Američki prehrambeni konglomerat Pepsi kupio je srbijansku kompaniju za proizvodnju slanih grickalica Marbo Product i njenu fabriku u Laktašima koja je tržišni lider u BiH, saznaju Nezavisne novine.

Iako u toj kompaniji, poznatoj po snack brendovima čipsi, pardon, klipsi, gud i maks, tu informaciju još žele zadržati u tajnosti, vlasničke struktura u preduzeću Marbo iz Beograda i zvanično je promijenjena. Na portalu Agencije za privredne registre Srbije navodi se da je stoodstotni vlasnik "Marba" kompanija "PepsiCo Investments" sa sedištem u Holandiji, koja je u sastavu američkog giganta.

Da akvizicija obuhvata i fabriku Marba u RS vidi se iz rješenja Konkurencijskog saveta BiH koji je prošlog meseca razmatrao zahtev "PepsiCo Investmentsa" za preuzimanje celokupnog kapitala preduzeća iz Laktaša.

Konkurencijski savet je odobrio tu koncentraciju, navodeći da ona neće narušiti konkurenciju, odnosno da neće doći do stvaranja ili jačanja dominantnog položaja učesnika koncentracije na tržištu slanih grickalica u BiH. Predstavnici kompanije Pepsi, kako saznajemo, prije nekoliko dana su posetili fabriku "Marbo" u Laktašima, gdje su prezentovali svoje planove na ovom tržištu.

U laktaškom i beogradskom Marbu proteklih dana nisu želeli komentarisati ovu akviziciju, jer čelnici fabrike u Srbiji, navodno, planiraju da to naknadno zvanično saopšte.

Vlada Srbije ima pravo da sporazumno raskine ugovor o koncesiji sa konzorcijumom „Alpina-Por“ o gradnji autoputa od Horgoša do Požege, ima pravo i da izgradnju deonice od mađarske granice do Novog Sada poveri „Alpini“, ali bi za poreske obveznike najjeftinije bilo kad bi bio raspisan tender i tako pronađen najjeftiniji ponuđač.

Činjenica da Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja celo leto pregovara o sporazumnom raskidu koncesionog ugovora budi sumnju jer Vlada nije, iako je mogla, iskoristila pravo da, upravo po klauzuli tog ugovora, jednostrano otkaže posao ovom konzorcijumu zato što nije ispoštovao svoje obaveze.

Ovako na tajne pregovore o razvrgavanju koncesije za gradnju i održavanje autoputa Horgoš-Požega gledaju neki stručnjaci kojima se „Blic“ obratio pitanjem da li država može „Alpini“, kad postane bivši koncesionar, bez tendera dati da gradi deo koridora 10 od Horgoša do vojvođanske prestonice.

- Moguće je da Vlada i koncesionari izmene svoju volju definisanu ugovorom o koncesiji tako da raskinu ovaj ugovor i da za kompenzaciju „Alpina“ bude izvođač radova koje pominjete. Ali, ako se to dogodi, dobićemo bez potrebe skuplji autoput i nećemo znati u kojoj meri će domaći podizvođači biti angažovani. Nije bilo potrebe da se pregovara o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji jer u tom ugovoru piše da on stupa na pravnu snagu tek kad koncesionari daju sve taksativno navedene garancije. Kako ih nisu dali, Vlada je produžila rok, umesto da jednostrano raskine ugovor, na šta je imala pravo, i tako je izvršna vlast napravila štetan posao. Ni danas se ne zna šta je aneksima menjano u ugovoru o koncesiji, koji nije stupio na pravnu snagu, tako da obaveze prema „Alpina-Poru“ i nemamo - smatra Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Kovačević apostrofira da pozivanje Vlade da sporazumnim raskidom ugovora o koncesiji u stvari izbegava maratonski spor pred međunarodnom arbitražom nije ništa drugo nego bacanje prašine u oči javnosti.

- Za nas bi bilo bolje da nas je bivši koncesionar tužio, ali to samo u slučaju ako neko nije uzeo pare, kao tajni deo ugovora, što je onda sasvim druga priča koja stoji sve dok Vlada ne kaže da li je ugovor o koncesiji menjan. Malo je verovatno da ćemo direktnom pogodbom sa „Alpina-Porom“ dobiti najpovoljniju ponudu za gradnju autoputa - uveren je Kovačević.

