Beograd - Devizne rezerve Narodne banke Srbije smanjene su u decembru 2008. godine za 892 miliona evra i sada iznose 8,15 milijardi evra. Izraženo u dolarima, devizne rezerve NBS su na kraju decembra iznosile 11,48 milijardi što obezbeđuje pokrivenost novčane mase (M1) od 300 odsto. Na smanjenje deviznih rezervi najviše su uticale mere za jačanje devizne likvidnosti bankarskog sektora Srbije, zbog kojih je Narodna banka vratila bankama 638,3 miliona evra izdvojenih za obavezne rezerve, navodi se u saopštenju NBS.


Ističe se takođe da su devizne rezerve Srbije na kraju prošle godine dostigle 9,12 milijardi evra, odnosno 12,85 milijardi dolara pošto su devizne rezerve banaka krajem decembra 2008. iznosile 974,3 miliona evra. „U toku 2008. godine devizne rezerve NBS smanjene su za 1,49 milijardi evra. Na to je, osim vraćanja devizne likvidnosti bankama, uticalo i izmirivanje obaveza prema inokreditorima u iznosu od 268,6 miliona evra, kao i isplata stare devizne štednje i Zajma za privredni preporod od ukupno 221,6 miliona evra. Samo u decembru iz deviznih rezervi je za izmirivanje obaveza prema inokreditorima potrošeno 34,9 miliona evra, dok je za staru deviznu štednju i Zajam za privredni preporod isplaćeno 3,3 miliona evra“, konstatovano je u saopštenju NBS.

Kad je rečo prilivu u devizne rezerve NBS u decembru je najveći efekat ostvaren neto otkupom deviza u iznosu od 96,3 miliona evra, što je za 79,4 miliona više nego u novembru, dok je priliv od kredita Evropske investicione banke i Banke za razvoj Saveta Evrope iznosio 11,4 miliona evra. Decembarski obim realizovane trgovine devizama na međubankarskom deviznom tržištu iznosio je 727,2 miliona evra i bio je za 151,2 miliona evra manji nego u novembru. NBS je u decembru prodala na međubankarskom deviznom tržištu 288 miliona evra, da bi u uslovima niske devizne likvidnosti obezbedila stabilno funkcionisanje tržišta i usporila preterano slabljenje dinara.

Guverneri centralnih banaka, okupljeni na sastanku u Banci za međunarodna poravnanja u Bazelu, složili su se danas da će se svetska ekonomija u 2010. godini oporaviti od trenutne krize, pošto u ovoj godini dodatno bude usporila rast

"Globalna ekonomija će značajno usporiti u 2009. godini, a industrijalizovane zemlje imaće negativne stope rasta", sumirao je zaključke bankara na konferenciji za štampu guverner Evropske centralne bake (ECB) Žan-Klod Triše, koji je predsedavao sastanku.
Triše je rekao da će državna potrošnja i pad cena nafte nađačati negativne efekte globalne finansijske krize, prenela je agencija Kjodo.
"To je jedan od razloga zbog kojih mislimo da će globalno 2010. godina biti godina poboljšanja, i to značajnog poboljšanja", rekao je Triše.

Međunarodni tender za izgradnju dva energetska postrojenja u Srbiji vrednosti do 1,9 milijardi evra biće objavljen 20. januara u „Fajnenšel tajmsu” 

 Izgradnja dve elektrane u Srbiji vrednosti 1,6 do 1,9 milijardi evra biće u 2009. godini jedna od najvećih „energetskih” investicija u ovom delu Evrope. Sudeći po dostupnim informacijama, svetski energetski giganti s nestrpljenjem očekuju 20. januar, kada će srpsko Ministarstvo rudarstva i energetike objaviti javni poziv u „Fajnenšel tajmsu” za preuzimanje dokumentacije za projekte izgradnje termoelektrana „Kolubara B” i „TENT-B3”.

