Preduzeću za izradu opreme i termičku obradu metala "Termometal" uručen je sertifikat sistema kvaliteta ISO 9001. Vlasniku i direktoru "Termometala" Jožefu Mičizu sertifikat je uručio predstavnik beogradske Agencije za sertifikaciju "Tuv Rheinland Intercert" Zoltan Varga.

U pogonima "Termometala", za domaće i inostrano tržište, proizvodi se poljoprivredna mehanizaicja i delovi za poljoprivredne mašine. Ovde se prave rotacioni sakupljači sena "sunce", dve vrste rotacionih kosačica, rezervni delovi za kombajne, sejalice, prese, rasipače mineralnog đubriva, noževi za freze, a prema specijalnim zahtevima poručioca izrađuju se delovi za poljoprivrednu mehanizaciju i drugi metalni proizvodi.

Direktor i vlasnik "Termometala" Jožef Mičiz ističe da je u prošloj godini ostvaren ukupan promet 4 mil EUR, od čega je 58% izvoza uglavnom na nemačko tržište, a ostali deo proizvodnje je plasiran na domaćem tržištu.

- Ove godine plan nam je da sa istim brojem zaposlenih povećamo produktivnost za 20%. Poboljšanju produktivnosti treba da doprinesu i nove investicije od 500.000 EUR u nove tehnologije, koje kod nas još nisu prisutne, a još 300.000 EUR odnose se na investiranje u druga poboljšanja u procesu proizvodnje - kaže Mičiz.

Stopa softverske piraterije u Srbiji u 2007. godini bila je 76% i zbog toga je država pretrpela gubitak od 72 mil USD.

Menadžer za zaštitu intelektualne svojine "Microsoft" Miša Ognjanović rekao je, na osnovu rezultata međunarodne studije analitičke kuće IDC, da su to gubici uglavnom zbog nenaplaćenog poreza.

On kaže da je stopa softverske piraterije u Srbiji u 2007. opala za 2% i istakao da u 2008. očekuje veći pad, zato što su poreski organi započeli veliku akciju suzbijanja korišćenja ilegalnog softvera u preduzećima.

Direktor "Microsoft" u Srbiji Dejan Cvetković je ocenio da je za borbu protiv piraterije važno to što je sudija Okružnog suda u Beogradu u maju odredio pritvor dvojici osumnjičenih za uličnu prodaju piratskih diskova. Poreski inspektori su, kako je istakao Cvetković, u maju zaplenili više od dve hiljade diskova sa piratskim igrama, filmovima i muzikom.

U Srbiji, kako je rečeno, piratsko korišćenje softvera nije krivično delo, već privredni prestup te je zato u nadležnosti poreske uprave.

Prema međunarodnoj studiji o pirateriji u 2007. godini, koju je predstavila "Business Software Alliance" (BSA), najveća stopa piraterije u zemljama jugoistočne Evrope je u Crnoj Gori - 83%.

U Rumuniji, Bugarskoj, Bosni i Hercegovini, i Makedoniji učešće softverske piraterije je 2007. godine bilo 68%, a u Hrvatskoj 54%.

U svetu je 2007. godine, prema studiji, stopa piraterije smanjena za svega 3 procentna poena, na 35%, na šta je uticao porast broja prodatih računara u zemljama "visoke piraterije" - Indiji, Kini i Brazilu. Učešće piratskih među ukupno prodatim programima najviše je opalo u Rusiji - 7%.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Diana Dragutinović kaže da je u ovom trenutku izvesno zaoštravanje monetarne politike, kako bi inflacija bila pod kontrolom.

Na predstavljanju izveštaja o inflaciji, Dragutinovićeva je navela da će se NBS truditi da na kraju godine bazna inflacija bude na gornjoj granici ciljanog raspona za ovu godinu, odnosno na šest odsto.

