Dobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzistaDobrodosli na sajt Medjunarodnog centra za razvoj finansijskog trzista
O namaUsluge CentraProizvodi CentraSavetovanja i seminariNasi rezultatiNasi klijenti
Arhiva vesti
Алпина и Пор траже продужење концесије на 30 година
Изградња аутопута Хоргош-Пожега остаје врућ кромпир и за нову владу, после нових предлога аустријског конзорцијума.

Рок који је Влада Србије оставила Дојче банци да приложи гаранцију за изградњу аутопута Хоргош–Пожега, односно да се изјасни да ли ће финансијски стати иза конзорцијума Алпина–Пор истиче 30.јуна. Један од услова био је измена концесионог уговора око кога и после тромесечних преговора још није постигнута сагласност са државом. Концесионар је, како сазнајемо, пре два дана свој предлог доставио Министарству за инфраструктуру, а већ у петак списак његових жеља биће прослеђен у Немањину 11. О судбини концесионог уговоратребало би да одлучује нови сазив владе највероватније средином јула.

Шта дословце садржи предлог концесионара и Дојче банке још није обелодањено, али према тврдњама оних који су учествовали у преговорима и који су видели коначну верзију предлога, захтеви су на први поглед суштински остали исти као и протеклих месеци, само су другачије формулисани и мало модификовани.

Током преговора који су окончани 19.јуна затражено је да се трајање концесије продужи на 30 година, уместо првобитних 25 година. Предлагано је и да се изградња аутопута од Чачка до Пожеге одложи од 2014.године до 2016.године због мањег промета на тој деоници. Аустријски конзорцијум потом је захтевао да буде ослобођен од концесионе накнаде за време градње, будући да је према првобитном уговору Србији требало да даје 10 одсто бруто прихода док трају радови. Један од предлога био је и да се држава одрекне ПДВ-а на путарине. Концесионар је хтео максимално да се осигура па је предложио да држава обезбеди одређену структуру саобраћаја на аутопуту Хоргош–Пожега у случају да проток буде мањи од предвиђеног, вероватно тако што би се возила преусмеравала са околних путева.Трошкови експропријације или изузимања земљишта, које сноси концесионар, према његовој замисли, требало би да буду смањени са 40 на 32 милиона евра.

Ове предлоге, међутим, државни преговарачи нису подржали и сугерисали су концесионару да у писаној форми достави списак својих захтева са прецизним образложењем идоказима о њиховој оправданости.Да ли су ипак концесионар и његов финансијер прихватили опомену и учинили неке уступке, одрекавши се нереалних захтева за српску страну, или су остали при своме биће јаснотек када правници и владини одбори детаљно проуче папире, јер они који су их видели кажу да у тој документацији има ствари које захтевају додатно тумачење.

Иако рок за усаглашавање захтева формалноистиче за четири дана,рок за затварање финансијске конструкције је 31.децембар. Ова одлука је донета на телефонској седници владе 31.марта пошто се Дојче банка изјаснила да не може да да гаранцију за изградњу аутопута (на коме су радови требали да почну првих дана априла) јер, како је образложила, није учествовала при сачињавању уговора између концесионара и државе. Сам пројект јесте оценила исплативим, али је тражила измену појединих одредби и прилагођавање њеним стандардима и стандардима финансијских институција које је подржавају (Европска банка за обнову и развој, Европска инвестициона банка и Светска банка). Питање је само да ли је оно што је прихватљиво за њу и њене кофинансијере прихватљиво и за Србију.


Cena ovogodišnjeg roda pšenice od 16 do 18 dinara
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Slobodan Milosavljević izjavio je 25. juna da država neće određivati cenu pšenice ovogodišnjeg roda, već će ona biti formirana na tržištu i da bi prema njegovoj ličnoj proceni mogla da bude od 16 do 18 dinara po kilogramu.