Ukoliko bude mnogo zainteresovanih, kako se naslućuje, borba lobista inostranih kompanija za dobijanje ovog posla mogla bi da baci u senku sva događanja oko prodaje Naftne industrije Srbije. Moglo bi se čak i špekulisati da će kompanija koja dobije posao i obrazuje zajedničko preduzeće sa Elektroprivredom Srbije za izgradnju ovih elektrana imati velike šanse u privatizaciji EPS-a, ukoliko se država kasnije odluči za privatizaciju kao model restrukturisanja ovog javnog preduzeća.

Prva faza u ovom projektu je kvalifikaciona, i u njoj će zainteresovani investitori otkupom dokumentacije steći uvid u projekte i uslove ulaganja, a zatim će u narednih šest meseci njihovi stručnjaci praviti analize i proceniti da li im ponuđeni uslovi odgovaraju. Druga faza treba da ponudi odgovore koje su firme zainteresovane i kakva je njihova finansijska i tehnička ponuda. Zatim bi, krajem ove godine, trebalo da sa jednom ili dve firme koje su dale najbolje ponude bude potpisan predugovor, kao i ugovor o formiranju zajedničkog preduzeća. To znači da bi najranije početkom 2010. godine otpočeli radovi na izgradnji oba energetska postrojenja.

Već dvadeset godina u Srbiji nije izgrađena nijedna nova „fabrika struje” i zbog ozbiljnog raskoraka potrošnje i proizvodnje novi energetski objekti morali bi biti nacionalni investicioni prioritet. Zbog takve situacije, međunarodni konkursi za izbor strateških partnera za izgradnju dva bloka snage od po 350 megavata u Termoelektrani „Kolubara B” i novog bloka snage 700 megavata u TENT-B trebalo je da budu raspisani pre dve godine. Avgusta 2007. Elektroprivreda Srbije je poslala tadašnjoj vladi potrebne papire za tendere, ali ministri nisu smatrali da je potrebno da o tome raspravljaju.

Očekivanja su da konkurencija za navedene projekte bude veoma jaka. Neke kompanije, poput nemačke RWE, 2005, i ruske „Inter RAO”, prošle godine, pokušavale su godine da na mala vrata, kao strateški partneri dođu do posla ili što bolje startne pozicije.

Aleksandar Obradović, generalni direktor češke nacionalne kompanije ČEZ u Srbiji, ističe da su zainteresovani i za izgradnju obe elektrane, ali i za privatizaciju celog EPS-a, ako do nje dođe.

– Za izgradnju termoelektrane potrebno je četiri do pet godina. U Srbiji postoje dve nepoznanice – dužina administrativnih procedura i oprema na koju se dugo čeka. Naše prednosti su što smo prošli tranziciju sličnim putem koji čeka i EPS. Druga naša prednost jeste to što je češki mentalitet bliži srpskom, nego što je to slučaj kod ostalih konkurenata i to je veoma bitno kada birate partnera na duže staze – ističe Obradović.

Da će ovo biti uzbudljiva trka svedoče i reči Božidara Đelića, potpredsednika Vlade Srbije i ministra nauke, koji je krajem prošle godine najavljujući potpisivanje memoranduma o saradnji Srbije i nemačke oblasti Baden-Virtemberg rekao da energetski gigant EON pokazuje ogromno interesovanje za tendere.

Slobodan Ružić, bivši zamenik ministra energetike, očekuje da će se najjače kompanije javiti na konkurs i da svetska ekonomska kriza neće nikoga sputati da se javi, jer je električna energija veoma tražena roba na tržištu.

– Treba obratiti pažnju na vrednost uloženih sredstva EPS-a, odnos cene uglja i proizvedene struje i koliki će biti udeo države u zajedničkoj firmi ili firmama – kaže Ružić.

