Beograd - Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) juče je snizila prognozu privrednog rasta u Srbiji za 2009. godinu na dva odsto. Ta finansijska institucija je u novembru prognozirala da će privredni rast Srbije iznositi tri procenta, ali je procena snižena zbog sve veće recesije u svetu i uticaja svetske ekonomske krize na zemlje u tranziciji.


Prema proceni EBRD, srpska privreda je prošle godine porasla za 6,5 odsto. U jugoistočnoj Evropi, koja obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Bugarsku, Makedoniju, Crnu Goru, Rumuniju i Srbiju, privredni rast će 2009. godine biti 1,5 odsto, dok se u novembru predviđalo da će rast iznositi 3,4 procenta. „Pozitivan rast u tim zemljama beleži se zahvaljujući domaćoj tražnji, koja je još visoka, a u nekim slučajevima je rezultat i niže integracije u svetski finansijski sistem“, navodi se u saopštenju EBRD, u kojem se dodaje da postoji rizik od još većeg usporavanja privrede tog regiona. Prognoza za 30 tranzicionih zemalja u koje EBRD investira snižena je na 0,1 odsto, sa 2,5 procenata. Prema proceni glavnog ekonomiste EBRD Erika Berglofa, oporavak privrede mogao bi da počne 2010. godine.

Užice - Program finansijske podrške privredi Srbije radi sprečavanja posledica svetske ekonomske krize spreman je i počeće da se realizuje u februaru. Osim predviđenih milijardu dinara, Vlada Srbije će o konačnom iznosu pomoći odlučiti ove ili najkasnije naredne sedmice - izjavio je Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije, prilikom posete Valjaonici bakra i Impol-Sevalu u Sevojnu


Navodeći kao dobre primere najavljene investicije od 24 miliona dolara Impol-Sevalu i 10 miliona evra Valjaonici bakra, Đelićje poručio da ova godina mora da bude godina u kojoj država daje punu podršku najkvalitetnijem delu privrede, kao što su dve sevojničke fabrike. „To neće biti samo kroz predvidljivu monetarnu i politiku kursa dinara, nego i kroz podsticajna sredstva od milijardu evra beneficiranih kredita“, poručio je Đelićkoji se sastao sa gradskim rukovodstvom, a u RPK Užice je razgovarao sa inovatorima i privrednicima iz užičkog regiona.

On je objasnio da je cilj državnih subvencija, za koje je rekao da će biti „nekoliko milijardi dinara, da se za tri do četiri odsto smanje kamate banaka na kredite za preduzeća, naročito za izvoznike“, i odbacio mogućnost da u tome profitiraju banke, jer će, kako je obećao, „država sve to redovno da kontroliše“. Komentarišući kretanje kursa dinara, on je rekao da je Vlada Srbije zaključila program sa MMF s ciljem da u svakom momentu bude dovoljno sredstava da održi stabilan kurs dinara. „Uoliko bude potrebno Vlada Srbije može dobiti i dodatna sredstva od MMF-a, a pokrenuli smo i pregovore sa Evropskom komisijom da dobijemo bar 400 miliona evra takozvane makrofinanijske podrške, koja će moći da nadomesti eventualne manje prihode od poreza i privatizacije, tako da ćemo u svakom momentu braniti stabilnost naše ekonomije i domaće valute“, objasnio je Đelić.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić izjavio je da bi bilo dobro da država "povuče" što više deviza iz inostranstva, bilo putem privatizacije ili od međunarodnih finansijskih institucija, kako bi se povećanom ponudom smanjio pritisak na kurs dinara



Radovan Jelašić

- Poslednjih nekoliko dana mnogo je veća tražnja za devizama nego što je bila ponuda, bilo bi dobro da se mnogo više uradi na strani ponude, bilo da je to privatizacija, zaduživanje države ili zaduživanje privatnog sektora u inostranstvu - rekao je Jelašić.

- Očigledno je da je danas taj kapital u inostranstvu mnogo skuplji i ima ga mnogo manje nego pre nekoliko meseci - ukazao je on.

Guverner je naglasio da je veoma važno da država "povuče" sva sredstva koja može, pre svega od privatizacije NIS-a i eventualnih drugih privatizacija, kao što je "Telekom", zatim sredstva koja su odobrena Srbiji a nisu povučena, od Evropske investicione banke, Svetske banke, EBRD i da tako poveća ponudu deviza, što bi sigurno doprinelo da se pritisak na dinar smanji.