Najbolje je ići na tender, smatra ekonomista Jurij Bajec, i dobro u celoj priči, ako su istiniti navodi objavljeni u medijima, jeste to što će autoput biti ubrzano građen, što će na deonicu Horgoš - Novi Sad raditi oko 30 domaćih podizvođača i što će biti izbegnuta međunarodna arbitraža.

- Ako konzorcijum „Alpina-Por“ zaista ima projektnu dokumentaciju, a ne znamo da li je baš tako, onda je ona u prednosti nad drugim eventualnim učesnicima na tenderu, tako da ne vidim razlog da se posle sporazumnog raskida ugovora o koncesiji ne ide na tender za celu deonicu autoputa od Horgoša do Požege.

Loša stvar je u tome što bez tendera ne možemo da znamo da li „Alpina-Por“ zaista radi po najpovoljnijoj ceni. A zna se da je uvek najbolje ići na tender. Međunarodna arbitraža ne mora da koči radove, a kad je o ishodu arbitraže reč, dovoljno je pogledati samo koliko je puta „Alpina-Por“ tražio izmene ugovora o koncesiji, pa da bude jasno da Srbija ne bi u tom sporu bila gubitnik. Ako se oteže sa gradnjom ovog autoputa, onda je to bruka svih prethodnih vlada, a naš je interes da najzad počnemo da gradimo autoput - veli Bajec.
I

zvor „Blica“ iz Vlade, koji je insistirao na anonimnosti, ukazuje na to da međunarodni arbitražni spor prosečno traje od jedne do pet godina, i da „moramo da biramo manje od dva zla“.

- Da ne idemo na sporazumni raskid ugovora, konzorcijum „Alpina-Por“ mogao bi da na međunarodnoj arbitraži zahteva privremenu meru zabrane izvođenja radova do okončanja spora, što bi donelo nemerljivu štetu Srbiji - ne samo po osnovu kašnjenja gradnje koridora 10, dok Bugari i Rumuni uveliko rade na svom koridoru 4, već bi dodatno učinilo nepovoljnijim međunarodni položaj naše zemlje. Nas više interesuje da autoput što pre sagradimo nego da isterujemo pravdu na Međunarodnom arbitražnom sudu, što nije nacionalni interes. Pravni tim Vlade i Nacionalni savet za infrastrukturu analizirali su problem u kojem se država povodom ovog pitanja našla, i zaključeno je da je arbitražno sporovanje najgora opcija - objašnjava izvor „Blica“.

Vlada neće, kako nam je juče rečeno, odobriti ugovor kojim se konzorcijumu „Alpina-Por“ daje pravo gradnje puta od mađarske granice do Novog Sada ukoliko Uprava za javne nabavke bude rekla da je to suprotno Zakonu o javnim nabavkama.

- Kad je reč o aluzijama da je „neko“ primio mito, pozivamo svakoga ko ima ne samo informaciju o tome nego i poluinformaciju, da je detaljno iznese medijima, ali i da podnese prijavu policiji i tužilaštvu. Ako se to uradi, pa se ispostavi da je reč o neistini, onda se čini krivično delo lažno prijavljivanje - dodaje naš izvor iz Vlade Srbije.

Uprava se bavi samo konkretnim pitanjima
Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke, kaže za „Blic“ da se oni bave samo konkretnim pitanjima i da još ništa nisu dobili povodom sporazumnog raskida koncesionog ugovora između Vlade i konzorcijuma „Alpina-Por“. On dodaje da obligaciono pravo uređuje način raskidanja ugovora.
Na pitanje da li u ugovoru o sporazumnom raskidu ugovora o koncesiji može stajati klauzula da ovaj koncesionar dobija pravo da gradi autoput od Horgoša do Novog Sada, Jovanović kaže da „autentično tumačenje Zakona o javnim nabavkama daje Ministarstvo finansija, jer skupštinski odbor nema kvalifikovane kadrove za ovu oblast“.

Serbia Government is entitled to mutually cancel the concession agreement with ‘Alpina-Por’ consortium. It is also entitled to grant the construction of the highway stretch from Hungarian border to Novi Sad to ‘Alpina’ but announcement of tender and choice of the best bidder would be the cheapest solution for the tax payers in Serbia.

