na dnevnom redu naredne sednice, pored budžeta, mora naći i zahtev za raspravu o poverenju vladi, a „šta će biti prva, a šta druga tačka, odlučiće Skupština”.

Đukić je rekla da se svakog momenta očekuje da vlada uputi parlamentu Predlog zakona o budžetu i čim stigne počeće njegovo umnožavanje i podela poslanicima.

Prema njenim rečima, sadašnja sednica će biti nastavljena narednih dana, jer će poslanicima biti potrebno da se upoznaju sa tekstom Predloga zakona o budžetu. „Formalno, sednicu o budžetu mogu zakazati u roku od 24 sata, pošto dobijem Predlog zakona o budžetu, ali to ne bi bilo korektno i poslanici ne bi mogli da se upoznaju i pripreme amandmane. To je tekst koji treba da se čita i da se obrati pažnja na ono što svakog od njih intrigira”, objasnila je Đukić.

Ona je ocenila i da bi bilo jako dobro da se započeta sednica završi, jer se rasprava u pojedinostima o setu pravosudnih zakona privodi kraju, a na preostalih nekoliko zakona koji su na dnevnom redu nema toliko mnogo amandmana. „Mislim da bi bilo jako dobro da ove vrlo važne zakone završimo, da onda zakažemo sednicu na čijem bi dnevnom redu bilo poverenje vladi i budžet, jer su to praktično dva komplementarna pitanja. Poverenje vladi i Zakon o budžetu se suštinski prepliću”, kaže predsednica parlamenta.

Vlada Srbije jednoglasno je prekjuče utvrdila predlog budžeta za 2009. godinu, koji predviđa prihode od 698,7 milijardi dinara, rashode od 748,3 milijarde dinara, a deficit od 49,6 milijardi dinara.

Kragujevac - Ako je suditi prema informacijama sa prošlonedeljnog Ruskog biznis dijaloga, na listi proizvoda koji će se ubuduće u Ruskoj Federaciji prodavati bez carine, naći će se i automobili. Prvi kontingent automobila iz Srbije trebalo bi da startuje u prvom kvartalu naredne godine, pri čemu će obim i vrednost tog izvoza biti utvrđeni kvotama.


To praktično znači da će srpska auto-industrija u Rusiju moći da izveze onoliko putničkoh vozila („punto“). koliko bude vredela, takođe bescarinska „lada“ na domaćem tržištu. Kvote će najverovatnije biti utvrđene do kraja godina, do kada bi trebalo da bude verifikovan sporazum sa Rusijom o naftno-gasnom aranžmanu.

Najava bescarinskog izvoza automobila na rusko tržište predstavlja dobru vest za Fijat, to jest za kompaniju Fijat automobili Srbija, u kojoj bi, već početkom naredne godine trebalo da bude nastavljena proizvodnja modela „punto“, koji je donedavno sa Zastavinih traka silazio pod nazivom „zastava 10“. Sudeći prema najavama Serđa Markionea, predsednika Fijata, Italijani planiraju da naredne godine u svojoj kompaniji u Kragujevcu proizvedu 10.000 „punta“. No, ukoliko se do kraja godine na listi prozvoda koji će u Rusiju moći da se izvoze bez carine nađu i automobili, proizvodnja „punta“ mogla bi da bude uvećana.

U firmi Fijat automobili Srbija kažu za Danas da će konačan plan proizvodnje „punta“ u narednoj godini, iz centrale Fijata stići do kraja decembra.

- Izvesno je, međutim, da će proizvodnja „punta“ u našoj firmi startovati u drugoj polovini januara, a otvaranje ruskog tržišta za bescarinski izvoz sigurno je dobar signal, s obzirom na to da ranije planiranih 10.000 automobila tog modela ne bismo mogli da prodamo samo na domaćem tržištu. Sada se situacija drastično menja, pa je realno očekivati povećanje proizvodnje - ističu u kompaniji Fijat automobili Srbija. Procenjuje se da bi u slučaju otvaranja ruskog tržišta za bescarinski izvoz automobila iz Srbije, sa montažnih traka u kragujevačkoj fabrici moglo da siđe čak tri do četiri puta više modela „punta“ od planiranih 10.000.

