Premijer Srbije Vojislav Koštunica najavio je da će na današnjoj sednici Vlade biti Sporazum o gasnom aranžmanu sa Rusijom.

Koštunica je izrazio očekivanje da će Vlada taj Sporazum uputiti parlamentu na ratifikuciju. Predsednik Srbije Boris Tadić upozorio je da tehnička Vlada nema mandat da odlučuje o tome. Novom sukobu na liniji narodnjaci – DS, prethodilo je obaveštenje ruske Vlade u kome je izraženo očekivanje da će zvanični Beograd potvrditi taj dokument, kako bi bio realizovan u predviđenim rokovima.

Ruska strana, kako se navodi u pismu ministra energetike Rusije Viktora Hristenka, očekuje da Vlada i skupština Srbije što pre potvrde, odnosno ratifikuju ovaj sporazum, kako ne bi došlo do nepotrebnog kašnjenja u njegovoj realizaciji.

Iz kabineta premijera Koštunice saopšteno je da će energetski sporazum sa Rusijom biti sutra na dnevnom redu sednice Vlade.

"Pošto se radi o sporazumu iza kojeg je stao državni vrh Srbije, verujem da će Vlada i Skupština doneti odluke koje su u interesu Srbije i u interesu svih građana", navodi se u Koštuničinoj izjavi.

Međutim, predsednik Boris Tadić smatra da je Vlada Srbije tehnička i nema puni kapacitet, tako da ne može da utvrdi predlog za ratifikaciju sporazuma.

Tadić je, kako prenosi RTS, saopštio da podržava stav Rusije koja želi čiste odnose, i protivi se da se veoma bitno pitanje energetskog sporazuma koristi u predizborne svrhe.

Potpredsednik vlade Božidar Đelić kaže za B92 da se Sporazum već primenjuje i da je ratifikacija tehničko pitanje.

"Posle koncesije, evo još jednog lažnog problema koji pokušava da se naprave. Što se tiče energetskog sporazuma, Demokratska stranka stoji iza tog sporazuma i ukoliko bude u poziciji posle 11. maja će predložiti na sednici vlade da se usvoji Zakon o ratifikaciji i da sledeća Skupština usvoji taj zakon i Demokratska stranka će glasati da se usvoji zakon o ratifikaciji", kazao je Đelić.

Savetnik premijera Branislav Ristivojević optužio je koaliciju oko Demokratske stranke da pokušava da blokira sporazum.

"Ako Demokratska stranka traži izgovor da se ne realizuje ovaj sporazum i ako je Boris Tadić zaboravio da je on lično bio prisutan kao garant da će sporazum biti realizovan, to samo znači da nova koalicija Čanak-Dinkić-DS hoće da spreči realizaciju ovog suštinski važnog sporazuma za Srbiju. Odgovornost je sada na ministrima iz DS da izaberu da li će štititi interese Srbije ili će raditi po nalogu nove koalicije Čanak-Dinkić-DS", kazao je Ristivojević.

Rusija i Srbija su 25. januara u Moskvi postpisale energetski sporazum o izgradnji gasovoda Južni tok kroz Srbiju i prodaji 51 odsto kapitala Naftne industrije Srbije ruskom Gaspromu za 400 miliona evra i dodatnih 500 miliona evra investicija u modernizaciju.

Drugi opštinski sud doneo je rešenje u korist grada Beograda o uknjižbi oko 100 hektara zemljišta, čiji je korisnik ranije bila Luka Beograd. Ukoliko drugostepeni sud potvrdi ovu odluku, novi vlasnici Luke Beograd, Miroslav Mišković i Milan Beko biće onemogućeni da na tom ekskluzivnom zemljištu grade poslovno-stambeni kompleks.

Nakon što je 2005. godine postala vlasništvo Miroslava Miškovića i Milana Beka, Luka Beograd pokušala je u postupku pred Drugim opštinskim sudom da ospori pravo grada na korišćenje tog zemljišta.

Javni pravobranilac Beograda Strahinja Sekulić kaže da, u slučaju da je zemljišno-knjižni korisnik Luke Beograd dobio postupak, ostvario bi pravo za imovinski osnov, dobijanje građevinske dozvole i odobrenje za gradnju.
- Time bi Luka Beograd, bez licitacije, dobila pravo da gradi na tom zemljištu. Gradu bi bila naneta šteta od nekoliko stotina miliona evra - kaže Sekulić za „Blic“.
Sekulić najavljuje da pravobranilaštvo očekuje da će uskoro biti regulisano pravo korišćenja zemljišta na oko 300 hektara u priobalju Beograda.
Za Bojana Stanojevića, gradskog menadžera, činjenica da je potvrđeno vlasništvo grada nad ovim zemljištem jeste dobra vest. On podseća da grad Beograd nije učestvovao u procesu privatizacije Luke Beograd.
- Niti nas je iko išta pitao u toku privatizacije. Mi samo želimo da gradsko zemljište bude jasno definisano i da sprovedemo ideju da čitava zona nakon jasno definisanih vlasničkih odnosa bude pretvorena u novi ekskluzivni deo Beograda - kaže Stanojević za „Blic“.
On kaže da ima još mnogo vremena do donošenje drugostepene odluke. I ukoliko bi prvostepena odluka bila potvrđena, grad bi raspisao tender za zemljište. Njegova namena bila bi određena u skladu sa zakonom sa novim master planom redefinisanja razvoja novog dela grada uz priobalje.
- To se neće dogoditi pre 11. maja i lokalnih i parlamentarnih izbora. Dakle, biće to posao za novi skupštinski saziv - navodi Stanojević

Investicioni projekti Elektroprivrede Srbije, koji treba da budu realizovani do 2015, vredni su oko devet milijardi evra, a za njihovu finalizaciju neophodno je obezbediti kreditne linije i novac stranih partnera.

