Samo što je francuski Total objavio dezangažman u Iranu, ruski Gazprom je najavio da bi on mogao uskočiti umesto rivala.


To je izjavio glavni izvršni direktor kompanije i njen potpredsednik Aleksej Miler tokom susreta i razgovora sa iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, proteklog vikenda.

Miler je i praktično pobrojao projekte na kojima bi Gazprom mogao biti angažovan, od severnog i južnog Parsa do Azagedana i Kaspijskog mora.

Povlačenje francuske kompanije je inspirisano pretnjom američkih vlasti da će svaku kompaniju koja uđe u bilo kakav sporazum sa iranskim vlastima suočiti sa odgovarajućom kaznom. Odluka Francuza nije iznenadila domaće iranske vlasti, jer je rok za potpisivanje novog sporazuma, protekli mesec, uveliko prekoračen.

Amerikanci odmazde prema kompanijama koje pokušavaju da uđu u posao sa iranskom stranom posmatraju kao deo napora da se obuzda razvoj iranskog nuklearnog programa, za koji oni drže da bi mogao odvesti u neželjenom pravcu.

Beograd -- Nacionalni savet za infrastrukturu odbacio je ugovor o davanju koncesije za izgradnju autoputa Horgoš-Požega.


Nacionalni savet za infrastrukturu odlučio je da nema osnova da stupi na snagu ugovor o koncesiji za izgradnju autoputa Horgoš-Požega sa konzorcijumom "Alpina-Por", jer dodatni uslovi koje je taj koncesionar tražio nisu u državnom interesu.

U saopštenju, izdatom posle konstitutivne sednice tog saveta, kojoj je predsedavao srpski predsednik Boris Tadić, navodi se da dodatni uslovi koncesionara bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju i da ti zahtevi nisu u interesu Srbije i njenih građana, pa nema osnova da taj ugovor stupi na snagu.

Koncesionar "Alpina-Por" tražio je, između ostalog, dodatne garancije od države Srbije za frekvenciju saobraćaja u vrednosti većoj od 200 miliona evra, produžetak roka za izgradnju autoputa Horgoš-Požega za četiri godine, kao i produžetak koncesije sa 25 na 30 godina, saopšteno je posle sednice Saveta iz kabineta predsednika Srbije.

Saopšteno je da je Nacionalni savet za infrastrukturu osnovan radi koordinacije i upravljanja projektima iz oblasti infrastrukture, kako bi se ubrzao, pre svega privredni, a zatim i celokupni razvoj Srbije.

Savet će nastojati da pokrene i koordinira program izgradnje evropskih puteva u Srbiji, u vrednosti od oko pet miliona evra, kao i program unapređenja železničkog, vazdušnog i rečnog saobraćaja.

Članovi Saveta

Članovi Saveta, pored Tadića koji je predsednik, su još i potpredsednik vlade za privredni razvoj Mlađan Dinkić, ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić, ministar rudarstva i energetike Petar Škundrić, ministar finansija Diana Dragutinović, ministar za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić. Takođe, u Savetu su i ministar životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, ministar za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanović, ministar poljoprivrede Saša Dragin, potpredsednik vlade za evropske integracije i ministar za nauku i tehnološki razvoj Božidar Đelić, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i gradonačelnik Beograda.



Savet je zaključio da su osnovni prioriteti nove Vlade da se završi autoputni pravac na Koridoru 10, počne izgradnja autoputa Beograd-južni Jadran i modernizuje železnica u Srbiji.

Odlučeno je i da svi resorni ministri naprave listu značajnih projekata iz svojih oblasti, nakon čega bi se utvrdio Nacionalni plan izgradnje infrastrukture u periodu od četiri godine, a članovi Saveta pratiće realizaciju projekata od raspisivanja tendera do okončanja radova.

Savet će na narednim sednicama, razmotriti strategiju i predložiće plan investicija u oblasti energetike i telekomunikacija.

Kako bi se omogućilo da infrastrukturni projekti od nacionalnog i regionalnog značaja budu uspešno početi i okončani, dogovoreno je da Savet obavlja koordinaciju rada organa i institucija nadležnih za realizaciju istih.

Savet će, takodje, razmatrati sva značajna pitanja iz delokruga organa državne uprave, autonomnih pokrajina, Grada Beograda, gradova i opština, koja su od značaja za razvoj infrastrukture, a sve u cilju sveobuhvatnog i ravnomernog razvoja Srbije.

Stara Pazova -- Farma svinja kompanije "Delta agrar" na imanju Napredak obnovljena je u skladu sa najvišim svetskim standardima.
U farmu je uloženo osam miliona evra, a ima osnovno stado od 1.286 krmača, godišnji kapacitet 32.500 tovljenika i u saradnji sa danskim partnerom koji se bavi genetikom svinja Danpred, na farmi se uzgajaju danski jorkšir, landras i durok.

Prema rečima menadžera "Delta agrara" Nenada Vukovića, mesnatost svinja na toj farmi iznosi najmanje 60 odsto, broj tovljenika po jednoj krmači je 25 godišnje, a konverzija hrane je 2,7 kilograma za kilogram tovljenika, dok je prosek u Srbiji 3,5 kilograma hrane po kilogramu težine.

Po postignutim proizvodnim rezultatima farma Napredak spada u najbolje farme u Srbiji, a tokom jeseni biće završena i potpuno nova, u koju je uloženo 5,5 miliona evra i na njoj će se, na 16 hiljada metara kvadratnih nalaziti "nukleus farma" i Centar za veštačko osemenjivanje.