Otvaranje ruskog tržišta nikako ne znači, kako to poslednjih dana sugerišu pojedini domaći mediji, da je Fijat u Srbiju došao, navodno, samo zbog olakšanog plasmana automobila u Rusiji, te da će, ukoliko ne budu stvoreni uslovi za to, Fijat raskunuti poslovni aranžman sa Vadom Strbije. Naprotiv, boljim poznavaocima ove problematike poznato je, a to su u više navrata zvanično i nezvanično, naglašavali i glavni Fijatovi menadžeri ali i predstavnici Vlade Srbije, da će se oko 95 odsto novih Fijatovih modela (A i B klase), čija će proizvodnja u Kragujevcu startovati krajem naredne ili početkom 2010. prodavati na zapadnoevropskim tržištima. Rusija je za Fijat poželjno tržište, pre svega zbog plasmana „punta“, čija će proizvodnja u dogledno vreme biti ugašena. U Fijatu su svesni činjenice da je ugovor o slobodnoj trgovini sa Rusjom vremenski oročen na nekoliko narednih godina, odnosno do ulaska Srbije u Evropsku uniju. S druge strane, Fijat je došao u okviru dugoročne poslovne strategije te kompanije, koju, kad je aranžman sa Zastavom u pitanju, ne ugrožava ni aktuelna globalna kriza, a još manje (ne)mogućnost bescarinskog izvoza automobila u Rusiju.





Zastavini radnici od sutra na testu

Fijatovo testiranje radnika bivše Zastavine Fabrike automobila počinje sutra i trajaće do 25. decembra. Dnevno će biti anketirano u proseku po 60 radnika i procenjuje se da će do 25. decembra kada će testiranje privremeno biti obustavljeno, proveru proći oko 1.000 radnika, dok će testiranje ostalih biti nastavljeno u januaru. Tokom naredne nedelje počeće i isplata otpremnina zaposlenima koji su se opredelili za odlazak iz fabrike. Podsetimo da se za tu opciju izjasnilo više od 1.200 radnika, od čega je oko 1.000 njih bilo zaposleno u Fabrici automobila. Od oko 80 odsto Zastavinih radnika koji su odlučili da dobrovoljno napuste fabriku, većina njih opredelila se za prevremenu penziju, uz državni dokup do pet godina staža, otpremnine od po 3.250 evra i mesečne prinadležnosti od 60 odsto prosečne republičke plate do sticanja jednog od uslova za penzionisanje.



Poziv ruskim investitorima

Beograd - Predstavnik ruskog predsednika Georgi Poltavčenko izjavio je da će potpisivanje energetskog sporazuma koje bi trebalo da bude obavljeno do 20. decembra biti jasan signal za ruski biznis da se u Srbiji može poslovati. Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Dačić kazao je da će ove godine spoljnotrgovinska razmena između Rusije i Srbije biti oko četiri milijarde dolara. Tokom prethodnog boravka srpske delegacije u Moskvi dogovoreno je ukidanje viza srpskim državljanima, a postignut je i dogovor da u prva tri meseca naredne godine dođe do proširenja liste proizvoda na režimu slobodne trgovine, kao i da se na tu listu stave i nameštaj i automobili po principu međusobno slobodne trgovine i po principu utvrđivanja godišnjih kvota“, kazao je potpresednik srpske vlade.

Nove mere NBS će ojačati i stabilizovati dinar bar na nekoliko meseci, a neće pogoršati uslove kredita, smatraju bankari


Najnovija odluka Narodne banke Srbije da se od danas obavezna rezerva koju banke moraju da drže u dinarima poveća sa 20 na 40 odsto, a kojom će iz opticaja biti povučene domaće valute u vrednosti od oko 700 miliona evra povećaće likvidnost na deviznom tržištu, rekao je guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić. Razlog za uvođenje ovakve mere je činjenica da je na međubankarskom deviznom tržištu veća tražnja za evrima, pa bi ona trebalo da povećanjem količine deviza smanji pritisak na kurs - smatra guverner. Takođe, pored ove mere, Jelašić je najavio i donošenje mere koja će sprečiti da se te devize odliju u inostranstvo, već da ostanu na tržištu Srbije.

Bankari u Srbiji su gotovo jednoglasni u tome da donete mere koje će se od danas primenjivati imaju za cilj smirivanje kursa.

- Smatramo da će ove mere doprineti smirivanju kursa, pa će u narednom periodu doći do pada deviznog kursa, verujemo i ispod 90 dinara, kao i da će se na tom nivou zadržati nekoliko meseci - rekao je Rade Vojnović, član Izvršnog odbora Hipo banke.