Kompanije koje daju najbolje ponude uneće u novu firmu novac i tehnologiju, dok će EPS iza sebe imati nekretnine i ulaganja u rudnike. Koliki će biti udeo EPS-a, a samim tim i države kao partnera u budućoj kompaniji, niko od nadležnih u Srbiji nije želeo da kaže, jer će se o tome tek razgovarati sa potencijalnim suinvestitorima. Kada je reč o „Kolubari B”, EPS očekuje da njegov ulog u novoj firmi bude srazmeran vrednosti davno kupljene opreme za taj objekat, ali i tržišnoj vrednosti lokacije. A vrednost udela države u novom bloku u TENT-u (od koga se očekuje da poveća energetsku efikasnost najmanje 20 odsto) zasnivaće se na vrednosti zemljišta.

EPS će, kako „Politika” saznaje, u oba projekta uložiti više od 700 miliona evra, prevashodno u otvaranje novih ugljenokopa u Kolubari. Da li jednog ili dva kopa, pokazaće studije koje se trenutno rade, što će omogućiti da nova firma, ili firme, potpiše ugovor sa Rudarskim basenom „Kolubara” o garantovanim isporukama uglja.

Građani Srbije tokom narednih nekoliko dana mogu očekivati novi skok cena mesa i to za oko 30 dinara po kilogramu. Svinjetina će poskupeti jer na tržištu nema dovoljno tovljenika, dok će cena junetine porasti zbog neprestanog skakanja evra. S druge strane, lepa vest je da će od 15. januara sveže mleko i jogurt mlekare „Somboled“ pojeftiniti za 10 odsto, dok će istog dana cene pavlake, kiselog mleka i jogurta u čaši oboriti mlekara „Imlek“ i to za pet do osam odsto. Isto tako, produžene su akcije sniženja cena mleka nekoliko mlekara, kao i brašna T-500 kompanije „Žitko“

Bez obzira na to što je proteklih nekoliko dana svinjsko meso pojeftinilo za oko 10 odsto i što su svi građani očekivali novi pad cena mesa, umesto pojeftinjenja kažu klaničari u narednih nekoliko dana najverovatnije nas očekuje novo poskupljenje.


- Jeste da je januar vreme kada je potražnja za mesom u padu, ali ovog puta kupcima nemamo šta da ponudimo jer svinja na tržištu jednostavno nema. Ako je i nađete, za kilogram tovljenika morate izdvojiti između 150 i 160 dinara, što je nezapamćeno za ovo doba godine. Kada sve to zbrojite, poskupljenje svinjetine je neminovno. Za koliko, niko ne zna. Ništa bolje nije ni sa junetinom, jer njena cena kod seljaka fiksno iznosi dva evra, a kako evro skače, skače i cena junetine u dinarskoj protivvrednosti. Tako da, ukoliko evro ne padne, bićemo prinuđeni da cene korigujemo nagore - kaže za „Blic“ Spomenka Ivetić iz „Agrimesa“.
Ona, međutim, nije mogla da precizira za koliko bi meso moglo da poskupi. Ipak, „Blic“ saznaje da bi i svinjetina i junetina mogli da skoče za oko 30 dinara po kilogramu. Tako bi kilogram svinjskog buta ponovo koštao između 485 i 500, dok bi za kilogram junećeg buta trebalo izdvojiti između 565 i 600 dinara.

AZIJA

Na jučerašnjem trgovanju azijski berzanski indexi čitav dan proveli su u crvenoj zoni. Vest da je stopa nezapolsenosti u SAD porasla na najviši nivo u poslednjih 16 godina, uplašila je ulagače na azijskim berzama, jer rast nezaposlenosti u SAD-u vodi manjoj potrošnji Amerikanaca, a to, negativno utiče na azijski izvoz, jer je SAD najveće izvozno tržište azijskih kompanija. Jedna od retkih svetlih tačaka bila je juče berza u Šangaju čiji je index (SSE180 Index) poskočio za 0,08%, a kao rezultat kineskog premijera Wen Jiabaoa da su napori vlade počeli davati rezultate, pa su neki pokazatelji kineske ekonomije u decembru 2008. godine bolji nego što se očekivalo (nije precizirano na koje se pokazatelje misli).