This is how experts that ‘Blic’ talked to view the secret negotiations being lead over mutual cancellation of the concession agreement for construction of Horgos-Pozega highway between Serbia Government and the concessionary.
Milan Kovacevic, consultant for foreign investments claims that Government’s referring to mutual cancellation of the agreement as a reason for avoiding long dispute before the international arbitration is blowing dust into a public eye.

‘It would have been better for us had the concessionary filed a lawsuit against us, but only in case that nobody has taken any money as a secret part of the agreement. It is not very likely that we shall get the most favorable offer in direct negotiations with ‘Alpina’’, Kovacevic claims.
Economist Jurij Bajec is of the opinion that tender is the best solution to get the most favorable offer.

Izlazak Metals banke na A listing srpskog tržišta kapitala otvorio pitanje zašto na njemu nema „stranih" banaka.

Akcije Metals banke iz Novog Sada juče su imale vatreno krštenje na A listingu Beogradske berze i u prvom testu vrednost akcije je pala za 200 dinara, tj. 0,68 odsto, u odnosu na prethodna trgovanja.

Mnogo važnije od toga što su se akcije Novosađana prodavale po ceni od 29.400 dinara, jeste to što se pojavom prve banke, i to domaće, u prvoj ligi srpskog finansijskog tržišta, otvorilo pitanje zašto na ovdašnjem prajm marketu nema drugih banaka, pogotovo stranih.

- Pojava Metals banke na A listingu je odlična stvar za Beogradsku berzu, jer svako novo preduzeće doprinosi kvalitetu tržišnog materijala. Razlog zašto se druge banke ne odlučuju za A listing ne leži, međutim, u samim bankama i njihovoj politici, jer su ih i propisi naterali da trguju na vanberzanskom tržištu. Za sada nema najava da bi se neko novo preduzeće moglo pojaviti na A listingu - kaže Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze.

Zaslužili prvu ligu

Iz banke poručuju da poslovni rezultati upućuju na to da im je mesto među najboljima, a samo pojavljivanje na A listingu ukazuje na to da je reč o ekonomski stabilnom i snažnom emitentu koji je dosadašnjim prisustvom u beogradskim indeksima Belex15, Belexline, te bečkom SRX i „Balkan bluechip stoxx" upućivao na kvalitet emitovane hartije.

- Zadovoljenje visokih standarda, koje je postavila Beogradska berza u pogledu ispunjavanja strogih kriterijuma iz oblasti transparentnosti poslovanja i dostupnosti adekvatnih poslovnih informacija, dakle korporativnog komuniciranja, najbolje ukazuju klijentima, poslovnim partnerima i potencijalnim investitorima o kakvoj je bankarskoj organizaciji zapravo reč - kaže Danilo Koprivica, direktor marketinga u Metals banci.

On kaže da je banka sada ponudila kvalitetne hartije i onim investicionim fondovima iz inostranstva, čija je investiciona aktivnost ograničena propisima njihovih matičnih zemalja, u smislu da mogu da značajnije investiraju samo u hartije od vrednosti na prvorazrednom berzanskom tržištu.

Dragoslav Veličković, direktor brokerskog odeljenja Sosijete ženeral banke, smatra da je potez Metals banke odličan signal i za druge banke kao i za kvalitetne investitore.

- Što je više kompanija na ovoj listi, to se investitorima šalje signal da je sve bolja transparentnost u radu, a samim tim što postoji mogućnost da se dođe do bilo koje informacije vezane za tu kompaniju, lakše će se odlučivati za ulaganje - kaže Veličković i dodaje da je dobro što je domaća banka prva izašla na A listing, jer bi to moglo pogurati menadžment ostalih, pretežno stranih banka, da isto urade.

Prema podacima Centralnog registra za hartije od vrednosti, najveći akcionar Metals banke je osiguravajuća kuća DDOR „Novi Sad", sa 15,16 odsto kapitala, a sledi je slovenačka osiguravajuća kuća „Triglav", sa pet odsto akcija. Pored velike tržišne kapitalizacije, kod Metals banke je vrlo važno što ima veliki „free float", tj. broj akcija kojima se zaista trguje.