Sličnog mišljenja je i Draginja Đurić, predsednik Izvršnog odbora Inteza banke, koja kaže da su donete mere usmerene pre svega na povećanje likvidnosti deviznog međubankarskog tržišta i stabilizaciju kursa dinara, a doprineće povećanju devizne likvidnosti banaka, što će sigurno uticati na oporavak kursa dinara.

- U pitanju su dve mere. Prva je smanjenje pokazatelja deviznog rizika, odnosno obima otvorene devizne pozicije, sa postojećih 20 na 10 odsto u odnosu na kapital, a druga je povećanje dinarskog dela devizne obavezne rezerve sa postojećih 20 na 40 odsto. Obe mere, a naročito prva, uticaće na rast ponude deviza na tržištu - objasnila je Sonja Miladinovski, član Izvršnog odbora Sosijete ženeral banke.

Bez obzira na to što će donete mere uticati na smanjenje dinarske likvidnosti banaka, to neće uticati na njihovo poslovanje, niti na dinarske kredite, poručuju iz banaka.

Prema rečima Sonje Miladinovski, s obzirom na to da će povećanje obavezne dinarske rezerve imati jaču imobilizaciju viškova dinara, nego što će smanjenje pokazatelja deviznog rizika uticati na oslobođenje dinara, generalno će doći do smanjivanja dinarske likvidnosti u bankarskom sektoru.

- Sa aspekta naše banke, bez obzira na dodatnu imobilizaciju dinara kroz obaveznu rezervu, to neće uticati na mogućnost plasiranja kroz čisto dinarske kredite, imajući u vidu kako visoku dinarsku likvidnost banke, tako i stepen interesa klijenata za ovom vrstom kredita - kaže Miladinovski.

U Folksbanci kažu da su još u septembru promovisali potrošačke, keš i auto dinarske kredite sa fiksnom kamatnom stopom, odnosno fiksnom mesečnom ratom u dinarima tokom celog perioda otplate, bez učešća i depozita, kao i kredite za mikro preduzeća, koji su naročito povoljni za privrednike koji imaju prihode u evrima, a koriste ovakve dinarske kredite, sa fiksnom kamatnom stopom.

- Na ovaj način, Folksbanka je na izvestan način i pre povećanja obavezne rezerve koju banke drže u dinarima sa 20 na 40 odsto, pre svega izašla u susret potrebama klijenata u pogledu zaštite od rizika fluktuacija kamatnih stopa koje su u ovom trenutku izuzetno ispoljene - kaže Petar Grujić, direktor sektora za poslovanje sa stanovništvom Folksbanke.

NBS kočila skok dinara - evro 86,27

Mere centralne banke, iako bi trebalo da ih Monetarni odbor zvanično usvoji danas, već su dale rezultate i dinar je u dva dana ojačao 5,85 odsto, tako da je srednji kurs za danas 86,27 dinara za evro. U petak je NBS na dva sastanka Međubankarskog deviznog tržišta, kupila ukupno 6,3 miliona evra po kursu od 86 dinara za evro. Indikativni kurs, formiran na osnovu ukupne trgovine na deviznom tržištu, iznosio je 86,3817 dinara za evro, a poslednje kotacije na zatvaranju tržišta bile su na nivou od 86,16 dinara za evro.

U petak i tokom vikenda u bankama se kursna lista za efektivu kretala između 85,90 i 87,92 dinara, dok se prodajna cena kretala od 90,69 do 91,72. Za firme u bankama evro se kretao između 85,90 i 87,69 pri kupovini, a pri prodaji od 90,83 do 91,72 dinara. Menjači su evro kupovali između 88,40 i 86,20, a prodavali ga od 89,50 do 90,40 dinara.

U protekloj nedelji promet četiri puta veći nego u novembru



Prva nedelja decembra, po svim statističkim pokazateljima, a prema već najavljenim predviđanjima, sasvim jasno ukazuje na oživljavanje tržišta na Produktnoj berzi u Novom Sadu.

Naime, na bazi 21 sklopljenog kupoprodajnog ugovora preko berze ostvaren je količinski obim prometa od 2.501 tone robe ili za 108,94 odsto više nego u prethodnoj nedelji.

Za pomenute količine kupci su morali da izdvoje ukupno 26.042.500 dinara, što je rast u odnosu na finansijski promet prethodne nedelje od 41,47 odsto. Ovoliki promet je bezmalo polovina novembarskog. Konkretan i dobro osmišljen plan koji je NBS objavila u pogledu stabilizacije kursa dinara, i već prvi rezultati tog plana krajem nedelje, kao i završena intervencija otkupa kukuruza od strane države, koliko-toliko su povratili neku sigurnost učesnicima na robnom tržištu da sa više poverenja i izvesnosti pristupe trgovanju na organizovanom tržištu koje organizuje Produktna berza.