Sekretar zadužen za strategiju u EPS-u Aleksandar Jakovljević je juče, na sednici Udruženja energetike i rudarstva u Privrednoj komori Srbije, rekao da je predviđeno da se u investicione projekte uloži oko 3,4 milijardi evra iz sredstava EPS-a, 3,8 milijardi evra iz kreditnih linija, dok se očekuje da će od strateških partnera biti obezbeđeno oko 1,8 milijardi evra.

Jedan od četiri strateška projekta na kojima će EPS intenzivno raditi narednih godina biće i TE Kolubara B u Lazarevcu, za čiju izgradnju će biti potrebno obezbediti 750 miliona evra od inostranih partnera i iz kredita.

On je naveo da će za izradnju novog bloka B3 u TE Nikola Tesla u Obrenovcu biti potrebno oko 900 miliona evra, dok će za rekonstrukciju, a najverovatnije i izgradnju, novog bloka TE i Toplane u Novom Sadu biti neophodno ulaganje 120 do 160 miliona evra.

Prema njegovim rečima, za izgradnju hidroelektrane Gornja Drina neophodno je 300 do 400 miliona evra. Trenutno je u fazi formiranje preduzeća sa Elektroprivredom Republike Srpske, a u pripremi je i investiciono-tehnička dokumentacija.

Dvadesetogodišnji investicioni zaostatak u izgradnji proizvodnih kapaciteta doveo je u pitanje održivost svih postavljenih ciljeva, smatra Jakovljević.

On je podsetio da su značajnije investicije u nove proizvodne kapacitete u EPS-u realizovane u drugoj polovini 80-ih, pri čemu je starost postojećih proizvodnih postrojenja više od 40 godina.

Jakovljević je naveo da je EPS za sopstvene potrebe od konsultanta dobio projekciju cena električne energije koja pokazuje da će cena struja u Srbiji, koja ove godine iznosi oko 5,2 evrocenta, 2015. dostići 11,3 evrocenta.

Takav scenario rasta cene električne energije pruža moućnost relizacije predstavljenog razvojnog plana

 

Narednih dana, Ministarstvo poljoprivrede će Vladi Srbije predložiti da usvoji uredbu kojom će se propisati uslovi, način i visina sredstava za podsticaj proizvodnje šećera. Dodatna sredstva, pored do sada preduzetih mera za podsticaj agrara, kao što je 120 evra po hektaru obradivih površina, služila bi da stimulišu ovogodišnju proizvodnju šećerne repe.
U Ministarstvu poljoprivrede inače smatraju da će se time obezbediti uslovi za proizvodnju dovoljnih količina sirovine za dobijanje šećera u količinama koje će zadovoljiti domaće bilansne potrebe i realizaciju izvoza u okviru preferencijalne kvote na osnovu čega je u prošloj godini ostvaren devizni priliv od 150 miliona dolara. Ove godine u Srbiji će, po podacima Privredne komore Srbije, biti zasejano oko 60.000 hektara, što je za 20.000 hektara manje nego prošle godine. Beta

Za kupovinu FAP korporacije iz Priboja je zainteresovano nekoliko kompanija iz Evrope, Rusije i Azije.

FAP proizvodi kamione, autobuse, priključna vozila i šasije
Direktor FAP korporacije Mirko Stojović je naveo da je u FAP na razgovore već dolazila delagacija iz Rusije i Kine, ali nije precizirao o kojim kompanijama je reč.

Stojović je dodao da je i jedna komapnija iz Arapskih emirata zainteresovana za FAP korporaciju i da je najavila dolazak kako bi se upoznala sa poslovanjem i kapacitetima fabrike.

Prema njegovim rečima, prednost pri kupovini FAP korporacije imaće one kompanije koje nameravaju da finansijski podrže postojeću delatnost fabrike.

Prema rečima predstavnika FAP-a, u 2007. godini korporacija je u Srbiji prodala 150 vozila, a 25 autobuskih šasija je izvezla u Saudijsku Arabiju i 20 kamiona u Crnu Goru.

Agencija za privatizaciju je početkom decembra prošle godine proglasila neuspešnim tender za privatizaciju Fabrike automobila Priboj (FAP) koja je u restrukturiranju, jer u predviđenom roku nije stigla nijedna ponuda.

Prema rečima predstavnika FAP-a, glavni razlog zašto je javni poziv tada propao je to što nije bilo dovoljno informacija o uslovima prodaje.