Odlična disperzija

- Metals banka ima odličnu disperziju vlasničke strukture i kod nas je ona jedinstvena po tom pitanju. Neke banke jesu veće od nje, ali su u rukama jednog vlasnika. Uveren sam da će investicioni fondovi biti zainteresovani za kupovinu ovih hartija, kao i mnogi drugi kvalitetni investitori, jer banka se bavi i projektnim finansiranjem i ima jako dobar menadžment - kaže Milan Marinković, direktor DUIF „Fima Proaktiv".

Vest da su „Sojaprotein", „Tigar" i „Energoprojekt holding" dobili pojačanje na A listingu obradovala je i penzijske fondove, koji imaju limit ulaganja u ove akcije 40 odsto, a ispunjenje strogih uslova garantuje sigurnost ovim fondovima.

Akcije Metals banke su u trgovanje na Berzi uključene u 20. decembra 2006. godine, a 25. decembra metod trgovanja promenjen je u kontinuirani.

Najviša cena akcija Metals banke od 68.979 dinara postignuta je u aprilu 2007. godine, dok je najveća cena u protekle 52 nedelje 58.300 dinara iz 27. avgusta prošle godine.

Gusto sito

Da bi se neka kompanija našla na A listingu, mora da ispuni stroge uslove, kao što su da ukupni kapital ne sme biti manji od deset miliona evra, da ne posluje manje od tri godine, zatim da se revizija finansijskih izveštaja radi prema međunarodnim računovodstvenim standardima, sa pozitivnim mišljenjem bez rezerve, da izdavalac nije u postupku sanacije, stečaja ili likvidacije, da je minimalni stepen distribucije akcijskog kapitala najmanje 250 akcionara, kao i to da su isplaćene dividende po prioritetnim akcijama, najmanje u visini utvrđenoj odlukom o njihovom izdavanju.

Dutch branch office of company "Philip Morris" is the only bidder on the tender for sale of 57.74% of capital of DIB in Bujanovac.

Privatization Agency did not mention the price that the company offered for purchase of Bujanovac-based DIB, the company for tobacco production and refining, because the tender commission did not open the financial part of the bid, but only the qualification documentation.

The first meeting of the tender commission will be resumed when the advisor estimates if the bidder meets the tender terms.

DIB has 53 workers, its annual capacity is 2,000 tons of tobacco foil and it produced about 685,605 tons in 2006.

The incomes of the company in 2006 amounted to 1.3m EUR, 96.67% of which was realized on local market and 3.33% in the countries of former Yugoslavia.

Total expenses of the Bujanovac tobacco industry in 2006 amounted to 1.8m EUR, while its capital amounted to 3.6m EUR.

The factory owns 50,072 square meters of land, while the total surface of building facilities in its possession is 20,537 square meters.

Holandski ogranak kompanije Philip Morris jedini je dostavio ponudu za kupovinu 57,74 odsto kapitala DIB iz Bujanovca.

Agencija za privatizaciju u saopštenju nije navela ponuđenu cenu za kupovinu preduzeća za proizvodnju i obradu duvana DIB iz Bujanovca, pošto je tenderska komisija otvorila kvalifikacionu dokumentaciju, a ne i finansijski deo ponude. Prva sednica tendrske komisije biće nastavljena kada savetnik oceni da li ponudjač ispunjeva tenderske uslove, dodaje se u saopštenju.

Prema podacima iz privatizacionog prospekta, DIB zaposljava 53 radnika, godišnji kapacitet je 2.000 tona duvanske folije, a u 2006. godini proizvedeno je oko 685.605 tona. Na godišnjem nivou proizvodi se 100 tona sitnolisnog duvana sorte "jaka", a kapaciteti su hiljadu tona i neiskorišteni su.

Prihodi od u 2006. godini iznosili su 1,3 miliona evra, od čega je 96,67 odsto ostvareno na domaćem tržistu, a 3,33 u zemljama bivše Jugoslavije. Ukupni rashodi bujanovačke duvanske industrije u 2006. iznosili su 1,8 miliona evra, a kapital 3,6 miliona evra.

Fabrika poseduje 50.072 kvadratnih metara zemljišta, ukupna površina građevinskih objekata je 20.537 metara kvadratnih.