Kao i u većini ovogodišnjih nedeljnih izveštaja, najveći obim prometa je ostvaren u trgovini kukuruzom. U odnosu na prethodnu nedelju, on je skoro četiri puta veći.

Promet je iznosio 1.525 tona, uz jedinstvenu cenu od 8,10 din/kg sa PDV-om (7,50 din/kg bez PDV-a), što je rast cene od 1,76 odsto u odnosu na ponderisanu prošlonedeljnu cenu. Podatak koji može da raduje poljoprivredne proizvođače je da su sve ponuđene količine našle vrlo brzo svog kupca.

Blagi rast cene kukuruza na berzi u Budimpešti, koja je posle dužeg vremena veća i od cene na našem tržištu, otvaraju perspektivu izvoznicima da razmišljaju o ozbiljnijim aranžmanima otkupa cenovno konkurentnog domaćeg kukuruza.

Još od početka berbe kukuruza, pa do danas pšenica je potpuno u senci ove na berzi ipak najprisutnije robe. Ni protekla nedelja nije izuzetak. Vrlo malo se trgovalo pšenicom, a cena od 13,82 din/kg (12,80 bez PDV-a) ne menja se već tri nedelje. Za razliku od domaćeg, svetsko tržište pšenice veoma je turbulentno.

Naime, dok recimo cena pšenice na berzama u Čikagu i Parizu pada, cena na berzi u Budimpešti ima blagi rast, što je dovelo do ujednačavanja cena na svetskom tržištu, s obzirom na to da je cenovni raspon između posmatranih tržišta svega oko osam odsto.

Prema dešavanjima na tržištu mineralnih đubriva, sada se već sa potpunom sigurnošću može reći da se ovo tržište definitivno primirilo, bar što se visine cena tiče.

Pomenućemo samo da se već drugi mesec trguje mineralnim đubrivom UREA po cenama na nivou koje je ova roba imala i protekle nedelje, a to je 27 din/kg (25 bez PDV-a).

Podsetimo da je samo pre dva meseca cena ove važne poljoprivredne sirovine bila 43,20 din/kg (40 din/kg bez PDV-a) ili za 60 odsto više. Od mineralnih đubriva, u protekloj nedelji trgovano je i mineralnim đubrivom AN po ceni od 19,63 din/kg (18,18 bez PDV-a).

U trgovanju na Wall Street-u u petak (05.12) ostvaren je rast cena akcija uprkos veoma zabrinjavajućim podacima o stanju nezapolsenosti. što ukazuje na mogućnost da investitori smatraju da je Wall Street dotakao dno, te da će i pored veoma teške trenutne situacije Amerika imati snage da se izbori sa problemima. Barrack Obama je najavio najveći infrastrukturni plan u poslenjih 50 godina koji će za cilj imati otvaranje novih 2,5 miliona radnih mesta. Takođe u utorak se očekuje donošenje odluke o pomoći automobilskoj industriji.

 

Uzevši u obzir gore navedeno, kao i nove mere u Aziji (Indijska Vlada ulaže USD 4 mlrd za pomoć sopstvenoj ekonomiji, dok se kineski zvaničnici danas sastaju i razmatraju dalje korake koji bi doveli do oporavka ekonomije i koji bi trebalo omogućiti da privredni rast u Kini ne padne ispod 8%), optiomizam kod ulagača je povećan što potrvđuje i današnje trgovanje na azijskim berzama na kojia su berzanski index-i ceo dan u zelenoj zoni i sa priličnom jakim rastom.

 

 

 

    HANG SENG (Hong Kong) +8,35%

    NIKKEI225 (Japan) +5,20%

    KOSPI (Južna Koreja) +7,48%

    SENSEX (Indija) +4,61%.

Nakon snažnog rasta na azijskim berzama i evropske berze današnje trgovanje su započele u istom trendu.

 

Naime, na samom otvaranju evropske berze snažno su skočile.

 

 

 

    FTSE100 (London) +5,60%

    DAX (Fraknfurt) +5,97%

    CAC40 (Pariz) +6,55%.