Farma Napredak postala je deo "Delta agrara" 2005. godine, a investicije u to imanje su deo projekta revitalizacije svinjarstva u okviru kompanije.

Vuković je istakao da će u drugoj fazi revitalizacije biti obnovljene farme u Zaječaru, Vladimirovcu i Banatskom Velikom Selu. Prema njegovim rečima, ukupna investicija vredna je oko 20 miliona evra i biće postignuta maksimalna produktivnost, odnosno tovni kapacitet od 167 hiljada grla godišnje.

U farmu je uloženo osam miliona evra, a ima osnovno stado od 1.286 krmača, godišnji kapacitet 32.500 tovljenika i u saradnji sa danskim partnerom koji se bavi genetikom svinja Danpred, na farmi se uzgajaju danski jorkšir, landras i durok.

Prema rečima menadžera "Delta agrara" Nenada Vukovića, mesnatost svinja na toj farmi iznosi najmanje 60 odsto, broj tovljenika po jednoj krmači je 25 godišnje, a konverzija hrane je 2,7 kilograma za kilogram tovljenika, dok je prosek u Srbiji 3,5 kilograma hrane po kilogramu težine.

Po postignutim proizvodnim rezultatima farma Napredak spada u najbolje farme u Srbiji, a tokom jeseni biće završena i potpuno nova, u koju je uloženo 5,5 miliona evra i na njoj će se, na 16 hiljada metara kvadratnih nalaziti "nukleus farma" i Centar za veštačko osemenjivanje.

Farma Napredak postala je deo "Delta agrara" 2005. godine, a investicije u to imanje su deo projekta revitalizacije svinjarstva u okviru kompanije.

Vuković je istakao da će u drugoj fazi revitalizacije biti obnovljene farme u Zaječaru, Vladimirovcu i Banatskom Velikom Selu. Prema njegovim rečima, ukupna investicija vredna je oko 20 miliona evra i biće postignuta maksimalna produktivnost, odnosno tovni kapacitet od 167 hiljada grla godišnje.

Beograd -- Ekonomija SAD suočiće se sa brojnim teškoćama, među kojima cene hrane i energenata, ocenio je predsednik Federalnih rezervi Ben Bernanki.


Došaptavanje: Šef Trezora SAD Henri Polson i Bernanki (Beta)
Uprkos restriktivnoj politici koju, u pokušaju da stabilizuje inflaciju, sprovodi ta institucija, u narednom periodu ne očekuje se stabilizacija. Svedočeći pred Senatom, Bernanki je rekao da veliki rizik za inflaciju predstavlja povećanje cena energenata i hrane.

Na ekonomski rast negativno utiče i pad vrednosti nekretnina, zbog kog se ljudi osećaju nesigurno i izbegavaju da kupuju unapred. Iako su Federalne rezerve smanjile kamatne stope, Bernanki kaže da ekonomiju SAD i dalje očekuju brojni problemi.

"Efekti smanjenja domaće potrošnje i finansijskih promena koji su uticali na potrošnju, u sintezi sa rapidnim porastom cene energenata i drugih artikala, smanjili su potražnju za nekretninama, što je sve dovelo do rasta inflacije", rekao je Bernanki.

On dodaje da su ekonomske mere imale mlak efekat u prvoj polovini godine, dok je inflacija nastavila da raste.

"Iako su mere imale neke pozitivne efekte, ekonomija nastavlja da se suočava sa brojnim teškoćama, kao što su stalne deformacije na finansijskom tržištu, pad cena nekretnina, manje tržište radne snage, viša cena goriva, hrane, kao i drugih artikala", kaže Bernanki.

Svedočenje predsednika Federalnih rezervi nije iznenadilo ekonomiste. "Bernanke je jasno rekao da je inflacija problem i da je FED prati, ali čini se da su oni više usredsređeni na njen učinak nego na ekonomski rast", kaže ekonomska analitičarka Bet En Bovino.

"Prema našem mišljenju, izgleda da će FED čekati. Oni neće, kako nam se čini, uraditi ništa povodom visine kamatne stope, kako bi smanjili inflaciju. Mislimo da će stajati po strani sigurno do kraja godine i verovatno i u toku 2009. godine", rekla je ona.

Cena nafte, koja važi za jedan od osnovnih uzroka inflacije, stalno se menja. U toku jučerašnjeg dana pala je za 10, a zatim porasla za tri dolara. Ovo smanjenje ipak ne znači početak stabilizacije niti smanjenje cene na tržištu nafte.

"Cena nafte i slab dolar su dva faktora koji guraju i vuku. Ako na to dodamo i geopolitičku situaciju, vidimo jednu nestabilnost, nestabilnost koja će nas pratiti neko vreme. Ekonomske mere koje vidimo u poslednje dve nedelje postaće uobičajene", kaže trgovac naftom Rej Karbon.

Nestabilnost američke ekonomije već su osetile i najveće kompanije. Fani Me i Fredi Mek, dve kompanije koje poseduju ili garantuju za pet biliona dolara u hipotekama, odnosno polovinu nacionalnih hipoteka, već su u finansijskoj krizi.

Bušova administracija zamolila je Kongres da produži kredit tim firmama, a Federalne rezerve ponudile su im pozajmice.