- Cena će zavisiti od kvaliteta, transportnih i nekih drugih troškova, ali bi trebalo da se kreće u tim okvirima, što je za nekoliko dinara po kilogramu viša cena nego u zemljama u okruženju - kazao je Milosavljević u Vladi Srbije.

On je naglasio da kao resorni ministar apeluje na kupce pšenice da prilikom određivanja cene ispoštuju trud, rad i troškove proizvođača.

Milosavljević je istakao da je žetva pšenice počela na zadovoljavajući način i da su prosečni prinosi viši od očekivanih i kreću se od 3,8 do 3,9 tone po hektaru, dodavši da će i visina prinosa uticati na formiranje cene pšenice.


„Planum“ prikriva dobit, razlika se gubi
Punomoćnik investitora manjinskih akcionara u građevinskom preduzeću „Planum“ Branko Pavlović optužio je menadžment „Planuma“ za nezakonitosti u tom preduzeću i najavio da će animirati ostale male akcionare da se izbore da vrednost akcija te firme na tržištu dostigne tri do četiri puta veću cenu od sadašnje.
 
On je na konferenciji za novinare na temu „Sudbina građevinskog preduzeća „Planum’“, rekao da menadžment „Planuma“ prikriva stvarnu vrednost dobiti preduzeća i naveo da, bez obzira na to da li firma ostvaruje prihod od dve ili četiri milijarde dinara, uprava preduzeća uvek prikazuje približno istu dobit, od oko 19 miliona dinara.

Ističući da se u tom preduzeću ne iskazuje realno stanje prihoda, on je izrazio sumnju da ostatak novca završava na „kiparskim računima“. Prema njegovim rečima, „Planum“ je uspešna građevinska firma, koja izvodi projekte u oblasti niskogradnje, i do sada je izgradila desetak aerodroma, aerodromskih skladišta, nekoliko hiljada kilometara puteva, a trenutno izvodi radove na obilaznici oko Beograda. On je naglasio i da nijedan od akcionara „Planuma“ ne poseduje više od 20 odsto akcija tog preduzeća


Ponovo produžen rok za Lastu
Rok za dostavljanje ponuda za kupovinu većinskog udela u saobraćajnom preduzeću Lasta produžen je do 10. septembra i to je treće odlaganje roka.

Agencija za privatizaciju raspisala je tender za prodaju 64,4 odsto beogradske Laste u novembru prošle godine, a u saopštenju Agencije nisu navedeni tačni razlozi za novo produženje roka za dostavljanje ponuda.

Prema ranijim izjavama rukovodilaca Laste, rokovi su prethodna tri puta pomerani na zahtev zainteresovanih kompanija koje su želele pre dostavljanja ponuda da dobiju završne račune Laste za 2007. godinu i dodatne informacije o kompaniji i tenderu.

Predstavnici ministarstva ekonomije Srbije navodili su i političke razloge za prethodna pomeranja rokova i isticali da potencijalni kupci žele da vide kakva će vlada biti formirana nakon izbora održanih 11. maja.

Lasta je prošle godine zabeležila rast profita od 70,8 odsto, na 67,88 miliona dinara. Aktiva Laste uvećana je za 14,8 procenata, na 7,36 milijardi dinara, a kapital je uvećan za 70 dinara miliona, na 1,59 milijardi dinara.

Delatnosti Laste su saobraćaj, turizam, ugostiteljstvo, trgovina, usluge i proizvodnja guma, a u voznom parku tog preduzeća ima 785 autobusa.

Lasta ima 1,53 miliona akcija kojima se trguje od avgusta 2007. godine. Cena akcija na berzi je 25. juna iznosila 2.200 dinara, 100 dinara manje nego pre tri meseca, a tržišna vrednost preduzeća bila je 3,37 milijardi dinara. Državni udeo je 64,4 odsto, a ostali
akcionari imaju po manje od 0,7 odsto.


"Mali" akcionari
Emitenti
Posrednici
Investitori
Proizvodi Centra
Arhiva vesti
Kontaktirajte nasKnjiga gostijuMapa sajta