- Nadam se da će na takav način Vlada pokušati da što više svežih deviza povuče u Srbiju i tako poveća ponudu - rekao je Jelašić.

Na pitanje sa koliko deviza centralna banka može da interveniše na međubanraksom deviznom tržištu kako bi zaštitila dinar, Jelašić je rekao da limit, dogovoren sa MMF-om, još nije postignut. Komentarišući kretanje deviznog kursa, guverner je ponovio da na njega utiču ponuda i tražnja deviza, a da je poslednjih dana veća tražnja od ponude.

Ističući da ne postoji određena granica deviznog kursa koju će štititi NBS, Jelašić je rekao da će se NBS i dalje truditi da ograniči prevelike dnevne oscilacije kursa. Jelašić je dodao i da se ponuda i tražnja na međubankarskom deviznom tržištu kreću (za 27. januar) u rasponu između 96, odnosno 96,6 dinara za evro.

Emisija državnih obveznica, prema njegovoj oceni, doprinela bi da se sa finansijskog tržišta povuku likvidna sredstva i smanji inflatorni pritisak, i to bi bio bolji način da se poboljša likvidnost državne od korišćenja drugih pozajmica.

Guverner NBS je ocenio da za sada ne postoji potreba da Srbija povlači odobrenu pozajmicu od Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

- Devizne rezerve Srbije su stabilne i za sada nema potrebe da se povlači novac koji je Srbiji odmah na raspolaganju od ukupno odobrenih 402 miliona na osnovu novog aranžmana sa MMF-om - rekao je Jelašić.

On je objasnio da bi, ako bi Srbija povukla deo pozajmice od MMF-a, to značilo da postoji "finansijska rupa" koja mora da se zatvori, što, prema njegovim rečima, sada nije slučaj.

- Aranžman sa MMF-om rađen je na osnovu određenih pretpostavki o makroekonomskoj situaciji u Srbiji, a povlačanje odobrenih sredstava podrazumevalo bi da su se te pretpostavke promenile - istakao je Jelašić.

Guverner je najavio da će 8. i 9. februara u Beogradu boraviti potpredsednik MMF-a, prvi put posle 20 godina, i da do tada sigurno neće biti zatraženo povlačenje pozajmice te međunarodne finansijske institucije, koja bi se koristila za odbranu domaće valute.

Za infrastrukturu i energetiku 75 miliona evra


Beograd - Predstavnici nemačke razvojne banke KfV potpisali su juče sa pet banaka u Srbiji ugovor o kreditnoj liniji od 75 miliona evra namenjenoj finansiranju komunalne infrastrukture i energetske efikasnosti. Za kredite, koji će se otplaćivati sa godišnjom kamatom do šest odsto i u periodu do sedam godina, moći će da konkurišu lokalne samouprave i mala i srednja preduzeća.

Gradovima i opštinama, koje nameravaju da modernizuju predškolske ustanove, škole i bolnice, nemačka vlada je obezbedila 30 miliona evra, a taj kredit će se odobravati preko Banke Inteza. Preostalih 45 miliona evra namenjeno je projektima energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije, koji omogućuju uštedu energije najmanje 20 odsto. Ti krediti odobravaće se preko Čačanske banke, Rajfajzen banke, Folksbanke i Prokredit lizinga.

Guverner Narodne banke Srbije Radovan Jelašić podsetio je da je Nemačka najveći bilateralni donator u Srbiji i da je od 2000. godine obezbedila 700 miliona evra za razvoj privrede, enrgetskog sektora i komunalne infrastrukture. Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovićistakla je da Nemačka iz više izvora podržava finansijski sistem u Srbiji i projekte za koje nije zainteresovan privatni sektor. Finansijska pomoćkoju Nemačka pruža Srbiji, kako je rekao nemački ambasador u Beogradu Volfram Mas, ima za cilj i ispunjavanje zahteva za brže pridruživanje Srbije Evropskoj uniji.

Direktor KfV-a za jugoistočnu Evropu i Kavkaz Roland Ziler istakao je da nova kreditna linija od 75 miliona evra banke potvrđuje poverenje te banke u srpski finansijski sektor i privredu, dok je predsednica Izvršnog odbora Banke Inteza Draginja Đurićobjasnila je da je maksimalna vrednost projekata koji će se finansirati iz kreditne linije KfV-a 2,5 miliona evra, od čega će 800.000 biti udeo sredstava KfV-a, a ostatak će obezbediti banka.