Promene vrednosti najvažnijih berzanskih indexa u Aziji:
    HANG SENG (Hong Kong) -2,83%
    KOSPI (Južna Koreja) -2,05%
    SENSEX (Indija) -3,18%

EVROPA

Evropske berze jučerašnje trgovanje počele su variranjem indeksa oko vrednosti postignutih na prethodnom trgovanju, a zatim su veći deo dana proveli u minusu od oko 0,2 do 1%. Izveštaji o nezaposlenosti, kao i strah od posledica recesije doveli su do pada cena akcija, pa su glavni zapadnoevropski berzanski indexi dan i završili u minusu.

Promene vrednosti najvažnijih berzanskih indexa u Zapadnoj Evropi:
    FTSE100 (London) -0,50%
    DAX (Frankfurt) -1,34%
    CAC40 (Pariz) -1,62%

Bitne vesti:
- Britanska Vlada imaće 43% u vlasništva u novoj "super-banci", nastaloj spajanjem banaka Lloyds TSB i HBOS
- stopa nezaposlenosti eurozone u novembru porasla je četvrti mjesec zaredom i iznosila 7,8%, dok je stopa nezaposlenosti u EU27 povećana s oktobarskih 7,1 na 7,2% u novembru. Broj nezaposlenih tako je u novembru bio viši za 1,134 miliona u EU27 te za 1,059 miliona u eurozoni u odnosu na isti mesec 2007. Godine
- Nemačka, beleži povećanje nezaposlenosti sa 7,5 na 7,6% u decembru
- Euro je oslabio na međunarodnim tržištima valuta, spustivši se na najniži nivo prema jenu za mesec dana
- Upravni odbor "Alitalije" (Aitalia) složio se danas sa prodajom 25 odsto udela u italijanskoj vazduhoplovnoj kompaniji francusko-holandskom avioprevozniku "Er frans - KLM" (Air France) po ceni od 323 miliona evra.

AMERIKA

Wall Street je juče bio u crvenoj boji. Naime, od samog početka berzanski indexi pali su na nivoe niže od ostvarenih na prethodnom trgovanju i u crvenoj zoni su i ostali do kraja trgovačkog dana. Podaci o nezaposlenosti, pad cene sirove nafte, kao i očekivanje objavljivanja lošijih od očekivanih rezultata poslovanja kompanija u četvrtom kvartalu 2008. godine (i planovi za 2009. godinu) uticali su na povlačenje Wall Street-a na dole. Iz tih razloga pale su i vrednosti roba. Dodatni pritisak napravile su spekulacije da je Citi Group u poslednjem tromesečju 2008. godine ostvarila Gubitak od cca. USD 10 mlrd. Ova vest uplašila je ulagače koji su u strahu od talasa novih loših poslovnih vesti iz bankarskog sektora. Ulagači na Wall Street-u puno očekuju od daljih poteza Obaminog tima, s obzirom da isti zagovara hitnu intervenciju, kao i otvaranje novih radnih mesta i pokretanje oslabljene ekonomije.

Promene vrednosti najvažnijih berzanskih indexa u Americi:
    DJIA -1,46%
    NASDAQ -2,09%
    S&P500 -2,26%.

Robe:
- Cena sirove nafte pala je za 7,94% na nivo od USD 37,59 po barelu
- Cena zlata pala je za 3,98% na USD 821,00 po unci
- Cena srebra pala je za 5,04% na USD 10,75 po unci.

Bitne vesti:
- Citi Group bi mogla dobiti EUR 2,7 mlrd od prodaje 51% vlasništva nad Smith Barney (brokerski deo) Morgan Stanley-a (razlog prodaje najverovatnije su veoma loši poslovni rezultati u četvrtom kvartalu 2008. godine (priča se o Gubitku od cca. USD 10 mlrd))