 

This recovery amounts to RSD 3.22 compared to the end of last week, but the strengthening started on Thursday, after NBS Governor Radovan Jelašić announced increased hard currency liquidity of the banks as yet another measure to prop up the dinar.
For months, the National Bank of Serbia (NBS) has been selling its foreign currency in the inter-banking market with the same intention.
The central bank's Monetary Committee, set to meet in Belgrade tomorrow, is expected to decide to increase banks' obligatory dinar reserves from 20 to 40 percent.
In this way, Jelašić explained earlier, some EUR 700mn worth of dinars will be withdrawn from the market, increasing the hard currency market liquidity.
But, economists warn that the central bank's moves against the weakening of the dinar must be coupled by measures undertaken by the government.
"It now seems that the NBS has decided to defend the exchange rate at RSD 90. They will encounter problems, because the fiscal measures have a delayed effect, [to be felt] only in the next couple of months," former deputy PM, now Faculty of Law professor Miroljub Labus says.
"I would like to see how they will harmonize their instruments, to make the job easier for the NBS, but also to stabilize the exchange rate as much as possible. I don't believe it will go over RSD 100, but up to 100, that's certainly possible. In any case, it will no longer be RSD 75. Those days are over," said Labus.
The domestic currency hit its annual low on Dec. 4, with the RSD 91.63 for one euro exchange rate.

Bivše SFRJ
BELEX15 (Beograd) 1,37% close
CROBEX (Zagreb) 5,95% close

SBI20 (Ljubljana) 2,28% close
BIRS (Banjaluka) -0,14% close
MBI10 (Skoplje) -0,35% close

Zapadna Evropa
FTSE 100 (London) 4,74% open
CAC 40 (Pariz) 6,86% open
DAX (Frankfurt) 7,29% open
ATX (Beč) -5,71% open
SMI (Cirih) 3,61% open

Istočna Evropa
WIG20 (Varšava) 4,94% open
SOFIX (Sofija) 0,37% close
BET (Bukurešt) 1,08% open
RTSI (Moskva) 7,15% close
BUX (Budimpešta) 1,28% open

Azija
Hang Seng (H. Kong) 8,66% close
Nikkei225 (Tokio) 5,20% close

KOSPI (J.Koreja) 7,48% close

SENSEX (Bombai) 2,20% close

 

 

Amerika
DJIA (Njujork) 2,73% open
NASDAQ (Njujork) 2,50% open
S&P 500 (Njujork) 2,86% open

Beograd -- Dinar nastavlja tendenciju jačanja posle najave novih mera NBS i sutrašnji kurs u odnosu na evro biće jači za 1,7 odsto ili za 1,5 dinar


Dinar nastavlja sa jačanjem, manje od 85 dinara potrebno za jedan evro
Zvanični srednji kurs centralne banke biće sutra 84,7585 dinara za jedan evro, saopštila je Narodna banka Srbije koja je danas na sastanku međubankarskog deviznog tržišta kupila četiri miliona evra po kursu od 85,29 dinara za evro.

S obzirom na to da je u prepodnevnoj trgovini izmedju banaka ostvaren mali promet, sastanak međubankarskog deviznog tržišta organizovan je da bi se povećala devizna likvidnost tržišta, podstakla trgovina i sprečila prekomerna dnevna fluktuacija kursa u smeru jačanja dinara.

Dinar je danas ojačao za čak 3,7 odsto, tako da je zvanični srednji kurs evra 86,2667 dinara, što je 3,2 dinara niže od srednjeg kursa, koji je važio u petak i tokom vikenda. Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da će domaća valuta dodatno jačati.

NBS je u petak, 5. decembra, na dva sastanka međubankarskog deviznog tržišta kupila ukupno 6,3 miliona evra po kursu od 86 dinara za evro da bi uticala na stabilnost tržišta i sprečavala prekomerne dnevne promene kursa. To je nakon prodaje 806 miliona evra u oktobru, novembru i decembru, bilo prvi put da NBS kupuje evre od banaka.

Zvanični srednji kurs evra u petak i tokom vikenda bio je 89,4884 dinara, pošto je domaća valuta ojačala posle devetodnevnog pada, posle najavljenih mera NBS za povećanje devizne likvidnosti bankarskog sektora i ponovnog organizovanja "fiksing" sastanka međubankarskog deviznog tržišta.

Dinar je najslabiji prema evru bio 4. decembra kada je jedan evro dostigao rekordnu vrednost od 91,6317 dinara za evro. Dinar je od 25. novembra do 4. decembra ukupno oslabio za 4,4 odsto prema evru. Ove godine evro je bio najslabiji 7. avgusta, kada je njegov srednji kurs bio 75,7543 dinara.