Ona je istakla da to znači da je u narednom periodu povećanje referentne kamatne stope verovatnije nego njen pad ili zadržavanje na nepromenjenom nivou od 15,25 odsto. "To ne znači da će ona biti povećana sutra, mi treba da odlučimo na osnovu situacije koja je data u Izveštaju o inflaciji, kada i za koliko, ali povećanje je izvesno", naglasila je Dragutinovićeva.

Prema njenim rečima, centralna banka kontrolisaće baznu inflaciju onako kako jedino može - monetarnom politikom, i bilo bi lakše kada bi imali pomoć fiskalne politike i privremenu pomoć države "u smislu kontrole pojedinih cena".

Direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić je ukazao da je u prvom tromesečju ove godine bazna inflacija bila iznad gornje granice ciljanog raspona - na sedam odsto, a njeni ključni faktori bili su rast cena hrane i inflatornih očekivanja, rast uvozne inflacije i pozitivan proizvodni jaz.

On je naveo da je, zaključno sa martom, godišnji rast cena hrane i bezalkoholnih pića bio 25,2 odsto, što je dvostruko brže od rasta potrošačkih cena, a takav duplo brži rast beleže samo još Bugarska i Makedonija.

Prema njegovim rečima, sredinom 2006. godine cene hrane u Srbiji bile su na nivou od 67 odsto proseka EU, a krajem prošle godine dostigle su 83 odsto. Hinić je naveo da je u prva tri meseca dinar oslabio za 4,5 odsto, ali je posle povećanja referentne kamatne stope krajem marta i u aprilu usledilo jačanje domaće valute.

Uticaj deviznog kursa na cene osam puta je jači tokom slabljenja nego tokom jačanja dinara - jedan odsto slabljenja rezultira na dugi rok porastom cena od 0,89 odsto, a jedan odsto jačanja dezinflacijom od samo 0,11 odsto, objasnio je on.

Direktor Ikarbusa Srećko Nijemčević izjavio je da bi u naredne dve do tri nedelje trebalo da bude potpisan ugovor o prodaji te fabrike ruskoj kompaniji Avtodel servis.

"Pregovori sa jedinim ponuđačem na tenderu za Ikarbus su ušli u završnu fazu i u najkraćem roku će biti završeni", kazao je on i dodao da ruska kaompanija iz Uljanovska planira da pored više od 700 zaposlenih u Ikarbusu zaposli još 500 novih radnika.

"Investicije i cena za prodaju Ikarbusa su poznati, ali nemam ovlašćenje da ih kažem. Za objavljivanje tih podataka zadužena je Agencija za privatizaciju", naveo je.

Nijemčević je rekao i da je plan ulaganja koji je ruska kompanija ponudila u potpunosti prihvaćen i da su sindikati Ikarbusa potpisali protokol kojim su prihvatiti socijalni program.

Na tenderu za beogradskog proizvođača autobusa Ikarbus ponuđen je manjinski paketa od 39,22 odsto kapitala, odnosno 149.624 akcije kompanije, nominalne vrednosti 600 dinara po komadu.

Prema uslovima tendera, ponuđač je bio obavezan da ponudi cenu za sve akcije Ikarbusa, jer će Akcijski fond posle potpisivanja Ugovora o prodaji uputiti poziv svim preostalim pojedinačnim akcionarima koji poseduju 60,7 odsto akcija, da se pridruže prodaji.

Ikarbus je na Beogradskoj berzi objavio da u prvih šest meseci ove godine planira prihod od 2,4 milijarde dinara, što je tri puta više nego u celoj prošloj godini. Do 12. maja ostvareno je 1,13 milijardi dinara, naveli su u kompaniji.

Prihodi Ikarbusa prošle godine su iznosili 808,78 miliona dinara, a rashodi su bili 1,39 milijardi dinara. Ikarbus je 2007. poslovao sa gubitkom od 517 miliona dinara, što je gotovo osam puta više nego 2006. godine.