- Analitičari procjenjuju da je 500 kompanija, čije su akcije sadržane u S&P indeksu, u proteklom kvartalu poslovalo s 15,1% manjom dobiti nego godinu dana ranije, što bi bio već šesti kvartal zaredom kako profiti kompanija padaju
- Deutche bank je kreditnni rejting proizvođača aluminijuma “Alcoa” promenila na Sell što je cenu akcije ove kompanije oborilo za 7,03%, dok je nezvanična informacija koja se pojavila nakon trgovanja da je Alcoa u Q4 2008. godine zabeležio lošije rezultate od planiranih
- Izabrani američki predsednik Barak Obama zamolio je sadašnjeg predsednika Džordža Buša da od Kongresa zatraži odobrenje za oslobađanje preostalih 350 milijardi dolara, od ukupno 700 milijardi, koliko je "težak" paket pomoći za izvlačenje američke ekonomije, pre svega bankarskog sistema, iz krize, saopštuila je Bela kuća. "Predsednik Buš složio se zahtevom izabranog predsedenika", izjavila je portparol Bele kuće Dejna Perino.

Russia undertook to start supplying gas to Europe today at 08.00 CET. The gas is expected to arrive in our country in a day or two. Officials do not say anything about losses caused by this energy crisis but the Union of employers claims the losses to be over 1.5 billion Dinars. Since Serbia had no reserves of gas, our country had to purchase it from European countries at higher price.

‘We pay about USD 500 for a thousand cubic of gas. The price of the gas we purchase from Russia is about USD 450. Having in mind the situation I think that the price of USD 500 is quite fair’, Dusan Bajatovic, ‘Srbijagas’ general director said. So for about five million cubic of gas from Hungary and Germany, Serbia has to pay about USD 2.5 million per day. That is by approximately USD 250,000 more than we would have to pay for the gas that would be supplied to us from Russia under normal circumstances.
‘I cannot tell what the loss that our economy has suffered due to this crisis are but no doubt they are larger than the investment in renewal of the underground gas storage facility at Banatski Dvor would be. That investment is estimated to be about EUR 21,800,000’, Bajatovic said.
‘The companies that suffered losses could sue Ukraine. The company from Ukraine was under obligation to inform at least 24 hours in advance what was going to happen. The fact is that a country must have alternatives in such a situation so it is very important that our gas storage facility is operational’, ‘Blic’ was told at Serbia Ministry of mining and energy.
However, Serbian companies using gas for production, are requesting compensation and announce lawsuits against Serbia.

The first group of 126 workers of ‘Zastava Cars’ yesterday was tested for joining the new company called ‘Fiat Cars Serbia’. The testing lasted three hours and was carried out in special facilities and under security.

The agencies ‘SHL’ of Italy and ‘HRSD’ of Belgrade yesterday brought the so-called ‘white tests’ for the management, engineers and other experts not working in the production. The results shall be known as early as today. Until half of March ‘Fiat’ shall test capabilities of each of 3,100 employees of ‘Zastava’. Workers engaged in production shall have to pass the so-called’ ‘blue tests’.

Serbia Government should adopt until the end of January new law on protection of competition, Slobodan Milosavljevic, Minister of trade and services said.

In his interview with Beta, Milosavljevic said that the law would be accepted as per the urgent procedure. According to Milosavljevic’s words that law is important for strengthening of competition and increasing of Serbia’s capability to attract foreign investors. Of course, it is also necessary that Serbia in that sphere as well, reaches European standards and clearly defines rules of the game valid for all.

The current fluctuations in the exchange rate are part of the process of adapting the dinar to a new sustainable exchange rate, says one economic expert.

Speaking to B92, Economics Professor Pavle Petrović said that the Euro’s real value was above RSD 95, though he was loath to predict where the euro’s rise would stop.

He said that it was good news that forecasts indicated that inflation next year would be under 10 percent, meaning that the dinar’s fall was not affecting prices.

Asked if he expected farmers to reduce prices, Petrović replied that, “they have expenses above all."

"Domestic production, the majority of their expenses are dinar expenses, plus, in agriculture...It’s been a good year. Oil prices have fallen too, which has reduced all those costs. That’s now the main thing and it looks like this is beginning to transfer to the food industry as well, which is something that used to be impaired here once, maybe because of an incomplete competitive structure, but there are good indicators that it will fall now,“ he said.